Biti član studentske organizacije

Prethodni tekst bio je posvećen aktivizmu u najširem smislu. Ovaj tekst je konkretno o studentskim organizacijama, ali se principi mogu primeniti na bilo koju organizaciju. Za ljude koji nisu u organizaciji, često su reagovali kao da im sve to deluje kao velika sekta koja je sama sebi cilj. Bila sam aktivan član studentske organizacije svog fakulteta i to iskustvo mi je gotovo podjednako važno kao i gradivo koje sam naučila na fakultetu. Evo i zašto.

1. Saznate ko ste zapravo i ko su drugi

Aktivno učestvovanje podrazumeva da vam je stalo do ideja organizacije, bilo da su vaše ili vaših kolega, da se družite, radite zajedno. Naravno, veoma retko šta može da se sprovede odmah i bez ikakvih manjih ili većih problema. Naročito kada se radi duži vremenski period. Kroz to videćete ljude oko sebe kada su tužni, srećni, nervozni, kako reaguju kada su ljuti, iznervirani, umorni, kako reaguju na pritisak, kako reaguju kada nije po njihovom, a kako kada im se suprostavite, kako se ponašaju prema ljudima koji su im nadređeni, a kako prema sebi ravnima i podređenima. Isto tako i oni vide vas. Jednostavno, upoznate se potpuno, i tada jedni drugima posredno ili neposredno služite kao ogledalo – šta je drugima bilo teško da prihvate od vaših osobina, a šta su odmah prihvatili. Koliko ljudi sa kojima se družite ste zaista tako upoznali?

2. Učite od drugih i učite druge

Kroz prizmu tog poznanstva možete videti šta možete da promenite na bolje kod sebe, šta vam se dopada u reagovanju ili načinu razmišljanja ljudi oko vas. Rad u organizaciji je otvoren prostor za testiranje sopstvenih mogućnosti, za menjanje i rad na sebi. U organizaciji, rećiće vam kako bolje da uradite nešto, jer je i njima neko drugi rekao – iako znaju da vas to možda nervira, iako znaju da vam to možda ne prija – za vaše dobro, jer je i njima to neko ranije rekao – a ispostavilo se za njihovo dobro. Ili čak neće morati ni da vam kažu, u bliskoj saradnji videćete i sami kako se neke stvari mogu bolje uraditi: “Hej, pa može i ovako”. Uobičajeno okruženje – porodica, prijatelji, kolege sa posla – retko kada će vam reći u čemu grešite i šta bi i kako moglo bolje, nekada zato što to ne primećuju jer su tako navikli ili jer ne znaju kako da vam to kažu na pravi način ili ih prosto ne interesuje i za razliku od organizacije to je obično sredina u kojoj je sve ustaljeno i nema talasanja i promena.

3. Imate li petlje?

Studentsko organizovanje u cilju zaštite prava studenata i poboljšanja uslova studiranja nosi sa sobom izazov suprotstavljanja autoritetima i izmene postojećih, obično čvrstoukorenjenih pravila i stavova. Oni koji u tome učestvuju moraju se suprotstaviti nadređenima, argumentovano raspravljati i braniti zajedničko mišljenje. Kada dođete u takvu situaciju, onda možete videti da li ste u stanju da to uopšte uradite, imate li hrabrosti da nekome protivurečite ili vidite da ste vi mogli to da uradite, a da neki drugi nisu, kakav je osećaj stati pred pun amfiteatar svojih kolega ili pofesora da im nešto poručite. Jednostavno, to je lupa pod kojom se posmatra vaša ličnosti i karakter.

stud-orgSlika: Studentska unija Elektrotehničkog fakulteta, 2013. godina

4. Niste sami

Jedna od najbitnijih funkcija studentske organizacije, pored njenih osnovnih ciljeva, je da svojim članovima pruži osećaj da nisu sami. Ovo je izuzetno bitno svim članovima, a naročito onima koji su tek došli. Izvanredan je osećaj pripadnosti nečemu većem, nekoj ideji, grupi ljudi koje smatrate kvalitetnima, zatim osećaj sigurnosti da će vam se neko naći ako imate problem koji ne znate sami da rešite, ili da će znati da vas uputi na nekoga ko će vam pomoći, da ima ko da vas podrži i kaže: “Možeš ti to, bilo je drugih u sličnoj situaciji koji su uspeli”, da se zajedno smejete, delite brige i probleme, radite, učite, menjate se.

5. Lojalnost

Ta pozitivna energija, osećaj sigurnosti, savet, pomoć, podrška, budi zahvalnost i potrebu da se uzvrati istom merom – kao što je vas neko podržao, da podržite i vi drugog, kao što je vama neko pomogao da pomognete i vi drugom, kao što je vas neko zaštitio da zaštitite i vi drugog, kao što je vas neko nečemu naučio da naučite i vi drugog, kao što je vas neko ohrabrio, nasmejao, ulio samopouzdanje, da uradite isto i vi za druge. Bezuslovno, kako vam je dato, bezuslovno tako i vraćate i to je osnov za funkcionisanje zdrave organizacije.

6. Iskustvo i poznanstva

Kroz organizaciju ćete upoznati sigurno mnogo ljudi koje inače nikada ne biste – kolege sa fakulteta (od genijalaca do potpunih dileja), profesore iz drugog ugla, administraciju, onda saradnja sa kompanijama, drugim organizacijama itd. Naučićete da budete deo kolektiva, što je važno za vašu kasniju profesionalnu karijeru, čime god da se bavite. Pored toga, možete da naučite izuzetno korisne veštine – od toga kako da napravite dobru prezentaciju, napišete biografiju, formalni mejl, zahtev, molbu, kako izgleda ugovor, razgovarate zvanično i ostale poslovne veštine, a to je izuzetna dopuna formalnom obrazovnom sistemu. Da upotrebim frazu: to je bitna stavka u biografiji – neće poslodavac pomisiti da ste eksperti na osnovu toga što ste bili deo organizacije, ali to će mu svakako dati veće poverenje u to da niste asocijalni, da ćete se uklopiti u tim i lakše adaptirati na uslove u njihovoj kompaniji od nekoga ko je samo studirao.

7. Pauza u pravom trenutku

Ipak, ne zaboravite da ste na fakultetu prvenstveno radi studija, te da u pravom trenutku treba da napravite pauzu od angžmana u organizaciji ili da ga smanjite na meru koja će vam omogućiti da nesmetano učite. To je takođe vaš plan i vaša odluka i u slučaju da vas rad u organizaciji povuče, može se desiti da ispiti ispaštaju, a to je loše i za vas i za organizaciju. Zato je važno da dobro balansirate i da imate mere u svemu što radite tako da možete postići i jedno i drugo sa uspehom (praktična vežba za rad više stvari od jednom i za rad pod pritiskom ;)).

Na kraju, nikada nemojte smetnuti sa uma da organizacije nisu nikakve fantomske konstrukcije, već ljudi koji ih čine, a lični doživljaj organizacije, koliko možete da dobijete i koliko možete da pružite zavisi samo od vašeg ličnog angažmana i interesovanja. Možete steći životna prijateljstva i neprocenjivo iskustvo, a treba da uložite smo malo volje i vremena.

Autor: Milana M.

Zašto aktivizam?

Odakle dolazi aktivizam?mentorke-mala

Interesantne i inspirativne priče na prvom okruglom stolu u okviru projekta „Podeli svoje znanje postani mentorka 2013/2014“ na temu aktivizma mladih. Predstaviću vam aktivizam kroz svoje viđenje i reči učesnica okruglog stola, od kojih je svaka društveno angažovana.

“Aktivizam je osećaj brige za zajednicu, empatija, osećaj pripadnosti nekoj zajednici i osećaj moći da se u toj zajednici nešto može postići ličnim delovanjem, pokrenuti, promeniti” – otvorila je okrugli sto Maja Bobić. Iza ovih možda kompleksnih naziva i pojmova suštinski se kriju jednostavne i životne stvari. Sve postaje mnogo prijemčivije, kada zaista vidite ljude koji se time zaista bave i kojima je aktivizam deo života. Evo o čemu je zapravo reč.

Prihvatanje, a ne promena

“Trenutni stav većeg dela populacije mladih je prihvatanje, a ne promena.” To znači da su mladi ljudi većinom prepušteni spoljašnjim okolnostima i dešavanjima, drugim ljudima i medijima koji im dominantno određuju način ponašanja i života. Ne postoji osećaj vlasti nad sopstvenim životom, već je on sveden na reagovanje na spoljašnje okolnosti. Pri tome moram da napomenem da promena ne mora nužno da znači ispravljanje “krivih Drina”. Naprotiv, promena je i napredak od danas do sutra, evolucija. “Mladima nedostaje kritičko mišljenje. Mladi se ne osećaju odgovornim za postupke i promene u sredini u kojoj žive. Preduslov za pokretanje promena i akcija je vera u sebe i sopstvenu vrednost. Cilj KOMS-a je upravo da podstakne mlade da da se uključe, da pruži mogućnost za delovanje i da na organizovani način predstavi stav mladih pred državom.” – podelila je sa nama Marija Bulat, generalna sekretarka KOMS-a.

Lični razvoj

Ipak, od predhodne priče razlikuje se 20% ljudi. Primetili ste da u vašoj okolini ima ljudi koji uvek i svuda stižu, svuda ih ima i sve ih interesuje.

“I u programima edukacije za mlade, koje je sprovodi Ministarstvo omladine i sporta, može se videti da se imena ponavljaju”, rekla je Snežana Klašnja iz MOS-a. To su ljudi koji su shvatili da je jako važno da ulažu u sebe, da se razvijaju i napreduju, kako bi sa što više znanja i veštine mogli da ostavre što veće rezultate. Aktivizam je širok prostor za lično napredovanje i nakon glavnog cilja na koji je aktivizam usmeren (dakle neka promena u društvu, humanitarne akcije, poboljšanje obrazovnog sistema, borba protiv narkomanije, borba za bicikliste na ulicama itd) lično napredovanje je najveći dobitak.

Vera u sebe

Kada radite sa različitim ljudima, mnogo toga možete da naučite i steknete neprocenjivo iskustvo. To ne mora biti konkretno znanje i veština, već i shvatanje sopstvenog potencijala, jačanje karaktera i vere u sebe:
– “Ali kako ću ja to?
– Ti to možeš!
– Kako?
– Možeš sve što hoćeš. Počni od toga i zapitaj se zašto si baš ti izabrana?”
Na taj način je Biljana Rakić dobila podršku i došla do spoznaje da može, oslobodila se straha i preuzela odgovornost za to što radi.
Imaš prava na svoje mišljenje i možeš da iskažeš svoje mišljenje.
“Ne čekajte savršene uslove, samo krenite.’ – poruka je Margarite Nedeljković, koja je praktično kao devojčica pokrenula sopstvenu proizvodnju vegetarijanske hrane, pored početnog neodobravanja okoline.

ak1

Pronalaženje svrhe

Još jedan od izraženih elementa aktivizma je osećaj svrhe, osećaj da zaista radiš nešto važno. Taj osećaj daje energiju, elan, smisao svakodnevici. Aktivizam ne mora biti samo dodatna aktivnost, nego se čitavi poslovni poduhvati mogu okrenuti u tom smeru (socijalno preduzetništvo). Najvažnije je postojanje ideje i svrhe koja donosi poboljšanje. Nikoleta Kosovac počela je svoju priču o aktivizmu, pričom o svom prethodnom poslu: Posle celog radnog dana imala je osećaj kako da se suštinski ništa ne dešava. I odlučila je da to promeni kroz pokret Lice Ulice.

Tim

Obrazovni sistem i sistem vrednosti favorizuje pojedinca ispred organizovane grupe. Ako se osvrnemo oko sebe, svet tako ne funkcioniše – niko nije izolovan pojedinac, već deo nekih grupa, kao što je na primer kolektiv na poslu, porodica, durštvo. Što su ljudi u takvim grupama više okrenuti jedni ka drugima, to te grupe bolje funkcionišu. Sada, čak i oni koji žele da se organizuju, okupe ljude da rade na ideji, poslu, projektu, uglavnom ne znaju kako bi to sve započeli. “Raditi u dobrom timu daje siguran prostor u kome se mogu izneti svoji stavovi i mišljenja, pri čemu se ostali ne moraju slagati sa vašim stavom, ali će ga poštovati” kaže Biljana Rakić. Osnova dobrog tima je svrha toga što tim radi – svrha ka daje smisao poslu svakom članu tima da da sve od sebe.

Povezivanje

Aktivirajući se sretnete i upoznate mnoge ljude – što namerno, što slučajno. To iskustvo samo po sebi je bogatstvo, bez da ti je ikada zatrebalo da znaš nekoga ko može da ti pomogne. Dirljiva priča Marina Simeunović, romske studentkinje Pravnog fakulteta u Novom Sadu. “Upisala sam se na budžet bez stimulativnih mera, tada nismo ni znali da postoje.” Okupljanje studentkinja romske nacionalnosti i angažman na obrazovanju i napredku ostalih sunarodnika sa jedne strane Marinina je svakodnevica. Ona je svoj angažman počela, kada je počela da radi kako bi mogla da se izdržava, čak i pored protivljenja porodice, naročito oca. Tada je naišla na brojne probleme i prepreke u pronalaženju posla. Sve koji smo prisustvovali okruglom stolu dirnula je priča mlade, obrazovane žene koja se ceo život susreće sa mnoštvom predrasuda, ali koje je nisu porazile, već naprotiv, dale joj podstrek da se angažuje, pomogne, promeni i ličnim primerom pokaže koliko se može postići. Na kraju, svima je skrenula pažnju na loš položaj mladih Roma, i da se njihovim problemima ne posvećuje dovoljno pažnje ni od strane države ni NVO sektora koji se bavi omladinskom politikom.

Ako do sada niste učestvovali ni u jednoj akciji, volontirali, dobrovoljno radili – probajte. Potrebno je samo malo vremena i truda. To nije izgubljeno vreme, nikada – ovakvim angažovanjem pronaćićete istinsku svrhu svog života. To ne mora da bude to na čemu radite kao aktivista, već sam odgovor na pitanje: “Bože, šta ovim ljudima daje takvu energiju i elan? Šta ja mogu da radim sa takvim elanom?”.

Autor: Milana M.

Organizacija vremena – ključne sposobnosti za uspeh

Pre nego što nastavimo dalje sa tehnikama organizacije vremena, posvetićemo pažnju osobinama koje su veoma važne za uspešno učenje tih tehnika, kao i za sve u životu uopšte. To su moć koncentracije i samodisciplina.

U različitim programima organizacije vremena, ove dve osobine (ili bolje da kažem sposobnosti) podrazumevaju se kao već postojeće, a zatim se sistem organizacije gradi na osnovu njih. Nažalost, većini ljudi koji neefikasno organizuju svoje vreme baš ove osobine nedostaju. Zato, kada nauče i pokušaju da primene neki sistem rada, posle kratkog vremena se vraćaju na staro. Džabe je i najbolji raspored koji ste napravili ako ga ne poštujete, bar generalno!

Sve se vežba

Dobro je što se i jedno i drugo mogu uvežbati i naučiti, a loše je što ćete imati otpor prema tome, inerciju koja vas odvlači da ne radite to što treba i ako ste se skrasili da radite. Pre ćete raditi polovično odistinski. Da nije tako, onda bi ste već bili samodisciplinovani!

Fotografija: Stefan Barna (@barna_stefan)

Samodisciplina

Zgodna je sledeća definicija samodiscipline:

“Samodisciplina je sposobnost da se skoncentrišete i radite to što treba da radite onda kada treba da radite, bez obzira da li vam se to radi ili ne.”

– Elbert Hubbard

Kada jednom napravite raspored aktivnosti i želite da ga poštujete, onda svaku stavku u tom rasporedu doživljavajte kao da je važan poslovni sastanak. Da je stvarno u pitanju poslovni sastanak, bilo bi vam važno da dođete na vreme i potrudili bi ste se da ne zakasnite. Šta bi ljudi mislili o vama, delovali bi ste neozbiljno! Isto tako se ponašajte i prema svojim obavezama. I ne očekujte da bude lako!

Ako to već primenjujete, a ne uspevate sve da postignete, onda možda nije problem samoiscipline, nego nekih drugih grešaka u planiranju vremena, čime ćemo se kasnije pozabaviti.

Koncentracija

Što se bolje koncentrišemo, to je rad efikasniji i kvalitetniji – bilo da je reč o učenju, poslu ili vremenu sa prijateljima i porodicom.

Koncentracija je voljno usmeravanje misli na određenu aktivnost.

Najnovija istraživanja, upravo moć koncentracije kvalifikuju kao ključnu osobinu za uspeh u bilo kom polju života i preduslov inteligencije – i logičke i emotivne.

Postoje različite vežbe koncentracije koje možete naći na internetu, a jedna od mojih omiljenih je koncentracija deo po deo. Kada počnete da radite određeni posao, skoncentrišite se na njega na 15 minuta. Dakle 15 minuta ne dozvolite da vas iko prekine i ne dozvolite sami sebi da odlutate ili se zanimate nečim drugim (mogao bih da popijem kafu ili naoštrim olovke). Posle 15 minuta, napravite kratku pauzu i onda nastavite dalje na još 15 minuta. Vremenom, povećavajte blokove koncentracije na 30minuta, pa na 45minuta i na kraju na sat vremena.

Poboljšanjem samodiscipline i koncentracije efikasnije ćete raditi bilo šta što radite. Direktna posledica toga je da ćete se odmah i bolje osećati, da ćete više poštovati sebe – jednom rečju bićete uspešniji i zadovoljniji.

Autor: Milana M.

dosadno gradivo

Naučiti dosadno gradivo II – iz pera jednog štrebera

U predhodnom tekstu, videli smo načine na koje se možemo motivisati da naučimo nešto što nam je odbojno. Ipak, i pored sve naše volje i truda, ponekad prosto ne ide. Razlog često nije tako očigledan, a u nastavku su najčešći problemi.

Ne razumete ono što učite

Ako vam nešto teško/dosadno, verovatno vam nije jasno. Ono što nam nije logično, teško ćemo da zapamtimo. Lek je u ovom slučaju da se vratite na koren toga što učite i da se usaglasite sa tim da su vam ključni delovi i pojmovi kristalno jasni. U tome vam može pomoći neko od kolega ili nastavnika – tražite objašnjenje! Sedite i razmišljajte zašto je nešto baš tako. Kada shvatite idite dalje pa ako vam opet nije jasno, zastanite i razmišljajte: kako, zašto, … Vratite se malo unazad i proverite gde ste počeli da gubite nit sa gradivom i skoncentrišite se na taj deo.

učenje

Učite previše detaljno

Kada učite, nije potrebno da znate sve formule napamet, sve detalje i komentare. Morate pronaći ono što je suština u gradivu. Realnost je da ćete mnogo toga zaboraviti odmah posle ispita, ali ako ste shvatili osnove dobro, znanje će vam ostati godinama! I ne samo to, već i ono što na dalje budete učili će se nadograđivati na to što ste naučili – kao da slažete Lego kockice. Glavno pitanje je ovde: kako pronaći ono što je važno?

Važno je ono gradivo, delovi gradiva ili principi bez čijeg znanja i razumevanja, nam je teško da pratimo i razumemo gradivo koje dolazi nakon toga.

Niste se organizovali

Kada pomislite da treba da spremite ceo ispit iz matematike, nije vam dobro od same pomisli. Mnogo je gradiva i ne znate gde pre. Ne možete da naučite sve od jednom, nego deo po deo. Najteže je početi, a ako krenete postupno, korak po korak, biće vam sve lakše i lakše. Ne učite celo grdivo odjednom, nego lekciju po lekciju, deo lekcije po deo lekcije, teoremu po teoremu, učite primer po primer i radite zadatak po zadatak. Kada pomislite: danas treba da počnem da učim matematiku to deluje daleko, ali ako ste isplanirali da danas treba od 9 do 10 da pročitate šta je rađeno na prvom času vežbi i uradite tri primera iz knjige, to već zvuči mnogo ostvarljivije. Organizujte se i samo počnite!

Odugovlačenje vam je navika

Ako je ovo slučaj, onda vam nije dosadno samo učenje, već skoro bilo šta što radite. Da li ste svesni da odugovlačenjem ne radite ništa dva puta: ne radite ono što želite i ne radite ono što bi trebalo. Što pre se svrtite da učite, pre ćete završiti. Uhvatite sebe u odugovlačenju i vratite se onome što treba da učite. Setite se koliko je to bitno. Napravite sebi okruženje tako da sprečite sebe da odugovlačite: učite u čitaonici, isključite računar/telefon, obećajte sebi da morate da počnete da učite tačno u planirano vreme i odolite iskušenju moderne industrije zabave. Odugovlačenje je problem širokih razmera i može ozbiljno da vam ugrozi kvalitet života. Ovom temom ćemo se pozabaviti detaljno u jednom od narednih tekstova. Najvažnije je da se protiv odugovlačenja borite stalno: čim vidite sebe da odugovlačite, vratite se onome što radite odmah.

 

dosadno gradivo

Naučiti dosadno gradivo I – iz pera jednog štrebera

Najveći izazov sa kojim se susrećemo tokom škole i studija, svakako je naučiti dosadno gradivo, ono što nam se ne sviđa i ono što nam je teško. Koji god da smo put školovanja-studija izabrali, naišli smo na neinteresantne predmete/lekcije. Jedna od razlika uspešnih i neuspešnih studenata koju sam uočila je “moć” da se efikasno uradi “ono što se mora”, a ne samo ono što je zanimljivo i što se voli. Evo nekoliko mojih recepata za ovakve slučajeve.

učenje

Nemojte razmišljati o lošem

Misli kao što su: “Joj, koliko je ovo dosadno.”, “Ja ovo stvarno više ne mogu da učim.”, “Smara me.” vam neće pomoći da vam gradivo bude lakše i interesantnije, već samo crpite energiju i trošite vreme sebi (a i drugima verovatno pričajući im o tome). Činjenica je da se u životu ne radi uvek i samo ono što se želi nego često i ono što se mora. Kao kada ste bili dete, pa ste morali da popijete kašiku nekog groznog sirupa. Uhvatite prstićima nos i progutate. Tako i sa ispitom/predmetom/lekcijom.
Savet: Ne dozvolite sebi da razmišljate o tome kako je to što učite neinteresantno, već se skoncentrišite na lepu misao kako ćete se dobro osećati kada konačno završite sa tim.

Ne verujte u sve što čujete

Svi znamo bajke, mitove i legende o tome kako su određeni predmeti jako teški, da je gradivo užasno neshvatljivo i dosadno, kako profesor sve obara i kako niko to nije položio osim ako se nije desilo neko čudo. I šta obični studenti da rade, kada je to tako strašno pre nego što priđeš knjizi? Pošto određeni broj ljudi ipak završi fakultet, a morao je položiti i taj ispit, logka kaže da to možda i nije sve baš tako kao što se priča. Istina je da postoje „ispiti ubice“ na svakom fakultetu, ali većina priča su ipak, samo priče. O čemu se u stvari radi: priče uglavnom kreću od studenata koji ispit nisu položili ni dan danas, posle nekoliko polaganja ili čak godina. Tu je, naravno, uvek prisutno i preuveličavanje, pa se čak i začudite kada vidite da profesor izgleda kao čovek, a ne kao aždaja. Od onih koji su položili odmah, obično ne čujete ništa, jer su otišli dalje na studijama i niste ih zatekli da kažu bilo šta.
Savet: Treba sami da se uverite u to koliko je nešto teško/shvatljivo/dosadno. Možda vama baš to krene dobro, ali ako pristupite sa predrasudom, nikada nećete znati.

Možeš ti to

Osvrnite se malo oko sebe – da li je baš svima ostalima oko vas koji uče isto što i vi to jako zanimljivo, a vama jako dosadno ili teško? Da li je to neko naučio ranije? Da li su svi ti ljudi bili geniji mnogo pametniji od vas i sa nadaljudskim sposobonostima učenja tog istog gradiva? Šta god da učite, budite svesni činjenice da to već neko jeste naučio. Od tih ljudi, jedan deo je zaista pametniji od vas, ali jedan deo nije. Niste izuzetak i jedni jedini na svetu koji treba da nauči to što mi se ne sviđa. Ovo što pišem nije u saglasnosti sa delom vas koji želi da se žali i da kuka, tako da ako reagujete sa “da ali” uhvatite se za uši i kažite sebi “Nema ali!”. Prionite na posao!
Savet: Ako je neko to već uradio, onda možeš i ti!

Veći cilj

Jedna od stvari koja vam može pomoći u suočavanju sa ovom situacijom je da se podsetite zašto uopšte treba to da naučite. “Želim da imam što bolje ocene da bih upisao fakultet koji želim”, “Želim da završim fakultet”, “Želim da očistim godinu”, “Želim da upadnem na budžet”. Da bi ste to ostvarili, morate se izboriti sa tim što vas muči. Verujem da vam je sada bar malo lakše da se vratite učenju.
Savet: Ne zaboravi zašto to radiš i daj sve od sebe da stigneš do tog većeg cilja. To je ionako samo jedan ispit.

Kada mene uhvati raspoloženje da mi se nešto ne radi i da bih ga najradije ostavila za kasnije setim se sledećeg: “Ko želi nađe način, ko ne želi nađe razlog.”

Autorka: Milana M.

 

Pogledaj i:

 

 

Ucenje: nivo profesionalac – iz pera jednog štrebera

Uvek može bolje

Ako se niste pronašli u tekstu 10 zabluda o učenju, onda ste verovatno onaj koji redovno polaže ispite i nije mu problem da uči. I vama (a i svima ostalima) neke od ovih ideja mogu pomoći:Razmislite o tome šta biste mogli da poboljšate u učenju. Bolje da kažem šta želite da poboljšate u učenju.

koncentracija za ucenje

Koncentracija

Ključno za uspešno i kvalitetno učenje (i bilo koji drugi posao) je koncentracija. Jako je važno da ne dozvolite da lutate u razmišljanjima između sadašnjeg trenutka i neke potencijalne budućnosti onda kada treba nešto konkretno da uradite. Ipak, nekada vas preokupiraju misli o ko zna čemu i otežavaju vam učenje; kada biste samo mogli da ih ostavite sa strane dok ne završite sa planiranim učenjem. Najvažnije je da u takvim situacijama uhvatite sebe kada pošnete da mislite o nečemu drugom i da se ponovo vratite na to što učite. Ipak, koncentracija nije neograničena, pa je možda vreme da napravite kratku pauzu i osvežite se ili da pređete da radite nešto drugo od obaveza što ne zahteva isti tip učenja.

Vežbe koncentracije
U ovim situacijama može pomoći da se podsetite zašto je za vas važno da baš sada učite. Koncentracija se uvežbava, pa tako ako ne uspevate da je održite probajte da uradite neku od vežbi koncentracije. Evo dva predloga:
1. Skoncentrišite se na to kako dišete. Održite koncentraciju na disanju 5 minuta i ne dozvolite mislima da skrenu. Osećaćete se smirenije.
2. Dogovorite se sa sobom da radite u narednih 15 minuta u kontinuitetu. Onda još 15, pa pređite na pola sada, pa na 45 minuta itd.

Poboljšajte organizaciju

Ovo ću najlakše objasniti sledećim primerom: u ispitnom roku dosta je obaveza, a gradivo koje je trebalo da savladam moglo se podeliti u celine: teorija, računski zadaci, praktični izadaci – programiranje i izrada simulacija/projekata i izveštaji vezani za te projekte. U toku dana, najduže sam držala koncentraciju kombinujući te aktivnosti. Redosled je sledeći: rano ujutru, čim ustanem praktičan rad me razbuđuje i sprečava da se vratim nazad na spavanje i to mi je sjajno kreativno vreme. Nakon toga, polovinom dana kada sam sasvim budna teorija može da zauzme svoje mesto, kao drugi tip mentalne aktivnosti. Na kraju, uveče do kasno u noć, tu su zadaci i eventualno pisanje izveštaja. Kombinacijom različitog tipa aktivnosti i vrsta učenja, moćićete sveukupno duže da radite i da imate više koncentracije za to što radite.

Učite od drugih

Koliko god bili dobri, uvek možete naučiti još. Pratite ili pitajte kako uče vaše kolege koje su uspešni studenti. Svako ima svoje cake u učenju, možda se neka od njihovih i vama svidi.

Razmišljajte plastično

Za sve što vam nije iz prvog čitanja bilo sasvim jasno, pokušajte da nađete primer iz svakodnevnog života. Kada to uspete zapamtićete i biće vam sasvim jasno.

Vi kao predavač!

Kada ste došli do određenog nivoa znanja, pokušajte da smislite kako bi to što učite (ili bar jednu zaokruženu celinu) objasnili drugima kroz predavanje. Za takvu sposobnost ne samo da morate da znate da objasnite pojedinačne delove gradiva, nego i da u glavi imate sistem kojim redosledom je šta izučavno, šta je čemu uzrok, a šta posledica. Naravno, ne treba da spremite predavanje, ali pravljenje kratkog koncepta na papiru može da bude dobra vežba.

Autor: Milana M.

Organizacija vremena – Elementi

Organizacija vremena ima nekoliko segmenata: postavljanje ciljeva, određivanje prioriteta, upravljanje prekidima, odugovlačenje i pravljenje rasporeda. Pre nego što pređete na objašnjenje ovih elemenata, dobro bi bilo da uradite test. U nastavku je 15 pitanja koja će vam pomoći da uvidite kako stojite sa organizacijom vremena i to u kojim aspektima.  Ako ipak ne želite da radite test, pređite odmah na tekst ispod bodovanja. Ova procena organizacije vremena boduje se sveukupno, ali i po grupama pitanja kako ćete videti ispod rezultata. Papir i olovka i počnite!

Test organizacije vremena

Pitanje Veoma retko Retko Ponekad Često Veoma često
1. Da li je ono što radite u toku dana za vas od velike važnosti? A B C D E
2. Da li Vam se dešava da završavate poslove u poslednjem trenutku, ili da vam je potrebno produženje roka? A B C D E
3. Da li ostavljate vreme za planiranje vremena? A B C D E
4. Da li znate koliko vremena trošite na poslove koje radite u toku dana? A B C D E
5. Koliko često vas neko/nešto prekida u poslu koji radiate? A B C D E
6. Da li postavljate ciljeve, kako biste mogli da odlučite na kojim aktivnostima treba da radite? A B C D E
7. Da li ostavljate “rezervu” vremena u svom rasporedu za nepredviđene okolnosti? A B C D E
8. Da li znate da li su aktivnosti kojima se bavite velike, srednje ili male važnosti? A B C D E
9. Kada dobijete novi zadatak, da li ga analizirate po važnosti i da li mu dodeljujete prioritet u skladu sa tim? A B C D E
10. Da li ste pod stersom zbog rokova i obećanja? A B C D E
11. Da li vas neko/nešto prekida dok radite na ključnim zadacima? A B C D E
12. Da li morate da radite i van predviđenog vremena kako biste stigli sve da završite? A B C D E
13. Da li vaša lista obaveza ili plan akcije imaju prioritete? A B C D E
14. Da li redovno utvrđujete prioritete sa vašim šefom? A B C D E
15. Pre nego što počnete nešto da radite, da li utvrdite vrede li rezultati tog rada uloženog vremena i truda? A B C D E

Bodovanje odgovora i rezultat

Pitanje A B C D E
1 1 2 3 4 5
2 5 4 3 2 1
3 1 2 3 4 5
4 1 2 3 4 5
5 5 4 3 2 1
Pitanje A B C D E
6 1 2 3 4 5
7 1 2 3 4 5
8 1 2 3 4 5
9 1 2 3 4 5
10 5 4 3 2 1
Pitanje A B C D E
11 5 4 3 2 1
12 5 4 3 2 1
13 1 2 3 4 5
14 1 2 3 4 5
15 1 2 3 4 5

Rezultat ukazuje na vaš stepen organizacije vremena. Ipak, pogledajte bodove po sekcijama kako bi znali da li treba šta još možete da poboljšate.

Bodovi Komentar
46-75 Efektno organizujete svoje vreme.
31-45 Dobri ste u pojedinim stvarima, ali u drugima imate još prostora za poboljšanje. Fokusirajte se na najslabije aspekte prema parcijalnom bodovanju.
15-30 Uf. Dobra vest je da imate priliku da popravite svoju efektivnost na poslu i da se uputite ka dugoročnom uspehu.

Postavljanje ciljeva

(Pitanja 6, 10, 14, 15)
Kako bi organizovali svoje vreme efektno, morate postaviti ciljeve. Kada znate gde idete, onda je mnogo lakše definisati i šta treba da uradite da biste tamo stigli. Bez postavljanja ciljeva, gubićete vreme u zbrci, ne znajući šta je važnije da završite.

Određivanje prioriteta

(Pitanja 1, 4, 8, 9, 13, 14, 15)
Odlučivanje važnosti svega što treba da uradite je veoma bitno.Bez toga, može se desiti da radite veoma mnogo, ali bez postizanja rezultata, jer ono čemu posvećujete vreme nije od strateške važnosti. Većina ljudi ima neku vrstu spiska obaveza. Problem sa mnogim ovakvim listama je nepostojanje usklađenosti ili razloga, što za posledicu ima i da je sam rad na osnovu ovih lista podjednako nestruktuiran. Kako bi radili efektno, potrebno je da radite na najvažnijim zadacima.

Upravljanje prekidima

(Pitanja 5, 9, 11, 12)
Imati plan sa prioritetima je jedan element organizacije vremena. Sledeći element je smanjiti prekide tokom rada u toku dana. Telefonski pozivi, pitanja, poruke, elektronska pošta, neočekivane situacije… Neke od tih situacija zahtevaju momentalnu reakciju, međutim većina ipak nije toliko hitna.

Odugovlačenje

(Pitanja 2, 10, 12)
“To ću kasnije da završim” veoma opasno iskušenje. Posle dovoljno “kasnije” rečenica, obaveze se toliko nagomilaju, da svaki zadatak deluje nesavladiv. Prvi korak je da uhvatite sebe kada odugovlačite. Drugi je da saznate zašto to radite – možda se plašite neuspeha? Možda ne znate kako da počnete? Možda vam je tematika dosadna?

Pravljenje rasporeda

(Pitanja 3, 7, 12)
Veliki deo organizacije vremena svodi se na efektivan raspored obaveza u vremenu. Značajno je da u svoj raspored uvrstite, osim najvažnijih zadataka i obaveza, vreme koje dozvoljava nepredviđene okolnosti i prekide, odmor ili predah, vreme i ostale sitnice koje vam svakodnevno oduzimaju vreme (link na prvi tekst).

Zaključak

Organizacija vremena je neophodna veština čija primena omoućava struktuiranost i efektivnost u radu, i pronalaženje smisla. Nikada nećemo moći da postignemo apsolutno sve što želimo, ali dobrom organizacijom možemo postići bar ono što nam je najvažnije.

Autor: Milana M.

*Delovi teksta preuzeti sa sajta http://www.mindtools.com/

vremenski plan

Organizacija vremena – Kako koristimo svoje vreme?

„Putovanje od hiljadu (milja) počinje prvim korakom.“ – Lao Ce

Želja za promenom

Ako želite efikasnije da upravljate svojim vremenom, prvo treba da zaista to želite – na to vas nije naterao niko iz vaše okoline i to ne radite zato što mislite da je to “zgodno naučiti”. Želja je potrebna da vam pomogne da istrajete u nameri i da ne ostavite ove tehnike čim vam ne bude lako. Drugačija organizacija vremena, podrazumeva i drugačije korišćenje vremena, a to je drugačije ponašanje u svakodnevnim situacijama. Na primer, uzeli ste da učite, međutim pored vas je mobilni telefon. Stiže vam poruka od drugarice/drugara i krećete dopisivanje o nekom od aktuelnih dešavanja u vašem društvu. Učite, ali prekidate učenje svakih par minuta da odgovorite na sledeću poruku/ćaskanje. Sat ipo vremena je prošlo, niste naučili gotovo ništa, a umorili ste se kao da jeste.

Nov način ponašanja

Nov način reagovanja bi bio da učite bez prekidanja da bacite pogled na telefon/ćaskanje i da pogledate poruke tek kada napravite pauzu. Tu je najteži deo jer “samo da pogledam da nije nešto važno”, “samo da bacim pogled na fejs, to je minut” i odoše narednih pola sata. Dakle, morate odoleti ovim i mnogim drugim izazovima, a zato vam je neophodna jaka želja da se promenite. Kao i sve u životu, mnogo ćete lakše istrajati ako tačno znate zašto nešto radite.

Na šta trošimo vreme?

tp1
Prvi korak u boljoj organizaciji vremena je da sagledamo kako koristimo svoje vreme. Da li znate koliko vam je vremena potrebno za uobičajene dnevne aktivnosti? Da li je ono što kažemo “sad ću ja to za minut” u stvari 15 minuta? Kako bi tačno znali čemu sve posvećujemo vreme potrebno je da u trajanju od 7 dana vodimo dnevnik svih svojih aktivnosti. Potrebno je da zabeležiti koliko tačno svaka akcija traje i to od trenutka kada ustanemo, do trenutka kada odemo na spavanje.

 

Primeri aktivnosti dati su u nastavku:

  • Jutarnje aktivnosti: ustajanje, nameštanje kreveta, kuvanje kafe i spremanje doručka – ukupno 20 minuta
  • Pregledanje vesti i društvenih mreža – 25 minuta
  • Pakovanje torbe za trening – 5 minuta
  • Pakovanje hrane za poneti na posao – 10 minuta
  • “Šta ću da obučem” i samo oblačenje 10 minuta + 5 minuta (za šminku/čišćenje cipela/traženje nečega)
  • Odlazak od stana do autobuske stanice 5 minuta
  • Vreme od izlaska iz stana do stizanja na stanicu voza 20 minuta za komotno stizanje ili 15 minuta za “jedva stižem”
  • Trajanje kupovine u hipermarketu vikendom: između 45 minuta i 1h i 15 minuta + odlazak i povratak iz marketa 25 minuta

Ostale aktivnosti koje možete uvrstiti na spisak

  • traženje parkinga
  • priprema obroka, kupovina obroka,
  • pospremanje kuhinje/sobe/trpezarije/kupatila
  • vreme tuširanja/brijanja/pranja kose/sušenja kose/lakiranja noktiju/šminkanja
  • pripreme za trening/vreme putovanja do i od treninga
  • vreme provedeno na društvenim mrežama/surfovanje internetom
  • plaćanje računa/odlazak u banku
  • vreme na poslu/priprema za rad/završavanju posla/odugovlačenju
  • telefoniranje/ćaskanje,
  • odgovaranje na mail…

Budite što detaljniji. Verujem da ćete se iznenaditi na to šta nam sve rasipa vreme. U toku nedelje biće još testova koji će vam pomoći da bolje sagledate koje tačno aspekte organizacije vremena je potrebno da popravite.

Autor: Milana M.

Pauza je „svetinja“

Danas, više nego ikada do sada u istoriji, vreme je postalo dragoceno – jer ga nikada nema dovoljno. Dodajući sebi još i još obaveza, često se dešava da napravimo dve greške:
Prva: ne uračunamo vreme za odmor
Druga: ne isplaniramo vreme za obrok (i samo jelo u krajnjem slučaju)

Sada ćemo se posvetiti pauzi i odmoru, a ishranu čemo ostaviti za nekoliko narednih tekstova.
Ovo je naročito vražno kada ne znate gde ćete pre od posla. Prva reakcija može biti: “nemam ja vremena za to pored tolikih obaveza”, ali naprotiv! Planirano i kvalitetno provedeno vreme za odmor nije gubljenje vremena – posle toga radna sposobnost će biti veća, radićete efikasnije i sa više elana i samim tim kvalitetnije. Evo nekoliko predloga kako možete napraviti pauzu:

1. Ritual kupanja

Zamislite samo sebe pod tušem, topla voda, mirisna kupka, nežno mleko za telo, udobne i mekane stvari. Od same pomisli, verovatno vam se raspoloženje već popravilo.

2. Šetnja

Šetnja po snegu, šetnja u mirisnoj prolećnoj večeri, šetnja u toploj letnjoj noći, šetnja u jesenje popodne. Sami ili sa nekim, okrenete jedan krug po kraju, da se odmorite od problema i povratite energiju za rad.

3. Razgledanje radnji i izloga

Pre nego što nastavite sa razmišljanjem “vidi kupoholičarke” obratite pažnju da sam napisala razgledanje, a ne kupovina. Ovo je zgodna aktivnost posle ručka vikendom, jer umesto da se izvalite na krevet ispred TV-a, prošetate. Ako se disciplinujete da to traje sat ili dva vremena, pored šetnje benefit je i to što ste videli “šta ima novo” pa možete da uštedite i vreme i novac pri kupovini sledeći put jer ćete znati odmah gde i šta da nađete.

Kako se vi opuštate? Podelite sa nama :)

Autor: Milana M.

10 zabluda o učenju – iz pera jednog štrebera

Godinama sam učila i gledala ljude oko sebe kako uče. Kada nešto nije funkcionisalo tražila sam način da to ispravim. Ni jednom uspešnom studentu znanje nije palo sa nebesa i nije slučaj da im uvek sve ide od ruke. Oni samo to na vreme uvide i zaista isprave. Ovaj tekst sumira zablude koje otežavaju učenje i neke od meni bliskih ljudi su kočile godinama. Dati su i neki saveti, kako da prevaziđete svaku od njih.

1. Treba učiti u čitaonici
Ovo je jedan od saveta koji se jako često sreće među preporukama i savetima za učenje. Glavni argumenti su da ste u čitaonici izolovani od prekida i stvari koje vam odvlače pažnju i da ste primorani da učite. Moje iskustvo je potpuno drugačije – previše mi je pripreme oko učenja, imam utisak da svi oko mene imaju koncentraciju osim mene koja naravno nemam koncentraciju. Nisam ni pokušavala da se naviknem na tu atmosferu – jednostavno, od malena sam učila kod kuće i to mi odgovara. Dodatno ne gubim vreme za prevoz, čekanje na mesto u čitaonici itd.

Rešenje: Tako da ako vam ovaj sistem ne ide, razmislite da li vam to stvarno odgovara.

2. “Na ovo ću se vratiti kasnije”
Naleteli ste na nešto što vam nije kristalno jasno, razmišljate o tome malo, ali i dalje ne razumete, ali nema veze nije tako strašno i nastavljate dalje. Posle 3-4 ovakve nejasnoće više ne možete da se izborite sa gradivom. Naučili ste dosta, ali kada vas neko pita da mu nešto objasnite, zbunjujete se i zapetljate u objašnjenju. Najgore od svega je što sada više ne možete da ispravite grešku tek tako – previše ste naučili da idete od početka i temelja (u kojima ste negde napravili propust), a gradivo koje se nastavlja samo je nejasnije i nejasnije.

Rešenje: Probajte da učite kao da treba to posle nekome da objasnite i zaista uhvatitie nekoga ko je savladao gradivo da probate da mu objasnite. Pomoćiće vam da vidite šta je problem i da ga rešite.

3. Kvantitet ispred kvaliteta
Ovo je opaka zamka: volite da rešavate zadatke koji su lagani, dobro vam idu i uradite ih SVE. Preslišavate se kako ste naučili pitanja koja su najjednostavnija. I tako iz svih oblasti koje treba da znate na ispitu. Ono što vam je teško ostavljate “za kasnije”. Na kraju nemate vremena za to. Radili ste mnogo, ali loše ste prošli na ispitu. U čemu je stvar? Problem je u tome da radeći lake zadatke i ponavljajući jednostavna ispitna pitanja, ipak niste mnogo naučili. Suština je da možete napredovati samo ako uspete da savladate stvari koje vam baš i ne idu od ruke na početku učenja.
Rešenje: Napravite plan učenja u kome se obavezno nalaze i teže stvari. U tome vam uvak mogu pomoći beleške sa predavanja/vežbi i nemojte podleći iskušenju! Takođe, testirajte sebe na različitim nivoima znanja.

4. Prepoznavanje i razumevanje gradiva nije isto što i njegovo aktivno znanje
Razumeti rešenje zadatka nije isto što i znati rešiti ga. Rešiti test na zaokruživanje nije isto što i odgovarati usmeno i sistematično izneti svoje znanje. Počeli ste da učite, prepoznajete gradivo i verovatno ga razumete. Kada vidite rešenje deluje sasvim logično, ali… sami ne možete da rešite zadatak i teško vam je da date usmeni odgovor.

Rešenje: Kako bi sve ovo mogli da uradite, potrebno je da samostalno rešavate zadatke – ponekad pogledate u rešenje ako baš ne ide, a onda probate da uradite sledeći, sličan zadatak potpuno sami. I tako dok ne steknete rutinu.

5. Spremam SVE ispite
Usled velikog broja ispita i postojanja šest ispitnih rokova, ne retko se dešava da student napravi ambiciozan plan i položi sve ispite u prvom roku. Pojedincima to zaista i pođe za rukom, ali većina prođe kroz sledeći scenario:

  • Student počinje se sa spremanjem više ispita paralelno (bez realnog plana kako će to postići).
  • Posle izvesnog vremena shvata da ne može da spremi oba ispita za ocenu kojom je zadovoljan i od nekog odustaje (postoji sledeći rok) i nastavlja sa spremanjem odabranih ispita.
  • Od odabranih ispita na neke izađe – položi ili ne položi obično je nezadovoljan ocenom, a na neke uopšte i ne izađe (jer može u sledećem roku).
  • Svi ostali ispiti ostali su za neki sledeći rok, a student je iznuren i nezadovoljan.

Preduslovi ovog scenarija su: 1) nerealna predstava o obimu gradiva koje je potrebno savladati (ma stićići ću ja sve to iako nisam učio tokom semestra) 2) u trenutku kada postane naporno spremanje svih tih ispita postoji lagani izlaz – ostaviću za sledeći rok.

Rešenje: Budite realni koliko god je to moguće kada je u pitanju vreme koje vam je potrebno za svaki pojedinačni ispit. Odaberite ispite koje želite da položite i napravite vremenski raspored kada šta i koliko učite.

Studying

6. Poređenje sa drugima
Deluje banalno, ali mnogima je trebalo dosta vremena da ovo shvate. Neki nikada i nisu. Ne učite za druge nego za sebe! Ne učite zbog roditelja koji vam dosađuju, ne učite da bi ste se dokazali profesoru (njega vrlo verovatno baš briga i ko ste i kako ste uradili ispit), ne učite da bi ste bili bolji od drugih.

Rešenje: Shvatite da je to vaš i samo vaš život, vaše znanje i da će vam to što učite kasnije donositi platu. To zavisi samo od vašeg znanja – ulažete u sebe! Čak i ako se ne budete bavili strukom koju ste studirali, sposobnost da brzo i kvalitetno savladate novo znanje ili veštinu će vam biti jako bitno u daljoj karijeri.

7. Položiću ja to u sledećem roku
Svakome se desilo a uči, a da zapravo sedi piljeći u knjigu i igrajući se sa olovkom ili gledajući kroz prozor, a razmišlja o svemu osim o gradivu koje uči – problem je kada to postane svakodnevica. U takvoj situaciji jedva čekamo da naiđe neko sa kim možemo proćaskati, da skoknemo do toaleta, po vodu, da jedemo, “samo nešto da vidimo na internetu”. I tako prođe dan sedenja sa knjigom, a od znanja ništa… Preduslov za ovaj scenario je svest da postoji još prilika za polaganje. Problem je što je ovo začarani krug koji na kraju dovodi da se za poslednju priliku uspaničite i ne možete da učite skoncentrisano.

Rešenje: Učite zaista dok učite! Kao da je poslednja prilika da položite ispit. Ako to ne radite, onda bolje prošetajte, odgledajte film itd. I stalno proveravajte da li zaista učite postavljajući sebi pitanja koliko zaista znate o onome što učite.

7.a Moram da znam SVE
Ovo je drugi scenario za “položiću ja to u sledećem roku” je da želite da SVE naučite za ispit i da tek kada SVE znate izađete da polažete. Problem je što ponekad prođu godine dok se to zaista ne dogodi.

Rešenje: Nemojte biti perfekcionista! Nikada nećete znati SVE. Možete imati visoke standarde kvaliteta, ali uzmite u obzir i efekat vremena. Važno je stvari odraditi dobro i kvalitetno, ali za određeno vreme. Neka vaša nova mantra bude uraditi najbolje moguće za zadato vreme i odolite svom perfekcionizmu!

8. Učim da bih položio, a ne da bi znao
Ovo je sve češća pojava u domaćem obrazovanju. Svako je ponekad podlegao iskušenju da ovako spremi neki sipit koji mu se ne dopada, ali ako to radite konstantno, zapitajte se – zašto ste upisali fakultet? Dodatno, obrazovni sistem podržava ovakav pristup (ponavljaju se ispitna pitanja, previše je obaveza i uči se samo što se mora)

9. Učenje u krevetu
Iskušenje: da samo malo prilegnem i odmorim oči/leđa, mogla bi da ostanem u krevetu toplije je/udobnije je i da tu učim. Postoje izuzeci koji zaista ovako mogu da uče – većina ipak odmah zaspi tako da ovu mogućnost odmah odbacite.

Rešenje: U krevetu se ne uči, nemojte ni pokušavati i ne zavaravajte se! Odmah ćete zaspati!

10. Savršene beleške
Ima ljudi koji imaju potrebu da naprave savršene beleške i bez njih ne mogu da počnu sa učenjem. Obično su to perfekcionisti. Iako je to vrlo korisno ostalima, koji obično kopiraju te beleške, njima ume da bude veliko opterećenje – toliko se posvete tome da beleške budu savršene, da zaborave zašto ih uopšte i prave (da bi naučili). Onda se desi da nemaju dovoljno vremena da stvarno i uče.

Rešenje: Podsećajte sebe zašto uopšte pravite te beleške. Takođe, dok ih pravite skoncentrišite se na sadržaj koji pišete.

VAŽNO: Vrlo je verovatno da ste svojih grešaka već bili svesni i pre čitanja ovog teksta. Pitanje za vas je: Zašto to ne ispravite?

Autor: Milana M.