Knjige iz organizacije, liderstva i komunikacije koje su me promenile

Hoćeš nešto više od sebe, a ne znaš šta, ne znaš gde da nađeš izvor informacija i koga da pitaš. Knjige iz organizacije, liderstva i komunikacije koje sam pročitala tokom godina i zajedno sa kojima je išao moj razvoj nivoa svesti i pronalaženje sebe, lične motivacije, ciljeva i lične promene izlistala sam u ovom članku. 

Odakle početi

Počela sam od želje da organizujem svoje vreme što bolje, da uočim i naučim kako da poboljšam svoju ličnu prezentaciju i način komunikacije kako bih bila “harizmatičnija” osoba. Što sam više učila i napredovala o svemu tome to mi je postajalo jasnije da je najvažnije pronaći unutrašnju motivaciju, lične želje i posvećenost i da je sve ostalo samo posledica – odsjaj, refleksija, projekcija – onoga što se nalazi u nama. Prava stvar je kada se znanje o poslovnim veštinama i liderstvu spoje sa unutrašnjim balansom i iskrenim i dubokim motivima. U tome svako od nas ima svoj jednistveni način i put. 

A sada evo i knjiga:

Organizacija vremena i organizacija uopšte

Ova tema navela me je na pitanja ličnih prioriteta i ciljeva – šta je to što je tebi najvažnije i da li i koliko vremena u toku dana tome posvećuješ.

Julie Morgenstern – Time Management from the Inside Out
Julie Morganstern – Organizing From The Inside Out

Ona uglavnom nije najviše kotirana na spisku knjiga na temu organizacije vremena, međutim veoma mi se dopao njen jednostavan način izlaganja sa puno svakodnevnih primera.
Stephen Young- How To Manage Time and Set Priorities
Brian Tracy – 21 Ways to Double Your Productivity
Stephen R Covey – First Things First
Steven Pressfield – Do The Work
Pročitala sam je praktično za jedno popodne, ovaj tekst je rezultat tog čitanja :) Kratko, jasno, direktno
Eric Ries – The Lean Startup: How Today’s Entrepreneurs Use Continuous Innovation to Create Radically Successful Businesses
Gretchen Rubin – Better Than Before: Mastering the Habits of Our Everyday Lives
Knjiga o navikama – kako se grade, koji tipovi ličnosti postoje u odnosu na navike i kako da se najbolje iskoristi ta različitost i različiti načini funkcionisanja da bi se od sebe izvukli maksimum. Srž je da je mnogo teže za vas da budete kao neko drugi, i da umesto da pokušavate da se organizujete po PS-u, vidite koji je vaš tip ličnosti prema opisima i primenite ono što je za taj tip ličnosti najbolje.

Govor tela i emocije

Alan and Barbara Pease -The Definitive Book Of Body Language
Paul Ekman – Unmasking the Face i generalno Ekmanovi radovi
Klaus Scherrer – What are emotions? – ovo je na granici stručno naučnih tekstova, ali može se ispratiti.

Liderstvo, emocionalna inteligencija i komunikacija

Daniel Goleman, Richard Boyatzis, Annie McKee – Primal Leadership 
Knjiga koja me je izbacila iz koloseka. Okrenula od spolja ka unutra. Navela me je da se suočim sa mnogim stvarima kod sebe koje nisu ok i da krenem u lične promene. I da nastavim da se suočavam. Postoji i besplatan kurs na kurseri Richard Boyatzis-a na ovu temu, a takođe i serija povezanih kurseva.
Daniel Goleman – Social Intelligence: The New Science of Human Relationships
Daniel Goleman – Focus – The Hidden Driver of Excellence
Motivisana ovom knjigom i znanjima o važnosti razmišljanja i „previše razmišljanja i komplikovanja“ napisala sam ovaj tekst, ima i link na audio snimak:

Stephen R. Covey – 7 Habits Of Highly Effective People
James Altucher – Choose Yourself!
Ova knjiga je nešto što vam može pomoći ako ste u potpunom životnom haosu i ne znate kuda da krenete. 

Komunikacija

Albert J Bernstein – Emotional Vampires: Dealing With People Who Drain You Dry
Daje dosta primera, osvestiće ti neke toksične obrasce ponašanja – i tvoje i tuđe. 
Dale Carnegie – How To Win Friends And Influence People
Pisala sam tekst kao pregled knjige, bilo mi je pravo uživanje čitati jer tekst prosto zrači poštovanjem i uvažavanjem koje nam nedostaje u obraćanju jednih prema drugima.

Preporuke koje sam dobila, a još uvek ih nisam pročitala

Simon Sinek – Start with Why?
Odslušala sam njegov Ted Talk na ovu temu:

Keith Ferrazzi – Never Eat Alone: And Other Secrets to Success, One Relationship at a Time
Robert Greene – Mastery
Jim Collins – Good To Great

Knjige koje su ovde nabrojane odnose se na nešto što bih nazvala načinom ili receptima za realizaciju onih naših najdubljih težnji i naše lične vizije. To je za mene drugi deo priče, ali je lakše od njega početi. Suštinskiji je izgradnja stabilne ličnosti i pronalaženje svoje autentične i lične vizije, o tome u narednim tekstovima. 
Imaš li ti meni nešto da preporučiš? :)

Pozdrav,
Milana M.

„Žena od karijere“ i balans muške i ženske energije

Još jedan osvrt na temu “žena od karijere” i kako se to reflektuje na privatan život na osnovu nekih situacija koje sam skoro posmatrala u svom životu. Kada “uđem u mašinu” sa poslom, fokusiram se, direktno, oštro i tačka po tačka sa TODO liste. I tako dok zaista ne mogu više. Odlika ovakvog jednog stanja je izostanak emotivnosti – problem je da se reši, nađeš rešenje i ideš dalje, i izostanak stila – važno je problem rešiti, kako to je manje bitno. To je vrlo efikasno i kada radim sama i kada radim sa drugima. Nema tu odlaženja u širinu, obrazlaganja, titranja. Uvek se zna gde je fokus i tuda se ide, nema filozofiranja. Kao komanda i sebi i drugima – “Fokus! Važno je da se posao uradi!”.

Zašto Germanske žene deluju neženstveno?

Ovu istu energiju, direktnu, usmerenu na cilj, u još ekstremnijem obliku, možete videti kod Germanskih žena – nije potrebnoo obrazlagati da većina njih deluju kao muškarci. Kod njih je ovakav pristup životu kulturološki. Dakle, ta energija, direktnosti, efikasnosti, usmerenosti na završavanje posla – to je jedan deo karakteristika muške energije. Karakteristikama ženske energije u tom kontekstu bi bile način na koji se posao radi, osećaj dok se posao radi, njegova svrha, način komunikacije itd. Za ova dva principa, ženske i muške energije, daću primer sa jelom i kompanijama.

Primeri muškog i ženskog principa

Primer sa jelom: Gladni ste. Hoćete nešto da pojedete da zadovoljite glad. Zamislite sledeće dve situcije: 1) Spremljeno jelo pojeli ste snogu, direktno iz pakovanja u kome je bilo, plastičnim priborom za jelo. Niste ga podgrejali jer vas je mrzelo, nego ste ga jeli tako, poluohlađeno. 2) Jeli ste iz tanjira, za stolom, priborom za jelo, jelo je bilo toplo. U oba slučaja ste zadovoljili glad (muška energija – posao je obavljen – glad je zadovoljena), ali je način potpuno drugačiji (ženska energija – lepota i satisfakcija onoga što se radi).

Primer sa kompanijama: profit, to bi bio muški princip, a briga o zaposlenima i način rada/proizvodnje ženski. Kompanije usmerene isključivo na profit, satiru svoje zaposlene od posla. Time ta firma, kao poslodavac postaje manje atraktivna čak i kada se nude dobre plate. Opet pa kompanije koje nisu dovoljno usresredjene na profit, ni zarade nisu tako atraktivne, pa i pored odličnih uslova za rad, ni one nisu najbolji poslodavci. Druga dualnost tog tipa može se predstaviti kroz racionalno i logičko razmišljanje kao muški princip, i intuiciju i osećaj kao ženski. Posle ovog primera, jasno vam je zašto je ovo muški svet – profit je daleeeeko važniji od ljudi.

Fotografija: Jelena Malešević

Svi mi u sebi imamo i mušku i žensku energiju

E sada, kakve sve ovo ima veze sa “ženama od kraijere”. Svi mi u sebi imamo i mušku i žensku energiju i za svakoga pojedinačno je važno da su ove dve energije u balansu – za tu osobu lično. Dakle to ne znači da kod žena uvek treba da bude više ženske energije nego muške – ima žena koje su jednostavno sklonije toj muškoj energiji, jer je takva njihova autentinost (inženjerke su recimo dobar primer). Isto tako ima i muškaraca koji su skloniji ženskoj energiji nego muškoj (na primer, šta znam, dizajneri). Ovo nema nikakve veze sa seksualnom orijentacijom, nego prosto sa načinom postojanja. Šta je balans se takođe menja i u različitim periodima života. Jedino što je bitno je da balans energija postoji u odnosu na nas takve kakvi zaista jesmo.

Ono što je danas u poslovnom svetu slučaj je da se ta ženska energija potiskuje, sklanja u stranu, nipodaštava, a muška podržava. Oni koji upravljaju su većinom muškarci, a žene koje žele da se probiju uglavnom prihvataju ovakva pravila igre – potiskuje se sve što predstavlja ženski princip i daje se na značaju muškom principu – jer to je jedino što donosi profit, materijalno bogatstvo. „Žene od karijere“ čak moraju biti i čvršće u tom smislu jer na bilo koju pokazanu slabost, biće gurnuta u stranu “jer se ponaša kao tipično žensko.” Ono što želim ovde da dodam, a trebaće mi kasnije, isto tako će i svako ko nije “tipičan” dobiti etiketu – to je tako jer je jogos/hispanos/crnac/mator/štreber/(pre)debeo/istetoviran/itd – dakle sve vrste stereotipa koje vam mogu pasti na pamet. To su istovremeno i sve vrste NETOLERANCIJE.

Muška energija se vekovima neguje, a ženska obezvrednjuje

Da se vratim, ženskim principom u kompanijama bih nazvala i ceo set soft-skills-a koji postaje imperativ u današnjem poslovanju, jer je ogroman dizbalans u odrađenom poslu i načinu na koji se radi posta o štetan po profit – i uvidelo se da “ipak tu ima nešto.” Ovo je tek poslednjih recimo deceniju postalo bitno, a muška energija se vekovima neguje i osnažuje i daje joj se na važnosti. Kroz školski sistem se neguje odlično urađen posao u odnosu na način na koji je posao urađen. Urađen seminarski je urađen seminarski – niko neće đaka pitati “da li ti je bilo zanimljivo da pišeš rad?” ili “na koji način je materijl prikupljen?” ili “da li ti je bilo teško/šta ti je bilo najinteresantnije?”. Manje više nikoga čak neće ni biti briga ako je neko drugi i uradio seminarski za tog đaka, dok god taj ume da ga prezentuje na pravi način. Razumete li o čemu govorim?

Žene koje nisu u balansu, u svoj život privlače pogrešne ljude

I sada, žena koja je svoj ženski princip potisnula da bi se ostvarila u poslu, ako se ne povrati u balans, u privatnom životu zaista ima problem. Energija kojom ona zrači, i ljudi koje ta energija privlači neće biti kompatibilni sa njenom ženskom stranom. Sa druge strane, čak i ako uspe da ispolji svoju žensku stranu i privuče osobe koje joj u tom smislu odgovarati, dominantna muška strana će ih OTERATI dok kažeš piksla.

Zato je neizmerno važno negovati žensku energiju i njeno ispoljavanje i delovanje da se ostvari u svom punom potencijalu. I to nisu suprotstavljeni zahtevi, to je jednostavno sinergija dve strane ličnosti. To je potpuno ostavrenje nekoga kao lilnosti. A znate kakav utisak ostavljaju na vas ostvareni ljudi, zar ne?

Tolerancija je zadatak feminizma

Zadatak feminizma je u tom smislu da promeni pravila igre – da se poštuje i vrednuje kvalitet koji ženski princip, i žene koje ga prirodno nose, vrednuju zbog toga što jestu. Da nema potrebu da budu bilo šta više il manje od toga, da nema potrebe da budu nalik nekome, nego autentične. Dakle to je stvaranje potpue tolerancije i sinergije muško ženskog pricipa. Moja zabrinutost u smislu feminizma je što se interpretira na različite načine i uglavnom deluje da pravi još veći dizbalans, jer se sve gura kroz muške aršine, pa samim tim se i taj princip delimično hrani. Nezahvalan je to posao, a svakako se od nečega mora početi.

P.S. Da ne budem nepravedna, dizbalans i na muškarce stavlja jako veliki pritisak, jer oni imaju čitav niz “moram da” da bi se osećali dostojno toga da su muškarci.

Autorka: Milana Minja

Kako da usmeriš i zadržiš fokus na 10 ličnih prioriteta

Neki ciljevi, neko planiranje, beskonačna To Do lista, vreme za koje ne znamo gde nam odlazi, stvari za koje znaš da treba da uradiš, ljudi kojima moraš da odgovoriš. Osećaj da ti nešto nedostaje, “Samo još ovo da završim, pa ću onda moći da uradim to i to…” i tako čim se privede kraju jedno “samo još ovo” pojavi se novo, još veće, “samo još ovo”.

Gde si tu ti?!

I da li znaš koliko je onoga što želiš da radiš u tvom danu? Ne nekom posebnom, nego bilo kom, običnom danu tvog života? Da li imaš SVE ono što želiš da imaš? Znaš li uopšte šta je to? Da li si onaj/ona koja želiš da budeš? Da li znaš kakav je to OSEĆAJ? Kada ćeš postati baš to što želiš da budeš? Da li znaš na koji način ćeš to ostvariti? Da li misliš da to možeš ostvariti? Da li si u stanju da prihvatiš sve što ide uz tvoje ostvarene rezultate?

Šta je 10 najvažnijih rezultata koje želiš da kreiraš

Eto baš to je bio efekat prvog dana treninga Manifesting. Da stanem, zagledam se u sebe, pogledam na svoj život. Nije da to nisam radila ranije, i to koliko puta. Sada je glavna stvar bila u tome što me je neko spolja ograničio da tačno definišem šta hoću, a ne da odmah krenem u pravljenje planova, akcija, predviđanje prepreka za 30+ stvari koje su mi na pameti. Bila sam ograničena da definišem 10 najvažnijih stvari i to bez da planiram akcije unapred, bez da kalkulišem koliko je i kako to nešto realno. Primetićete da sam napisala rezultata, a ne ciljeva. Koja je razlika između ta dva? Jednostavno, cilj se može promašiti ili pogoditi, a rezultat se kreira. Tako dolazimo do nove difinicije neuspeha koja kaže da je neuspeh samo rezultat koji je drukčiji od onoga koji smo očekivali.

Imamo ogrančeno energije

Ograničavanje liste na 10 najvažnijih rezultata koje si spremna/spreman da kreiraš i primiš, fokusira energiju na jedno mesto – na ono što je TEBI najvažnije. Kada nemaš jasno definisane prioritete koji su ti stalno na umu, kako onda možeš da znaš kada nečemu ili nekome da kažeš DA ili NE? Tada okolnosti i drugi ljudi počinju da upravljaju tvojim životom. Tačno je da ne treba biti rigidan i da treba dati šansu – ljudima ili novim stvarima koje se pojave, ali kada svoje vreme i energiju utrošiš na nešto, u danu od 24 časa, onda je nemaš za nešto drugo. To je tako jednostavno, a tako se lako smetne s uma.

Inspiracija i fokus

Osim toga, kada tačno definišeš ono što želiš da imaš ili da budeš, čak i da trenutno nemaš ideja kako da to realizuješ, kada aktiviraš malo više “male sive ćelije” kako kaže detektiv Herkul Poaro, sigurno ćeš nešto uspeti da smisliš. Meni je to kao i zadaci iz matematike – ako imam samo 10 koje rešavam, koliko god da su teški, posle nekog vremena ću uspeti. Ako imam 200 zadataka i stalno dolaze novi, onda ću verovatno preskočiti teške i rešavati one zabavne ili lagane. Dakle čak i kada nemaš trenutno ideju kako nešto da rešiš, fokusiranjem na to doći će i ideje. Kada definišeš tačne akcije koje treba da preduzmeš, videćeš i koje su stvarne prepreke i ono što je potrebno da zaobiđeš ili rešiš. Ponekad će se i rešenja pojaviti “niotkuda”, kada znaš šta tačno tražiš.

Zašto ne krenuti odmah na detaljne planove

Pre sam tim mnoštvom i instant planovima akcije sklanjala fokus sa stvari koje su mi bitne, ali za koje ne vidim odmah šta bih mogla da uradim da se nešto promeni i da to ostvarim. Nekako je lakše raditi ono što znaš kako da uradiš. A ako ti je nešto važno, a nije ispunjeno, pre ili kasnije te pogodi svest o tome. Na primer harmonični odnosi sa porodicom – da li ti je to važno, da li je onako kako želiš?

Drugi razlog zašto ne prelaziti odmah na planiranje do detalja je to što neke stvari mogu delovati nerealno, iracionalno i kao nešto što treba modifikovati, umanjiti, spustiti, redefinisati. Treba biti realan, ali samo u okvirima ove naše Njutnove fizike. Kako kaže Neva Rajković koja vodi ovaj trening: U okviru Njutnove fizike nije moguće da letimo odavde do Londona na sopstveni pogon (mašući rukama) ali je moguće postići sve što smo zaista spremni da postignemo. Kada svoje “velike” želje umanjiš, svedeš na ono što je opšteprihvaćeno kao realno i dostižno, onda em ograničavaš sebe em im oduzmeš energiju, draž, strast!

Fotografija: Stefan Barna

Korak po korak

Zlatno pravilo: “Korak po korak.” E baš tako onda ideš ka ostvarenju onoga što želiš. Za svaki od onih 10 unapred definisanih rezultata. Jedan korak na dan. Svakog dana makar jedna, makar i minimalna akcija ka onome što ti je važno. Tako znaš da činiš ono što je potrebno, čak i onda kada nemaš potpunu sliku celog procesa.

Zaglavljivanje u proces

Sa druge strane, ako nemaš potpunu sliku a pokušavaš da do najsitnijih detalja definišeš način dolaženja do rezultata, time eliminišeš sve ostale moguće načine dolaska do željenog rezultata. Tada prebacuješ fokus sa samog rezultata na proces dolaženja do njih. Problem kod ovog pristupa definisanja procesa je što mi možemo da definišemo načine kako da do nečega dođemo samo na osnovu svojih prethodnih znanja i iskustava. Kada se slepo držimo tako definisanih puteva, ograničavamo svoju kreativnost rešavanja situacija, nismo otvoreni za neke druge načine i ne pada nam na pamet da razmišljamo “out of the box”. Na taj način ćemo toliko biti fokusirani na sam proces da nećemo obratiti pažnju na druge mogućnosti.

Definisanjem procesa kreiranja rezultata ograničavamo sebe se na svoja prethodna znanja, na ono što smo bili i znali u momentu kada smo definisali taj process i isključili smo opciju da je moguće da se i mi razvijamo i postajemo pametniji i kreativniji u toku postizanja svojih rezulatata.

Šta onda kada ne ide?

Sve što sam napisala je jednostavna i lepa priča i lako se primenjuje i prati – kada sve ide kako smo želili ili bolje od toga. Izazov nastaje onda kada – ne ide! Upravo ovde je ključan momenat kada pravimo razliku između onoga što smo ranije bili i onoga što želimo da postanemo. Ako nešto ne ide, odgovorite sebi iskreno na sledeća pitanja:

  1. Da li sam učinila/učinio sve što je u mojoj moći da uradim to što je bilo planirano za taj dan? Ako nisam, zašto? Kako to da nadoknadim? Ako jesam, šta je onda to što se našlo na putu između mene i mojih dostignuća? Kako to da prevaziđem?
  2. Da li sam bila raspoložena kako sam želela da budem ili nisam? Ako nisam zašto? Šta je to što mi je pokvarilo raspoloženje i promenilo stanje svesti i udaljilo me od mojih rezultata? Šta ću da uradim sa tim?

Za mene lično, najveći problem je bio sada već konstantni osećaj da “vreme ističe” i da nisam uradila dovoljno i da nisam na mestu na kom bi trebalo da budem sa ovim godinama, znanjem i obrazovanjem. (Još jedno uverenje?) To me ubacuje u stanje nervoze, žurbe, stalnog kolebanja, osećaja da gubim vreme i da kada uzmem da radim nešto što nije najviši prioritet (a zna se bi doktorat trebalo da bude najviši prioritet u životu svakog doktoranta!?) osećam nervozu, grižu savesti i bukvalno upropastim sama sebi zadovoljstvo bilo čega drugog što radim. Onda ili postanem depresivna ili upadam u iskušenje da tu nervozu lečim na različite načine. Dva omiljena su grickanje i trčanje do iznemoglosti. Problem je što se ovo na kraju završi emotivnom ili fizičkom iscrpljenošću i onda je i moja efektivnost u radu značajno smanjena, što me onda zatvara u začarani krug, nervoze, neefektivnosti i bežanja od svega toga.

Kako prekinuti začarani krug?

Jedan dan, kao rešenje za lečenje nervoze izabrala sam jedan nov, konstruktivan način: sređivanje terase (sa sve pranjem stakala koja je zastakljavaju što je realno posao za alpiniste). Tako je terasa posle tri godine konačno postala funkcionalna u smislu da na njoj može prijatno da se provodi vreme. Ispostavilo se da, osim što sada imam sređenu terasu na kojoj se može sedeti kada je lepo vreme, vrlo rado baš tu sednem i skoncentrisano radim! O glavnom rešenju, koje je za mene bilo ključni uvid i promena pisaću zasebno (jer je zaista odvojena tematika). Dakle, nešto je potrebno promeniti, a za to je potrebna je svesnost, iskrenost prema sebi i spremnost na akciju da bi se došlo do te neke stvari. Šta je to što je u mojoj moći i što mogu da uradim na drugačiji način? Radeći iste stvari, na isti način, suludo je očekivati da dobiješ drugačije rezultate.

Doslednost je najbitnija

Ono što mi je često bežalo iz vida je doslednost u sprovođenju postupka i stvaranju navike. Ovo je drugi jako jako važan momenat sa Manifestinga: za ostvarenje rezultata važno je svakodnevno i uporno podsećanje sebe na izabrane rezultate i definisanje i sprovođenje akcija koje vode do njih, sve do nivoa kada to postane navika. Dobre navike i rutine su izuzetno važne jer oslobađaju energiju koju inače trošiš na banalne odluke (da li da se prvo istuširam, doručkujem ili namestim krevet). Ovako to postane automatska radnja. Počneš to da primenjuješ kao recept, a onda te inercija vuče dalje i kada ti nije do nečega. I ne, nisam uspela svaki dan, savršeno od početka do kraja. Ali svaki put kada ispadnem iz rutine, primenim dobro poznatu formulu – samo se vrati onome što radiš. Za izgradnju bilo koje nove navike potrebno je u proseku dva meseca [*], mada je to moguće i za 18 dana.

Da li prihvataš izazov?

Autorka: Milana M.

[*] Po istraživanju Jeremy Dean-a, psihologa i doktoranta na University College London ispostavilo se da u proseku treba 66 dana da bi se stekla nova navika. U istraživanju je učestvovalo 96 dobrovoljaca kojima je bilo potrebno između 18 dana i osam meseci.

Kako nam vaspitanje određuje šanse za uspeh

U februaru i martu, četiri vikenda pohađala sam trening „Manifesting“  Kreiranja uspeha. Sa distance od dva meseca, želela sam da podelim sa vama najvažnije uvide, iskustva i trenutke u kojima sam promenila ugao gledanja. U toku je prijavljivanje za novu seriju radionica, koji će se održati u toku četiri dana u periodu od 20. maja do 10. juna – poledajte, pročitajte, možda će i vama biti od koristi.

Vreme, prostor i struktura za rad na sebi

Meni je ovaj trening pre svega pružio posvećeno vreme, prostor i strukturu da sagledam sebe i svoj život iz različitih uglova. To često radim i inače, a sada sam dobila i dodatno znanje, potrebne alate, tehnike, ograničen vremenski okvir i podršku da sa tim što uvidim nešto i uradim. Jednostavno, mnogo je lakše primeniti “recept” koji su osmislili i isprobali ljudi na osnovu svog sopstvenog iskustva, koje je mnogo veće i dublje. U to je ugrađeno mnogo više znanja i mnogo dublje razumevanja ljudske prirode nego kada se samostalno, od nule, “otkriva topla voda”.

Najvažnija stvar u samoanalizi je šta se sa time uradi.

 Nikada do sada sve te rezultate analize i sagledavanja sebe i svog života nisam pretočila u efikasan plan akcije. Uvek je ostajalo da treba isplanirati nekada, dok ja završim ono što u tom trenutku moram, što je baš tada hitno. Pročitala sam, odgledala i odslušala brojne kurseve o samoorganizaciji, organizaciji vremena i postavljanju prioriteta. Mnoge stvari sam (delimično) primenjivala, kombinovala i to mi je u određenim momentima veoma dobro služilo. Međutim kada sam promenila dinamiku posla i obaveza nakon fakulteta, bilo je potrebno da napravim i adaptaciju sistema postavljanja i ostvarivanja rezultata. No, to nisam uspevala na način kojim bih bila zadovoljna.

Oduvek sam znala šta moram, ali ne i šta su moji lični prioriteti

Kada sam završila fakultet i ispala iz šeme obaveza i prirodnih prioriteta jedne studentkinje, našla sam se na terenu koji mi je do tada bio nepoznat. To je da treba JA da budem ta koja definiše šta je to što je MENI važno, šta je to čime želim da se bavim, za koju firmu da radim, koji posao u inženjerskoj struci, i na koji način. To je za mene bio izazov, jer recept po kome sam do tada funkcionisala bio je jednostavno ispunjavanje očekivanja okoline. Do kraja fakulteta, to je bilo nekako prirodno i podrazumevano – završiti fakultet u roku sa najvišim mogućim ocenama. Sve čime sam se bavila pored fakulteta, bilo je po mojoj želji i uvek je bilo iza prioriteta zvanog fakultet (učenje stranih jezika, studentsko organizovanje, ples itd.).

Ali kada sam ja postala ta koja treba da postavi okvire funkcionisanja, naletela sam na mnoge, pre svega unutrašnje konflikte. I od tada sam se posvetila rešavanju tih konflikata, promeni sopstvenog karaktera i ponašanja, promeni poimanja i regovanja. Osnovna posledica toga je da sam ušla u veoma nestabilan period u svakom mogućem smislu. Ovaj trening je za mene bio prilika da dobijem recept kako da postavim stvari na svoje mesto. Ovo je bila jedna praktična nadogradnja na sva znanja, iskustva, spoznaje i veštine koje sam sticala ranije, uokvirena u jasnu metodologiju kako da sve to primenim.

Lekcije sa Manifestinga

Želeći da podelim sa vama svoje iskustvo i ono za mene najvažnije što sam naučila, došla sam do sedam tekstova o sedam elemenata uspeha koji su za mene ključni.

Fotografija: Milana Minja Milošević

Ovo je prvi od njih.

Kako nam vaspitanje određuje šanse za uspeh

U toku detinjstva i odrastanja, stvorili smo svoju sliku o tome “kako svet funkcioniše” na osnovu svojih iskustava i na osnovu onoga što su nam govorili. Ona su se pretvorila u sistem naših verovanja ili uverenja. Najjača uverenja su ona koje smo najčešće dobijali kao poruke od okoline: društva, medija, a naročito porodice – bilo da se ticalo nas direktno ili da smo to videli na primeru.

Uverenja mogu biti podržavajuća ili ograničavajuća, zavisno od toga da li nam pomažu da napredujemo ili nas koče i usporavaju. Ona određuju način na koji funkcionišemo, tj kako tumačimo situacije i kako na njih reagujemo.

Neka uverenja koja imamo o sebi

Uverenja koja imamo o sebi određuju naše ponašanje i u velikoj meri naš život. Ako mislimo da nismo dovoljno dobri, uspešni, talentovani, da je ženama mnogo teže da uspeju itd, shodno tome ćemo i delati – ili nećemo delati uopšte jer ionako nema smisla. Ako mislimo da smo sposobni i da imamo određene talente, učinićemo ono što je potrebno da ih razvijamo. Evo par uverenja koja možemo da imamo o sebi:

  • “Ja nisam dovoljno dobra/dobar.”
  • “Ja sam bezvredna/bezvredan.”
  • “Prokleto žensko.”
  • “Ja sam kriva/kriv.” … ali i
  • “Ja mogu sve što hoću”
  • “Ja imam čime da doprinesem svetu”

Šta verujemo o novcu, radu i uspehu

Na treningu Manifesting, jedan od zadataka je bio da pronađemo i izgovorimo uverenja koja imamo o novcu, bogatstvu, radu i uspehu. Nije bilo potrebno mnogo vremena da iskoči mnoštvo narodnih poslovica, verovanja, predrasuda, poruka koje nosimo u sebi a koje smo dobili u porodici, od društva, predaka, podneblja na kome smo rođeni, medija… Evo nekih od njih:

  1. “Velike pare su prokletstvo
  2. “Moraš da radiš dan i noć da bi zaradio“
  3. “Novac mora da se štedi
  4. “Moraš da se mučiš i žrtvuješ da bi zaradio novac”
  5.  “Novac nije sreća” (I nije, ali to ne podrazumeva da donos nesreću.)
  6. “Veliki novac se ne može zaraditi na pošten način”
  7. “Novac je prljav” – kroz koliko ruku je to, zaboga, prošlo? Uverenje koje u startu stvara podsvesnu odbojnost prema novcu. Jer niko ne voli prljave stvari, zar ne?
  8. “Bez muke nema nauke” ili “Za uspeh je potrebno mnogo napornog rada” – Neki od vas će reći – pa da to je veoma tačno. Međutim, šta se dešava u našoj ličnoj percepciji kada imamo ovakvo uverenje? Da li razlikujemo mučenje od truda koji je zaista neophodan da bi se nešto postiglo? Da li smo sa ovakvim uverenjem u stanju da posmatramo rezultat našeg rada kao uspeh, ako se oko toga prethodno nismo dobro namučili? Da li smo u stanju da cenimo ono što ostvarimo i da se tome radujemo, čak i onda kada smo se oko toga nismo namučili? Ili se sve što smo postigli podrazumeva i treba da gledamo šta još nismo postigli?
  9. “Posao nije da se voli, nego da se radi i zaradi.”
  10. “Za uspeh se mora žrtvovati”
  11. “Ne možeš da imaš sve.”
  12. “Za sve je potrbna veza.”

I sada kada pogledamo ovu listu mučenja i loših stvari koje nesvesno povezujemo sa novcem, radom i uspehom, naravno da ćemo sami sebe blokirati i odvajati od mogućnosti koje će nam doneti taj veći novac, uspeh ili ostvarenje željenih rezultata. Ako verujemo da moramo da se mnogo mučimo, da ćemo biti nesrećni, da moramo biti nepošteni – a mi to nikako ne želimo da budemo – nećemo ni biti spremni da pogledamo sve to iz druge perspektive i da budemo otvoreni za druge mogućnosti i druge primere iz prakse. To znači da ćemo ili sve što radimo raditi sa mukom i odricanjem, ili ćemo se jednostavno apriori pomiriti sa “činjenicom” da nećemo biti uspešni ako želimo da budemo pošteni i radimo ono što nam lako ide. Ako je već tako predodređeno, zašto bismo se onda uopšte i trudili, zar ne?

Eto upravo tako su nam vaspitanje i okolina, usađivanjem upravo ovakvih i mnogih drugih uverenja odredili dokle možemo da dođemo i pod kojim uslovima, šta jeste, a šta nije za nas itd.

Ta uverenja su naša perspektiva gledanja na stvarnost iz koje donosimo odluke i reagujemo na situacije.

Kako ograničavajuća uverenja mogu da nam budu “korisna”

Napisala sam na početku da svako ograničavajuče uverenje takođe nečemu služi. Odakle nam i čemu nam mogu služiti uverenja da se do novca teško dolazi i da se veliki novac zarađuje na nepošten način? Evo na primer Švajcarci – oni nemaju ovakva uverenja – njima je normalno da imaju dosta novca. A nama nije? Zašto? Jedan od odgovora se krije u (interpretaciji) naše balkanske prošlosti. Od turskih vremena pa do skorije istorije na ovom podneblju se mnogo ratovalo, a rat odnese i pomnoži sa nulom sve što su mnogi sticali i gradili. I onda sve iz početka. I tako stalno. I naravno da je većina tako stradala i naravno da se uvreži verovanje da je postao bogat samo onaj ko je profitirao za vreme rata ili “iskoristio situaciju”. Dakle ova uverenja su došla od situacija koje su se dešavale u prošlosti. I lakše je bilo pomiriti se sa činjenicom da je to prosto tako, nego se osećati loše zato što je to tako i/ili pokušati nešto promeniti u ovim mirnodopskim uslovima koji traju.

Na taj način uverenja mogu da nam pojednostave stvarnost i “zaštite” nas od preuzimanja odgovornosti za svoje postupke.

Da li znaš koja su tvoja uverenja?

Bilo koju situaciju protumačićemo u skladu sa onim u šta verujemo, a zatim ćemo odreagovati ne na situaciju, nego na naše tumačenje te situacije. I tako se uvek u stvari ponašamo u skladu sa onim što nam je u podsvesti, a ne sa onim što jeste.

Nekada je krajnje jednostavno naći uverenja, nekada i nije baš očigledno, ali ono što skoro nikada ne uradimo je da zastanemo i obratimo pažnju na njih. Prvi korak ka promenama uverenja koja nas sapliću je da ih osvestimo. A za to je potrebna svesnost, posvećenost i fokusiranosti, kao i vreme koje ćemo izdvojiti kako bi na ovome mogli da radimo na miru. Baš to vreme, vrlo često, nikada nemamo.

Stay tuned! Slede tekstovi na sledeće teme, i to opet iz mog ličnog iskustva

  • Kako da usmeriš i zadržiš fokus na sopstvene prioritete
  • Kako da sebi oprostiš greške
  • Kakva si osoba kada si najbolja verzija sebe
  • Mentorstvo i podrška kao važni elementi uspeha
  • Kako (da ne) propuštamo prilike u životu
  • Zašto je bitno završiti započeto

Autorka: Milana M.

Pogledaj još i

Kako reći pravu stvar u pravom trenutku

Audio snimak teksta možete pogledati na našem YouTube kanalu na ovom linku.
Zašto neki ljudi tako lako prilaze drugima i lako se dogovaraju oko svega? Kako mi utičemo na druge ljude kada razgovaramo sa njima? Kako reći pravu stvar u pravom trenutku?

Svi znamo da ista stvar rečena na različite načine ima različit efekat. Kako onda da učinimo da to što govorimo ima pravi, željeni efekat? Na preporuku prijateljice Gordane Pejić, uzela sam da pročitam knjigu “Kako zadobiti prijatelje i uticati na ljude” Dejla Karnegija i veoma mi su mi se dopali saveti koje knjiga daje, uz gomilu praktičnih primera. U nastavku je moj rezime tih saveta. 

Fotografija: Srđan Garčević (@sergesrdjan)

Ne kritikuj

Kako se vi osećate kada vas kritikuju? Na primer, roditelji ili partner ili vaša šefica/šef. “Ovo nije dobro”, “Da li je moguće da ponovo to radiš”, “Ne mogu da verujem da ne možeš da shvatiš”, “Ne sviđa mi se to što si uradila”. Čak i kada su u pravu za to što vam govore, da li im kažete “Da, jeste, u pravu si” ili se branite od njih, ili ih ignorišete i pravite se da ne čujete. Jedno je sigurno – direktnu kritiku teško da ćete primiti kao nešto što želite da uradite. Isto se dešava kada vi kritikujete druge.
“Popravi sebe umesto druge.”

Pokaži drugima da ih vrednuješ i uvažavaš

Ovo je direktna suprotnosti kritici. Posmatrajte i uvažavajte ljude zbog onoga što jesu i zbog onoga što rade kako treba. Kako se vi osećate kada neko pokaže da ceni vaš rad, trud, zalaganje? Raspoloženi ste da radite još bolje, zar ne? Kako se vi osećate kada neko pokaže iskreno divljenje i pohvalu za ono što ste uradili i ono do čega vam je stalo? Osećate se ponosno na svoj rad ili na to što imate. Raspoloženi ste da sa tom osobom razgovarate, družite se i sarađujete!
Ovde je ključna stvar na reči iskreno. Laskanje je nepoželjno jer je manipulacija, i to se pre ili kasnije pokaže, a onda vam se obije o glavu. Ako primetite nešto dobro kod nekoga, nešto što vam se dopada – to i kažite.

Drugima je važno šta oni žele, a ne šta ti želiš

Ovde je reč o stavljanju u poziciju druge osobe – kako nešto njoj izgleda. U poslovnoj komunikaciji jako je važno prvo prikazati drugoj strani koji je njihov interes u ponudi, pa tek onda šta je vaš ineters. Da li tako sastavljate ponude i pišete mejlove? Da li u svojim razgovorima i dogovorima možete da sagledate kako druga stana sve to vidi? Probajte, iznenadićete se šta sve tu može da se nađe.

Fotografija: Srđan Garčević (@sergesrdjan)

Osmehni se

Iskren osmeh može da uradi za vas mnogo više nego bilo šta drugo. To nije samo izraz lica, to je i onaj unutrašnji osmeh, iskrene radosti zbog toga što vidiš drugu osobu. A to je stvar stava prema drugima i prema životu uopšte (vezano je za onaj deo o vrednovanju drugih ljudi). Iskren osmeh koji dolazi od takvog stava govori drugoj osobi “Drago mi je što te vidim! Srećna sam jer postojiš!”

Pažljivo slušaj

Da li slušate osobu dok vam nešto govori? Da li vas interesuje šta vam govori? Da li je pitate o tome što vam priča? Ili slušate samo da biste odgovorili i dali svoje mišljenje? Aktivno slušanje je moć koncentracije na ono što vam druga osoba govori – da to prvo čujete, razumete, a tek posle toga da pitate ili odgovorite. To je veština koja će vam omogućiti da mnogo bolje sagledate ljude oko sebe i njihov ugao gledanja na događaje i stvarnost. Kada aktivno slušate, drugoj osobi prećutno šaljete poruku “interesuje me ono što mi govoriš” i “ono što govoriš ima vrednost za mene”.

Zapamti imena

Ponovo, svodi se na vrednovanje osobe sa kojom razgovarate. Kako se vi osećate kada neko ne može da se seti vašeg imena ili ga pogreši?

Autorka: Milana M.

Izgovori – Šta su uzroci izgovora?

Koliko puta ste čuli: “Bez izgovora!”, “To su sve izgovori!”, “Prekini sa izgovorima!” To je obavezan savet za svaki recept uspeha. U poslednjih par dana počelo je da mi para uši. Da je to tek tako svako bi odmah prekinuo sa izgovorima i urardio to od čega ga izgovori dele. Zato sam rešila da odem jedan korak dalje od saveta “prestani sa izgovorima”. Evo šta su uzroci izgovora.

Nešto nam se ne radi iako mislimo da bi to trebalo raditi

Na primer, rešili ste da počnete da trčite. Otišli ste jednom ili dva puta, ali za taj treći put nikako da nađete vremena/energije/motivacije/društva/dobru stazu/dobro doba dana/hladno vam je/vruće vam je/patike vam nisu najudobnije itd. Iza toga je obično nešto ovako: nervira me trčanje/nema poente/smara me/dosadno mi je, a mislim da bi trebalo da trčim jer je to dobro za zdravlje/treba više da se krećem/svi sad trče/trčanje je navika uspešnih itd.
Šta je to što smatrate da treba da uradite „jer je korisno“, ali nekako niste srećni zbog toga?

Nečega se plašimo vezano za ono što želimo da uradimo

Na primer, stvarno želite da krenete na kurs jezika ili na treninge u teretani. Ali nikako da to i uradite. Nikako da nađete vremena/zgodno mesto/termin koji vam odgovara/cenu itd. Ono što je obično u našoj glavi iza tih razloga i nama samima deluje smešno: sramota me je, biću tamo najgori/najgora, smejaće mi se, napraviću budalu od sebe itd. Dakle ovo su sve moguće vrste naših strahova. 


Video: Slobodan Marčetić – Trening paraolimpijaca i učesnika POI u Riu Rastka Jokića

Ono što želimo kosi se sa nekim našim uverenjem

Ovde ću dati lični primer – mobilni telefoni. Ko god me zna malo bolje, sigurno zna i da je svaki moj telefon upotrebljavan do stadijuma raspadanja i malo preko toga, model je naravno uvek bio uveliko zastareo i trajao je duže nego što je iko planirao da se taj uređaj upotrebljava. I odlažem kupovinu novog iako poslednjih par meseci upotrebe postanu naporni i iritantni. Moji izgovori za kupovinu novog telefona: treba mi vremena da ja to lepo pogledam/ne mogu da se odlučim za model/hoću da uporedim cene i nikako da nađem vremena za to. Ono što je zaista razlog je moje uverenje da je „greota bacati pare na novu stvar kada stara i dalje radi“. Kupovina novog telefona direktno se kosi sa tim i čini me da se osećam loše, i tek kada potpuni ne otkaže ili korišćenje stvarno postane nepodnošljivo.

Fotografija: Vladimir Tomić

Ono što želimo da uradimo (mislimo da) zavisi od druge osobe

Ponekad nam zaista treba odobrenje šefa/nadređenog/uprave stanara/profesora da bi neke ideje mogli da sprovedemo u delo. Nekada, ono što odlažemo iako želimo to da uradimo ili da rešimo neki problem jer mislimo da se nekome to neće dopasti ili da će se zbog toga uvrediti ili osećati loše. Na primer farbanje kose/šišanje/brijanje brade/puštanje brade – nama se sviđa ideja ali imamo dragu osobu u okolini koji to otvoreno kritikuju – roditelji/partner/prijatelji. Drugi primer, nešto treba popraviti u kući, prijatelj vam je obećao da će pomoći, ali nikako da nađe vremena. Vi ga čekate i ne zovete majstora da se prijatelj ne bi uvredio. Činjenica je da stvari i dalje stoje ne popravljene.

Šta sa tim?

Najjednostavnija stvar koja meni često pomaže je da se fokusiram i podsetim sebe zašto mi je važno da nešto završim ili zašto nešto želim da uradim. To me ohrabruje da i pored svih izgovora i odvraćanja uspem da završim stvari. Od kinjenja same sebe zašto nešto nisam uradila nemam ništa. Ali, sasvim je druga stvar preuzeti odgovornost za svoje postupke i za sve ono što nisam uradila ili radim iz izgovora. Jer život iz izgovora nije u skladu sa onim što duboko u sebi želim.

Autorka: Milana M.

Mentorstvo – važan deo razvoja karijere

…i ličnog razvoja. Kada ne znamo šta da radimo, onda je najlakše da se sa nekim posavetujemo. Tu svoje mesto nalazi mentorstvo kao koncept prenošenja znanja i iskustava mlađima i jedan od načina individualnog usavršavanja i razvoja.

Ko je mentorka/mentor

Mentorka ili mentor može biti bilo ko u našoj okolini ko poseduje više iskustva u onome što nas interesuje i ko je kroz te situacije već prošao, neko ko je izgrađena ličnost, ko ima naše poverenje i kredibilitet. Takva osoba nas može podržati i u ličnim izazovima, da razvijemo svoje potencijale u oblasti u kojoj oni imaju iskustva, ali ne možemo očekivati da nam da odgovore na bilo koje pitanje koje je se tiče naše unutrašnje motivacije i ličnosti. Za kvalitetan rad sa mentorkom/mentorom, potrebno je da se zapitamo sami sa sobom šta je to što želimo da naučimo, koje su poslovne/životne teme na kojima treba da radimo itd.

Često nismo ni prvi ni jedini

To je jednostavno otvaranje prostora za brži razvoj i brže učenje – zašto bi rešavali od nule probleme koje je neko već rešio? Uglavnom nismo ni prvi ni jedini sa određenom vrstom problema i sebi možemo uštedeti energiju i vreme umesto da sami rešavamo iz početka nešto što je neko već odavno rešio. Naravno, svako predloženo rešenje ne treba uzimati zdravo za gotovo, jer ipak smo svi različiti, ali podeljeno iskustvo onih koji su našim putem već prošli je neprocenjivo.

Sve je do ugla posmatranja

67411

Mentorstvo pruža drugačiju perspektivu problema

Mentorka/mentor nam može pomoći da otkriješ i upoznaš sebe, svoje istinske želje, vrednosti, ono u šta veruješ. Oni mogu da te ohrabre da se suočiš sa svojim strahovima i nesigurnostima jer su oni nekada bili na našem mestu i imaju perspektivu kako su se tada postavljali, šta su mislili kako su se osećali, šta je možda trebalo, a šta nije trebalo da urade i kako sada gledaju na celu tu situaciju. Upravo ta promenjena perspektiva, to je ono što nam najviše i može pomoći jer na osnovu samo svojih iskustava i uverenja ostajemo zaključani u svojoj perspektivi stvarnosti. Onoga trenutka kada vidimo da određena situacija ili problem može da se sagleda i na drugačiji način i sama ta situacija se menja i tada nam se otvaraju nove mogućnosti za rešenja. Upravo taj trenutak, kada uspemo da vidimo više nego što smo do tada videli – to je promena i napredak!

Za mentorstvo je ključno poverenje

Neophodno je poverenje da možemo da kažemo/pitamo našu mentorku/mentora sve što želimo da pitamo, otvoreno i bez straha i sa druge strane da je savet i povratna informacija koju dobijamo dobronamerna i iskrena.

Najvažnije, kroz rad sa mentorima, ti treba da postaneš više TI, a ne kao neko drugi.

Podeli svoje znanje postani mentorka

1475928_627304310664929_1218768557_n

Mentora ili mentorku možemo pronaći u našoj okolini, na poslu, fakultetu, preko prijatelja ili kroz projekte koji su posvećeni ovoj oblasti. Jedan od takvih programa mentorstva je “Podeli svoje znanje – postani mentroka” za devojke na početku karijere – i sama sam bila polaznica ovog programa, a rok za prijavu za novu generaciju 2016/2017 je 30. novembra 2016.

 

 

Autorka: Milana M.

Trema pred prijemni ispit i kako je prevazići

Šta je trema i zašto se javlja?

Trema je mešavina straha i uzbuđenja pred događaj za koji smatramo da je jako važno da se pokažemo u najboljem svetlu. Sa biološke tačke gledišta, to je priprema organizma na “preteću situaciju”, gde se stanje tela priprema na “borbu ili beg” – ubrzava se puls, krv se povlači sa periferija, pažnja i osetljivost na okolinu se povećava itd. Umereno ovakvo stanje organizma pomaže nam da se bolje usresredimo na zadatak ispred nas, međutim, kada osećaj postane previše jak, dolazi do blokada, previda i ostalih neželjenih situacija.

Čega se u stvari plašimo?

Da nismo dovoljno dobri? Da ćemo upropastiti svoju budućnost ako ovo ne uradimo kako treba? Da ne pogrešimo? Da ne dođe do blokade? Da se nismo dovoljno spremili? Da su drugi bolji od nas? Možda se ne plašimo mi, ali se zato plaše – roditelji.
U daljem tekstu pišem o tome kako da u što većoj meri smanjimo ove strahove. Recept se sastoji od tri sastojka:

PRIPREMA, ORGANIZACIJA, FOKUS

Dan pred prijemni ispit

Opuštanje

Opustite se – radite ono što vam prija – šetnja, neke umerene sportske aktivnosti, filmovi, serije, možda video igre, čitanje itd. Nemojte gledati u monitor bar dva sata pred spavanje kako bi ste lakše zaspali. Jedite laganu i lako varljivu hranu.

Priprema za dan ispita

Pripremite sve što vam je potrebno za sutradan: lična karta i ostala potrebna dokumenta, garderobu koju ćete obući prilagođenu vremenskm uslovima, ostale stvari koje vam mogu zatrebati (papirne maramice, novac, telefon, kišobran…) Još jednom proverite vreme putovanja: da li ima nekih zastoja, izmena režima saobraćaja itd. Proverite propozicije za izradu ispita koje ste dobili u uputstvima/na sajtu.

Da li da ponavljam gradivo?

Zavisi kakav ste tip – meni lično je uvek značilo da ponovim gradivo pred ispit i to tako što 2-3 sata u punoj koncentraciji idem redom kroz ono što treba da znam. Ako i za vas to funkcioniše, uradite tako. Ako ćete se uplašiti da vam se sve ne pobrka ili da će se trema povećati ukoliko vidite nešto nepoznato, onda je bolje da ne ponavljate. Ovo je stvar ličnih navika.

San

Lezite na spavanje na vreme, ali ne previše rano, da bi ste mogli lagano da zaspite. Važno je da se dobro se naspavate jer to utiče na koncentraciju. Takođe, osigurajte se da ćete se probuditi na vreme – bilo navijanjem 3 budilnika i/ili tako što ćete zadužiti nekoga da vas probudi ako se vi sami ne probudite do nekog doba.

Dan prijemnog ispita

Doručkujte ono što vam prija – ponovo lagana i lako varljiva hrana, ali da bude nešto što će vas držati sitim. Unosite tečnosti umereno – da ne dehidrirate, ali ne preterujte da vam ne bi zatrebao WC u toku ispita. Krenite na vreme, nemojte upasti u odugovlačenje koje vas može dovesti do zakašnjenja. Idite u WC još jednom pred sam ispit. Pre samog ispita, obavezno isključite mobilni telefon. Na samom ispitu pažljivo slušajte uputstva dežurnih.

Kojim redosledom da radim zadatke?

Pročitajte prvo sve: da vidite šta je lakše, a šta teže i da ako eventualno nešto nije jasno, to pitate komisiju kada se pojavi u toku ispita. Zadatke radite od lakših ka težima – uradite ono što sigurno znate – što više radite, dobićete sigurnost za još i opustićete se. Pročitajte šta se tačno od vas traži u zadatku – obratite pažnju na igre rečima i naročito da ne previdite nešto ako ste sličan zadatak već negde videli. Sve vreme izrade zadataka vodite računa o vremenu. Nemojte se uhvatiti slepo jednog zadatka pa da na njemu potrošite silno vreme uzalud, ali isto tako nemojte skakati odmah sa zadatka na zadatak – to je mera koju na ispitu sami morate da odredite.

Šta ako ne znam ništa?

E ovo je ona situacija blokade koju sam na početku spomenula. Nemoguće je da ne znate ništa, potrebno je da se smirite! Zamislite svoj najveći uspeh, dajte sebi 5 minuta i potpuno se isključite mislima sa ispita. Duboko dišite. Kada se povratite, skoncentrišite se na jednu stvar i držite se toga. Ako ne uspe iz prve – probajte ponovo.

Na kraju testa proverite sve još jedanput i da li ste ispoštovali sve propozicije testa i pravilno popunili listić za odgovore.

Ako je teško

Ne poredite se sa drugima

Vama je najvažnije da date svoj maksimum na ispitu – jedino tako nećete imati za čim da žalite. Sve karte su otvorene do samog kraja – kako ste rangirani znaćete tek kada izađe lista, a razrešenje upisa, čak i ako ste negde u okolini granice – bukvalno se ne zna do poslednjeg dana upisa.

Ako je teško tebi, teško je i ostalima

Ako te je iznenadila težina zadataka na ispitu, onda je sasvim sigurno da je iznenadila i sve ostale, zato se oko toga ne vredi brinuti, nego uradi što više!

Da je lako, to bi mogao svako

Prijemni ispit jeste pred selekcija za buduće zanimanje – da svako može da upiše taj fakultet, sam po sebi prijemni ne bi imao smisla. Takođe, posle prijemnog, kada upišeš fakultet – treba i da ga završiš, tako da je ovo jedna sasvim očekivana stvar sa kojom se samo treba suočiti/pomiriti.

Verujte u sebi – jer nema ko drugi

Želite da upišete taj fakultet? Ako vi ne verujete da možete da položite prijemni – ko će drugi? Važno je ono što znaš, da to prikažeš – dajte sve od sebe

Životne priče

Za kraj, studirajući i radeći u struci, upoznala sam različite ljude koji su do posla u struci došli na različite načine nezavisno od prijemnog ispita, pa čak i fakulteta. Na primer:

Jedan od kolega koje poznajem, položio je prijemni na ETF bez problema, ali je bez obzira na to hteo da se prebaci na psihologiju i prvu godinu je proveo spremajući prijemni – koji nije položio. Drugu godinu na fakultetu je pokušao da položi zaostatak ispita, nije mu uspelo i prebacio se na Mašinski fakultet koji na kraju nije završio, jer je na polovini shvatio da ga veoma interesuje programiranje – uzeo je sam da uči i sada je jedan od najcenjenijih ljudi u struci u toj grani IT.

Dalje, ponovo kolege koje su bez problema položile prijemni – neki od njih nisu uspeli da završe fakultet. Jedan je studirao jako dugo, ali kada je završio, odmah je dobio posao – i ne samo to, nego je promenio nekoliko poslova za pola godine da bi se ostao na onom koji mu najviše odgovara. Sada sa još svojih drugara razvija i sopstvenu startup ideju.

Da nije sve u znanju iz srednje škole, dokazala je koleginica koja je upisala ETF iz pravno-birotehničke škole. Prvu godinu je obnovila, ali je već na polovini te obnovljene prve godine uspela da položi sve zaostale ispite i sve ispite iz druge godine i time sustigne svoju generaciju! Završila je u roku, a danas je na doktorskim studijama u Španiji.

Da nije sve ni u fakultetu, videla sam na primerima kolega sa posla koji su došli u programiranje nakon završenog saobraćajnog fakulteta (neki sa čak par godina iskustva), radili praksu u firmi i zatim prešli da rade posao u stalnom radnom odnosu!

Dakle, sam po sebi prijemni jeste važan, ali nakon toga fakultet treba studirati i završiti. I posle doći do posla i napredovati u struci, a za to postoji jako, jako mnogo načina! Zato samo hrabro, dajte sve od sebe i sve će biti kako treba :)

Prezentaciju u PDF formatu koja je održana na ETF-u u sklopu Brucko projekta Studentske unije Elektrotehničkog fakulteta – SUETF, možete naći ovde.

Autorka: Milana M.

Organizacija vremena – Prioriteti ciljeva

U prethodnom tekstu bavili smo se opštim vrednostima i ciljevima u najširem smislu. Pored ciljeva, dobro postavljanje prioriteta i njihovo poštovanje je ključno za kvalitetno iskorišćeno vreme. U većini priručnika naćićete da zadatke/obaveze treba da poređate po prioritetu i da radite od najvažnijih ka manje važnima. Lično smatram da to nije moguće u praktičnim uslovima – neke obaveze prosto zahtevaju velike blokove vremena koje ne možete da priuštite pre određenog doba dana, a za to vreme, možete obaviti gomilu sitnijih stvari u prolazu.

Dan ima 24 časa

Dakle, svako od nas ima na raspolaganju 24 časa dnevno, tj 1440 minuta, tj 86400 sekundi svakoga dana. Pitanje prioriteta je odluka kako će se provesti svaki od tih sati-minuta-sekundi. Moja trenutna odluka bila je prvo da ustanem rano ujutru umesto da ostanem u krevetu, zatim da skuvam kafu i sednem za računar i napišem ovaj tekst umesto da čitam postere na 9GAG, odgledam neke smešne klipove ili radim na izmenama programa koji moram da završim do sutradan uveče.

Dan ima samo 24 časa

Ovo je činjenica koju jako često zaboravim. I znam da nisam jedina. Napisaću još jednom: dan ima SAMO 24 časa. To znači da se za to vreme mogu uraditi sve stvari koje zahtevaju manje od tog vremena. Nemoguće je uraditi više od toga. Evo o čemu govorim: ako za ovu nedelju, dnevno imam 8 sati dnevno posla, 8 sati dnevno sna, npr 3 sata na režijske troškove (recimo putovanje, neko pospremanje, pripremu i jelo itd) ostaje svega 5 sati za ostale aktivnosti radnim danom i 13 sati vikendom. Za to vreme treba rasporediti trening, druženja, pisanje bloga, učenje, čitanje, vreme sa roditeljima/decom, nedeljnu kupovinu, čišćenje stana, ličnu negu itd. Svaka od tih aktivnosti zahteva određeno minimalno vreme da bi se kvalitetno obavila i prosto ne može joj se posvetiti manje vremena, a da kvalitet drastično ne opadne.

Prioriteti su kao i ciljevi lična stvar

Fotografija: Marko Vulović

Izbor je naš

Ako saberemo sve što treba da uradimo i koliko nam vremena treba i ako to ne staje u ceo dan/celu sedmicu onda je jasno da to na dnevnom/nedeljnom nivou ne možemo da stignemo. Tu na scenu stupa izbor prioriteta – šta je u datom trenutku važnije. Ipak, kada je spisak obaveza sveden na ono nama najvažnije, a i dalje ne uspeva da stane u tih 24 časa primorani smo da se nečega važnog ipak odreknemo. Tako ćemo za vreme studija često žrtvovati trening i fizički izgled zarad učenja i druženja, onda i druženje zarad učenja kada je neophodno itd. Kada je ovo konstantna situacija da moramo da se odreknemo nečega važnog, dolazi do frustracija jer ono što smo morali da sklonimo na stranu zaista jeste nama važno. Izlaz iz ove situacije je pravljenje svesnog izbora.

Kako postaviti prioritete?

Pogledajte listu svih vaših ciljeva. Prioriteti im se dodeljuju po tri osnova:
1. Na osnovu onoga što želite da postignete (npr da završite srednju školu sa određenim uspehom, upišete fakultet koji želite, završite fakultet, zaposlite se tamo gde želite, zaradite toliko i toliko, itd)
2. Na osnovu onoga u čemu uživate (npr vaš hobi, bavljenje sportom, plesom, druženje, šetnja, putovanja, čitanje, igranje igrica, dobrotvorni rad, društveno koristan rad)
3. Ono što morate da uradite (obezbedite sebi hranu, pospremite za sobom, kupite ono što vam je svaki dan neophodno, namirite potrebe onih koji od vas zavise, završite neku administraciju itd)

Da li sada kada pogledate na šta trošite vreme imate jasniju sliku zašto nemate vremena? Da li najviše vremena zaista posvećujete onome što je najvažnije? Dodelite prioritete ciljevima koje ste prethodno postavili, a u sledećem tekstu napravićemo konkretne vremenske rasporede i tehnike planiranja.

Autor: Milana M.

Usavršavanje veština usmerenim vežbanjem

Ako ste se pitali šta je to što ljude čini uspešnim, verovatno ste došli do “pravila 10.000“. Ukratko, to je teorija da nakon 10000 sati vežbe bilo koje veštine, postajete majstor – kodiranje, twittovanje, ples… Međutim najnovija istraživanja pokazuju da ovo pravilo ima veliki nedostatak: nije samo kvantitet u pitanju, nego i kvalitet vežbanja. Psiholog sa Hrvarda, autor Emocionalne Inteligencije, Danijel Goleman, u najnovijoj knjizi Focus: the Hidden Driver of Excellence, objašnjava zašto: Pravilo 10000 sati je samo polovično tačno. Ako ste pacer u golfu, na primer, i svaki put pravite iste greške vežbajući neke zamahe, 10000 sati vežbe sa istom greškom, neće poboljšati vašu igru. Nakon 10000 sati ovakve vežbe i dalje ćete biti pacer, samo stariji. 

Ključ je identifikovati akcije koje zapravo poboljšavaju kvalitet veštine za vreme provedeno u vežbi: promeniti način vežbanja, preusmeravanje pažnje i vreme za oporavak. Evo kako da znate da li napredujete u učenju i da li je vaš rad usavršavanje veština.

Fotografija: Radovan Živković

Fotografija: Radovan Živković

1. Vežbajte ono što vam ne ide

Psiholozi i zaluđenici za produktivnošću opsednuti su promišljenim vežbanjem: na pravi način probijate granice svojih mogućnosti. Na primer, pijanista amater, sviraće uvek iznova i iznova lagane melodije koje su mu lake i koje zna, jer je tako zabavnije. Za razliku od njega profesionalac će raditi na delovima koji mu loše idu.

2. Vi ste u okviru povratne sprege

Povratna sprega smatra se esencijom inteligencije. Zato ako želimo da budemo pametni sa promišljenim vežbanjem, potrebna nam je povratna informacija. Mnogo toga zavisi od okruženja: u slučaju baletskog igrača povratnu informaciju daje ogledalo, ali kada je u pitanju kancelarija, gde da pronađemo svoje odraze? Često to je u ocenama i brojevima. Ako kreirate sadržaj na internetu, onda je merilo vašeg uspeha broj pregleda stranica i jedinstvenih posetilaca. Druge mogućnosti su manje matematičke: neko iz vaše okoline, ko vam može ukazati na nedostatke i mogućnosti za poboljšanje: mentor, trener, učitelj ili prosto posmatranje reakcija ljudi oko vas.

“Svaki svetski šampion u bilo kom sportu ima trenera” kaže Goleman. Možda bi i nama bio potreban, kao izvor informacije šta sledeće treba naučiti i šta su naše greške.

3. Ne budite zadovoljni prosekom

Ako ne znate da skijate, i potrudite se da naučite da skijate dovoljno dobro, ako smo tim “dovoljno dobro” zadovoljni, nećete nikada skijati bolje od tog nivoa. Tako da čak i ako budete vežbali 10000 sati i dalje ćete ostati daleko od Olimpijskih igara.

4. Ne zaboravite na odmor – dajte sebi šansu za bolju koncentraciju

Da bi zaista promišljeno učili i vežbali novu veštinu, potrebno je da se tome posvetimo što je više moguće.  Problem je u tome što pažnju možemo držati samo dok se ne umorimo. Da bi nastavili dalje potreban nam je odmor i oporavak.

Potrebna nam je motivacija i oporavak od mentalnog posla na isti način kao što nam je potrebna motivacija i oporavak od sporta. Kao što fizički možemo da se pretreniramo, na sličan način možemo i mentalno da se umorimo – previše vremena ispred ekrana računara ili donošenje malih odluka iz minuta u minut bez vremena za odmor. Kada se ovo dogodi, performanse se više ne adaptiraju nego degradiraju.

Pripremila: Milana M.

*Preuzeto sa http://www.fastcompany.com/