Fantom

Za nas koji živimo za svoje fantome, ili čitav život bežimo od njih. Umaramo ih lupanjem patika o traku za trčanje, krijemo se od njih na maratnoskim kafama s nebitnim ljudima, davimo ih u alkoholu, iscrpljujemo ih neprospavanim noćima. Za nas koji čitave svetove stvaramo i rušimo zbog jednog jedinog pogleda. Za nas čije oči stvarnost gnječi kao metalna kašika limun, evo priče kako je jedna limunada pretvorena u zlato.

Ležala sam tako u njegovom krevetu u nepoznatoj zemlji u koju sam nakratko došla samo zbog njega. A moj fantom je spavao na drugom kraju sobe, pristojno i spokojno. Delovao je tako daleko. U sudaru njegovog spokoja i mog nemira rodila se tuga. Bistra i gusta. Svečana i uzvišena. Oslobađajuća moć trenutka spoznaje jednog autentičnog osećanja. Sledeće što sam ugledala bio je vedar i svež prolećni dan.

Za nas koji živimo za svoje fantome i nosimo ih uvek u sebi. Naša stvarnost je mnogo vise od stvarnosti. Ona je lepša i neprolazna. Ja nikada neću zaboraviti kako je Danica te noći sijala kroz prozor njegove sobe.

Autor: Senka

Fotografija: Vladimir Tomić

2 replies

Trackbacks & Pingbacks

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *