Dobro jutro draga, hoćemo li na kafu?

Zurich

Fotografija: Srđan Garčević @sergesrdjan

Rado bih ti skuvala kafu, ili izašla negde do grada da popijemo tu vikend kafu, ne mora ni da bude jutarnja, može podnevna, popodnevna… Ionako je to samo izgovor za jednu dobru trač partiju ili naše svakodnevno filozofiranje i prebiranje po fiks-idejama. Ovako draga, skuvala sam sama sebi kafu, spremila doručak, napisala sam ti svoje misli ukratko preko nekog četa, ostavljajući ih da pročitaš kada stigneš, jer znam da ti je dosta celodnevnog gledanja u monitor računara i grbljenja nad tastaturom istog. Ipak se nadam da ćeš naći malo vremena i za te moje misli odmah čim se probudiš, dok se još ne ubajate, dok još imaju neku energiju. A ko je i meni kriv što ustajem rano, par sati pre nego što se bilo šta otvori – pekara, prodavnica, jer pijaca ovde nema.
A i inostranstvo mi je sada krivo što su godine zakucale na vrata… Kada sedim i radim sama dođu te misli, te opasne misli preispitivanja sebe do srži sopstvenog bića i smisla postojanja, okret za sobom da vidiš šta je sve tamo ostalo – kroz godine i kroz prostor.

Učili su me da budem dobra i poslušna, dobar đak, vr edna i to sam se uvek i trudila da budem. Sada mi je zbog toga žao, sve treba biti samo ne poslušan – jer poslušni rade za druge – prvo za druge ljude, posle za druge zemlje.
Tako me muči već neko vreme, daraga, misao da je nebo uvek, ali uvek najplavlje kod kuće. Jer tamo je porodica, prijatelji.. Oni koji su ostali.. A drugi su negde, isto kao i ja što sam sada…
Kod kuće si svoj na svome, kod kuće znaš ljude, mesto, stvari i način, kod kuće pripadaš. Ovde si uvek pomalo čudan, drugačiji… Međutim, jednom kada odeš, jednom kada si napolju, to te promeni. Koliko god ti neko pričao o tome, i da želiš da mu veruješ jednostavno ne razumeš dok ti se ne desi, dok se ne promeniš. Onda, odjednom, prestaneš da pripadaš kod kuće kako si ranije, gledaš na sve to nekim drugim očima, iz neke druge perspektive. To je istovremeno i lepo i strašno – pripadaš i ne pripadaš na oba mesta. Jedini izbor koji ti tada preostaje je da prestaneš da pripadaš bilo kome, bilo čemu i da potražiš svog autentičnog sebe.
Nego draga, tebe još uvek nema da se javiš, dovršila sam kafu, odoh prionuti na posao…
Autorka: Milana M.

1 reply

Trackbacks & Pingbacks

  1. […] A na temu nedostjanja prijatelja pisala sam ranije tekst „Dobro jutro draga, hoćemo li na kafu?“. […]

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *