Iza scene 2016 – okt – I jednostavan posao je – posao!

Oktobar, Beograd-Novi Sad
Profesija kojom se bavimo oblikuje nas i kao ličnosti. Jednostavan posao je tako za mene postao izjednačen sa nevažan posao, a to mi je donelo mnogo frustracije u radu. Evo o čemu se radi.

Raditi jednostavne stvari je frustrirajuće

Kao završni deo pisanja naučnog rada, sređivala sam naslove i imena autora literature koju sam koristila u radu. Dalje, iščitavala sam sa kolegom rad iznova i iznova da bi nešto zvučalo bolje i da bi ispravili sve slovne greške i otklonili nedoumice. To me je jako frustriralo i osećala sam da gubim jako mnogo vremena. Kao da me je nešto optuživalo i gušilo iznutra: „Gubiš vreme na gluposti, znaš li koliko drugog posla si mogla da uradiš, vidiš koliko te još stvari čeka“ itd. „Dobro, hajde redom i završi to“, rekla sam sebi i pored sve te frustracije nastavila da radim. Ovde je jasno da je frustracija vezna za ispravljanje sitnica i detalja koji jesu važni da se isprave, ali ne čine osnovni deo posla.

Šta kada je ceo posao jednostavan?

Trebalo je da pripremim vođenje fitness treninga. Obratite pažnju da sam rekla da je jednostavno – ne da je to lako! Jednostavno je jer su materijali dostupni, uputstva jasna i precizna – jednom rečju imate sve što vam je potrebno da kvalitetno urađen posao. Ne morate da prekopavate internet zašto i kako, ne morate da rešavate jednačine, ne morate da zaobilazite prepreke, uvek imate koga da pitate!  Sve je to jednostavno – pročitate materijale, probate i naučite. E to se za mene ispostavilo kao skoro nemoguća misija – pa lakše bi mi bilo da uradim 200 zadataka teške matematike!!!

Fotografija: Borko Matijević

Ne gubi vreme!

Tek u tom trenutku, kada je ceo posao bio „samo uzmi i uradi“ shvatila sam koliko jednostavne stvari doživljavam gubljenjem vremena! I svaki put kada sam „uzimala da uradim“ sama sebi sam vikala „Gubiš vreme! Ne gubi vreme!“ Koliko puta sam čula ovu rečenicu od kada znam za sebe. Sigurna sam da i vama zvuči poznato. Ne gubi vreme na gluposti, treba da radiš ovo, treba da učiš ono, ne treba da radiš to itd… 

Što kompleksnije to bolje

Od malena sam vežbala matematiku, kasnije i fiziku i imperativ za napredak bio je – radi što teže i kompleksnije zadatke. Ne možeš da napreduješ radeći lake stvari. Kasnije je isto važilo i na fakultetu i na poslu u programiranju. Što kompleksnije i veće stvari možeš da implementiraš, to si više cenjen. A detalji i sitnice? Pa to sada program u kome pišeš kod sam već u mnogome ispravlja i olakšava. Automatski stavlja zagrade, ispravlja imena promenljivih, predlaže funkcije i komande itd. Zašto bi se zamarala nečim što računar radi i preciznije i brže od tebe? 

I jednostavan posao je deo posla

Ova navika da tražim i rešavam kompleksne stvari sa jedne strane omogućila mi je da zaista brže napredujem, ali me je učinila nervoznom, brzopletom, da ne odrađujem stvari do kraja itd. Posao je gubljenje vremena samo u slučaju da te jednostavne poslove možete nekome da prepustite ili nekako da automatizujete – u suprotnom je i to neophodan deo većeg posla, koji morate da uradite da bi ceo posao bio gotov. A kada je nešto neophodno da se uradi, i to da ga baš vi uradite, onda je i važno. Tek tada sam mirne duše mogla da se posvetim i dovršavanju rada i kvalitetnoj pripremi treninga.

Autorka: Milana M.

#fokus #posao #ideje #ciljevi #trening #detalji #energija #vreme #planiranjevremena #organizacijavremena #organizacija #samoretkinadjuretke #pravitrenutak

1 reply

Trackbacks & Pingbacks

  1. […] Oktobar – I jednostavan posao je posao! […]

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *