Priče iz eko sela 4. deo – Otkrivanje unutrašnjih svetova

  Septembar 2016.

Septembar je neočekivano brzo došao. Ko bi rekao da sam već mesec dana ovde? Do sada sam upoznala skoro sve stanovnike eko sela i navikla se na novu svakodnevicu. I dalje sam jako zadovoljna uslovima života i načinom na koji se svi prema nama odnose. Na taj nivo međusobnog uvažavanja i poštovanja nisam baš navikla. Izgleda da je došlo vreme da naučim šta znači zaista komunicirati sa ljudima. Tek sada shvatam da svaka komunikacija koja je na bilo koji način usmerena tako da povredi drugu osobu osudom, ljutnjom, agresijom, nipodaštavanjem, zastrašivanjem ili odbacivanjem predstavlja vid zlostavljanja. Ali da smo mi toliko naviknuti na takav vid komunikacije da smatramo to normalnim. Tome smo često izloženi u obdaništu, u školi, na fakultetu, na poslu, u partnerskim odnosima i u porodici. To je toliko prisutno da to i ne primećujemo. A i kada primetimo, smatramo to normalnim. Nema razloga da to bude moja realnost. Makar ne više.

Buđenje senki

Sa druge strane, kada sve funkcioniše kako treba, naša sopstvena senka počinje da se pomalja. Onaj deo nas kome su potrebni problemi, nezadovoljstvo i destrukcija. Kako su svi okidači na tuđe ponašanje odjeci naše prošlosti može se reći da je život u eko selu idalan za integraciju svih odbačenih i potisnutih delova nas samih. U porodici imamo samo par ogledala, ovde ih ima tridesetak. Gde god da se okrenemo vidimo sopstvenu senku. I to je recept za pakao. Ili za pročišćenje, sve zavisi od toga kako se nosimo sa  tim. Mnogi gosti koji su dolazili na par nedelja posle prve su odlazili. Kažu, previše im je. Osećali su kako bes, ljutnja, tuga, odbačenost izranjaju na površinu praktično bez povoda. Mnogi su se na fizičkom niovu osećali loše. Nespremni da integrišu naboj, ubrzo bi odlazili. I za mene je ovaj mesec bio dosta naporan. Još jedan sloj naboja je izašao na površinu da se integriše. Sreća pa sam ovde došla opremljena Reikijem, PEAT-om i Theata Healing-om, pa sam svoje naboje čistila umesto da ih projektujem na druge i ulazim u konflikte. Ovde sam takođe naučila i pravo značenje podrške. Da damo prostor drugima kada osetimo da su izazvani našim ponašanjem. Tada im je najlakše uzeti energiju uvalčeći ih u konflikt i  izazivajući u njima emocije na koje ih njihovi obrasci navode. Ali, poenta je izaći iz obrasca i dati im prostor da integrišu svoj naboj, nekada uz naše tiho prisustvo, nekada uz naše aktivno vođstvo a nekada  uz povlačenje. Mudrost je znati proceniti kada je šta najkorisnije.

Process work

U eko selu koincidencije nisu izuzetak već pravilo. Verovatno zato što su ljudi svesni njihovog značaja, pa govore i rade i ono što ne razumeju ukoliko osete impuls za to. Na taj način sam dobila mogućnost da probam psihoterapeutsku metodu poznatu kao „process work“. Te večeri sam krenula na večeru i usput srela čoveka čija se supruga, koja je po profesiji psiholog, bavi ovom metodom. Započeli smo razgovor, ona je naišla i priključila se i pitala da li može da „vežba“ na meni. Ja sam naravno sa radošću pristala. Ta seansa, kao i mnoge druge tehnike koje sam probala mi je dala jedan uvid više i približila me korak bliže onome što zaista jesam.

Mentorstvo i njegov značaj

Ovo je takođe period kada sam dobila svog mentora unutar organizacije. S obzirom da da je ovo prvi put da imam mentora, iznenađena sam značajem koje prisustvo mentora ima za mene. Njegova uloga je da bude tu i da bude na raspolaganju, da bude podrška, neko na koga uvek možemo da računamo. Nekada je tu da nas posavetuje, nekada samo da sasluša. U svakom slučaju, to je osoba koja je mnogo toga i sama prošla i koja je uvek voljna da svoja iskustva podeli sa nama, pritom ne pokušavajući da nas kontroliše, da nam daje gotova rešenja ili da nam nameće šta je to što treba da uradimo.

Koncert mira

Ovaj mesec je obeležio i „koncert mira“ kojim je jedna stanovnica eko sela obeležila svoj rođendan. Na koncertu su svirali devojka iz Sirije i momak iz Libana, muzičari koji su ovde u statusu izbeglica. Izvodili su arapsku muziku sa ciljem da se švajcarska publika upozna više sa arapskom kulturom ne bi li se kulture međusobno makar malo približile. Posle ovog koncerta sam se osećala obogaćeno. Zar nije vreme da različitosti počnu da nas obogaćuju umesto da nas dovode do beskončanih sukoba?!

Narednog vikenda nas čeka još puno posla kao i učešće na seminaru: „Evolution experience“. Šta nam to dolazi?

Priče iz eko sela 3.deo Putovanja i izazovi

Tehnike kojima se bavim možete pogledati ovde

Autor teksta i fotografija: Ana S.

 

3 replies

Trackbacks & Pingbacks

  1. […] Priče iz eko-sela možete pročitati ovde […]

  2. […] Naredni deo priča iz eko sela možete pročitati ovde […]

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *