Sve ono što nam svaki dan prođe kroz glavu, ali zaboravimo čim naiđe nova misao, tema ili problem koji nas trenutno okupira.

Srećni praznici!

sp

ko sam ja?

Za čim žalim u 46-toj godini

Za čim žalim u 46toj godini i savet drugima koji su na raskrsnici

“Moram da skinem težinu svog života sa svojih grudi. O meni: ja sam 46-togodišnji bankar i ceo život sam živeo u suprotnosti od onoga kako sam ja želeo. Svi moji snovi, moja strast, nestala je. U mirnom 09-17h poslu. Šest dana nedeljno. Za 26 godina. Iznova i iznova birao sam siguran put za sve, što je na kraju dovelo do toga da postanem ono što jesam danas.

Danas sam saznao da me je žena varala zadnjih 10 godina. Moj sin ne oseća ništa prema meni. Shvatio sam da sam propustio sahranu svog oca NI ZBOG ČEGA. Nisam završio pisanje knjige, putovanje oko sveta, nisam pomagao beskućnicima. Sve stvari za koje sam bio siguran o sebi kada sam bio u svojim ranim dvadesetim godinama. Da ja mlađi sretnem sam sebe danas, nokautirao bih se. Uskoro ću preći na to kako su se svi ti snovi srušili. Počnimo prvo sa tim kakav sam bio sa 20 godina.

Delovalo je kao juče kada sam bio siguran da ću promeniti svet

Ljudi su me voleli i ja sam voleo ljude. Bio sam inovativan, kreativan, spontan, smeo sam da ruzikujem i bio sam sjajan sa ljudima. Imao sam dva sna. Prvi je bio da napišem knjigu. Drugi je bio da proputujem svet i pomažem siromašnima i beskućnicima. Tada sam se zabavljao četiri godine sa svojom sadašnjom suprugom. Mladalačka ljubav. Volela je moju spontanost, energiju, sposobnost da nasmejem druge ljude i da se osećaju voljeno. Znao sam da će moja knjiga promeniti svet. Hteo sam da prikažem perspektivu “lošeg” i “izopačenog”, pokazujući svojim čitaocima da svako od nas razmišlja različito i da ljudi nikada ne misle da je ono što oni rade pogrešno. Napisao sam 70 stranica kada sam imao 20 godina. I dalje sam na tih 70 stranica, sada sa 46. Do 20-te godine obišao sam Novi Zeland i Filipine sa rancem na leđima. Planirao sam da obiđem celu Aziju, onda Evropu, onda Ameriku (inače živim u Australiji). Do dana današnjeg obišao sam samo Novi Zeland i Filipine.

Sada, dolazim do toga gde je sve pošlo naopačke. Ono zbog čega se najviše kajem. Imao sam 20 godina. Bio sam jedinac. Morao sam da budem stabilan. Morao sam da nađem posao nakon diplomiranja, koji će diktirati ceo moj život. Da posvetim moj ceo život poslu od 09 do 17h. Gde mi je bila glava?? Kako sam mogao da živim, kada je posao bio moj život? Nakon dolaska kući, večerao bih, pripremio bih posao za sutradan i išao na spavanje u 22h kako bih sutradan mogao da ustanem u 6h. Bože, ne mogu da se setim kada sam poslednji put vodio ljubav sa svojom suprugom.

Nisam više osoba koja sam bio

Juče mi je priznala da me je varala poslednjih 10 godina. 10 godina. Deluje kao mnogo vremena, ali ja to ne mogu da pojmim. Čak ni ne boli. Ona kaže da je to zbog toga što sam se promenio. Nisam više osoba koja sam bio. Šta sam radio poslednjih 10 godina? Osim posla, zaista ne mogu da se setim ničeg drugog. Nisam bio odgovarajući muž. Nisam bio JA. Ko sam ja uopšte? Šta mi se dogodilo? Nisam čak ni tražio razvod, niti vikao na nju, niti plakao. Nisam osećao NIŠTA. Dok ovo pišem mogu da osetim suzu. Ali ne zbog toga što me je varala, već zbog toga što sam shvatio da umirem unutra. Šta se desilo sa zabavnim, pažljivim, hrabrim i energičnim momkom koji sam bio, koji je žudeo da promeni svet? Setio sam se da me je najpopularnija devojka u školi pozvala na sastanak , ali sam je odbio zbog svoje sadašnje supruge. Bože, bio sam popularan kod devojaka u srednjoj školi. I na fakultetu takođe. Ali sam ostao lojalan. Nisam istraživao. Učio sam svaki dan.

ko sam ja?

Fotografija: Radovan Živković

Sećate se putovanja i pisanja knjige? To je sve bilo u prvim godinama fakulteta. Radio sam pola radnog vremena i potrošio bih sve što sam zaradio. Sada, čuvam svaki dinar. Ne sećam se trenutka kada sam potrošio novac na nešto zabavno. Ili na nešto za sebe. Šta je to što uopšte želim sada?

Moj otac je preminuo pre 10 godina. Sećam se da me je majka zvala, govorila mi da je sve bolesniji. Ja sam imao sve više i više posla, na pragu velikog unapređenja. Odlagao sam svoju posetu, nadajući se u svom umu da će on izdržati. Preminuo je, a ja sam dobio unapređenje. Nisam ga video 15 godina. Kada je preminuo, rekao sam sebi da nije važno to što se nisam video sa njim. Bio sam ateista, racionalizovao sam smrt – ionako ne bi promenilo ništa. GDE MI JE BILA GLAVA? Racionalizovao sam sve praveći izgovore da odložim stvari. Izgovori. Odugovlačenje. I sve me je to odvelo ni do čega. Racionalizovao sam da je finansijska sigurnost najvažnija stvar na svetu. Sada znam da definitivno nije. Žao mi je što nisam uradio ništa sa svojom energijom, kada sam je imao. Moje strasti. Moja mladost. Žao mi je što sam dozvolio da posao preuzme moj život. Žao mi je što sam bio grozan muž, mašina za pravljenje novca. Žao mi je što nisam završio knjigu, proputovao svet. Što emocionalno nisam bio tu za svog sina. Što sam bio prokleti bezosećajni novčanik.

Ako čitate ovo, i imate ceo život pred sobom, molim vas: Ne odugovlačite. Ne ostavljajte svoje snove za kasnije. Uživajte u svojoj energiji, u svojim strastima. Ne visite na internetu u svoje slobodno vreme (osim ako je potrebno zbog vaših strasti).Molim vas, uradite nešto sa svojim životom dok ste mladi. NEMOJTE se skrasiti u dvadesetoj. NEMOJTE zaboraviti svoje prijatelje, porodicu. SEBE. NEMOJTE protraćiti život. Svoje ambicije. Kao što sam ja svoje. Nemojte biti kao ja.

Izvinjavam se na dugačkom tekstu, ali morao sam da zaokružim priču. Shvatio sam da su me novac i odugovalčenje zaustavili u življenju za svoje strasti kada sam bio mlaši, a sada sam mrtav iznutra, star i umoran. “

Preuzeto sa Sunny Skyz. Originalan tekst možete pogledati na ovom linku.

Poruka svim zdravstvenim radnicima

bolnica

“Zdravstveni radnici – Vi ste ono što ljudi vide kada dođu u bolnicu.

Vaše su oči koje gledaju kada su usamljeni i uplašeni.

Vaši su glasovi koje ljudi čuju kada se voze liftom i kada pokušavaju da spavaju i kada pokušavaju da zaborave na svoje probleme.

Vi ste oni koje čuju dok idu na preglede koji mogu promeniti njihovu sudbinu i vi ste oni koje čuju nakon tih pregleda.

Vaši su komentari koje ljudi čuju kada Vi mislite da ne mogu da vas čuju.

Vaše su inteligencija i briga kojima se ljudi nadaju da naći

Ako ste Vi bučni, takva je i bolnica,

Ako ste Vi grubi, takva je i bolnica

Ako ste Vi divni, takva je i bolnica.

Posetioci i pacijenti ne mogu znati kakva ste Vi stvarno osoba osim Vas koji ste tamo – onako kako im Vi dopuštate da Vas vide. Jedino što znaju je ono što vide, čuju i dožive…

Pripremila: Milana M.

*Vizija Summa Health System, Ohio, SAD, preuzeto iz kursa “Inspiring Leadership through Emotional Intelligence”, Richard Boyatzis

 

Hrabrost naše svakodnevice

Hrabrost! Reč koja ište uzvičnik. Iako sam sigurna kako je treba pisati, ne znam koliko sam zapravo svesna šta sve podrazumeva: koja su njena značenja i ko su zapravo hrabre osobe? Ima li takvih u mojoj svakodnevici i da li sam ja od onih koji mogu da ponesu ovakav, sa sve uzvičnikom, epitet?

Junaci su hrabri

Prva asocijacija mi je bila junak. Junaci su hrabri. I to ne bilo kakvi, već oni epski sa svim vrlinama koje ih odlikuju. Oni koji su spremni da načine žrtvu zarad sopstvenih ideala, sposobni da ih brane i da se za njihovo ostvarenje zalažu jer znaju da će time doneti dobro velikom broju ljudi. Takva Hrabrost piše se velikim H i podrazumeva dobrotu, pouzdanost, preduzimljivost, istrajnost, principijalnost, nesebičnost… Takav, Hrabar, čovek nosiće sve one pozitivno konotirane epitete kojih možete da se prisetite u ovom trenutku, jer se takva Hrabrost bori za više ciljeve, za dobrobit svih koji su joj u neposrednoj blizini, ali i onoj posrednoj.

Opet, postoji i druga strana medalje, kada reč oslikava stvarnost, a stvarnost kroji reči. Tako se ponekad čini da se „hrabronosno” značenje istrošilo. Ponekad ovu reč zaista često koristimo, pa hrabrima nazivamo one koji takvi baš i nisu, a pod hrabrošću podrazumevamo i one postupke koji su samo smeli ili pak obavijeni aurom sreće, te su se tako prosto zadesili. Hrabrost NIJE ludost. Možda nesigurna u njeno značenje, ali svakako sigurna u činjenicu da hrabrost ne podrazumeva brzopletost, nepromišljenost i slučajnosti bilo kog tipa.

Kako onda sagledati hrabrost u našoj svakodnevici?

Možemo li biti vrli junaci svakog dana našeg života i da li svakodnevno možemo nazivati sebe hrabrima, bez bojazni da će se veličina ove reči okrnjiti? Odgovor na ovo pitanje sam se kazuje, iako je titulu Hrabriše teško poneti. Hrabri smo u svakom trenutku kada ne bežimo od straha, kada ga osvešćujemo i priznajemo, ali ga i nastojimo savladati. Od onih svakodnevnih, malih primera do onih od značaja za normalno funkcionisanje nas samih ili pak onih koji nas okružuju, strah je strah i razlika ne postoji.

Možemo krenuti od najbanalinjeg primera, a onda ga sagledati i sa više postavljenih vidika. Koliko ste se puta sreli sa osobom koja se plaši insekata, ili ste možda baš vi jedna od njih? Ja jesam. To je bezazleni strah, ali može napraviti velike probleme. Kao i kod svakog osećanja straha potrebno je shvatiti zbog čega se plašimo, šta je to što nas kod bubica i paučića užasava. Kada se osvesti taj segment straha, onda je neophodno sagledati koliko je situacija u kojoj se nalazimo zaista opasna po nas. Šta nam majušno biće može učiniti, kakvu štetu ili bol naneti? U zavisnosti od toga kakve rezultate daje ova mini „samoanketa”, videćemo na koji način možemo da se izborimo sa strahom. Smislićemo strategiju kako da ga se polako oslobađamo. Beg nije rešenje. Korak po korak, kretaćemo se ka onome čega se plašimo i tako savladati svoje strahove. Prvo im se približavajući, a onda i bez ikakve nelagode funkcionišući u njihovoj blizini. Već time pokazujemo svoju hrabrost, iako se straha možda još uvek nismo oslobodili. Vremenom doći će i onaj trenutak kada ćemo paučića posmatrati istim očima kao i leptirića.

hrabri junaci

Hrabri su oni koji se bore protiv svojih strahova

Dakle, nismo hrabri samo onda kada se oslobodimo straha u potpunosti, već i onda kada započnemo rad na njegovom otklanjanju. Hrabri su oni koji se bore protiv svojih strahova, a ne oni koji ih uopšte nemaju.

U svakoj životnoj situaciji, ma koliko ona bila ispunjena strahom, nevericom, bolom, neizvesnošću, habri smo kada započinjemo postepeno, racionalno oslobađanje od tih neprijatnosti, kada preuzimamo stvar u svoje ruke i tako napredujemo. Hrabri smo onda kada to što radimo biva dobro i korisno za naš ili nečiji razvoj. Kontrola situacije i kontrola napretka nastupa onda kada se svaki segment straha osvetli. Tada možemo osetiti postepeno oslobađanje, sagledati svoj uspeh nakon svakog načinjenog koraka i iz svakog nešto naučiti.

Hrabri smo svakog dana kada učinimo nešto uprkos svojim strahovima.

Svakog dana možemo biti junaci epskih odlika, ali to ne znači da treba da budemo lišeni straha. On postoji i uvek će postojati, što nas ne čini slabićima. Od takvog osećanja nećemo bežati, već ćemo se snažno uhvatiti u koštac sa njim i prevazići ga, tako se stavljajući u red hrabrih. Setite se toga svaki put kada zbog straha želite da se povučete. Nadmudrite ga i ne dozvolite da vas parališe. Delujući kroz dobro u svom okruženju, samom sebi ili svojim najbližima, lakše ćemo se otisnuti i u veće izazove, jer savlađujući male, prevazilazimo i veće strahove i bivamo junaci naše svakodnevice.

Autor: Dunja P.

Saveti za muškarce – 40 izdvojenih

Svakodnevno naletimo na razne savete šta i kako bi trebalo da radimo. Tako sam naletela i na jedan zanimljiv spisak: saveti za muškarce koji bi „trebalo da se prenose od oca na sina“. Za većinu, ipak, mislim da su univerzalni. Pogledajte!

1. Osvajaj žene koje su “izvan tvoje lige.” Iznenadićeš sam sebe.
2. Nikada nemoj imati seks sa nekim ko to ne želi koliko i ti.
3. Nikada nemojt udariti nekoga osim ako nije neposredna opasnost.
4. Svaki šešir treba da služi svrsi.
5. Nikada ne vodi devojku u bioskop na prvom sastanku.
6. Ništa ne izgleda tako opako kao dobro sašiveno odelo.
7. Kupi prezervativ pre nego što ti je potreban.
8. Vežbanje te čini srećnim. Trči, diži tegove, bavi se sportom.
9. Operi zube pre nego što vežeš kravatu.
10. Mali deo tvoje plate, svakog meseca treba da ide u ušteđevinu.
11. Pozovi roditelje svake nedelje.
12. Nikada ne nosi kravatu na klip.
13. Rukuj se čvrsto.
14. Udeli joj kompliment za cipele.
15. Nikada ne ostavljaj nedovršenu kriglu.
16. Ako nemaš samopouzdanja, pretvaraj se. Doći će samo.
17. Možeš odrediti veličinu čoveka brojem stvari koje mu smetaju.
18. Budi svestan govora tela.
19. Uvek ustani da bi se rukovao sa nekim.
20. Nikada ne pozajmljuj ništa što ne možeš da priuštiš da izgubiš.
21. Pitaj više nego što odgovaraš. Ljudi vole da pričaju o sebi.
22. Drži rezervnu garderobu u kancelariji.
23. Kupi kvalitetan alat, da bi ga kupovao samo jednom.
24. Muškost nije samo da umeš da brineš sam o sebi nego i o drugima.
25. Kada hodaš gledaj pravo napred, a ne u svoje cipele.
26. Fini momci ne završavaju poslednji. To je za dosadne momke.
27. Nađi svoju strast i nađi način kako da ti bude plaćeno za nju.
28. Ne dozvoli da mala glava razmišlja umesto velike glave.
29. Bez obzira na posao i status u životu, svako zaslužuje da se prema njemu ophodiš sa poštovanjem.
30. Najvažnija stvar koju možeš naučiti je lična odgovornost. Loše stvari se događaju, tvoj posao je da ih prevaziđeš.
31. Prvi koji se razbesni – gubi.
32. Uradi ono što moraš da uradiš bez kukanja. Ono neće doprineti tome da se stvari urade brže.
33. Ne prestaj da učiš.
34. Kada izlaziš napolje, u javnost, uvek se obuci kao da ćeš sresti ljubav svog života.
35. Ne menjaj se da bi nekoga usrećio, osim ako taj neko nisi ti.
36. Ako ste najpametnija osoba u sobi, onda ste u pogrešnoj sobi.
37. Sreća prati pripremljene.
38. Tvoje samopouzdanje je đavolski seksipilno.
39. Radi šta god želiš u životu, ali budi najbolji u tome.
40. Niko na samrtnoj postalji nije žalio što nije više radio. Uživaj u životu.

branch_warren_workout_wallpaper

Autor: Milana M.

Poezija koja me motiviše

Kažu „Lepa reč i gvozedena vrata ovara“. Ja bih rekla da nas, sem toga, lepa reč i podiže, inspiriše i ulepšava našu svakodnevicu. Već neko vreme sam tabloide, časopise i dnevne novine zamenila dobrim knjigama, inspirativnim emisijama i kvalitetnim filmovima. I mnogo se lepše osećam. Ovaj put sam izabrala par pesama koje su na mene ostavile najveći utisak i koje već godinama volim da pročitam s vremena na vreme. U pitanju su tri pesme Mike Antića i jedna pesma Radjarda Kiplinga. Uživajte :)

Ako možeš- Radjard Kipling

Ako možeš da sačuvaš svoju glavu kad svi oko tebe gube svoje i okrivljuju te za to,
Ako možeš da veruješ sebi kad svi u tebe sumnjaju i sam pridodaješ njihovim sumnjama,
Ako možeš da čekaš a da ti ne dosadi čekanje,
Ili ako si prevaren, da sam ne varaš, ili ako si omrznut da sam ne mrziš,
A da pri tom ne izgledaš ni predobar ni premudar.

Ako možeš da sanjariš a da snovi ne ovladaju tobom,
Ako možeš da maštaš a da ti maštanje ne bude cilj,
Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom,
I smatraš te dve varke kao da su potpuno iste;
Ako možeš da podneseš da isitinu koju si rekao izvrnu nitkovi kao zamku za budale,
Ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio čitav život,
I da pogrbljen, sa dotrajalim alatom opet novo stvaraš.

Ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive da te služe dugo iako si ih nemilice trošio
I da izdržiš i kad nema ničeg više u tebi sem volje koja ti izvikuje:”Istraj!”
Ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebe i ne istakneš svoju superiornost
Ili da u društvu sa višima od sebe sačuvaš svoje dostojanstvo,
Ako ni prijatelj ni neprijatelj ne mogu da te uvrede,
Ako te i drugi cene, ali ne previše.
Ako možeš da ispuniš jedan nezaboravni minut sadržajem koji traje šezdeset sekundi-
Tvoja je zemlja i sve što je na njoj,
I iznad svega, bićeš čovek, sine moj!

poezija 5

Plava zvezda-Mika Antić

Iza šuma,iza gora,
iza reka,iza mora,
žbunja,trava,
opet noćas tebe čeka
čudna neka zvezda plava.
Čak i ako ne veruješ,
probaj toga da se setiš.
Kad zažmuriš i kad zaspiš,
ti pokušaj da je čuješ,
da odletiš,
da je stigneš i uhvatiš
i sačuvaš kad se vratiš.
Ali pazi: ako nije
sasvim plava,sasvim prava,
mora lepše da se spava:
da se sanja do svitanja.
Mora dalje da se luta.
Tristo puta.
Petsto puta.
Mora druga da se nađe.
Treća.
Peta.
Mora u snu da se zađe
na kraj sveta.
I još dalje iza kraja:
do beskraja.

Mora biti takve zvezde.
Što se čudiš.
Pazi samo da je negde
ne ispustiš dok se budiš.
Jednog dana,
jedne noći,
ne znam kada,ali znam tačno,
izgledaće nebo bez nje
tako prazno,tako mračno.
I sva sunca,
sve lepote
i sve oči što se jave,
nikad bez nje neće biti
sasvim tvoje sasvim prave.
Ja ti neću reći šta je
ova zvezda čudna,sjajna.
Kad je nađes-sam ćeš znati.
Sad je tajna.

Opomena-Mika Antić

Važno je, možda, i to da znamo:
čovek je željan tek ako želi.

I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.

Saznaćemo, tek ako kažemo
reči iskrene, istovetne.

I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne.

Nepovratna pesma-Mika Antić

Nikad nemoj da se vraćaš
kad već jednom u svet krećeš.
Nemoj da mi nešto petljaš.
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.
I ja bežim bez povratka.
Nikad neću unatrag.
Šta ti znači staro sunce,
stare staze,
stari prag?
To je ono za čim može da se pati.
To je ono čemu možeš srce dati.
Al’ ako se ikad vratiš
– moraš znati:
tu ćeš stati.
I ostati.
Očima se u svet trči.
Glavom rije mlako veče.
Od reke se dečak uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se dečak uči
da zapara nebo sjajem
i od druma – da se muči
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija,
opasno je kao metak
kad u meni večno klija
i ćarlija moj početak.
A meni se u svet srlja.
Stisnem srce.
I zažmurim.
Al’ kad pođem – neću stati,
jer jedino znam da žurim.
Ne znam kuda.
Ne znam zašto.
Ne znam šta se tamo skriva.
Znam jedino da ne mogu
tu, gde – kako pružim nogu –
vezuje me odmah neko,
zauzdava i potkiva.
Opasno je kao munja.
Opasno je kao metak
kad u meni večno kunja
i muči me moj početak.
Zato bežim. Trčim. Tražim.
Stvaram zoru kad je veče.
Nek’ od mene život uči
i da tepa i da teče.
Ja sam takvo neko čudo
što ne ume ništa malo,
pa kad krenem – krenem ludo,
nestrpljivo,
radoznalo…
Ne znam šta me tamo čeka
u maglama izdaleka,
al’ ako se i pozlatim,
il’ sve teško, gorko platim
ja ću uvek samo napred.
Nikad neću da se vratim.

Autor. Ana S.

lica uspeha

Lica uspeha

Kada kažemo uspeh, obično nam prvo padnu na pamet ljudi u odelima i mnogo novca. Međutim, to je samo jedano od lica uspeha života, a mnogi ljudi oko nas su dokaz da to uopšte teko ne mora da bude, jer je uspeh potpuno individalna stvar. Šta biste još dodali na ovaj spisak? 

Ljubav

couple-cover-image-holding-hands

tumblr-couples-hugging-vhxzeipa

Porodica

tumblr_m31xo7wBrc1qe9qato1_1280

Keaton Oct 08 103

Zdravlje i kondicija

fitness

Karijera

success

Prijatelji

toast-beer

Ljubimci

dog-2puppys-animal21

Woman Rubbing Noses with Puppy

Naslednici

shutterstock_120806188-1280x960

Srećna starost

couple_by_jazzypao-d5coje4

Svrha

old-man-in-wheelchair

BULGARIA-SYRIA-REFUGEES

Unutrašnji mir

connected-with-nature

yoga-meditate

Autor: Milana M.

crnogorci

Šta treba da naučimo od Crnogoraca

Kroz diskusiju sa jednim poznanikom, u objašnjavanju, kada je prokomentarisao “to mi je po crnogorskoj liniji”, naveo me je da automatski celu prethodnu raspravu posatvim u drugačiji kontekst, “jer je to drugačiji profil ličnosti” – drugačiji stav. Neki stereotipi o Crnogorcima poslužiće mi da objasnim osobine koje, zapravo, svakoga ko ih poseduje izdvajaju od većine.

Argumentovane diskusije

Razmatranje i odmeravanje raznoraznih pojava kroz reči, obrazlaganje svog stava, diskutovanje tuđeg iznetog mišljenja – takvi razgovori prava su mentalna gimnastika u odnosu na svakodnevno prepričavanje dešavanja ili tračarenje. Da bi obrazložio svoj stav o bilo čemu, najpre moraš da imaš stav, a to je svakako nešto što te izdvaja od većine kojoj nije ni padalo na pamet da o tako nečemu razmišlja. Dalje, elokventnost i kvalitet argumenata odaju utisak ozbiljne i promoćurne osobe, koja ima svoj stav. Logičan sled je da je takva osoba i određena vrsta predvodnika i da oko sebe okuplja druge ljude.

Stereotip: „Lijep, Ljepši, viđi mene“

Kada razmislim, ne poznajem ni jednog crnogorca koji je sklon samosažaljevanju. Koliko ceniš sebe, ogleda se u svakodnevnom ponašanju, načinu reagovanja, ophođenju prema drugima – prosto vidi se. A, koliko ceniš sebe, toliko te cene i drugi – dakle mišljenje o samom sebi izuzetno utiče na to kako te vide drugi, što se automatski odražava na tvoju poziciju u društvu. Ako ceniš sebe, moćićeš da predstaviš svoje kvalitete u najboljem svetlu, znaćeš tačno koliko vrediš i bićeš siguran u sebe, nećeš dozvoliti da se prema tebi ophode sa nipodaštavanjem ili uvredljivo, nećeš pristajati na kompromise koji su tebi na štetu samo da bi nekome učinio ili zato što misliš da nisi dovoljno dobar za nešto bolje…

crnogorci

Stereotip: “Ja tebi vojvodo, ti meni serdare.”

Kada su stereotipi o Crnogorcima u pitanju, stereotip o tome kako se međusobno ophode (bar pred drugima) je sigurno jedan od poznatijih. Realno, koliko ceniš sebe, toliko možeš da ceniš i druge. Kada malo cenimo sebe, lako je nesvesno upasti u malicioznosti i potrebe za omalovažavanjem i nepoštovanjem drugih ljudi, što opet budi i njihove reakcije prema nama, i tako sve u krug. Ili ne u krug, nego u spiralu koja vodi sve niže i niže, a manifestuje se generalnim nezadovoljstvom i mračnom senkom nad apsolutno svim. Ono što je potrebno je poštovanje života i rada drugih ljudi isto kao što je i nama potrebno poštovanje kao pojedinca vrednog života. Jer ne možeš biti zaista poštovan, a da ne ukažeš drugima zasluženo poštovanje.

O ovim temama više smo pisali u tekstovima Briga o sebi nije sebičnost i Kakvim smo ljudima okruženi?.

Stereotip: “On ti je od plemena Pipera”, na primer

Uobičajeno je da se međusobno dobro poznaju, pamte ko je odakle, ko se čime bavi… Imati vezu, doći do nekoga/nečega preko veze itd, u našem društvu je obično u negativnom kontekstu nepravde i prevare. Posao preko veze, kada neko nekvalifikovan dobije dobro plaćen posao, ono je što treba iskoreniti, ali imati i dati preporuku je nešto sasvim drugo. Dobar primer mi je uvek IT zajednica – u privatnim preduzećima, teško da će neko da zaposli preko veze osobu ako ne zna posao, ali zato će po preporuci vrlo rado. Takođe, kada majstori treba da vam npr urade kupatilo, tražićete preporuku ljudi koje poznajete ili ćete zvati iste majstore koji su radili nešto drugo za vas, a bili ste zadovoljni. Tako da što više ljudi znate, više ljudi zna vas, znate i više informacija imate veći izbor i više mogućnosti u svakom smislu.

Da li bi ste dodali još nešto na ovaj spisak?

Autor: Milana M.

Vlast nad sobom

vlast nad sobom
„Prva i najbolja pobeda je osvojiti vlast nad sobom.“
Platon

o strasti
O strasti

strast

“By passion, I don’t mean only sexual passion. I mean enormous caring toward something. I love that energy. It seems such a good way to get through life, to be deeply involved with things, whether it be a play or a dog or a woman”

Jeremy Irons