Priče iz eko-sela, 2. deo – Zeleno volim te zeleno

Stojim na železničkoj stanici. Zar je moguće da je sve ovako zeleno? Nikoga sem mene nema na stanici. Verovatno je i selo malo kada su ovde samo dva perona. Razmisljam gde sam zapisala broj telefona eko-sela. U tom trenutku mi prilaze žena i devojka i pitaju da li sam ja novi EVS. Laknulo mi je, ipak je sve ok. Ubacujemo stvari u auto i krećemo ka eko-selu. Sve je teko zeleno u okolini.dgersheim Toliko brda okolo, sa druge strane Bodensko jezero. Kažu da eko-selo nije daleko, za par minuta smo tamo. Objekat mi na prvi pogled deluje kao hotel iz osamdesetih. Pokazuju mi sobu. Prijatno sam iznenađena uslovima boravka. Jednokrevetna soba sa sopstvenim kupatilom, sve skoro novo. Čak i bolje nego što sam očekivala. Silazim na večeru u zajedničku kuhinji i upoznajem ostale članove tima. Imamo momka i devojku iz Španije, devojku iz Finske i momka iz Bugarske. Svi su me vrlo lepo i toplo dočekali. Upoznajem se sa pravilima u kuhinji i vidim da je zaista veliki izbor hrane, sve organsko i najboljeg kvaliteta. Prve večeri ležem premorena ali oduševljena uslovima boravka. Sutradan je prvi radni dan, videćemo šta me čeka…

Prvi radni dan

Budim se u šest sati i shvatam da tek u pola devet treba da siđem dole. Otvaram prozor da udahnem jutarnji vazduh. Zeleno me ispunjava. Pogled mi pada na pašnjak i šumu u daljini. Ne mogu više da spavam, silazim na doručak, raspakujem stvari čekajući početak rada. U pola devet se svi okupljamo u sali gde počinje „jutarnji krug“. Prvi šok: Dan se započinje pevanjem. Pesme se izvode sa ili bez instrumenta a sve imaju za temueko-sela povezanost planete, ljudi i prirode, afirmativne tekstove na temu lične vrednosti, poštovanja, empatije, ljubavi i razumevanja ili teme vezane za povezanost ljudi sa okolinom, Univerzumom ili jednih sa drugima. Oduvek sam uživala u horskom pevanju, tako da me ovo zapravo oduševljava. Posle toga se radi meditacija ili neko jednostavnije istezanje, team-building igre ili prakse za podizanje energetskog nivoa. Zatim svako ima par minuta da sa grupom podeli kako se oseća, uvide do kojih je došao, iskustva i aktivnosti kojima se bavio. To je slobodan prostor za svakog člana grupe da se izrazi. Posle toga se pažnja preusmerava na posao i podelu rada i na kraju se  krug zatvara pesmom kojom je i otvoren. U proseku sve traje imeđu pola sata i 45 minuta. Posle prvog jutarnjeg kruga ostala sam pod utiskom. Zar je moguće da neko ovako počinje dan? I zar je moguće da će mi svaki naredi radni dan ovako počinjati?! Jednostavno fenomenalno. Idemo da radimo. Pokazuju mi sve aktivnosti u koje mogu da se uključim. Princip je da u početku svi sve rade da bi na nekom od sledećih sastanaka napravili plan rada u oblastima koje me najviše zanimaju.  Dolazi vreme za ručak. Ručak se služi u velikoj trpezariji po principu švedskog stola. Novi šok: Pre početka obroka svi prisutni formiraju krug oko stola i pevaju kratku pesmu u kojoj se zahvaljuju Zemlji na hrani i kuvarima na radu. Hm, koliko sam samo puta jela uzimajući hranu zdravo za gotovo i ne razmšljajući ko je sve uložio svoj trud i rad i energiju da bi taj obrok bio na mom stolu. Definitivno ću ovde imati šta da naučim o povezanosti sa prirodom i zahvalnosti prema drugima.

Letnji festival

Prva nedelja je prošla, ja sam i dalje oduševljena svime, ali i dosta umorna. Mnogo novih ljudi, informacija, utisaka. Prvog vikenda mog boravka u eko-selu održan je Letnji Festival. Puno gostiju, muzike, smeha i dobre hrane. Na otvorenoj bini puštana je muzika do duboko u noć. U delu dvorišta postavljeni su bili dušeci na travi, svako ko je želeo mogao je da ostane da spavsommerfest-noca napolju i posmatra zvezde. Energija je neverovatna. Toliko radosti, spontanih razgovora, smeha i lakoće. Jednostavno radost življenja struji svuda okolo i ispunjava prostor oko sebe. U posetu mi dolazi dugodišnja prijateljica iz Beograda, koju je samo Univerzum mogao da pošalje u Cirih u istom periodu kada i mene u Degersheim. I to baš u vreme Letnjeg Festivala. To jednostavno ne može biti slučajno. Posle zajednički provedenog vikenda i vrlo čudnog osećaja kako su se prošlost i sadašnjost preklopile završava se prva nedelja mog boravka ovde. Toliko toga se dogodilo, a tek je počelo. Šta li će se još izdešavati u narednih 51 nedelja?

Autor: Ana S.

Facebook stranicu Eko-sela možete videti ovde

Priče iz eko-sela 1.deo Kad san postanje java

Naredne nedelje: Priče iz eko-sela 3.deo Putovanja i izazovi

O tehnikama kojima se bavim možete pročitati ovde

 

2 replies

Trackbacks & Pingbacks

  1. […] Predhodni deo priča iz eko sela možete pročitati ovde […]

  2. […] Priče iz eko sela 2.deo- Zeleno, volim te zeleno (dolazak i prvi utisci) […]

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *