Svi smo mi jednaki – intervju sa Rastkom Jokićem i Slobodanom Marčetićem

Jedna od stvari koju vrednujem je da se pokreneš – fizički aktiviraš na način na koji tebi odgovara i koji je primeren tvojim navikama i tempu života. Zato me je oduševila priča “Svi smo mi jednaki” dvojce momaka koje sam upoznala na treningu. Rastko Jokić, paraolimpijac u streljaštvu i Slobodan Boban Marčetić personalni i aerobik trener prava su motivacija. Oni su veliki prijatelji i imaju zajedničku misiju i zajednički izazov:

“Naš zajednički izazov je to da motivišemo ljude i da prenesmo što veću količinu pozitivne energije, da se ljudi probude da počnu da se bore da se pronadju!”, kaže Rastko. Boban dodaje: “Rastkov i moj najveći izazov jeste da ljudima sa invaliditetom pokažemo da mogu da se ubace u sistem sporta i da rade nešto što će ih činiti srećnim. Kao i da pokrenemo ljude bez invaliditeta da pomognu svima koji imaju problem.“

U nastavku pročitajte šta je za njih uspeh, kako se motivišu kada nisu raspoloženi i kako treniraju.

To su oni!


„Ja sam Rastko Jokić paraolimpijac u streljaštvu… Ja sam neko ko je pronašao sebe u životu i kome je bio motiv da se bavi nečim što voli i u tome je i uspeo. Nastavljam da napredujem i kao ličnost u svakom mogućem obliku – ne samo u poslovnom i sportskom.“
„Moje ime je Slobodan Marčetić, budući sam profesor fizičkog vaspitanja. Od svoje četvrte godine se bavim sportom. Trenirao sam fudbal, karate, plivanje. Na kraju sam se pronašao u fitnesu, gde planiram i da ostanem. Trenutno se bavim personalnim i aerobik treningom (fitnesom), šest godina sam u ovom poslu.“

Šta je za tebe uspeh?

Rastko: Uspeh je pronaći sebe i pobediti samog sebe! Jer najveci izazov sa kojim se suočavamo je taj da probudimo sopstvenu svest i da se izborimo sa našim alter egom… E u tom momentu tvoje JA postaje kosmičko JA i samim tim nivo svesti i talasne dužine su uvek u pozitivnoj skali. I jednostavno nakon toga raditi ono što voliš i što te ispunjava u potpunosti.

Boban: Za mene je uspeh kada su ljudi oko mene srecni i nasmejani. I kada se vracaju na svaki sledeci trening, pošto su se osećali dobro na prethodnom! Za mene je uspeh, kada moji vežbaci dođu do svog cilja, ili su makar blizu njega.

Uspeh je pronaći sebe i pobediti samog sebe! Jer najveci izazov sa kojim se suočavamo je taj da probudimo sopstvenu svest i da se izborimo sa našim alter egom…

Kada se osećaš baš zadovoljno? 

Rastko: Osećam se zadovoljno kada sam okružen pozitivnim ljudima, porodicom i prijateljima. I kada činis dobra dela da se ljudi oko tebe osećaju srećno i zadovoljno i ispunjeno.

Boban: Kada se vratim na kraju dana kući, i kada vidim šta sam sve prošao tog dana. I da li je sve to bilo uspešno. Naročito ako sam pomogao nekome da krene prema ostvarenju svog cilja u treningu.

Fotografija: privatna arhiva Slobodana Marčetića

Šta je tvoja najveća snaga/vrlina?

Rastko: “Iskreno na ovo pitanje ne bih znao tačno da odgovorim jer odgovor na to pitanje se može dobiti u mojoj okolini ;)”

Boban: “Moja najveća snaga su ljudi koji me okruzuju i koji mi daju podrsku u svemu što radim. A vrlina je upornost i istrajnost da izguram do kraja u ostvarenju svog životnog cilja.”

Sa kakvim izazovima se suočavaš na svom poslu?

Rastko: ”Ja se svakodnevno suocavam sa izazovom jer moj sport se zasniva na tome da postojis samo meta I ti… I moraš pobediti sebe i uspeti da svaki potez i hitac bude izveden savršeno i uvek isto…”

Boban: “Na mom poslu svaki novi trening je izazov. Svakim treningom napredujes i usavršavađ svoje znanje. Družiš se /treniraš sa raznim tipovima ljudi, i sve njih treba da dovedeš do toga da kući idu srećni i nasmejani.”

Šta te motiviše kada si potpuno down? Kako sebe izvučeš iz toga?

Rastko: “Kad sam potpuno down najvise me motivise muzika… Slušanjem muzike sam prevazišao ozbiljno teške situacije u životu i samim tim to je moj ekvilibrijum za dušu :)

Boban: “Kada sam ja u down-u ? Prosto moj posao ne dozvoljava da to pokazem vezbacima/klijentima. Svoje privatne problem ostavljas kod kuce . A kada već dođes na posao, kroz trening i druženje sa vežbačima izbaciš sve negativno iz sebe.

Dodatno o treningu kaže Boban

Vežbanje je bitno zbog zdravlja ljudi pre svega. Zbog zadovoljavanja vaših svakodnevnih potreba. Probijanja vaših granica.

U odnosu sa vežbačima, važno mi je da profesionalno radim svoj posao, a najvažnije mi je da su oni zadovoljni sa tim što radimo zajedno, i da ima rezultata u istom. Želim da im poručim da ne odustaju od svog cilja, ma koliko im se on čini u nekom trenutku daleko. Da budu srećni i nasmejani.

Ko sve i na koji način može da trenira?

“Treningom mogu da se bave svi kojima zdravlje to dozvoljava. A da bi promenili ovo “kojima zdravlje to dozvoljava” treba krenuti na vreme u svakodnevnu aktivnost. Što se tiče ljudi sa invaliditetom, i oni mogu da treniraju samo u drugačijim okolnostima. I ništa ne treba da im stane na put, i uspeh dolazi ukoliko oni sami to žele.” kaže Boban.

Šta misliš da je ljudima problem da počnu sa vežbanjem?

Mislim da im je problem navika za lošim načinom života, pošto je on lakši (manje truda i vremena se ulaže u isti). Problemi na poslu (umor). I što je najgore od svega, manjak motivacije i pitanje koje se postavlja u glavi? “Da li ću ja to moći i kako da uradim to?” A to mogu da prevaziđju samo pokušajem. A ako pokušaju da treniraju, i uz savet trenera, sigurno ce doći do svog cilja.” objašnjava Boban

Za kraj

Rastko: “Budite aktivni!!! Ne sutra, ne juče, ne danas nego SAD!”
Boban: “Preporučujem fizicku akivnost kao lek za sve njihove probleme,bilo zdravstvene ili psihicke prirode.”

Obavezno pogledajte i video, kako njihov zajednički trening u praksi izgleda.

Autorka: Milana M.

Pročitaj još i:

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *