Kakva je tvoja idealna veza?

Svašta nas uče u školi i po fakultetima. Gotovo ništa o stvaranju i održavanju zdravih međuljudskih odnosa, o radu sa drugima, emotivnom razvoju, izboru partnera, o vaspitanju dece, o važnosti razvoja sopstvene ličnosti… Ovo su teme o kojima sam dosta razmišljala s vremena na vreme prethodnih godina i kako bi to moglo da se reši na neki način. Važno je jer je kvalitet naših odnosa sa drugima i sa samima sobom kvalitet našeg života. O međuljudskim odnosima i o tomr kako da budu što kvalitetniji učila sam čitajući i sa seminara poslovnih veština koji su mi bili bliski i dostupni.

Škola za partnerske odnose

Kada me je drugarica pozvala da odemo na radionicu “Idealna veza zašto je nemaš i kako do nje?” pomislila sam:“Šta je sad pa to?”. Umesto očekivanih “ad-hoc” saveta iz kategorije “kako upecati muža” radionica se sastojala iz sledećeg:
promene fokusa sa traženja partnera sa određenim karakteristikama na definisanje onoga šta je nama u vezi potrebno
otkrivanju sopstvenih toksičnih uverenja o tome kakvi su muškarci, kakve su žene, šta ko “mora” i “treba” da radi i ostalih predrasuda i stereotipa
da je osnov svakog odnosa dobra komunikacija
Detaljan sadržaj radionice je na ovom linku, a u nastavku pišem ono za mene najznačajnije što sam naučila na njoj i što sam povezala sa nekim ranijim zaključcima i razmišljanjima.

Veza je odnos sa nekim

Emotivna veza je pre svega odnos sa drugom osobom. Partner ili partnerka su samo jedna od osoba sa kojima smo u odnosu. Tu su još prijateljstva, srodstva, poslovni odnosi itd. Ono što mi se jako dopalo sa radionice je definicija šta je to što je osnova svakog odnosa. To su 4 P:
Poštovanje
Poverenje
Podrška
Prijateljstvo

Zašto mi je ovo bilo važno? Prosto, u nekom trenutku sam pogledala svoje odnose sa bliskim, dugogodišnjim prijateljima i prijateljicama i shvatila sam da je definicija tog prijateljskog odnosa upravo to da mogu da im kažem o sebi bilo šta, bez straha da će me osuditi i bez potrebe da to nešto ulepšavam. Jednostavno, ja sam takva kakva sam, ne trudim se da “igram neku ulogu”. Moji bliski ljudi me prihvataju baš takvu kakva sam sa svim mojim fiks idejama i ja njih isto tako. I jedni drugima smo interesantni upravo takvi, podržavamo se i smejemo istim glupostima i tešimo zbog istih briga. Zato i jesmo prijatelji.

Sličan princip treba da važi i za partnera – ne treba njemu da se femkamo i da mu se dopadnemo zato što mislimo da je idealan za nas (jer ima hemije, jer izgleda tako i tako, jer radi to i to i zarađuje toliko i toliko), nego prosto da kliknemo i da možemo da budemo to što smo i da to ide. A ti? Kakvi su tvoji odnosi sa prijateljima, porodicom, partnerom? Da li ova 4 elementa postoje u svim tvojim odnosima? Ako da – sjajno! Ako ne – zašto si u takvom odnosu? Da li u njemu možeš da budeš to što jesi?

Važno je da se dopadneš drugima

Da se razumemo: Većinu odnosa započinjemo ovom filozofijom. Svako ima potrebu da bude voljen i prihvaćen i to je normalno i prirodno. Međutim, u slučaju emotivnih veza, često preterujemo. Šta se dešava? Prvo se šepuriš i montiraš da se dopadneš onoj drugoj strani, smeješ se forama za koje misliš da su glupe, jer eto, sviđa ti se. Pa onda odbijaš da prihvatiš da ti je zasmetalo ovo i ono. Nema veze, nije to tebi bitno, dobra je osoba. Nije važno što se hvata za reč, uspete da se objasnite na kraju. Na kraju.

Posle, kad se glava ohladi, sve više te nervira to hvatanje za reč. Na kraju se brecaš i pitaš se kako to nisi video/videla na početku. Pa jesi, samo je tvoja odluka bila da to ignorišeš. A i u početku ti je fokus bio na tome da se ti njemu/njoj dopadneš, a ne na tome da li je tebi nešto ok ili nije ok. U stvari, sada da te pitam: Šta ti smeta, a šta jako voliš u vezi? Da li bi znao/znala da nabrojiš?

A šta je tebi potrebno u vezi?

Ovo je pravo i najvažnije pitanje koje treba sebi da postavimo. A pogotovu kada upadnemo u bilo kakvu vrstu nezadovoljstva. Vaspitani smo kako mi treba da se ponašamo prema drugima, na koji način da se njima dopadnemo, ali ne i da prepoznamo šta je to što nama treba. A nikako da to što nam treba tražimo!
Na primer, meni u vezi nije neophodno da neko vozi kola kod majstora, menja sijalice i popravlja bravu na ulaznim vratima, jer to je nešto što i sama mogu da uradim (iako je mnoogo lakše da to neko drugi uradi, priznajem!). Zato mi je neprocenjivo kada je pored mene neko ko sa obe noge stoji na zemlji, pa kada odlutam stazama svog perfekcionizma i počnem da se nerviram “zašto nešto nije” i “zašto ja to nisam bolje uradila”, samo me preseče jednom suštinskom rečenicom i skalira moj doživljaj problema sa: “totalna katastrofa” na “pa to uopšte i nije problem”.

Fotografija: Stefan Barna

Kakav je tvoj osećaj veze?

Promena nastaje kada prestaneš da gledaš kako da se dopadneš nekome i fokusiraš se na to da definišeš kako želiš da tvoja veza izgleda, kada je sve prirodno, sa lakoćom i bez napora u svakodnevnom životu. Ono što nam je u glavi su ideje veze iz knjiga i filmova, razna uverenja i klišei. U realnom životu, to ne funkcioniše. Kako tebi izgleda idealno vreme koje provodite zajedno? Šta radite? Kako se zabavljate? Da li putujete? Da li trenirate zajedno? Ili jedete kolače i kuvate zajedno? Kako se osećaš u tim situacijama?

Za primer klišea uzeću zajedničko trčanje. Za mene je trčanje neka vrsta sita za misli i samo ponekad mi prija društvo, a navikla sam da trčim sama. Zajedničko trčanje bi mi odgovaralo jedino u varijanti gde je svako fokusiran na sebe, sluša svoju muziku i ne govori ništa. To sam probala i to mi prija, a razgovor za vreme trčanja nešto je što izbegavam.

Fotografija: Milana Minja Milošević

Drugi primer: zajedničko gledanje serija. Poslednju seriju sam odgledala pre par godina i to jer me je zanimala sa naučne tačke gledišta. Ovo svakako ne bi bilo nešto što bih ja želela u svojoj idealnoj vezi (što ne znači da nekad neću ovo promeniti).

Zato je jako bitno da znaš kakav je to osećaj biti u jednoj kvalitetnoj vezi. Nažalost, većina nas ne zna kakav je to osećaj jer nije doživela i nije imala prilike da vidi primer. Ali sve se da naučiti.

Učenje spoznajom

Ne možeš da zamisliš kakav je osećaj kada ti se prsti smrznu na hladnoći ako ti nikada nije bilo hladno. Ili kakva je tekstura snega ako nikada nisi video, a kamoli dodirnuo sneg. Isto tako i za osećanja, osećaje, emocije – to mora da se doživi, da se spozna.

Ja sam tek nedavno, zahvaljujući jednom posebnom muškarcu, spoznala kako izgleda kada ti neko uliva potpuno poverenje i sigurnost. Taj osećaj bih opisala sa “kao malo vode na dlanu”. To nije da ti neko titra i ispunjava svaku tvoju želju. To je osećaj potpunog prihvatanja, sigurnosti i zaštićenosti. To ranije nikada nisam imala priliku da proživim i ne bih ni znala kako izgleda da nisam upoznala njega. Sada kada znam kakav je taj osećaj, sasvim sam sigurna da to želim da imam u odnosu sa svojim partnerom.

 

Dakle, da bi što bolje znali šta nam odgovara, treba da prođemo kroz različite osećaje. A to je jednostavno upoznavanjem i interakcijom sa različitim ljudima koji nisu “isti kao ti”. Ovo je važno za svaku vrstu interakcije i razvoj ličnosti uopšte, ne samo za emotivne odnose. Eksperimentišeš, probaš da gledaš sebe sa strane, da reaguješ drugačije nego što bi inače, da pričaš sa onima sa kojima inače ne bi pričao/pričala. Ne možeš da čuješ i naučiš ništa novo ako si stalno sa istom grupom ljudi koji misle isto kao ti.

Učenje primerom

Druga vrsta učenje je učenje primerom. Ko nam je model za emotivne veze? Roditelji, naravno. Hteli ili ne hteli ovo je duboko usađeno u nama, ali ne samo od roditelja nego i od generacija pre. A roditelji, ovde na Balkanu – to su skoro uvek uloge mame i tate i skoro nikad uloge partnera i supružnika. Da li ti kažu da si “ista majka/isti otac”? I onda naravno da nam je lakše da igramo te igre, jer “znamo kako se to radi”, nego da se zapitamo šta je nama potrbeno i šta nama odgovara. Ponovo, pogledaj oko sebe, nije ono što je tebi normalno i jedino što postoji.

Čitanje misli

Za kraj, kvalitet veze dominantno je određen kvalitetom komunikacije. A najjača smetnja u komunikaciji su pretpostavke. To što ti pretpostavljaš da neko misli ili ne misli, ili oseća, ili će ti izaći u susret bez da ti to tražiš. To što ti vidiš i ono o čemu ti misliš je tvoja logika i tvoj fokus. Sasvim je sigurno da neko drugi ima i drugačiju logiku i drugačiji fokus. I tako pretpostavljajući nešto što često i nema neki realan osnov dolazimo do nesporazuma, u odnos donosimo negativan emotivni naboj koji se onda širi u vezi kao zaraza. Dok se ne iskoreni ili dok vezu potpuno ne uništi. Zato je izuzetno važno uočiti sve pretpostavke koje pravimo i zameniti ih pitanjima. Jer odgovori na pitanja daju realnu sliku stvari i razbijaju iluzije.

Uputstvo

Mnogo je informacija, pa bih sve to da složim u par rečenica
Raščisti sa sobom šta ti je potrebno
Definiši kako tvoja idealna veza izgleda i u odnosima sa drugima zadrži fokus na tome kakav je odnos sa drugom osobom, a ne kakav je status te osobe, kako ona izgleda čime se bavi i koliko zarađuje
Osvesti kakve pretpostavke praviš u svakodnevnoj komunikaciji i izameni ih pitanjima.

Na kraju – srećno :)

Autorka: Milana M.

4 replies

Trackbacks & Pingbacks

  1. […] marta napisala sam tekst “Kakva je tvoja idealna veza?” sa utiscima, uvidima i zaključcima koje sam ponela sa radionice Kreiranja uspeha “Kreiraj […]

  2. […] Odustani od svojih i tuđih očekivanja. Prekini da razmišljaš šta treba da bude urađeno i počni da gledaš šta ti želiš, voliš i šta ti je potrebno. Kako da se to tačno uradi pisala sam već u ovom tekstu: Kakva je tvoja idealna veza? […]

  3. […] jedan osvrt na temu “žena od karijere” i kako se to reflektuje na privatan život na osnovu nekih situacija koje sam skoro posmatrala u svom životu. Kada “uđem u mašinu” sa […]

  4. […] Doktorantkinja Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, na kome sam diplomirala i završila master studije. Pišem o veštinama i znanjima koje su meni bile korisne, a koje sam naučila usput – čitanjem knjiga, posećivanjem radionica i kroz praksu: organizacija vremena, aktivizam, predstavljanje u javnosti, timski rad, učenje i razvoj. Pored toga, pišem i o trčanju, fitness-u i ishrani. Više o meni View all posts by Milana Milošević → Tagged  samosvest, uspeh, uverenja. Bookmark the permalink. « Kakva je tvoja idealna veza? […]

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *