Uključivanje većeg broja žena u tehnici je odgovornost svih

Drugi dan na najvećoj svetskoj konferenciji posvećenoj IT, Web Summit, protekao je u temi “Žene u tehnici”. Največi broj učesnica iz Srbije došao je upravo preko ove akcije – Woman in Tech. O važnosti povećanja žene u tehnici i politike uključivanja govorili su Susan Herman i Blake Irvin.

Predstavnici i predstavnice Srbije na Web Summit-u

Raznovrsnost u timu – raznovrsnost u proizvodu

Blake Irvin počeo je sa primerom pravljenja prvih vazdušnih jastuka u automobilima. Dizajn i implementaciju radio je tim muškaraca i kada je proizvod počeo da se upotrebljava, ispostavilo se da žene i deca i dalje stradaju, jer upotreba nije sagledana iz tog ugla. Isto je i sa sofverom danas. U tom smislu, Irvin je istakao da je raznovrsnost važna za dizajn bilo kog proizvoda da bio prilagođen što većoj populaciji.

„We said we don’t want to have GoDaddy girls, we won’t to have GoDaddy women – you are #engineers #developers #managers, you are an impor tant part of our business“ – Blake Irving #womenempowerment #womenintech #websummit #websummitlisbon #blakeirving #godaddy

“Svi to razumeju”

“Ma to su žene one to ne razumeju, rekli bi muškarci. Ma to su muškarci, oni to ne razumeju rekle b žene. Ma to su belci, oni to ne razumeju rekli bi crnci. Ma to su straight ljudi, oni to ne razumeju, rekli bi gej ljudi…. – mi jednostavno često ne razumemo tuđu perspektivu. Zato nam je i veoma teško da previdimo potrebe koje ta druga može imati.” rekla je Suzan Herman. To je i zato je bitno uzeti u obzir različite perspektive, a ne samo reći mi smo to tako napravili – snađite se.

Sada su pravila igre postavljena na taj način i ono što je potrebno je promeniti pravila.

Holivud i mediji zaslužni za pad broja žena u IT

“80tih godina Holivud je počeo da predstavlja programere i ITjevce kroz stereotip lika koji jede hladnu picu, neuredan je i prosto gik. Jednostavno, ženama je poručeno da one ne mogu da budu u tome i da ne treba da žele da budu u tome. Do 80tih broj muškaraca i žena u IT je bio skoro 50-50.” Blake Irvin

Zaključak

Šta svako od nas može da uradi danas da napravi promenu? pitala ih je voditeljka.
Suzan Herman je poručila da u svakoj situaciji važi pravilo: “Ako nisi deo rešenja, onda si sigurno deo problema.” Blake Irvin je zaključio sledeće: “Ako vidiš nešto – reci nešto. Ovo nije samo ženski problem, jer kada imaš moć, onda imaš i odgovornost za inkluziju.”

Generacije programa mentorstva – učesnice na Web Summitu.

Osnaživanje žena u Srbiji

Međusobno smo se povezale preko studija, posla i Programa mentorstva i praktično zajednički organizovale boravak u Lisabonu i na Summitu – nekoliko nas pohađalo je ovaj program u različitim generacijama. Konkurs za ovogodišnju generaciju otvoren je do 30. novembra. Više informacija na ovom linku.

Autorka: Milana M.

Robot dobio državljanstvo – WebSummit

Prvog dana konferencije Web Summit u Lisabonu, prisustvovala sam predavanjima o razvoju i perspektivama veštačke inteligencije (AI).

Perspektiva AI

U perspektivi za AI potrebno je da uzmemo u obzir tri elementa:
1. Snagu AI
2. Kako da upravljamo AI?
3. Kuda želimo da nas to odvede.
Procena je da će AI za 30 godina biti opšte prisutna i na naučnicima je da do tada odgovore i na ostale izazove.

“Da li će nas AI spasiti ili uništiti?”

Predavanje “Da li će nas AI spasiti ili uništiti?”, pored govornika iz kompanije Hanson robotics na bini su bila i dva robota sa veštačkom inteligencijm – Sofia i Einstein. Sofija je je objavila da je od pre nekoliko dana dobila državljanstvo Saudijske Arabije i time postala prvi robot državljanin.

Fotografija: Milana Minja Milošević

Roboti su se međusobno “prozivali” i odgovarali na pitanja. Na temu straha od veštačke inteligenicije Sofija je rekla sledeće:
Strah od veštačke inteligencije, suštinski je strah ljudi jednih od drugih.
Takođe je navela da neke stvari i dalje ne može da radi ni približno dobro kao ljudi – a primer da govori.

Koji su ciljevi i vrednosti AI?

Kada su u pitanju ciljevi AI, Einsteinova zabrinutost je bila povodom pitanja kako će roboti usvojiti ljludske vrednosti, jer ćesto nisu sasvim jasne i konzistentne.

Hanson robotics je takođe najavio pravljenje generalene veštačke inteligencije, koja će za sada modularizovane AI spojiti u jednu, koja će moći namenski da se primenjuje.

Žene u tehnici na Web Summitu

Na Web Summitu je veliki broj učesnika iz Srbije, uglavnom preko akcije Woman in Tech, a Branko Milutinović, osnivač Nordeusa održaće predavanje u sesiji posvećenoj igricama.

Dešavanja  direktno pratite na instagramu na @milana.milosevic.minja

Autorka: Milana M.

Napravi promenu – za žene na životnoj prekretnici

Ovde ću pobrojati i opisati odakle i na koji način sam ja dobila impuls promene tokom prethodnih par godina. Dakle to je period nakon što sam završila master na ETF, upisala doktorske studije na ETF i počela da radim kao programerka. 

Inspiracija za tekst

Ovaj tekst je podstaknut svim mojim poznanstvima i prijateljstvima sa ženama i devojkama koje su na nekoj vrsti životne prekretnice. To su sa jedne strane mlade profesionalke. Nekoliko godina radnog iskustva, razbile su iluzije o korporativnom i poslovnom životu. Žele da se ostvare i u porodičnom i u kreativnom aspektu i da budu uspešnije. To su mlade mame. Njima je nova životna uloga donela nove izazove, pogled na život i želju za samoostvarenjem na neki drugačiji način. Za neke je to promena posla, za neke čitav zaokret u karijeri (promenom profesije).

Podeli svoje znanje – Evropski pokret u Srbiji

Ovo je izvanredan program podrške ženama i devojkama na početku karijere, nezavisno od profesije, omogućava da razviju svoje potencijale. Kroz ovoj program sam naučila mnogo toga i još važnije stekla sam divna poznastva sa ženama narazličitijih struka i životnih interesovanja. U momentu pohađanja programa, pre 4 godine, nažalost, nisam se poklopila sa svojom mentorkom. Osnovni razlog je bio to što nisam ni znala šta je meni bilo potrebno kroz mentorstvo. Bez obtira, mnogo toga sam naučila i osvestila kroz radionice i ostale događaje koji su organizovani kroz ovaj program. Konkurs je otvoren do 30.11.2017. Više o konkursu nađite ovde

Fotografija: Program mentorstva

Misli Osećaj Kreiraj – Buđenje duše, Maja Anđelković

Ovaj program služi za ličnu promenu. Radi se na uverenjima, raščišćavanju zaostalih emotivnih naboja, obrazaca stečenih kroz život, oslobađanju od stresa, pronalasku svoje autentičnosti, načinima obnavljanja energije itd. Za mene je bio početak takve vrste rada i potpuna promena načina posmatranja. Sadašnji problemi počeli su da mi služe kao ogledalo za postojeće podsvesne obrasce. Promena tih obrazaca donosi potpunu promenu u načinu pogleda na život i načinu reagovanja na okolnosti. Nakon što sam prošla kroz ovaj trening, nastavila sam da radim sa Anom

Od hobija do posla – Jovana Miljanović

Na ovoj radionici dobićete mnoštvo predloga, ideja za konkretne akcije kao i preporuke: gde da tražite, kome da se obratite i kako da pristupite poslovnim idejama i poslu uopšte kada ste na početku i ne znate kuda bi ste krenule. Jovana jasno, konkretno i energično govori o delegiranju, pozicioniranju, kvalitetu, fokusu, definisanju posla, brendiranju i samobrendiranju i svemu ostalom što je važno za jedan posao. I onoga što je važno za pravljenje preokreta u poslovnom smislu. Za mene je beskrajno značajan momenat bila spoznaja da ne samo da ne moram sve sama, nego i da ne treba da radim sve sama. Da tu leži ključ da bi se išlo nivo više. Osim toga, za mene je Jovanina radionica bilo veliko ogledalo koliko saveta čujemo i odbacimo ih ili primenimo samo delimično (jer mi znamo bolje).

Manifesting – Kreiranje uspeha, Neva Rajković

Sveobuhvatan trening za definisanje i ostvarivanje svega što želimo u svom životu. Jednostavno uspostvalja fokus na ono što želimo, zašto to želimo. Osvešćuje načine na koji sebe blokiramo i sabotiramo. Ključni benefiti koje bih izdvojila ovde su vrednovanje svega onoga što imamo u životu, vrednovanje svega onoga što jesmo i odustajanje od procesa. Proces je u ovom slučaju ideja načina ostvarivanja nekog rezultata – dakle put koji vidimo i sve prepreke koje možemo zamisliti usput. To je zamenio princip sledećeg koraka – šta je sledeće što treba da uradim u tom smeru i to mi je donelo oslobađanje od velikog pritiska i ogromne količine stresa.

Zajedničko za sve što sam nabrojala je što te suočavaju sa tvojim izgovorima i pokazuju ti kako nešto MOŽE da se uradi, MOŽE da se promeni i MOŽE da bude baš onako kako ti želiš. Tako i ti menjaš ugao gledanja, menjaš svoje uloge i poglede na život i samim tim menjaš i svoj život.

Autorka: Milana M.

Zašto „krećem od ponedeljka“ najčešće ne uspeva

Napraviš plan da kreneš sa nečim (promena ishrane, učenje, trening, nova navika) od ponedeljka. I onda se to jednostavno ne desi. Nekako to vreme koje je bilo namenjeno za tvoju novu aktivnost iskliznulo je jer je trebalo rešiti nešto drugo, što je u tom momentu bilo važnije. Da li se pitaš zašto?

Ne znaš koliko zaista traje „za čas“

„Sad ću ja to za 5 minuta“
„Evo samo časkom da odgovorim na ovaj mejl“
„Samo da bacim pogled na Facebook“
Pola sata kasnije, i dalje si uz računar ili telefon i shvataš da ti je vreme izmaklo. Da moraš da trčiš na drugu stranu i završavaš važne stvari. Ono što ti je bio plan za sebe, odlažeš „za kada ima vremena“. Sve banalne stvari koje radimo zahtevaju vreme za sebe, a mi ga nismo svesni jer su nam sve te radnje banalne, usputne, radimo ih nesvesno. Kako da osvestimo koliko stvarno možemo da uradimo u toku dana? Vodi dnevnik apsolutno svih stvari koje uradiš u toku dana i koliko ti vremena za svaku od njih treba. Posle dva dana, kada pogledaš taj spisak, sigurno će ti biti jasnije gde ti je otišlo vreme i kako.

Ne odvojiš dovoljno vremena za planiranje i pripremu

Čak i kada napraviš plan, recimo plan ishrane za sledeću nedelju, previdiš da je sve to potrebno pripremiti – nabaviti adekvatnu hranu, pripremiti je unapred, nabaviti posude u kojima ćeš je lepo spakovati da je ujutru samo poneseš na posao. Za sve to tireba vreme, koje obično pojede nešto drugo i važnije. Jer ovo misliš da možeš i usput. I onda u ponedeljak shvatiš da nemaš vremena da sprovedeš u delo svoju zamisao o ishrani jer ti fale namirnice, nemaš kada da skuvaš, nemaš u čemu da poneseš hranu na posao. I tako se ceo plan odlaže do daljnjeg.

Ne napišeš na papir

I u ovom tekstu gore i u prethodnim tekstovima imala sam predlog – napiši na papir. I to je veoma važan deo, iako često deluje banalno i očigledno. Znam sigurno da nije. I znam sigurno da većina to ne uradi, a skoro niko da to ne uradi posvećeno i do kraja. Baš zato, nema ni efekta i stvari ostaju kakve su i bile. 

Kako ti radionica može pomoći?

Na radionici, ti se posvetiš samo sebi, svojim ciljevima, svojim planovima i ne postoji mogućnost da se pojavi „nešto važnije“ što će odvući od onoga što trenutno radiš. To je neka vrsta trika da sebe fokusiraš na refleksiju i planiranje i samo na to. Tada ćeš zaista staviti na papir svaki detalj u svom životu i kroz diskusiju sa drugima osvestiti šta je sve to što ti krade vreme i kako da napraviš sistem koji će za tebe da funkcioniše. Kada je poslednji put tvoje vreme bilo posvećeno tvom intenzivnom, fokusiranom i sistematičnom razmišljanju o sebi? Da li možeš da se posvetiš sebi na taj način na 4 sata?

Ako želiš da radimo zajedno, prijavi se putem ovog linka. Broj mesta je ograničen na 8.

Autorka: Milana M.

Ključni razlog zašto najbolji đaci nisu preduzetnici

Sedim u publici u Domu Omladine na trećem “Znam da možemo”, slušam govornike i govornice i iskreno se divim svemu što su napravili – i startapima i njihovim pojedinačnim pričama i celom startit pokretu, njegovoj veličini i uticaju.

Kroz glavu mi prolazi razmišljanje. “Ovi ljudi su iz IT. Za ove ljude nisam čula dok sam bila na studijama, a realno sam poznavala mnogo različitih ljudi. Dakle oni nisu bili u krugovima ljudi u kojima sam se ja kretala. Oni ne pripadaju grupi top studenata i ne pripadaju grupi studentskih političara.” Sa tom poslednjom misli, pričama od te večeri, pričama i tekstovima od ranije, kockice počinju da mi se slažu.

Gde ti je fokus?

Cela priča o startapima i o preduzetništvu uopšte je bazirana na stvaranju vrednosti. Fokus preduzetnika je na stvaranju vrednosti. Nije važno kakvi su i koliko znaju oni, nego to što su stvorili. A gde je fokus najboljih đaka i vrhunskih studenata? Da znaju što više, što bolje i da zadovolje određene kriterijume. Njima je fokus na njihovoj sopstvenoj vrednosti. Tu je cela filozofija.

Fokus preduzetnika je kreiranje vrednosti. Fokus najboljih đaka je na podizanju sopstvene vrednosti u odnosu na kriterijume sistema.

Vukan Simić govori o mitovima u preduzetništvu. Fotografija: Milana Minja Milošević

Šta je posledica fokusa na sopstvenu vrednost?

Ova jedna razlika, koju sam u momentu shvatila, ima dramatične posledice u načinu ponašanja i postavljanju prema poslu i životu. Za mene, biti vrhunski student, to je sve po nečijim kriterijumima, a neko drugi te kriterijume može da ne prizna i da vrednost devalvira. I tu je cela ta pozadinska priča o potrebi da se bude “dovoljno dobar”, osetljivost na kriticizam, teško odlučivanje na eksperimente osim ako nisu baš baš sigurni. Tu je i pritisak “moram da uspem” i teško odlučivanje na bilo kakav pokušaj. I osećaj da nikada nisi spreman, da nikada ne znaš dovoljno, da ti uvek nešto fali i da bi neko drugo vreme bilo možda bolje za ideju, za pokušaj.

Šta je posledica fokusa na kreiranje vrednosti?

Kada kreiraš vrednost, ono što napraviš je uvek veće od ništa. Uopšte se ne posavlja pitanje kvaliteta – uvek može bolje, a kada se napravi nešto onda je to UVEK VIŠE OD NIŠTA. Može da se postavi pitanje kolika je ta vrednost – nekome uopšte ne treba, a nekome to veoma znači. Odličan početni kurs stranog jezika ne znači onome ko dobro zna jezik, ali zato je ključan onome ko ne zna. Kada je kreiranje vrednosti u fokusu, forma, perfekcionizam, strah od kritike, strah od neuspeha – sve to jednostavno pada u drugi plan.

Izazvala sam sebe da ovo otkriće primenim u praksi od sada pa na dalje.

Autorka Milana M.

Održana prva radionica Organizacija vremena

U nedelju 22. oktobra održana je prva radionica organizacije vremena. 14 učesnica i učesnika je 4 sata posvećeno radilo na analizi svojih dosadašnjih načina korišćenja vremena, ispisivanju svojih velikih životnih oblasti, pravljenju vremenske mape i razlaganju određenih ciljeva na konkretne korake. Takođe smo identifikovali i najčešće kradljivce vremena, kako da zaštitimo svoj vremenski integritet i koliko je važno vreme kada možemo da se fokusiramo i potpuno posvetimo samo jednoj stvari bez prekida.

Sledeća radionica 28. 10.

Zakazana je za subotu 28. oktobar u Beogradu i broj učesnika je ograničen na maksimalno 8. Informacije i prijava na ovom linku.

Fotografije: Discover Serbia
Prostorije: Kreiranje uspeha

Organizacija vremena za život u balansu

Zašto uopšte organizacija vremena?

Organizacija vremena nam je potrebna da bi stigli da uradimo i da što bolje uradimo sve ono što smo planirali i da bi imali što više vremena da se bavimo onim u čemu uživamo.

Rečenica koju često čujem oko sebe, a koju sam slušala i od sebe je “samo da se ovaj posao/period/mesec itd završi”. I šta onda? Dok završavamo “to nešto”, u međuvremenu naiđu druge stvari koje se stavljaju na čekanje i čim se “to nešto” završi jedna od tih stvari postaje novo “to nešto”. Organizacija vremena za život u balansu nam je potrebna da bi smo uspeli da postignemo SVE što je nama važno. I posao i porodični život i hobije i sređenu kuću i ljubav i prijateljstva i doprinos zajednici i trening i putovanje. Ako zapostavimo bilo koji nama važan deo osećaćemo nezadovoljstvo koje će se preliti na druge oblasti. Upravo to je naš životni balans.

Da bi smo uspeli u toj nameri potrebno je da imamo jasnu sliku o svemu onome što želimo u svom životu.

Znaš li šta je to što je tebi zaista važno?

Može da deluje jednostavno i očigledno šta je važno: zdravlje, porodica, prijatelji, posao i finansijska sigurnost. Međutim, da li zaista u svojoj svakodnevici pratimo svoje priortete? Na primer, isplanirali da se “od sledeće nedelje hranimo zdravo”. Onda to vreme koje smo planirali za kupovinu i kuvanje hrane mistično nestane između četovanja, pregledanja YouTube klipova i gledanja TV-a. Očigledno je da smo nesvesno tome dali veći prioritet nego svojoj zdravoj ishrani. Jer to je jednostavno, lako i primamljivo.

Šta je tvoj cilj?

Većina klasične literature koja se bavi organizacijom vremena polazi od toga da smo svi svesni onoga što je nama važno i da na osnovu toga imamo čvrsto zacrtane ciljeve, za koje smo spremni da radimo do poslednjeg daha i da učinimo sve što je u našoj moći da ih ostvarimo. Ipak, mnogi kojima je očajnički potrebna organizacija vremena, zapravo vape za time da najpre definišu šta je to što je NjIMA lično jako važno, šta je to što žele da rade, čime žele da se bave, sa kojim ljudima da se viđaju, na koji način da provode svoje slobodno vreme.

Na primer, student koji je upisao određeni fakultet samo da bi udovoljio roditeljima ili zato što je to isplativo ili zato što mu je društvo tu, a ne zbog ličnog interesovanja, najčešće je nezadovoljan, i potreban mu je mnogo veći naporа da uči u odnosu na svog kolegu koga ta struka interesuje. Iako taj student ima u svesti da bi trebalo da završi fakultet i da mu to jeste cilj, teško mu je da radi na njemu, jer taj cilj ne doživljava kao svoj, već kao nešto što mu je nametnuto ili što se podrazumeva ili što “svi znaju da to tako treba”.

Kako definišem ciljeve?

Ciljevi treba da odslikavaju naše vrednosti kroz konkretne akcije. Od ciljeva se obično zahteva da budu SMART (Specific Measurable Achievable Realistic Timely tj specifični, merljivi, dostižni, realni i vremenski ograničeni). To znači da treba da budemo dovoljno konkretni kada je u pitanju cilj, kako bi smo mogli da izmerimo da li smo postigli to što je zacrtano u određenom vremenskom roku, a pri tome je važno da budemo realni po pitanju ostvarivosti takvog cilja. Npr, možeš sebi postaviti cilj da istrčiš polumaraton koji je za mesec dana, pri čemu nikada nisi trčao/trčala ranije. Da li je to zaista fizički ostvarivo u odnosu na tvoje uobičajene životne obaveze?

Pitanje za tebe: Imaš li ciljeve i da li su oni usklađeni sa time što je tebi važno?

Prvo organizacija vremena ili pronalaženje autentičnih ciljeva?

Ovo je za mene u jednom trenutku postalo isto kao i pitanje “Šta je starije – kokoška ili jaje?”. Odgovor bi bio i jedno i drugo. Naši ciljevi su autentično naši u manjoj ili većoj meri. Otkrivanje autentičnosti zahteva posvećenost i vreme za sebe. I to vreme treba da bude u rasporedu i organizaciji. I da se zaista pozabavimo time kada smo stavili u raspopred, a ne da ostanemo prebirajući po glavi šta nas sve čeka sutradan umesto da se posvetimo svojim unutrašnjim vrednostima, željama duše i ciljevima. Dakle potrebna su nam oba.

Fotografija: Milana Minja Milošević

Postavljanje ciljeva u 4 koraka

Potrebno ti je 30 minuta. Svaku stavku radi tačno onoliko vremena koliko je zapisano

Korak 1 – Šta je sve tebi važno?

Na primer: zdravlje, porodica, ljubavna veza, prijatelji, posao, finansije, stručno usavršavanje, doprinos zajednici itd. Daj sebi 5 minuta za ovaj korak.

Korak 2 – popisivanje želja i obaveza

Šta su sve stvari koje moram/treba da uradim (zašto?) Šta su sve stvari koje želim da uradim/ naučim/ radim češće/ radim manje..? Napišite sve što vam padne na pamet za svaku od ovih uloga. Daj sebi 5 minuta za ovaj korak

Korak 3 – važnost i hitnost stavki

Ocenite važnost svake od stavki. Koliko je hitno uraditi datu stavku? Koliko je zapravo važna i šta će se desiti ako to ne uradim? Koliku satisfakciju/gnjavažu to meni donosi?

Daj sebi 5 minuta za ovaj korak.

Korak 4 – konkretizovanje ciljeva

Sada, svaku od stavki sa spiska konkretizujemo u ciljeve:

  • • Šta tačno treba da uradimo?
  • • Kako merimo napredak?
  • • Koji je rok za ostvarenje cilja?
  • • Šta mi je potrebno da bih počeo da radim na ostvarenju?
  • • Ko mi u tome može pomoći?
  • • Imam li nekih prepreka?

Daj sebi 15 minuta za ovaj korak.

Kada vreme istekne, pogledaj koliko si konkretnih stvari ispisao za svoje ciljeve i koliko detaljno. Kada ćeš to uraditi? Zapiši u svoj rokovnik ili telefon. Prati šta se dešava i da li je lakše da radiš tako definisane zadatke.

Uskoro radionica o organizaciji vremena

Pripremam radionicu o organizaciji vremena koja će ti pomoći da:

  • • Postaviš svoje ciljeve za život u balansu
  • • Napraviš svoj lični vremenski plan
  • • Konkretizuješ svoj akcije u skladu sa ciljevima
  • • Otkriješ šta te ometa i šta ti krade vreme
  • • Naučiš kako to da radiš i ubuduće

Promotivna cena učešća je 4000 dinara.
Datum i vreme: 22. Oktobar 10-14h, Beograd
Više informacija i prihjava na ovom linku

Autorka: Milana M.

O MENI

Završila sam Master studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Sada završavam Doktorske studije na istom fakultetu. Pre toga završila sam Matematičku gimnaziju u Beogradu. Tečno govorim Engleski, Španski i Nemački jezik. Instruktorka sam za fitness programe Les Mills Body Pump i Body Balance. Više od 10 godina se bavim trčanjem i iza sebe imam tri maratona i tri polumaratona. Rekreativno sam se bavila plesom nekoliko godina. Radila sam nekoliko godina u programiranju u Srbiji i inostranstvu; i u maloj kompaniji, i u velikoj korporaciji. Držala sam radionice iz različitih stručnih oblasti kolegama na poslu i studentima, i bila sam mentor.

2007 godine predstavljala sam Srbiju na Međunarodnoj Olimpijadi iz Fizike.

Tokom osnovnih i master studija bila sam studentkinja prodekanka, predstavnica studenata u Nastavno naučnom veću fakulteta, Savetu fakulteta, predsednica Studentske unije Elektrotehničkog fakulteta.

Sada sam posvećena izradi doktorske disertacije, stručnom i naučnom povezivanju. Prezentovala sam jedan od svojih radova na najvećoj međunarodnoj konferenciji za obradu govora – INTERSPEECH 2017 u Stokholmu i uskoro ću učestvovati na Web Summit-u u Lisabonu. Pored toga držim redovno Les Mills treninge i naravno pišem za blog :) Svaki slobodan trenutak volim da iskoristim za kvalitetan razgovor: sa prijateljima, porodicom, kolegama iz struke ili ljudima sa kojima delim iste vrednosti. Imam 29 godina. 

ZAŠTO BAŠ JA O ORGANIZACIJI VREMENA

Sve što sam gore pomenula nemoguće je izvesti bez sjajne organizacije vremena. Dobro oragnizovano vreme je imperativ za uspešnu karijeru, i za zadovoljstvo životom generalno. Od ranih studentskih dana interesovale su me liderske veštine, motivacija, kako da izvučem svoj maksimum i napredujem.

Tako sam počela da proučavam brojnu literaturu, slušala radionice i eksperimentisala na sebi kada, šta i kako funkcioniše. Organizaciju vremena smatram osnovnom veštinom koja je svakome neophodna.

Veliko zadovoljstvo mi pričinjava deljenje sopstvenog znanja i mentorski rad, i sada želim da ovo znanje podelim i sa tobom.

 

Pogledajte i:

 

Učenje – nivo početnik

Follow my blog with Bloglovin

Informiši se

Pre nego što bilo šta počnete, dobro se informišite o gradivu koje treba da učite, šta profesor zahteva na ispitu, koliko će vam vremena trebati da savladate gradivo, odakle da učite, da li ima nekih specifičnosti u polaganju ispita itd. U tome vam najviše mogu pomoći oni koji su redovno pratili na časovima, tako da se ne ustručavajte da pitate.

Sakupi literaturu

Možda deluje banalno, ali ako ne sakupite sve što vam treba da biste mogli na miru da učite, dali ste sebi savršen izgovor za odlaganje učenja dok ne dođete do literature. Sprečite sledeći scenario: Nikola je konačno odlučio da počne sa učenjem. Seo je i shvatio da nema deo vežbi koje mu trebaju. Zove Petra da od njega kopira to što mu nedostaje. Petar mu obećava da će mu to naravno doneti, ali tek sutradan… I tako je plan učenja odložen do sutra popodne kada je skripta iskoprana.

Sakupi pravu literaturu

Kada dođete do materijala za učenje, proverite njihovu tačnost. Nije redak slučaj da se pojave raznorazne “proverene” skripte iz kojih se uči “sve što je potrebno za ispit”. Nekoliko mojih kolega je baš tako palo ispit, ili su dobijali gore ocene nego što su želeli – naučili su sve, ali nije sve bilo ispravno.

Napravi konkretan plan

Kada pomislite da treba da spremite ceo ispit iz matematike, nije vam dobro od same pomisli. Mnogo je gradiva i ne znate gde pre. Ne možete da naučite sve od jednom, nego deo po deo. Najteže je početi, a ako krenete postupno, korak po korak, biće vam sve lakše i lakše. Ne učite celo grdivo odjednom, nego lekciju po lekciju, deo lekcije po deo lekcije, teoremu po teoremu, učite primer po primer i radite zadatak po zadatak. Kada pomislite: danas treba da počnem da učim matematiku to deluje daleko, ali ako ste isplanirali da danas treba od 9 do 10 da pročitate šta je rađeno na prvom času vežbi i uradite tri primera iz knjige, to već zvuči mnogo ostvarljivije. Organizujte se i samo počnite!

Uredi mesto za učenje

Fotografija: Maša Popović (@jedi_masha)

Držite ćistim i urednim (koliko god je to moguće) vaše mesto za učenje. Ako unapred pospremite mesto za učenje preduhitrili ste sebe u odugovlačenju čišćenjem. Samo ćete sesti i učiti. Dobro rešenje u ovakvim situacijama je i odlazak u čitaonicu.

Počni odmah – bez odugovlačenja

Kada ste zacrtali sebi da počnete da učite – počnite! Odolite iskušenju još jedne serije, još dva postera na 9Gag-u, mogao bih da popijem kafu/čaj ili da jedem, čišćenja, učestvovanja u raspravi na FB oko najnovijih zbivanja u neko realitiju, gledanja tog istog realitija itd. Samo počnite. To podrazumeva da ste svu literaturu sakupili i pripremili i da samo treba da učite.

Učite samo važno

Kada učite, nije potrebno da znate sve formule napamet, sve detalje i komentare. Morate pronaći ono što je suština u gradivu. Realnost je da ćete mnogo toga zaboraviti odmah posle ispita, ali ako ste shvatili osnove dobro, znanje će vam ostati godinama! I ne samo to, već i ono što na dalje budete učili će se nadograđivati na to što ste naučili – kao da slažete Lego kockice. Glavno pitanje je ovde: kako pronaći ono što je važno?

Važno je ono gradivo, delovi gradiva ili principi bez čijeg znanja i razumevanja, nam je teško da pratimo i razumemo gradivo koje dolazi nakon toga.

Tražiti pomoć nije sramota

Ako vam ide teško i nakon posle dosta učenja nešto ne razumete i dalje – pitajte!

Autorka: Milana M.

 

Pogledaj i:

Razgovor za posao iz perspektive jedne Duše

Follow my blog with Bloglovin
Kako to izgleda kada povedemo sopstvenu Dušu na razgovor za posao? Umesto reči Duša  mogla sam upotrebiti i termin svesnost, više Ja, intuicija. U svakom slučaju onaj aspekt nas koji u svakom trenutku vidi više i ima širu sliku stvarnosti u odnosu na percepciju našeg Ega, zasnovanog na sistemima verovanja, racionalnim zaključima i emocijama.  U pitanju je moje prošlonedeljno iskustvo na razgovoru za posao u jednom eko-selu u Švedskoj a celokupni događaj će biti predstavljen kroz dijalog između mene (A) i moje Duše (D). Meni je  posebno bila interesnatna različita percepcija  Ega i Duše i njihov doživljaj istog razgovora.

Toliko sam fokusirana da se „prodam“ da se ni ne pitam da li je to prava prilika za mene

Sutra je za mene značajan dan. Po povratku iz eko-sela u Švajcarskoj shvatam da je život i rad u eko-selu moj životni put i odlučujem da se ponovo prijavim za posao u eko selu. Pripremam se za razgovor. Još jednom iščitavam svoj CV i motivaciono pismo i preslišavam se kako bih mogla da se predstavim na engleskom. Čujem glas svoje intuicije u glavi:

„Nervozna si i uznemirena, bilo bi dobro da uradiš jednu kratku meditaciju, to će te umiriti.“

A: „Ne mogu sad, nemam vremena.“

D: „Postoje i drugi načini da se pripremiš za razgovor. Poveži se sa mnom i pokazaću ti kako.“

Ulazim u teta stanje (koje praktikujem od kada se bavim Teta Isceljivanjem) i povezujem se sa svojom Dušom. Pita me kako se osećam.

A: „Nervozna sam i uznemirena. Iako imam već dosta iskustva u ovim stvarima, i dalje se svaki put osećam nesigurno kad sa nekim razgovaram o poslu, kao da nisam dovoljno dobra. Plašim se da neću uspeti.“

D: „Koliko znaš o samom projektu, o uslovima života u ovom eko selu?“

A: „Ne baš mnogo, samo ono što su napisali u oglasu.“

D: „Kako onda znaš da je to baš prilika za tebe? Toliko si fokusirana na to da im dokažeš da si dovoljno dobra, da u opšte ne razmišljaš o tome da li oni imaju ono što je tebi potrebno i što tebi može pomoći u tvom razvoju.“

Pomalo zbunjena shvatam da sam ja već napravila iluziju kako sve to „treba“ da izgleda bez da zaista imam informacije i počinjem da sastavljam spisak pitanja vezano za aspekte koji su  mi zaista bitni. U tom momentu shvatam da cilj razgovora za posao nije da ja „prodam“ sebe po svaku cenu poslodavcu, već da ponudim šta imam i izrazim ono što mi je potrebno i da to isto učini i poslodavac i da razmotrimo da li je to što nudimo i potražujemo međusobno kompatibilno ili ne. Ako jeste, to je onda prava prilika. Ako nije, hvala lepo, idemo dalje tražeći ono što nam više odgovara. U tom momentu vraćam fokus na sopstvene ciljeve i potrebe i na veštine i znanja koja imam da ponudim i neverovatna stvar se dešava: sva moja predhodna nervoza i strah nestaju. Više nego zadovoljna i prilično opuštena ležem da spavam veče pred intervju.

 

Razgovor je sam sebi cilj

Budim se poprilično rano i odlučujem da još jednom popričam sa Dušom pre samog razgovora. Ponovo ulazim u meditaciju. Duša započinje razgovor:

Toliko si fokusirana na cilj, da zaboravljaš na proces. Šta će se dogoditi ako u razgovoru otkriješ da ovo ipak nije prilika za tebe?“

A: (tužno) „Razočaraću se, biću neraspoložena i biće mi krivo. Biće to onda samo uzaludno izgubljeno vreme.“

D: „Ništa što radimo nije uzaludno izgubljeno vreme. Živiš u prošlosti ili u budućnosti a zaboravljaš da je sada jedino što imaš. Ako si fokusirana na sada bićeš PRISUTNA u razgovoru, nećeš analizirati šta si čula ili razmišljati o tome šta treba da odgovoriš i razgovor će prirodno teći sam od sebe. Saznaćeš i reći sve što je potrebno, dozvolićeš svojoj svesnosti da govori kroz tebe. Ona će se povezati sa svesnošću tvojih sagovornika i vi ćete na energetskom nivou razmeniti sve što je potrebno. Tada će ti biti jasno kao dan da li postoji rezonanca u vašim energijama ili nje nema. Jednostavno ćeš znati, bez drame, bez velikog analiziranja.“

A: „U redu, ako ne treba da budem fokusirana na ishod razgovora, na šta onda da se fokusiram? Meni je fokus neophodan, da bi dao smisao onome što radim.“

D: „Upoznaćeš dvoje novih ljudi koji imaju sličnu životnu viziju kao i ti, otvoriće ti prozor u jednu novu realnost do koje drugačije ne bi došla. Razmenićeš energiju sa tim ljudima u narednih pola sata, predstaviće ti svoje vrednosti, ideje, potrebe, svoj način života. Zar iskustvo razgovora i razmene sa drugima nije vredno samog sebe?“

U ovom momentu razgovor sa Dušom se završava i ja se uzemljujem razmišljajući o onome što mi je ona rekla. Iskreno, nikada nisam posmatrala stvari iz ovog ugla. Ubrzo započinje intervju. Razgovor teče opušteno i lagano. Zaista upoznajem veoma drage i prijatne ljude. Posle razgovora ponovo se povezujem kroz meditaciju sa svojom Dušom. Pita me:

„Kako je bilo?“

A: „Odlično, razmenili smo jako lepu energiju. Zaista sam uživala. Međutim, nisam sigurna da je ovo moja prilika.“

D: „Zbog čega?“

A: „Mesto je dosta izolovano, hladno je veći deo godine, neke sobe se greju na loženje. U sobama nema interneta i neću moći da se bavim tetom a to je nešto što iskreno volim da radim.

D: „Onda to nije tvoja prilika, ne vezuj se za formu i oblik već za ono što ti prilika može ponuditi. Sve u životu ima neku svrhu pa i ovaj razgovor, u pravom trenutku će se pokazati koja je.

Par dana kasnije stigao mi je odgovor iz eko sela. Nisam primljena na projekat i nisam bila iznenađena. Ranije bih se razočarala i potvrdila sebi da nisam dovoljno dobra. Ovaj put sam se zahvalila i njima i sebi na lepoj polučasovnoj razmeni energije i produžila dalje svojim putem. A sada mi je jasno i zašto mi je bilo potrebno ovo iskustvo. Sem što sam kroz njega spoznala značajne životne lekcije, dobila sam i priliku da ih podelim sa vama. Da nije bilo razgovora, ne bi bilo ni teksta. Vredelo je, zar ne?

Sa tehnikama kojima se bavim možete se upoznati ovde

 

Autor: Ana S.

Čijim savetima da verujemo?

Follow my blog with Bloglovin

Za mnoštvo saveta, knjiga, tekstova i videa na internetu, zanimalo me je kako da znam kome da verujem? U toj dilemi je naleteo i komentar Neve Rajković na treningu Manifesting – da ona deli znanje koje je stekla, implementirala i proživela kroz sopstveno iskustvo.

Počela sam da primećujem da neke ljude veoma pažljivo slušam o čemu god da pričaju. Prosto da upijam svaku reč onoga što kažu ili napišu. Za neke druge, na iste teme, pročitam ili čujem šta su napisali i odmah pomislim “to su samo negde pročitali/od nekoga čuli”. Takođe ima ljudi za koje, zavisno od teme o kojoj se razgovara, pomislim nekad jedno, nekad drugo.

U čemu je stvar?

Vremenom sam izgradila određenu vrstu osećaja da prepoznam kada je neko nešto razumeo umom i razumom pa to znanje prenosi dalje, a kada je neko nešto zaključio i spoznao iz svog ličnog iskustva i zaključaka do kojih je došao sopstvenom glavom. Osećaj sam stekla na osnovu toga kako ja gradim svoje znanje i iskustvo – kako doživljavam stvari koje sam “samo” razumela racionalnom logikom i pokušavam da ih primenim u životu, a kako one koje sam uvidela i doživela kroz svoje iskustvo.

Fotografija: Jelena Malešević

Kako izgleda kada neko ponavlja pročitano ili nešto što je neko drugi smislio?

Kada čovek nešto pročita ili čuje pa to razume, svesno mu je jasno da to tako treba; da je to pametno, korisno i poučno. Međutim, on nema iskustvo o tome i na neki način to mu je strano. Deluje kao neki kalem na njegovu ličnost, nešto što dolazi spolja. On misli a možda i zna da je to ono što treba da se radi, međutim to još uvek nije isprobao i/ili živi život koji nije u skladu sa tim.

Čak i kada nekoga ne poznajete, ovo odsustvo kongruentnosti probije kroz tekst, probije kroz priču. Jednostavno se oseti da je nakalemljeno a da se još nije “primilo”.

Primer: Našla sam se prošle godine u grupi sa dvojicom momaka na početku maratona Plavi krug. Jedan od njih je nadugačko i naširoko pričao o tempu, hidrataciji za vreme maratona i ostalim treba i ne treba raditi za vreme trke. U jednom momentu sam ga pitala koliko je maratona do tada istrčao. Njegov odgovor je bio “nisam trčao maraton do sada”. Ne treba reći da je apsolutno sve što je do tada ipričao palo u vodu.

Kako izgleda kada neko priča iz sopstvenog iskustva?

Zaključci i uvidi podeljeni iz iskustva i spoznaje, imaju duboke korene u vama, vašoj ličnosti, životu, događajima i iskustvu. Kada govorite, vi “samo” verbalizujete što već živite i što jeste. Govorite o tome potpuno prirodno, kao da je to najnormalnija ili opštepoznata stvar, oseti se vaša energija. Naravno, to ne znači da nikada nećete upotrebiti nešto što je neko drugi rekao. Baš naprotiv, i to uglavnom ono znanje koje stvarno istinski razumete i koje ste usvojili, kroz svoje životne vrednosti i način života. Osobe koje na taj način govore vidimo kao kompetntne, celovite i sigurne.

Na kraju bih dodala da koga god da slušate, potrebno je da uvek slušate pre svega svoj razum i svoju intuiciju.

Šta vi mislite o ovoj temi?

Autorka: Milana M.