Zajedno

Bićeš moj.

Posle toliko vremena, danas je postalo jasno. Danas je slomljena brava na ključaonici budućnosti, i njeni još nejasni obirsi počinju da se ukazuju. Istina koja je začeta ko zna kada, koje sam se bojala i odbijala da je vidim.

Ta klica koju nisam razmela, ali ipak nisam mogla da je napustim, ostavim u hladnoći zaborava. Nosila sam je uvek sa sobom. Vreme je prolazilo, a ona je rasla.

Grejala sam to jaje i šaputala mu da će sve biti dobro. Ja sam se njega plašila, a šaputala njemu da se ne plaši. Ja ću ga čuvati. Ono je ipak moje.

Hoće li kad probije ljusku bljunuti vatru i spržiti nas? Hoće li plačljivo puzati? Ili će razmahnuti raskošna krila ne bismo li ga uzjahali i odleteli u nove daljine zajedno?

Još ne znamo kakvo je to stvorenje. Čekamo da nam se ukaže. Još ne znamo kako će se tačno sve odvijati. Ali danas se pojavila prva pukotina na ljusci. Danas sam u tebi videla muškarca koga volim, koji to zna i ume da nosi.

Biću tvoja.

Autor: Senka

Fotografija: Jelena Malešević

Pročitajte i:

 

1 reply

Trackbacks & Pingbacks

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *