Čijim savetima da verujemo?

Follow my blog with Bloglovin

Za mnoštvo saveta, knjiga, tekstova i videa na internetu, zanimalo me je kako da znam kome da verujem? U toj dilemi je naleteo i komentar Neve Rajković na treningu Manifesting – da ona deli znanje koje je stekla, implementirala i proživela kroz sopstveno iskustvo.

Počela sam da primećujem da neke ljude veoma pažljivo slušam o čemu god da pričaju. Prosto da upijam svaku reč onoga što kažu ili napišu. Za neke druge, na iste teme, pročitam ili čujem šta su napisali i odmah pomislim “to su samo negde pročitali/od nekoga čuli”. Takođe ima ljudi za koje, zavisno od teme o kojoj se razgovara, pomislim nekad jedno, nekad drugo.

U čemu je stvar?

Vremenom sam izgradila određenu vrstu osećaja da prepoznam kada je neko nešto razumeo umom i razumom pa to znanje prenosi dalje, a kada je neko nešto zaključio i spoznao iz svog ličnog iskustva i zaključaka do kojih je došao sopstvenom glavom. Osećaj sam stekla na osnovu toga kako ja gradim svoje znanje i iskustvo – kako doživljavam stvari koje sam “samo” razumela racionalnom logikom i pokušavam da ih primenim u životu, a kako one koje sam uvidela i doživela kroz svoje iskustvo.

Fotografija: Jelena Malešević

Kako izgleda kada neko ponavlja pročitano ili nešto što je neko drugi smislio?

Kada čovek nešto pročita ili čuje pa to razume, svesno mu je jasno da to tako treba; da je to pametno, korisno i poučno. Međutim, on nema iskustvo o tome i na neki način to mu je strano. Deluje kao neki kalem na njegovu ličnost, nešto što dolazi spolja. On misli a možda i zna da je to ono što treba da se radi, međutim to još uvek nije isprobao i/ili živi život koji nije u skladu sa tim.

Čak i kada nekoga ne poznajete, ovo odsustvo kongruentnosti probije kroz tekst, probije kroz priču. Jednostavno se oseti da je nakalemljeno a da se još nije “primilo”.

Primer: Našla sam se prošle godine u grupi sa dvojicom momaka na početku maratona Plavi krug. Jedan od njih je nadugačko i naširoko pričao o tempu, hidrataciji za vreme maratona i ostalim treba i ne treba raditi za vreme trke. U jednom momentu sam ga pitala koliko je maratona do tada istrčao. Njegov odgovor je bio “nisam trčao maraton do sada”. Ne treba reći da je apsolutno sve što je do tada ipričao palo u vodu.

Kako izgleda kada neko priča iz sopstvenog iskustva?

Zaključci i uvidi podeljeni iz iskustva i spoznaje, imaju duboke korene u vama, vašoj ličnosti, životu, događajima i iskustvu. Kada govorite, vi “samo” verbalizujete što već živite i što jeste. Govorite o tome potpuno prirodno, kao da je to najnormalnija ili opštepoznata stvar, oseti se vaša energija. Naravno, to ne znači da nikada nećete upotrebiti nešto što je neko drugi rekao. Baš naprotiv, i to uglavnom ono znanje koje stvarno istinski razumete i koje ste usvojili, kroz svoje životne vrednosti i način života. Osobe koje na taj način govore vidimo kao kompetntne, celovite i sigurne.

Na kraju bih dodala da koga god da slušate, potrebno je da uvek slušate pre svega svoj razum i svoju intuiciju.

Šta vi mislite o ovoj temi?

Autorka: Milana M.

 

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *