Kako da usmeriš i zadržiš fokus na 10 ličnih prioriteta

Neki ciljevi, neko planiranje, beskonačna To Do lista, vreme za koje ne znamo gde nam odlazi, stvari za koje znaš da treba da uradiš, ljudi kojima moraš da odgovoriš. Osećaj da ti nešto nedostaje, “Samo još ovo da završim, pa ću onda moći da uradim to i to…” i tako čim se privede kraju jedno “samo još ovo” pojavi se novo, još veće, “samo još ovo”.

Gde si tu ti?!

I da li znaš koliko je onoga što želiš da radiš u tvom danu? Ne nekom posebnom, nego bilo kom, običnom danu tvog života? Da li imaš SVE ono što želiš da imaš? Znaš li uopšte šta je to? Da li si onaj/ona koja želiš da budeš? Da li znaš kakav je to OSEĆAJ? Kada ćeš postati baš to što želiš da budeš? Da li znaš na koji način ćeš to ostvariti? Da li misliš da to možeš ostvariti? Da li si u stanju da prihvatiš sve što ide uz tvoje ostvarene rezultate?

Šta je 10 najvažnijih rezultata koje želiš da kreiraš

Eto baš to je bio efekat prvog dana treninga Manifesting. Da stanem, zagledam se u sebe, pogledam na svoj život. Nije da to nisam radila ranije, i to koliko puta. Sada je glavna stvar bila u tome što me je neko spolja ograničio da tačno definišem šta hoću, a ne da odmah krenem u pravljenje planova, akcija, predviđanje prepreka za 30+ stvari koje su mi na pameti. Bila sam ograničena da definišem 10 najvažnijih stvari i to bez da planiram akcije unapred, bez da kalkulišem koliko je i kako to nešto realno. Primetićete da sam napisala rezultata, a ne ciljeva. Koja je razlika između ta dva? Jednostavno, cilj se može promašiti ili pogoditi, a rezultat se kreira. Tako dolazimo do nove difinicije neuspeha koja kaže da je neuspeh samo rezultat koji je drukčiji od onoga koji smo očekivali.

Imamo ogrančeno energije

Ograničavanje liste na 10 najvažnijih rezultata koje si spremna/spreman da kreiraš i primiš, fokusira energiju na jedno mesto – na ono što je TEBI najvažnije. Kada nemaš jasno definisane prioritete koji su ti stalno na umu, kako onda možeš da znaš kada nečemu ili nekome da kažeš DA ili NE? Tada okolnosti i drugi ljudi počinju da upravljaju tvojim životom. Tačno je da ne treba biti rigidan i da treba dati šansu – ljudima ili novim stvarima koje se pojave, ali kada svoje vreme i energiju utrošiš na nešto, u danu od 24 časa, onda je nemaš za nešto drugo. To je tako jednostavno, a tako se lako smetne s uma.

Inspiracija i fokus

Osim toga, kada tačno definišeš ono što želiš da imaš ili da budeš, čak i da trenutno nemaš ideja kako da to realizuješ, kada aktiviraš malo više “male sive ćelije” kako kaže detektiv Herkul Poaro, sigurno ćeš nešto uspeti da smisliš. Meni je to kao i zadaci iz matematike – ako imam samo 10 koje rešavam, koliko god da su teški, posle nekog vremena ću uspeti. Ako imam 200 zadataka i stalno dolaze novi, onda ću verovatno preskočiti teške i rešavati one zabavne ili lagane. Dakle čak i kada nemaš trenutno ideju kako nešto da rešiš, fokusiranjem na to doći će i ideje. Kada definišeš tačne akcije koje treba da preduzmeš, videćeš i koje su stvarne prepreke i ono što je potrebno da zaobiđeš ili rešiš. Ponekad će se i rešenja pojaviti “niotkuda”, kada znaš šta tačno tražiš.

Zašto ne krenuti odmah na detaljne planove

Pre sam tim mnoštvom i instant planovima akcije sklanjala fokus sa stvari koje su mi bitne, ali za koje ne vidim odmah šta bih mogla da uradim da se nešto promeni i da to ostvarim. Nekako je lakše raditi ono što znaš kako da uradiš. A ako ti je nešto važno, a nije ispunjeno, pre ili kasnije te pogodi svest o tome. Na primer harmonični odnosi sa porodicom – da li ti je to važno, da li je onako kako želiš?

Drugi razlog zašto ne prelaziti odmah na planiranje do detalja je to što neke stvari mogu delovati nerealno, iracionalno i kao nešto što treba modifikovati, umanjiti, spustiti, redefinisati. Treba biti realan, ali samo u okvirima ove naše Njutnove fizike. Kako kaže Neva Rajković koja vodi ovaj trening: U okviru Njutnove fizike nije moguće da letimo odavde do Londona na sopstveni pogon (mašući rukama) ali je moguće postići sve što smo zaista spremni da postignemo. Kada svoje “velike” želje umanjiš, svedeš na ono što je opšteprihvaćeno kao realno i dostižno, onda em ograničavaš sebe em im oduzmeš energiju, draž, strast!

Fotografija: Stefan Barna

Korak po korak

Zlatno pravilo: “Korak po korak.” E baš tako onda ideš ka ostvarenju onoga što želiš. Za svaki od onih 10 unapred definisanih rezultata. Jedan korak na dan. Svakog dana makar jedna, makar i minimalna akcija ka onome što ti je važno. Tako znaš da činiš ono što je potrebno, čak i onda kada nemaš potpunu sliku celog procesa.

Zaglavljivanje u proces

Sa druge strane, ako nemaš potpunu sliku a pokušavaš da do najsitnijih detalja definišeš način dolaženja do rezultata, time eliminišeš sve ostale moguće načine dolaska do željenog rezultata. Tada prebacuješ fokus sa samog rezultata na proces dolaženja do njih. Problem kod ovog pristupa definisanja procesa je što mi možemo da definišemo načine kako da do nečega dođemo samo na osnovu svojih prethodnih znanja i iskustava. Kada se slepo držimo tako definisanih puteva, ograničavamo svoju kreativnost rešavanja situacija, nismo otvoreni za neke druge načine i ne pada nam na pamet da razmišljamo “out of the box”. Na taj način ćemo toliko biti fokusirani na sam proces da nećemo obratiti pažnju na druge mogućnosti.

Definisanjem procesa kreiranja rezultata ograničavamo sebe se na svoja prethodna znanja, na ono što smo bili i znali u momentu kada smo definisali taj process i isključili smo opciju da je moguće da se i mi razvijamo i postajemo pametniji i kreativniji u toku postizanja svojih rezulatata.

Šta onda kada ne ide?

Sve što sam napisala je jednostavna i lepa priča i lako se primenjuje i prati – kada sve ide kako smo želili ili bolje od toga. Izazov nastaje onda kada – ne ide! Upravo ovde je ključan momenat kada pravimo razliku između onoga što smo ranije bili i onoga što želimo da postanemo. Ako nešto ne ide, odgovorite sebi iskreno na sledeća pitanja:

  1. Da li sam učinila/učinio sve što je u mojoj moći da uradim to što je bilo planirano za taj dan? Ako nisam, zašto? Kako to da nadoknadim? Ako jesam, šta je onda to što se našlo na putu između mene i mojih dostignuća? Kako to da prevaziđem?
  2. Da li sam bila raspoložena kako sam želela da budem ili nisam? Ako nisam zašto? Šta je to što mi je pokvarilo raspoloženje i promenilo stanje svesti i udaljilo me od mojih rezultata? Šta ću da uradim sa tim?

Za mene lično, najveći problem je bio sada već konstantni osećaj da “vreme ističe” i da nisam uradila dovoljno i da nisam na mestu na kom bi trebalo da budem sa ovim godinama, znanjem i obrazovanjem. (Još jedno uverenje?) To me ubacuje u stanje nervoze, žurbe, stalnog kolebanja, osećaja da gubim vreme i da kada uzmem da radim nešto što nije najviši prioritet (a zna se bi doktorat trebalo da bude najviši prioritet u životu svakog doktoranta!?) osećam nervozu, grižu savesti i bukvalno upropastim sama sebi zadovoljstvo bilo čega drugog što radim. Onda ili postanem depresivna ili upadam u iskušenje da tu nervozu lečim na različite načine. Dva omiljena su grickanje i trčanje do iznemoglosti. Problem je što se ovo na kraju završi emotivnom ili fizičkom iscrpljenošću i onda je i moja efektivnost u radu značajno smanjena, što me onda zatvara u začarani krug, nervoze, neefektivnosti i bežanja od svega toga.

Kako prekinuti začarani krug?

Jedan dan, kao rešenje za lečenje nervoze izabrala sam jedan nov, konstruktivan način: sređivanje terase (sa sve pranjem stakala koja je zastakljavaju što je realno posao za alpiniste). Tako je terasa posle tri godine konačno postala funkcionalna u smislu da na njoj može prijatno da se provodi vreme. Ispostavilo se da, osim što sada imam sređenu terasu na kojoj se može sedeti kada je lepo vreme, vrlo rado baš tu sednem i skoncentrisano radim! O glavnom rešenju, koje je za mene bilo ključni uvid i promena pisaću zasebno (jer je zaista odvojena tematika). Dakle, nešto je potrebno promeniti, a za to je potrebna je svesnost, iskrenost prema sebi i spremnost na akciju da bi se došlo do te neke stvari. Šta je to što je u mojoj moći i što mogu da uradim na drugačiji način? Radeći iste stvari, na isti način, suludo je očekivati da dobiješ drugačije rezultate.

Doslednost je najbitnija

Ono što mi je često bežalo iz vida je doslednost u sprovođenju postupka i stvaranju navike. Ovo je drugi jako jako važan momenat sa Manifestinga: za ostvarenje rezultata važno je svakodnevno i uporno podsećanje sebe na izabrane rezultate i definisanje i sprovođenje akcija koje vode do njih, sve do nivoa kada to postane navika. Dobre navike i rutine su izuzetno važne jer oslobađaju energiju koju inače trošiš na banalne odluke (da li da se prvo istuširam, doručkujem ili namestim krevet). Ovako to postane automatska radnja. Počneš to da primenjuješ kao recept, a onda te inercija vuče dalje i kada ti nije do nečega. I ne, nisam uspela svaki dan, savršeno od početka do kraja. Ali svaki put kada ispadnem iz rutine, primenim dobro poznatu formulu – samo se vrati onome što radiš. Za izgradnju bilo koje nove navike potrebno je u proseku dva meseca [*], mada je to moguće i za 18 dana.

Da li prihvataš izazov?

Autorka: Milana M.

[*] Po istraživanju Jeremy Dean-a, psihologa i doktoranta na University College London ispostavilo se da u proseku treba 66 dana da bi se stekla nova navika. U istraživanju je učestvovalo 96 dobrovoljaca kojima je bilo potrebno između 18 dana i osam meseci.

3 replies

Trackbacks & Pingbacks

  1. […] Kako da usmeriš i zadržiš fokus na 10 ličnih prioriteta […]

  2. […] Kako da usmeriš i zadržiš fokus na 10 ličnih prioriteta […]

  3. […] Doktorantkinja Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, na kome sam diplomirala i završila master studije. Pišem o veštinama i znanjima koje su meni bile korisne, a koje sam naučila usput – čitanjem knjiga, posećivanjem radionica i kroz praksu: organizacija vremena, aktivizam, predstavljanje u javnosti, timski rad, učenje i razvoj. Pored toga, pišem i o trčanju, fitness-u i ishrani. Više o meni View all posts by Milana Milošević → Bookmark the permalink. « Kako da usmeriš i zadržiš fokus na 10 ličnih prioriteta […]

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *