Trening u društvu II deo – „Što da ne?“

Iz, mogu slobodno reći, sebičnih razloga nekada izbegavam društvo kada je trening u pitanju: usporavaju me, nekad nerviraju, a nekad i „nabijaju komplekse“ (Trening u društvu I deo – „Hvala, ali ne!“). Ali i nije loše trening podeliti sa nekim, bili to sebični ili dobronamerni razlozi.

Devojke oprez!

Nisam razmišljala o svojoj bezbednosti u toku treninga sve dok nisam došla u veliki grad. Kao neko ko voli da trči po slabo posećenim stazama i pretežno uveče (tada tek nema nikog, skoro) morala sam da se zabrinem zbog svih loših vesti koje čujem jer sam se trgla i shvatila da se loše stvari dešavaju svakodnevno. Možda preterujem, ali nisam daleko od istine. Sa slušalicama u ušima, zamorene, same, devojke su, grubo govoreći, „lak plen“ za sve te loše ljude iz mračnih ulica. Moram napomenuti da ovo važi i za muškarce, jer nikada ne znate ko čeka iza sledećeg ugla, ali fokus je na devojkama jer smo, ma koliko nas to ljutilo, slabiji pol. Ako volite trčati uveče iz bilo kog razloga, povedite nekog sa sobom, osećaćete se sigurnije.

Motivacija

aaa

Da biste napredovali u svom treningu, morate stalno da pomerate granice. Naporno je i često se dešava da sebi kažete: „Danas sam već dosta uradio/la, sutra ću probati nešto novo“ i tako iznova i iznova. Tada neko ko je brži, jači, uporniji i nije loš drug za trening, jer će vam svojim primerom pokazati da je sve izvodljivo i iz nekog „ako može on/ona, mogu i ja“ inata vas lagano prevodi preko postavljenih granica i tera vas da napredujete. Čak i u danima kada vas tako mrzi da izađete iz kuće, ovakav drug je dobrodošao kao oštar trener.

Vi motivišete nekoga

Zaista je lep osećaj kada uspete nekog, ko i nije vičan treniranju, da naterate da proba i kasnije uz vas i zavoli sport. Kao jedan od razloga zbog čega je ipak bolje trenirati sam, navela sam i psihički odmor. Nije teško primetiti nervozne, besne ljude oko sebe koji svoju energiju bespotrebno troše na brigu, svađu. Možda ne možete da im pomognete da reše probleme, ali možete da im pokažete kako sa njima lakše da se izbore. Posle treninga sve izgleda ipak mnogo lakše i jednostavnije jer tih pola sata, sat vremena ne razmišljamo ni o čemu osim o pretrčanim kilometrima ili muzici koja trešti iz slušalica, pa čak i da se provuku problemi, za to vreme, naći ćete neko rešenje ili ćete izgubiti snagu da se nervirate. U svakom slučaju, opuštanje ne možete izbeći.

Sigurno imate i nekog ko bi trebalo da se okrene sportu zbog zdravlja. Lako je okrenuti glavu od ljudi koji su, mogu slobodno reći, u problemu, ali probajte da im pomognete. Često su svesni svog stanja i svesni su šta moraju da urade, ali im je potrebna podrška. Povedite ih sa sobom na trening. Ako se strogo držite plana, povedite ih onih dana kada odmarate i postepeno ih uvodite u svet sporta i videćete da će ubrzo uspeti da vas prate jer je ugroženo zdravlje jak motiv da se istraje! I vi ćete se osećati bolje jer ćete dobiti idalnog partnera za trening kog ćete sebično prema sebi oblikovati i ono „hvala“ koje čujete od nekog kome ste na ovaj ili onaj način pomogli je bolje od 100 pretrčanih krugova!

Idealni partneri

Ako imate tu sreću da vaš drug za trening bude neko ko potpuno prati vaš korak (ili vi njegov) i ko može da se uklopi sa vašim rasporedom ili ko ne kuka kada mora da vas sačeka ili ko se neće naljutiti ako odete i pre nego što završi svoj trening ili ko će, ukoliko mu čekanje smeta, i sam otići, blago vama!

Sami odlučite

Trening u društvu zahteva strpljenje, kompromis, pun je novih izazova, nekada teškoća, bezbedniji je i kada pomognete nekom, uspešniji! Samostalni trening je sa druge strane efikasniji i sigurno prijatniji, ali i ponekad dosadan i opasniji. „Hoćemo li zajedno da treniramo?“-odlučite sami.

Autor: Ana V.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *