Putopis iz Japana 1. deo – Kjoto

Nekom magijom mi se sporazumevamo

Moj prvi dan u Japanu. Stižemo u Kjoto, utrčavamo u taksi. Stara Tojota sa oštrim ivicama i vozač, Japanac, nasmejan i pričljiv. Mi ne pričamo Japanski, on ne priča Engleski. Ali nekom magijom mi se sporazumevamo, i pričamo, nabadajući top petsto osnovnih reči iz Engleskog jezika. Tu on sazna da smo iz Serubije (tako nazivaju Srbiju) i da nam je ovo prvi put u Japanu.

Papirni ždral – “For good luck”

I kroz smeh i tu neku poneku reč on se iskreno oduševi, jer ne dolaze ljudi često iz daleka, a posebno ne čak iz Srbije. I tada sa svoje police u kolima uzima malog, zelenog ždrala, okreće se ka meni koja sedim pozadi, onako dok vozi, i pruža uz reči “For good luck”. Uspeo je da nam kaže da je to njihova tradicija i da mi ga poklanja, čisto onako, za sreću.

Fotografija: Gordana Pejić


Čisto onako, ja da pomenem, svi ljudi koje sam srela na ovom putu bili su iskreno ljubazni i dragi. I savršeno su upotpunjavali moju impresiju o Japanu.

P.S. Origami papirići iz Japana – kažu da doprinosi harmoniji i smirenosti hm…
P.P.S. …i juče nastade moj prvi papirni ždral (čeka da bude poklonjen)

Nastavak priče: Nara i jeleni.

Autorka: Gordana Pejić

1 reply

Trackbacks & Pingbacks

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *