Trening u društvu I deo – „Hvala, ali ne!“

Često sam se nalazila u situaciji kada je teško reći ne. „Hoćemo zajedno da treniramo?“, ne volim to pitanje ukoliko ga ja ne postavim. Znam da je sebično ali nekada mi društvo ne prija, a nekada ne želim da budem sama. Trening može biti i zabavan i naporan kada je više ljudi uključeno. Naravno ovo se ne odnosi na sportove koji uključuju timski rad. Evo zašto i nije loše trening odraditi samostalno…

Čekanje…

Ukoliko vas je pozvao neko na zajednički trening ko je u slabijoj formi od vas, može nastati problem. Nečiji sporiji tempo će vas usporavati. A ako se ipak i dogovorite da se „nađete na cilju“, možda ćete se načekati. Složićete se, nije prijatno stajati u mestu znojavi dok čekate nekog.

Preveliki zalogaj

Ma koliko trenirali, neki izazovi su ipak preveliki. Trening u društvu, sa nekim ko je ipak spretniji, jači ili brži od vas, može delovati kao motivacija, ali lako se može pokazati da je to loš potez. U želji da se dokažete nekome ili sebi, možete sebe dovesti u situaciju prevelikog zamora pa da sutrašnji trening ostane samo neispunjeni plan ili u najgorem slučaju dovesti vas do povrede. Deluje lako kada to neko drugi radi, ali držite se vi vašeg plana. Možda njemu/njoj taj jedan krug više ne znači ništa, ali vama može da poremeti mnogo.

Group Of Runners Jogging Through Park Sve je zanimljivije od treninga!

Poziv drugarice/druga koji baš i nije rekreativac, može vas samo iznervirati (pod uslovom da imate jaku volju i želju da odradite baš to što se isplanirali). „E pogledaj šta sam našao na fb-u! Ajde uspori, počinjem da se znojim! Pogledaj me na šta ličim! Pa ne mogu ovako kroz grad do kuće“ itd, samo su neke od rečenica kojima se nećete radovati. Slušalice u uši i pokušaj ignorisanja vam neće pomoći kada kreće da vas vuče za rukav i nasilnički tera da ipak pogledate u telefon.

Prvi dani proleća

Vikend, pa još i lepo vreme… Pa ko bi ostao unutra? Poziv od druga ili drugarice da se nove patike za trčanje isprobaju po stazama na keju, u parku, šumi… Što da ne? Moraćete priznati da ta mesta u gradu postaju nova mesta okupljanja, mesta na koja se dolazi da se vidi i bude viđen, dok mali broj ljudi zapravo ide tamo da bi proveo svoje vreme zdravo, baveći se nekim sportom koji mu takvo okruženje omogućava. Ako naletite baš na druga ili drugaricu koji su zapravo želeli svoje patike da pokažu, a ne i da zaista isprobaju, verovatno ćete završiti u nekom kafiću pijući limunadu i vratiti se kući uvereni da je samo šetnja do tamo bila dovoljna.

Izgovor

Ako se mnogo i oslanjate na društvo, lako se može desiti da po neki trening i preskočite. Teško da ćete svi uspeti da uskladite svoja vremena za trening (svako od nas ima obaveze i van staze). Neuspeh u dogovoru može poslužiti kao izgovor da ipak danas ne trenirate… Nikako!

Trenutak za sebe

Beg od realnosti kroz sport i nije loš način da se odmorite, napunite baterije za nove izazove. Kada ste nervozni i jedino što želite je da izbacite tu negativnu energiju kroz jedan dobar trening, poslednje što vam treba je neko pored vas ko će vas usporavati, ubrzavati, pričati vam svoje probleme, doživljaje… Tišina je tada zaista prijatna.

A možda nam ipak treba neko…

Izgleda da je najbolje trenirati sam, slušati samo sebe, svoje telo, svoje potrebe, a ostale zanemariti. Trening je samo vaš i ničiji više. Ako ne želite nikog pored sebe tako i recite, a ne da tih pola sata, sat vremena svoje slobode date nekome iz nekakvog sažaljenja ili pristojnosti. Međutim, nekada je društvo i više nego potrebno… O tome, u sledećem tekstu.

Autor: Ana V.

1 reply

Trackbacks & Pingbacks

  1. […] kada je trening u pitanju: usporavaju me, nekad nerviraju, a nekad i „nabijaju komplekse“ (Trening u društvu I deo – „Hvala, ali ne!“). Ali i nije loše trening podeliti sa nekim, bili to sebični ili dobronamerni […]

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *