Ključni razlog zašto najbolji đaci nisu preduzetnici

Sedim u publici u Domu Omladine na trećem “Znam da možemo”, slušam govornike i govornice i iskreno se divim svemu što su napravili – i startapima i njihovim pojedinačnim pričama i celom startit pokretu, njegovoj veličini i uticaju.

Kroz glavu mi prolazi razmišljanje. “Ovi ljudi su iz IT. Za ove ljude nisam čula dok sam bila na studijama, a realno sam poznavala mnogo različitih ljudi. Dakle oni nisu bili u krugovima ljudi u kojima sam se ja kretala. Oni ne pripadaju grupi top studenata i ne pripadaju grupi studentskih političara.” Sa tom poslednjom misli, pričama od te večeri, pričama i tekstovima od ranije, kockice počinju da mi se slažu.

Gde ti je fokus?

Cela priča o startapima i o preduzetništvu uopšte je bazirana na stvaranju vrednosti. Fokus preduzetnika je na stvaranju vrednosti. Nije važno kakvi su i koliko znaju oni, nego to što su stvorili. A gde je fokus najboljih đaka i vrhunskih studenata? Da znaju što više, što bolje i da zadovolje određene kriterijume. Njima je fokus na njihovoj sopstvenoj vrednosti. Tu je cela filozofija.

Fokus preduzetnika je kreiranje vrednosti. Fokus najboljih đaka je na podizanju sopstvene vrednosti u odnosu na kriterijume sistema.

Vukan Simić govori o mitovima u preduzetništvu. Fotografija: Milana Minja Milošević

Šta je posledica fokusa na sopstvenu vrednost?

Ova jedna razlika, koju sam u momentu shvatila, ima dramatične posledice u načinu ponašanja i postavljanju prema poslu i životu. Za mene, biti vrhunski student, to je sve po nečijim kriterijumima, a neko drugi te kriterijume može da ne prizna i da vrednost devalvira. I tu je cela ta pozadinska priča o potrebi da se bude “dovoljno dobar”, osetljivost na kriticizam, teško odlučivanje na eksperimente osim ako nisu baš baš sigurni. Tu je i pritisak “moram da uspem” i teško odlučivanje na bilo kakav pokušaj. I osećaj da nikada nisi spreman, da nikada ne znaš dovoljno, da ti uvek nešto fali i da bi neko drugo vreme bilo možda bolje za ideju, za pokušaj.

Šta je posledica fokusa na kreiranje vrednosti?

Kada kreiraš vrednost, ono što napraviš je uvek veće od ništa. Uopšte se ne posavlja pitanje kvaliteta – uvek može bolje, a kada se napravi nešto onda je to UVEK VIŠE OD NIŠTA. Može da se postavi pitanje kolika je ta vrednost – nekome uopšte ne treba, a nekome to veoma znači. Odličan početni kurs stranog jezika ne znači onome ko dobro zna jezik, ali zato je ključan onome ko ne zna. Kada je kreiranje vrednosti u fokusu, forma, perfekcionizam, strah od kritike, strah od neuspeha – sve to jednostavno pada u drugi plan.

Izazvala sam sebe da ovo otkriće primenim u praksi od sada pa na dalje.

Autorka Milana M.

6 replies
  1. Vuk
    Vuk says:

    Zanimljiv tekst. Imam samo jednu primedbu, koja se odnosi na autorkino shvatanje „vrhunskog studenta“ koje je, po meni, jako loše, jer se u tom slučaju student određuje prema „tamo nekim kriterijumima koje su napisali ko zna koji ljudi“. Ne treba se upoređivati ni sa čijim kriterijumima, već samo sa ljudima koji su vredni poštovanja. Inače, čovek može da izgubi samopouzdanje..

    Odgovori
    • Milana Milošević
      Milana Milošević says:

      Dragi Vuče, prosto ja sebe tako doživljavam, ja jesam bila vrhunski student, kao i dobar deo ljudi sa kojima sam se družila i to je moj lični doživljaj. Prenosim ovom prilikom i jedan komentar sa FB, koji je dodat uz tekst na startitu:
      „Namerno nisam htela da idem u širinu da bih došla do poente. Naravno da ne mislim da dobri đaci ne mogu biti preduzetnici, niti da ja poznajem SVE top studente. Niti da svi top studenti i dobri đaci imaju isti fokus. Ovo je nešto sa čime se ja lično, a i ljudi koje poznajem, bori i što generiše strah i frustraciju. Prevazilaženje toga dolazi pre istrajnosti i upornosti i omogućava drugačiji pogled na stvari. Ne mogu da budem ni uporna ni istrajna ako se nisam usudila ni da pokušam. Prosto usmerila sam tekst i prenaglasila razliku da bi je učinila očiglednijom jer pripada delu koji i jedna i druga strana doživljavaju kao nešto što se podrazumeva, i da to tako treba i ne mogu jedni drugima da objasne o čemu se radi jer ne vide da nešto što je tebi normalno, nije i drugima.“

      Odgovori
  2. Milos
    Milos says:

    Odlican tekst i zrelo razmisljanje. Na zalost, mnogi „matori“ ljudi u svojim srednjim tridesetim ne shvataju ovaj koncept. Ljudi rade „na sebi“, bez ikakvog cilja i ocekuju da ce neko drugi prepoznati njihov trud i muku… ono nase – „Sve ce to narod pozlatiti“. Zive ljudi u svom svetu i kukaju kako to da niko ne vidi koliko su „posebni“ i sto im ne daju vise para.

    Odgovori

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *