Uvek imajte strpljenja i nikada nemojte čekati!

Ključno za naš kvalitet doživljaja stvarnosti je napraviti razliku između pojmova ČEKANjE i STRPLjENjE. Ove dve stvari se često mešaju, i onda ono što mislimo da je strpljenje zapravo je čekanje.

Čekanje

Kada čekanje pomešamo sa strpljenjem, to nas dovodi do frustracije i osećaja da smo izneverili sami sebe. Čekanje je pasivno stanje, stanje zablokiranosti, stanje bez promene u kome se osećamo bespomoćno i očekujemo neki nama željeni ishod, ali na njega nemamo uticaj. Naša energija i naš fokus su u budućnosti.

Čekanje je strah

Čekanje je laganje sebe, strah da se suočimo, strah da čujemo da nešto ne radimo kako treba i strah da nešto nije dovoljno dobro. Strah generiše čekanje. Ne suočavamo se nego žmurimo u nadi da će to što želimo da se nekako stvori u našem životu, dok mi možemo da „teramo po svome“. Kada se to ni posle dužeg vremena ne desi, krivimo sebe ili druge zbog toga. Ili život. Ili sudbinu. 

Fotografija: Milana Minja Milošević

Strpljenje

Strpljenje je sa druge strane veoma akrivno stanje – fokusirani smo na ono što se dešava u sadašnjosti, posmatramo i aktivno menjamo stvarnost. Kada smo strpljivi, mi znamo šta želimo, i dopuštamo da nam to dođe, dok smo mi fokusirani na sadašnji trenutak i akciju koja nas vodi do onoga što želimo. Strpljenje je suočavanje sa situacijom, jasno gledanje na stvarnost takvu kakva je i na nas takvi kakvi smo.

Za strpljenje je potrebna hrabrost

Hrabrost da najpre priznaš sebi da nešto nije onako kako želiš ili da nemaš nešto što želiš. Zatim hrabrost da kažeš sebi da nešto ne znaš kako da uradiš i da ne znaš koliko će ti vremena za to biti potrebno. Na kraju, potrebna ti je i hrabrost da zatražiš pomoći i nađeš način da se pomeriš bliže ka onome što želiš.

Autorka: Milana M.

1 reply

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *