Fokus kao osnov inteligencije, rasterećenost i rad na sebi

audio

Prošli vikend provela sam na obuci naprednih kvantnih metoda. Želja mi je bila da što bolje sagledam i na najbolji način predstavim zašto je važno da se bavimo sobom i kako to izgleda osnov rada na sebi . Ne samo kao profesionalcima nego i kao kompletnim ličnostima – bićima koja misle, osećaju, imaju dušu i telo. Rad na sebi ima za cilj da napredujemo u svakom mogućem smislu – efikasnije i posvećenije radimo, imamo bolji fokus, zadovoljniji smo sobom i svojim odnosima sa ljudima koji nas okružuju, zdravi smo i vitalni.

Moć koncentracije ili fokus je esencija inteligencije

Fokusirani smo kada je naš um posvećen onome što radimo u sadašnjosti, praktično bez drugih misli. Bilo da je to što radimo posao ili razgovor sa drugom osobom ili želimo da se opustimo uz dobar film. Naučnici su za ovakvo stanje svesti uveli pojam mindfullness ili prisutnost. U tom stanju nema suvišnih misli o tome što smo radili juče, pre nedelju dana ili 10 godina. Niti o nome što treba da uradimo za dva sata, sutra, za mesec dana itd. Iz tog stanja najefikasije radimo i najopušteniji smo, kao da sve teče.

Suvišne mislimi i informacije uništavaju fokus

“Nervira me što se ne javlja na telefon, mogla bih da gricnem nešto, treba da platim račune za ovaj mesec, mogla bih da usisam, da vidim da li je simulacija završena, šta ima novo na FB/instagramu, Blicu-u”, onda razmiljanja o hipotetičkim situacijama i razgovorima u kojima smišljamo šta bismo rekli/uradili u situacijama koje se još nisu desile ili koje su se desile, a ne sviđa nam se koji je bio ishod. Stalno nam svašta prolazi kroz glavu, puno je tehnoloških/internet stvarčica koje nam bukvalno kradu pažnju i teško nam je da se fokusiramo. Još ako smo uznemireni zbog nečega – nemoguća misija!

Fotografija: @tosamja.rs

Fokus se vežba – fokusom

Kao što se vežbaju i mišići, isto tako i fokus. Jedna od jednostavnih metoda za umirirvanje misli je metoda dve tačke. Princip je jednostavan – postavite kažiprst jedne i druge ruke negde na svoje telo (npr butine). Dok sedite ili stojite i usresredite se na te dve tačke i fokusirajte se na njih – jačinu pritiska, teksturu, temperaturu itd. I svaki put kada uhvatite sebe da vam lutaju misli, vratite ih na dve tačke. U početku će vam misli verovatno bežati često, a ako nastavite sa ovom vežbom po potrebi ili kao svakodnevni trening fokusa onda sve ređe i ređe. Probajte, moj osećaj posle vežbe je uglavnom rasterećenost.

Kroz ovu jednostavnu vežbu često mi padnu na pamet i rešenja za situacije koje nisam znala kako da rešim. Kada sam rasterećena, jednostavno mnogo jasnije mislim o onome o čemu treba da mislim. Često shvatim da sam napravila neki previd ili pogrešnu pretpostavku u prethodnom razmišljanju.

Misli nose osećanja, a to je energija

Razna razmišljanja pobuđuju u nama različita osećanja. Neke događaji iz prošlosti, kada ih se prisetimo, možemo ponovo da ih proživimo. Evo jedan lični primer: u osnovnoj školi, na času matematike, radili smo neki zadatak. Ko pre uradi da se javi. Ja sam uradila zadatak, javila se onako sva srećna što sam prva uspela da rešim zadatak. Ispostavilo se da je rešenje – netačno! Učiteljica me je prozvala da mi je jezik brži od pameti! I 15 godina posle toga, svaki put kada sam se setila ovog događaja osećala sam sramotu. To osećanje ima svoju energiju. A ta energija, stoji tu, u prošlosti, u sećanju! Događaji iz prošlosti su važni koliko su za nas važni. Mogu biti sitnice (kao ovaj zadatak iz matematike), a mogu biti i krupne stvari.

Zamislite samo koliko bi bili manje nervozni, više zadovoljni i imali više energije da to što je zarobljeno jednostavno oslobodimo?

Sva ta potisnuta energija nerešenih problema iz prošlosti skuplja još takve energija u sadašnjosti i sa vremenom to postaje sve veći i teži teret. 

Osećanja su podcenjena

Metoda dve tačke je samo jedan od načina kako možemo da pomognemo sebi da za početak rasteretimo naš um suvišnih misli i nosimo se sa sopstvenim osećanjima. A sada da vas pitam nešto? Da li ste nekada imali onaj osećaj “da to nije to” ili da je nešto baš prava stvar bez nekog racionalnog objašnjnja. Intuicija, šesto čulo, predosećaj. Zapadna kultura veliča racionalno razmišljanje u odnosu na sve ostalo i vaspitava nas da su osećaji i osećanja, a naročito ona poput tuge, ljutnje ili razočaranosti, nepoželjna. Nema tu mesta za osećaje i predosećaje!

Govorimo sebi kako treba da se osećamo

Na primer iznervirao nas je neko od ukućana. A onda počnemo da se ljutimo na sebe što smo se iznervirali i kako je trebalo da znamo da će to tako da se desi. Ili na primer izneverio nas je partner, povređeni smo i tužni. A onda počnemo da govorimo sebi da smo slabi jer smo dozvolili da nas tako nešto pogodi, da smo glupi što smo im isprva verovali itd. I tako definišemo sebe kakvi mislimo da treba da budemo – govorimo sebi ne treba tako da se osećaš! Upravo su to te suvišne misli – šta je trebalo i šta bi trebalo. A zaboga, stvarnost je da se baš tako osećaš! I šta sad?? 

Kada o osećanju počinjemo da razmišljamo

Dakle ili kada pokušamo da pobegnemo od osećanja ili kada se ljutimo na sebe zbog osećanja koje imamo, mi to prvo osećanje potiskujemo. To je trenutak kada blokiramo određeni deo energije. 

Osećanja su osećanja i predstavljaju reakciju našeg nervnog sistema na trenutnu situaciju – onako kako smo je doživeli u datom trenutku.

To je takozvano osnovno osećanje, i da ga samo pustimo da prođe i proživimo takvo kakvo jeste u momentu u kome se dešava, posle toga bi se osećali kao da se ništa nije desilo.

 

Zašto se javljaju baš ta osećanja

Dakle ovo je dublji nivo – zbog čega smo mi baš tako videli situaciju? Praktičan primer: dvoje studenata su upravo položili poslednji ispit i dobili 9. I oboje su odlični studenti i oboje su dobro naučili za taj ispit. Jedno od njih je besno na sebe zbog toga i krajnje nezadovoljno (pa mogla je bolje!!! – opet suvišne misli, samoosuda i kritika), a drugo slavi jer je to bio poslednji ispit i sada ima celo leto da uživa! Isti ispit, ista ocena, drugačija reakcija.

Dakle imamo dva trenutka – zašto smo baš tako reagovali na neku situaciju i kada se reakcija desila šta smo onda sa njom uradili.

Paralela sa prženim krompirićima

Prvo da napravim paralelu sa time kada se reakcija već desila – šta smo sa njom uradili. To je kao da uđemo u restoran, jedu nam se prženi kromprići (osnovno osećanje). Onda pomislimo da je ipak bolje da pojedemo nešto zdravije (govorimo sebi da ne treba tako da se osećamo) i umesto krompirića naručujemo kupus salatu. Da li smo zadovoljni time što smo dobili? Da li smo utolili svoju želju za krompirićima?

Idemo dalje, sada paralela sa time zašto uopšte reagujemo na određeni način na neku situaciju. Zašto nam se jedu krompirići?! Neki ljudi prosto ne vole krompiriće! Da ih jedemo svaki put kada nam se jedu verovatno bi onda sebi priredili raznorazne vrste zdravstvenih problema i najbolje bi bilo da nam se krompirići ne jedu – ili ne tako često ili ne uopšte.

Šta definiše kako reagujemo na stvari i odakle nam ideje kako to treba da se osećamo i ponašamo?

Jedan deo reakcija je naše autentično ponašanje. Veći deo dolazi od vaspitanja, društva, okoline! Da li podsećamo na svoje roditelje ili bake/deke? Da li se uklapamo o stereotipe o svojim sunarodnicima npr Srbima, da li se uklapamo u stereotipe o svojim sugrađanima npr Piroćancima ili Zemuncima? I loše se osećamo jer naša autentična reakcija nije ono što bi se očekivalo od nas i nije ono što očekujemo sami od sebe. Loše se osećamo jer mislimo da smo nekoga izdali, jer nismo onakvi kakvi treba da budemo.

Ono što je važno da znamo je da sve to može da se promeni. Zavisno koliko je “jako” neki obrazac ponašanja koji nas muči ukorenjen u nama, treba nam manje ili više truda i energije da ga izmenimo.

Kakve sve ovo ima veze sa fokusom?

Da se vratim na početak i priču o gomili misli koja je stalno prisutna i zbog koje nam je teško da se usresredimo. E pa sva ova odstupanja od svoje autentične ličnosti su uzrok misli koje se neprekidno vrte, nervoze koja stvara sters i osećanja sa kojima ne možemo da izađemo na kraj. A možda pokušavamo da se fokusiramo na pogrešnu stvar? I to nam troši energiju, odražava nam se na zdravje i stvara teret koji se iz godine u godinu uvećava.

Fotografija: Vladimir Tomić

Šta je onda rad na sebi?

Priča o autentičnosti, duhovnosti, i samospoznajom često se povezuje sa avangardnim načinima života, sa monasima dalekog istoka itd. Činjenica je da to veze sa životom nema. Baveći se sobom, mi činimo naš svakodnevni život kvalitetnijim. Baveći se svojim osećanjima, možemo ih upotrebiti kao putokaze za naše sopstvene nelogičnosti. 

Kada radimo na sebi, u našoj svakodnevici ne mora da se promeni apsolutno ništa. Ono što se menja je naša percepcija stvarnosti, menjaju se naše reakcije na stvarnost.

Počinjemo da komuniciramo sa ljudima sa kojima ranije nismo, a neki drugi koji su nas nervirali – više ih uopšte ni ne primećujemo. Tada nam se otvaraju nove mogućnosti, a na nama je da napravimo izbor i odluku šta ćemo da radimo.

Kako da radimo na sebi?

Napredne kvantne metode same po sebi su zaokružena celina, a postoje i još drugih tehnika koje služe tome da se najpre uvide, a potom i oslobode potisnuta osećanja, obrasci ponašanja, šta god da radimo, a da osećamo da to nije to i što nam crpi energiju. To je sve skup metoda koje možemo da primenimo po potrebi, kako bi se vratili u ravnotežu ako je izgubimo, vratili svojoj autentičnosti i ostvarili svoje ciljeve. Ili da bi shvatili na pola puta da ti ciljevi nisu ono što stvarno želimo i našli nešto što je za nas bolje. 

Ne moramo biti ono što su nam rekli, ne moramo biti čak ni ono što smo sami sebi zacrtali da budemo, pravo vreme je ono koje je za nas pravo! Šta će nama da leži i da nam radi posao je samo do nas, a šta ćemo da uradimo sa sobom i na koji način naš je izbor.

Autorka: Milana M.

5 replies

Trackbacks & Pingbacks

  1. […] Fokus kao osnov inteligencije, rasterećenost i rad na sebi […]

  2. […] Fokus kao osnov inteligencije, rasterećenost i rad na sebi […]

  3. […] Fokus kao osnov inteligencije, rasterećenost i rad na sebi […]

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *