Priče iz eko sela 1. deo – Kada san postane java (priprema i odlazak)

Sedim u vozu za Cirih potpuno prazne glave i punog srca. Ili mi se to samo čini. Istovremeno sam i uzbuđena i mirna i zbunjena i srećna, pomalo izgubljena. Tražim kupe i konstatujem kako su ovi švajcarski vozovi fenomenalni. U sledećem trenutku shvatam da sam sela u prvu klasu i da ću morati da se premestim u drugu. Nema veze, i ona je odlična za moje pojmove, sa sve internetom, utičnicom za mobilni i lap-top.U jednom momentu otvaram lap-top i gledam fotografiju na pozadini. Prizor alpskog pejzaža sa rekdsc00915om i kućicom, u pozadini planine koje dodiruju nebo. Podižem pogled kroz prozor i shvatam da smo negde u blizini Inzbruka. Kroz prozor se prostire alpski pejzaž sa mnogo planina i mnogo kućica u dolini. To je onaj momenat kada se prošlost i budućnost preklope u sadašnjosti koja postaje večnost. Koliko sam samo puta želela da uđem u reklamu za švajcarske čokolade i protrčim onim zelenim pašnjacima.  Vadim iz torbe knjigu koju trenutno čitam: Sal Rachele, “ Buđenje planete Zemlje (2012-2030)“ i poglavlje koje otvaram: EKO SELA. Ponovo taj osećaj večnosti u trenutku.  Zar to nije fenomenalno? Čitati poglavlje „eko sela“ na putu za jedno od njih! Eko sela su do pre par meseci za mene bila samo mentalni koncept. Sada se ideja pretače u stvarnost i to je zaista neverovartno.

Kad bolje razmislim, cela priča oko toga kako sam dobila mogućnost da ovde dođem je više nego nestvarna. Za EVS projekte se prijavljujem već ravno pet godina u različitim zemljama i nijedan pozitivan odgovor do sada nije stigao. Zapravo jeste, pre par godina, prvi i jedini, ali na kraju novac za projekat nije odobren. Onda pre više od godinu dana, „slučajno“ naiđem na poziv za EVS poziciju u eko selu „Sennrüti“ dok sam na netu pretraživala informacije o konceptu eko sela. Pronađem kontakt, dobijem sve potrebne informacije i pošaljem prijavu. Posle intervjua dobijem negativan odgovor i jako se razočaram! To je bilo par meseci pošto sam dala otkaz u bivšoj firmi i odlazak u eko selo mi je u tom putokaztrenutku delovao više nego idealno. Prebolim nekako to razočarenje i počnem da radim kao lični pratilac dece sa posebnim potrebama. Iako sam u tom poslu uživala mnogo više nego na predhodnom, znala sam da je to takođe samo prelazna faza u pronalaženju sebe i onoga čime zaista želim da se bavim. Tu celu školsku godinu sam provela radeći sa decom sa posebnim potrebama i paralelno završavajući edukacije za Theta Healing praktičara, Reiki majstora i PEAT procesora. Paraleno sa poslom, počela sam da svoje znanje primenjujem i u praksi- na sebi i drugima. Na eko selo sam potpuno zaboravila, ali od prijavljivanja za EVS projekte nisam odustala. I posle par neuspešnih intervjua, stigao mi je mejl- Dobila sam mesto u obdaništu u Beču kao asistent vaspitačice! Posle 5 godina! Radost koju sam tada osetila nisam mogla rečima opisati. Sleći korak je bio da oni dobiju novac za projekat a ja vizu i boravišnu dozvolu. U tom momentu sam razmišljala: Nema veze, radiću sebi Tetu dok god i to ne manifestujem, kome ću da pomognem ako ne mogu sebi?! Nestrpljivo sam svako jutro otvarala mejl da vidim da li je projekat odobren, pritom radeći sebi tretmane, za svaki slučaj. I jednog jutra, stigao je dugo očekviani mejl. Projekat je odobren i od septembra biću u Austriji! Kako Život ima neverovatan smisao za humor, par sati kasnije mi eko sela salstiže mejl iz odavno zaboravljenog eko sela. Da se pojavilo novo EVS mesto, da je projekat već odobren i da ako sam i dalje zainteresovana od početka avgusta mogu da dođem. U tom trenutku sam osetila kao da imam rupu u glavi. Jednostavno praznina, kao da sam resetovana. Stanje potpunog šoka. Odlučila sam da odspavam i da sutra donesem odluku. Imala sam osećaj da sam na raskrsnici i da biram put kojim ću dalje krenuti. Sutradan sam ušla u tetu i pitala svoju Dušu šta je to što zaista želi. Odgovor je bio jasan kao dan-eko selo, samo što pre pola godine nije bio pravi trenutak. Sada je pravi trenutak i to je ono što ona želi. Otkazala sam projekat u Beču, prihvatila projekat u eko selu i praktično celo leto provela završavajući birokratske stvari oko ugovora i vize. I eto, posle gotovo nemoguće misije da sve što mi treba smestim u dva kofera koja mogu sama da podignem, da se vidim sa svima sa kojima želim da se pozdravim, završim na poslu sve što treba i zatvorim taj deo svog života na adekvatan način, sedim u vozu i odustajem od čitanja. Pa iovako ću za par sati sve to videti uživo…

Autor teksta i fotografija: Ana S.

Priče iz eko sela 2.deo- Zeleno, volim te zeleno (dolazak i prvi utisci)

Tekst na temu Manifestovanja možete pročitati ovde

Tehnike kojima se bavim možete videti ovde

3 replies

Trackbacks & Pingbacks

  1. […] Priče iz eko-sela 1.deo Kad san postanje java […]

  2. […] Priče iz eko-sela 1.deo Kad san postanje java […]

  3. […] Manifestovanje u praksi: Priče iz eko sela […]

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *