Napravi promenu – za žene na životnoj prekretnici

Ovde ću pobrojati i opisati odakle i na koji način sam ja dobila impuls promene tokom prethodnih par godina. Dakle to je period nakon što sam završila master na ETF, upisala doktorske studije na ETF i počela da radim kao programerka. 

Inspiracija za tekst

Ovaj tekst je podstaknut svim mojim poznanstvima i prijateljstvima sa ženama i devojkama koje su na nekoj vrsti životne prekretnice. To su sa jedne strane mlade profesionalke. Nekoliko godina radnog iskustva, razbile su iluzije o korporativnom i poslovnom životu. Žele da se ostvare i u porodičnom i u kreativnom aspektu i da budu uspešnije. To su mlade mame. Njima je nova životna uloga donela nove izazove, pogled na život i želju za samoostvarenjem na neki drugačiji način. Za neke je to promena posla, za neke čitav zaokret u karijeri (promenom profesije).

Podeli svoje znanje – Evropski pokret u Srbiji

Ovo je izvanredan program podrške ženama i devojkama na početku karijere, nezavisno od profesije, omogućava da razviju svoje potencijale. Kroz ovoj program sam naučila mnogo toga i još važnije stekla sam divna poznastva sa ženama narazličitijih struka i životnih interesovanja. U momentu pohađanja programa, pre 4 godine, nažalost, nisam se poklopila sa svojom mentorkom. Osnovni razlog je bio to što nisam ni znala šta je meni bilo potrebno kroz mentorstvo. Bez obtira, mnogo toga sam naučila i osvestila kroz radionice i ostale događaje koji su organizovani kroz ovaj program. Konkurs je otvoren do 30.11.2017. Više o konkursu nađite ovde

Fotografija: Program mentorstva

Misli Osećaj Kreiraj – Buđenje duše, Maja Anđelković

Ovaj program služi za ličnu promenu. Radi se na uverenjima, raščišćavanju zaostalih emotivnih naboja, obrazaca stečenih kroz život, oslobađanju od stresa, pronalasku svoje autentičnosti, načinima obnavljanja energije itd. Za mene je bio početak takve vrste rada i potpuna promena načina posmatranja. Sadašnji problemi počeli su da mi služe kao ogledalo za postojeće podsvesne obrasce. Promena tih obrazaca donosi potpunu promenu u načinu pogleda na život i načinu reagovanja na okolnosti. Nakon što sam prošla kroz ovaj trening, nastavila sam da radim sa Anom

Od hobija do posla – Jovana Miljanović

Na ovoj radionici dobićete mnoštvo predloga, ideja za konkretne akcije kao i preporuke: gde da tražite, kome da se obratite i kako da pristupite poslovnim idejama i poslu uopšte kada ste na početku i ne znate kuda bi ste krenule. Jovana jasno, konkretno i energično govori o delegiranju, pozicioniranju, kvalitetu, fokusu, definisanju posla, brendiranju i samobrendiranju i svemu ostalom što je važno za jedan posao. I onoga što je važno za pravljenje preokreta u poslovnom smislu. Za mene je beskrajno značajan momenat bila spoznaja da ne samo da ne moram sve sama, nego i da ne treba da radim sve sama. Da tu leži ključ da bi se išlo nivo više. Osim toga, za mene je Jovanina radionica bilo veliko ogledalo koliko saveta čujemo i odbacimo ih ili primenimo samo delimično (jer mi znamo bolje).

Manifesting – Kreiranje uspeha, Neva Rajković

Sveobuhvatan trening za definisanje i ostvarivanje svega što želimo u svom životu. Jednostavno uspostvalja fokus na ono što želimo, zašto to želimo. Osvešćuje načine na koji sebe blokiramo i sabotiramo. Ključni benefiti koje bih izdvojila ovde su vrednovanje svega onoga što imamo u životu, vrednovanje svega onoga što jesmo i odustajanje od procesa. Proces je u ovom slučaju ideja načina ostvarivanja nekog rezultata – dakle put koji vidimo i sve prepreke koje možemo zamisliti usput. To je zamenio princip sledećeg koraka – šta je sledeće što treba da uradim u tom smeru i to mi je donelo oslobađanje od velikog pritiska i ogromne količine stresa.

Zajedničko za sve što sam nabrojala je što te suočavaju sa tvojim izgovorima i pokazuju ti kako nešto MOŽE da se uradi, MOŽE da se promeni i MOŽE da bude baš onako kako ti želiš. Tako i ti menjaš ugao gledanja, menjaš svoje uloge i poglede na život i samim tim menjaš i svoj život.

Autorka: Milana M.

Tehnike samopomoći koje su mi pomogle

Kao neko koga je lični razvoj oduvek zanimao već godina tragam za tehnikama kojima mogu poboljšati kvalitet sopstvenog života. Od kada znam za sebe želela sam bolje, lepše, kako za sebe tako i za druge. Bila sam pravi tragalac. Probala bih sve tehnike koje su mi došle pod ruku. Neke sam koristila duže, neke kraće. Neke bih ostavljala pa bi im se vraćala, neke i dan danas koristim. Podeliću u ovom tekstu sa vama viđenje tehnika koje su meni skrenule pažnju i šta su mi u životu donele.

KVANTNA HARMONIZACIJA

Kvanta harmonizacija je jedna od prvih metoda sa kojima sam se susrela i koju i dan danas praktikujem. Vrlo je jednostavna, primenljiva na veliki broj tema kao i generalno za širenje svesti. Uvek je rado preporučujem klijentima zbog svoje primenljivosti i jednostavnosti (čak je i moja mama samostalno koristi već više godina i svaki put joj se vraća kada oseti da joj je potrebno da se vrati u tačku balansa). Za dodatne informacije o ovoj tehnici možete me kontaktirati na ana@tosamja.rs.

REKONEKCIJA I LIČNA REKONEKCIJA

Za rekonekciju sam saznala spletom okolnosti od svoje nekadašnje učiteljice joge i u periodu od nekih pola godine 2014. godine sam u Bast Centru uradila 4 balansa rekonekcije, a zatim sam 2015.godine uradila i ličnu rekonekciju. Posle par vrlo torbulentnih meseci stvari su počele same od sebe da se slažu i moj život je posle poprilično naglog zaokreta krenuo potpuno drugim tokom. Detaljnije o mom životnom putu možete pročitati ovde

USUI REIKI FAM REI

Sa reikijem sam se prvi put upoznala 2015.godine zahvaljujući iskustvu moje mame koja je neke životne izazove rešila na ovaj način. Na njen nagovor ubrzo završavam obuku za praktičara ne bi li njoj i sebi mogla da radim tretmane. Posle nekoliko tretmana njena potreba za tretmanima prestaje a ja počinjem da radim sa klijentima što i dan danas traje. Dodatne informacije i iskustva klijenata možete videti ovde.

DUBOKI PEAT

Zahvaljujući drugarici i klijentkinji kojoj sam radila Reiki saznala sam za tehniku Duboki PEAT. Zahvaljujući njenoj inicijativi početkom 2016. godine završavam obuku za procesora Dubokog PEAT-a i apsolutno postajem oduševljena ovom metodom zbog efikasnosti i brzine promena koju donosi u raščišćavanju emocionalnih naboja i razrešenju čak i najdubljih emocionalnih trauma. Integracija polariteta je još jedna od značajnih aspekata ove tehnike, ali značaj i dubinu rada sa primordijalnim energijama kojima je kroz ovu tehniku moguće pristupiti i integrisati spozala sam tek kasnije, kada sam je uključila u svoje standardne seanse i počela kombinovati sa Theta Healing-om što je dodatno produbilo rezultate mog rada sa klijentima. Iskustva klijenata i detalje o samoj tehnici možete videti ovde.

THETA HEALING ( Teta isceljivanje)

Teta Isceljivanje je jedna od prvih tehnika za koju sam saznala još 2013. godine kada sam i imala iskustvo nekoliko seansi posle kojih sam se apsolutno zaljubila u ovu tehniku. Još sam tad znala da će ona obeležiti moj rad i životni put ali nisam znala da ću obuku za praktičara započeti tek 2016. godine. Posle nekoliko neuspešnih pokušaja da krenem na obuku u toku 2014. i 2015. godine odustala sam shvatajući da još uvek nije moje vreme. Jednostavno sam morala da otpustim neke stvari iz svog života ne bi li bila spremna za jedan takav korak. Kockice su se složile i od kada sam počela da se bavim tetom u mom životu se doslovno sve promenilo. Moj pogled na svet, ja sama a samim tim i moja realnost. Ono zbog čega apsolutno obožavam tetu je što je to tehnika koja se konstantno razvija i što sa njom bukvalno ne postoje granice. Ono zbog čega je posebno cenim je što je ovog puta kodirana kroz vrline, što znači da edukuje praktičare pre svega vrlinama pa tek onda duhovnim znanjima, što smatram veoma značajnim da bi praktičari imali svest o svojim moćima i zaista koristili tehniku za svoje i najviše dobro svojih klijenata i cele zajednice. Moja lična iskustva sa tetom su neverovatna i mogla bih o njima čitavu knjigu da napišem. Neka od iskustva mojih klijenata možete videti ovde kao i nešto više o samoj tehnici.

U današnje vreme velike promene svesti na Zemlji, verujem da svako može prema svojim potrebama i željama pronaći tehniku za sebe. Duboko verujem da smo svi predodređeni da živimo ovaj život u saradnji, povezanosti, radosti i ljubavi, ali da pre toga moramo otpustiti sve ono što nam više ne služi. Verujem da na taj način svi zajedno stvaramo jedan potpuno novi svet o kome do sada možda nismo ni sanjali. Da li ćemo i u kojoj meri uzeti učešća u ovom procesu zavisi od nas i našeg izbora. Tehnike su samo pomoćno sredstvo koje nam pomaže da proširimo svoje vidike i nivo svesti. Tada ćemo shvatiti da je sve što tražimo oduvek bilo u nama samo smo mi to na trenutak zaboravili. Takođe verujem je sada pravo vreme da se probudimo i setimo ko smo zaista i šta sve možemo.

Autor fotografija i teksta: Ana S.

 

 

Razgovor za posao iz perspektive jedne Duše

Follow my blog with Bloglovin
Kako to izgleda kada povedemo sopstvenu Dušu na razgovor za posao? Umesto reči Duša  mogla sam upotrebiti i termin svesnost, više Ja, intuicija. U svakom slučaju onaj aspekt nas koji u svakom trenutku vidi više i ima širu sliku stvarnosti u odnosu na percepciju našeg Ega, zasnovanog na sistemima verovanja, racionalnim zaključima i emocijama.  U pitanju je moje prošlonedeljno iskustvo na razgovoru za posao u jednom eko-selu u Švedskoj a celokupni događaj će biti predstavljen kroz dijalog između mene (A) i moje Duše (D). Meni je  posebno bila interesnatna različita percepcija  Ega i Duše i njihov doživljaj istog razgovora.

Toliko sam fokusirana da se „prodam“ da se ni ne pitam da li je to prava prilika za mene

Sutra je za mene značajan dan. Po povratku iz eko-sela u Švajcarskoj shvatam da je život i rad u eko-selu moj životni put i odlučujem da se ponovo prijavim za posao u eko selu. Pripremam se za razgovor. Još jednom iščitavam svoj CV i motivaciono pismo i preslišavam se kako bih mogla da se predstavim na engleskom. Čujem glas svoje intuicije u glavi:

„Nervozna si i uznemirena, bilo bi dobro da uradiš jednu kratku meditaciju, to će te umiriti.“

A: „Ne mogu sad, nemam vremena.“

D: „Postoje i drugi načini da se pripremiš za razgovor. Poveži se sa mnom i pokazaću ti kako.“

Ulazim u teta stanje (koje praktikujem od kada se bavim Teta Isceljivanjem) i povezujem se sa svojom Dušom. Pita me kako se osećam.

A: „Nervozna sam i uznemirena. Iako imam već dosta iskustva u ovim stvarima, i dalje se svaki put osećam nesigurno kad sa nekim razgovaram o poslu, kao da nisam dovoljno dobra. Plašim se da neću uspeti.“

D: „Koliko znaš o samom projektu, o uslovima života u ovom eko selu?“

A: „Ne baš mnogo, samo ono što su napisali u oglasu.“

D: „Kako onda znaš da je to baš prilika za tebe? Toliko si fokusirana na to da im dokažeš da si dovoljno dobra, da u opšte ne razmišljaš o tome da li oni imaju ono što je tebi potrebno i što tebi može pomoći u tvom razvoju.“

Pomalo zbunjena shvatam da sam ja već napravila iluziju kako sve to „treba“ da izgleda bez da zaista imam informacije i počinjem da sastavljam spisak pitanja vezano za aspekte koji su  mi zaista bitni. U tom momentu shvatam da cilj razgovora za posao nije da ja „prodam“ sebe po svaku cenu poslodavcu, već da ponudim šta imam i izrazim ono što mi je potrebno i da to isto učini i poslodavac i da razmotrimo da li je to što nudimo i potražujemo međusobno kompatibilno ili ne. Ako jeste, to je onda prava prilika. Ako nije, hvala lepo, idemo dalje tražeći ono što nam više odgovara. U tom momentu vraćam fokus na sopstvene ciljeve i potrebe i na veštine i znanja koja imam da ponudim i neverovatna stvar se dešava: sva moja predhodna nervoza i strah nestaju. Više nego zadovoljna i prilično opuštena ležem da spavam veče pred intervju.

 

Razgovor je sam sebi cilj

Budim se poprilično rano i odlučujem da još jednom popričam sa Dušom pre samog razgovora. Ponovo ulazim u meditaciju. Duša započinje razgovor:

Toliko si fokusirana na cilj, da zaboravljaš na proces. Šta će se dogoditi ako u razgovoru otkriješ da ovo ipak nije prilika za tebe?“

A: (tužno) „Razočaraću se, biću neraspoložena i biće mi krivo. Biće to onda samo uzaludno izgubljeno vreme.“

D: „Ništa što radimo nije uzaludno izgubljeno vreme. Živiš u prošlosti ili u budućnosti a zaboravljaš da je sada jedino što imaš. Ako si fokusirana na sada bićeš PRISUTNA u razgovoru, nećeš analizirati šta si čula ili razmišljati o tome šta treba da odgovoriš i razgovor će prirodno teći sam od sebe. Saznaćeš i reći sve što je potrebno, dozvolićeš svojoj svesnosti da govori kroz tebe. Ona će se povezati sa svesnošću tvojih sagovornika i vi ćete na energetskom nivou razmeniti sve što je potrebno. Tada će ti biti jasno kao dan da li postoji rezonanca u vašim energijama ili nje nema. Jednostavno ćeš znati, bez drame, bez velikog analiziranja.“

A: „U redu, ako ne treba da budem fokusirana na ishod razgovora, na šta onda da se fokusiram? Meni je fokus neophodan, da bi dao smisao onome što radim.“

D: „Upoznaćeš dvoje novih ljudi koji imaju sličnu životnu viziju kao i ti, otvoriće ti prozor u jednu novu realnost do koje drugačije ne bi došla. Razmenićeš energiju sa tim ljudima u narednih pola sata, predstaviće ti svoje vrednosti, ideje, potrebe, svoj način života. Zar iskustvo razgovora i razmene sa drugima nije vredno samog sebe?“

U ovom momentu razgovor sa Dušom se završava i ja se uzemljujem razmišljajući o onome što mi je ona rekla. Iskreno, nikada nisam posmatrala stvari iz ovog ugla. Ubrzo započinje intervju. Razgovor teče opušteno i lagano. Zaista upoznajem veoma drage i prijatne ljude. Posle razgovora ponovo se povezujem kroz meditaciju sa svojom Dušom. Pita me:

„Kako je bilo?“

A: „Odlično, razmenili smo jako lepu energiju. Zaista sam uživala. Međutim, nisam sigurna da je ovo moja prilika.“

D: „Zbog čega?“

A: „Mesto je dosta izolovano, hladno je veći deo godine, neke sobe se greju na loženje. U sobama nema interneta i neću moći da se bavim tetom a to je nešto što iskreno volim da radim.

D: „Onda to nije tvoja prilika, ne vezuj se za formu i oblik već za ono što ti prilika može ponuditi. Sve u životu ima neku svrhu pa i ovaj razgovor, u pravom trenutku će se pokazati koja je.

Par dana kasnije stigao mi je odgovor iz eko sela. Nisam primljena na projekat i nisam bila iznenađena. Ranije bih se razočarala i potvrdila sebi da nisam dovoljno dobra. Ovaj put sam se zahvalila i njima i sebi na lepoj polučasovnoj razmeni energije i produžila dalje svojim putem. A sada mi je jasno i zašto mi je bilo potrebno ovo iskustvo. Sem što sam kroz njega spoznala značajne životne lekcije, dobila sam i priliku da ih podelim sa vama. Da nije bilo razgovora, ne bi bilo ni teksta. Vredelo je, zar ne?

Sa tehnikama kojima se bavim možete se upoznati ovde

 

Autor: Ana S.

Kako kreiramo svoju realnost?

Koliko puta ste se samo zapitali: „Zašto mi se ovo dešava u životu? Zbog čega privlačim probleme, loše ljude i izazovne situacije? Zašto ne mogu da kreiram realnost u kojoj ću biti srećan i ispunjen?“ Zar ispunjenost, sreća i ljubav nisu ono čemu svi težimo? Ako jesu, šta je to što nas sprečava da do njih dopremo?

Naša verovanja su filteri kroz koje doživljavamo realnost

Po definiciji Teta Isceljivanja verovanja su tvrđenja koja naš um ne dovodi u pitanje, koje doživljava kao apsolutnu istinu i na osnovu kojih povezuje, tumači i percipira sve ostale informacije koje dobija. Na osnovu toga kreira ili reaguje na nove situacije sa kojima se ranije nije suočavao. Naš um se može posmatrati kao izuzetno razvijen biološki kompijuter, a verovanja kao bazni programi koji omogućavaju svim ostalim izvršnim programima da rade. Iz ovoga je lako izvesti logičan zaključak da ukoliko imamo disfunkcionalna bazna verovanja ni jedan „operativni“ program neće raditi kako treba i da će samim tim rezultati koje dobijamo na kraju biti polovični, izvitopereni i konfuzni ili će jednostavno izostati.

Fotografija: Vladimir Tomić

Kako su naša bazna verovanja nastala?

Prema učenju Teta Isceljivanja verovanja možemo podeliti u četiri kategorije prema nivou na kome su nastala i to su osnovni nivo, genetski nivo, istorijski nivo i nivo Duše.

Osnovni nivo

Osnovni nivo predstavlja fetalni period i period od rođenja do današnjeg dana. To su verovanja koja smo usvojili posmatrajuću kako se naši roditelji ophode međusobno i prema drugim ljudima, kako reaguju na okolnosti i situacije. Ako se naši roditelji svađaju vrlo je verovatno da ćemo da poverujemo da je ljubav bol i da ako volim nekog moram da ga povređujem ili moram da budem povređen. Emocije i traume majke se vrlo često vibraciono prenose na plod u toku trudnoće. Ukoliko je majka u trudnoći zlostavljana i odbačena beba može poverovati da je život opasan, da je bezvredna i da zaslužuje da bude zlostavljana.

Genetski nivo

Genetski nivo obuhvata programe i sećanja morfičkog polja porodice u kojoj smo rođeni, programe naših predaka i informacije iz morfičkog polja oko DNK. Smatra se da nosimo informacije i do sedam generacija naših predaka. Primer ovih verovanja je da je život zemljoradnika težak, verovanja vezana za oskudicu, siromaštvo, nedostatak, glad, patrijarhalna verovanja vezana za položaj žene u porodici npr. žena mora da se žrtvuje da bi bila voljena ili da bi bila dobra majka, žena mora da zadovolji muža (muškarca)…

Istorijski nivo

Istorijski nivo obuhvata kolektivno nesvesno polje čovečanstva tj. polje u kome se nalaze iskustva celokupnog čovečanstva iz različitih vremena i prostora. To su verovanja koja su kroz istoriju mnogo puta potvrđena od strane ljudi i koja su ostala zapamćena u morfičkom polju čovečanstva i koje ljudi percipiraju kao apsolutnu istinu. Primer za istorijski nivo verovanja je da su ljudi opasni, neke bolesti npr.rak, dijabetis su neizlečive, ljudsko telo je smrtno, ljudi moraju da stare… Ovi programi se najčešće nalaze i na drugim nivoima, s tim što su oni najčešće nastali na istorijskom nivou a onda su kasnije preneti i na osnovni i na genetski nivo.

Nivo duše

Najdublji nivo verovanja su verovanja na nivou Duše. S obzirom da je Duša, kao i sve u Univerzumu u stanju stalnog razvoja postoje verovanja koja se nose čak i na ovom nivou. Ona su nastala u različitim realnostima i okolnostima i predstavljaju najintenzivnija i najdublja ili najtraumatičnija iskustva Duše koja su ostavila duboki trag na to kako Duša percipira sebe i celokupnu kreaciju. Ova verovanja mogu biti najrazličitija npr. moram biti kažnjena, ne zalužujem ljubav, ja sam tuđe vlasništvo, nema dovoljno… Verovanja sa ovog nivo se takođe gotovo uvek prenose na neka od ostala tri nivoa i manifestuju se u životu sa ciljem da budu razrešena. Razrešavanje verovanja na nivou Duše njoj donosi veliki evolutivni napredak i predstavlja najdublju želju svake Duše. Zbog toga će ona uporno kreirati situacije u životu koje manifestuju njene programe sa ciljem da ih razreši i zatvori karmičke petlje koje je sprečavaju u daljem napredku.   

Fotografija: Vladimir Tomić

Dakle, verovanja mogu nastati kao apsolutne istine preuzete iz različitih morfičkih polja (roditelja, predaka, kolektinog nesvesnog). To takođe mogu biti „istine“ koje smo sami usvojili na osnovu iskustava iz određenih situacija protumačene u skladu sa nivoom svesti koji smo imali u momentu kada su se te situacije dogodile. Ukoliko u tom momentu nismo raspolagali resursima koji bi nam pomogli da prođemo kroz iskustvo bez posledica već su tada nastale emotivne traume i strahovi, svaki sledeći put će se ista reakcija automatski aktivirati dok god se petlja ne razreši, zarobljena emotivna energija oslobodi i verovanje na energetskom nivou promeni.

Za to postoje različite tehnike a jedna od njih je Theta Healing (Teta Isceljivanje). Na koji način se to radi u praksi Teta Isceljivanja možete pročitati ovde. U pitanju je transkript seanse sa temom: strah od javnog nastupa.

Autor teksta: Ana S.

Tajni sastojci manifestovanja

Danas veoma popularno tumačenje zakona privlačnosti kaže: „Kakve su Vam misli, takav Vam je život“ tj. da možemo manifestovati u svom životu ono što želimo ako se na to dovoljno misaono fokusiramo. Međutim, često koliko god se trudili da u tome uspemo, ipak nam ne uspeva uopšte ili nam uspeva samo delimično. Dakle, gde grešimo i da li ima nešto što zaboravljamo u procesu manifestovanja?

Tajni sastojak manifestovanja br.1 Previše se trudimo

Manifestovanje je prirodna sposobnost Duše i truditi se manifestovati nešto je isto kao turiditi se disati. Mi konstantno manifestujemo svoju realnost. Svime onim što jesmo i onim što činimo proizvodimo neki rezultat, a na osnovu zakona privlačnosti on je usklađen sa spoljašnjim rezultatom koji dobijamo u svom životu. Ovo ne uključuje samo mentalni nivo (gde leži najveća zabluda), već i ono što osećamo (emotivni nivo) ali uključuje i sve ostalo što se nalazi u našoj podsvesti (sistemi verovanja, iskustva,  geni i genetski programi…) i na nivou Duše (duhovne lekcije, karmički obrasci, duhovni ugovori) kao i koliktivne realnosti i kolektivna iskustva veće grupe Duša čiji smo deo. Dakle, za početak bilo bi dobro da presogledalo manifestovanja tanemo da se trudimo da nešto manifestujemo i da počnemo da posmatramo ono što jesmo, jer kada promenimo ulaznu informaciju, izlazna informacija će se automatski promeniti. Mnogi su me pitali na koji način to mogu učiniti. Za početak jednostavna meditacija gde ulazimo u ulogu posmatrača je sasvim dovoljna. Međutim, po mom iskustvu za promenu podsvesnih sadržaja potreban je posvećen i uporan rad. Ja sam izabrala tehnike Theta Healing i Duboki PEAT zato što sam u potpunoj rezonanci sa njihovim sistemima i zato što sam u svom životu imala odlične rezultate njihovim korišćenjem. Međutim, ovde tajni recept ne postoji. Jednostavno, svako treba da izabere tehniku za koju oseća da je prava za njega.

Tajni sastojak manifestovanja br.2 Za kvalitetnu manifestaciju potreban je fokus i mentalna jasnoća

Naša podsvest je veoma bukvalna i isporučuje nam tačno ono što joj tražimo. Ni manje ni više od toga. Zbog toga je vrlo bitno imati jasnu viziju onoga na šta smo usmereni da bi fizička manifestacija bila zadovoljavajuća. Odličan primer toga je moje iskustvo od pre nekoliko nedelja. Trenutno boravim i radim u Eko selu Sennrüti u Švajcarskoj. Jedno od zaduženja mi je da vodim računa o butiku polovne robe gde svaki član zajednice može ostaviti nešto drugima na dar, ali takomanifestovanjađe može uzeti ono što mu je odatle potrebno. Dakle, imala sam želju da privučem nekog ko će ostaviti rolere, koje ću i ja između ostalog moći da vozim. Nedelju dana kasnije u butik je stiglo deset pari rolera, ali broja od 29 do 37. Ja usput nosim br. 40. :) Dakle, budite precizni i jasni u onome što želite da manifestujete jer u suprotnom rezultat može da Vas iznenadi.

Tajni sastojak manifestovanja br. 3 Za kvalitetnu manifestaciju potrebna je dovoljna količina energije

Verovatnoća da li će se nešto manifestovati ili ne direktno zavisi od količine energije koja je usmerena u željenom pravcu. Generlani problem ljudi u našem okruženju je veliki energetski deficit u kome se većina čovečanstva danas nalazi. Postoji mnogo razloga za to, a samo neki od njih su: niskovibratorna morfička polja na koja je većina ljudi veći deo dana priključena (institucije-škole, kompanije, bolnice, mediji…(generalno sve fizičke manifestacije veštačkog matriksa)). Tu su takođe i morfička polja naše porodice i predaka, pa regiona u kome smo rođeni i u kome živimo, pa pola koji smo izabrali (ženski/muški), pa kolektivno polje celokupnog čovečanstva i svih iskustava Univerzuma- na kraju krajeva, iskustava celokupne Kreacije. Količina energije koju predajemo polju zavisi od naše uključenosti u njega, a kako će to na nas uticati pre svega zavisi od vibracije samog polja. Dalje, na energetski deficit utiču i nerazrešeni emotivni problemi, konfliktni sistemi verovanja i traume-koji u realnostima u kojima su nastali i dalje postoje, crpe našu energiju i hrane te paralelne realnosti. Ovo važi i za karmički teret gde je i dalje velika količina naših duhovnih fragmenata „zarobljena“. Dakle, šta se može uraditi da se poveća energetski nivo osobe? Ja sam se odlučila za Reiki, ali smatram i da su druge tehnike koje utiču na energetski nivo sjajne. Ovo smatram vrlo bitnim jer nam je i za rad na sebi potrebna dovoljna količina inicijalne energije. Međutim, za ozbiljnije rezultate unutrašnji rad je od najveće važnosti. Ono što nam je većini zadatak u ovom životu je integracija Duše tj. „odglavljivanje“ svih defragmentisanih delova sa različitih nivoa i njihovo vraćanje u celinu, što zahteva temeljan i uporan rad na sebi. Takođe je veoma bitno IZABRATI morfička polja sa kojima imamo interakciju tokom dana i izabrati ona čija je vibracija blagotvorna za naše energetsko stanje i razvoj, ili u najmanju ruku nije štetna. U mom slučaju to je bila promena posla, izbor ljudi sa kojima se družim, mesta boravka, prirodnog okruženja, knjiga koje čitam, filmova koje gledam…) Kada se uskladimo na svim nivoima svog bića, manifestacije se jednostavno dešavaju. Jer je to nešto najprirodnije što nam je dato, samo smo na to zaboravili.

Tajni sastojak manifestovanja br.4 Teško je plivati uzvodno

Iako je naveden kao poslednji, možda je i jedan od najvažnijih.Količina energije koja je potrebna da se nešto manifestuje obrnuto je proporcmanifestovanja 3ionalna stepenu opšte dobrobiti koje predstavlja rezultat te manifestacije. Dakle, ukoliko želimo da manifestujemo nešto što će na bilo koji način povrediti tuđu slobodnu volju ili uticati negativno na druge, potrebna je velika količini energije da se to manifestuje. Ovo važi i kada je uticaj naše manifestacije indirektan ili kada nismo svesni svog uticaja na druge. Postoji nešto što se zove šira slika ili evolutivna spirala koja predstavlja evolutivni put čovečanstva. Ukoliko je naša željena manifestacija u skladu sa potrebama naše Duše i ukoliko je u skladu sa opštim razvojem čovečanstva postoji velika verovatnoća da će se to što želimo manifestovati jer će nam potrebni resursi i pomoć biti pruženi sa različitih nivoa, jer tada više ne igramo samo za sebe već i za ekipu celokupne Kreacije.

Autor teksta i fotografija Ana S.

Manifestovanje u praksi: Priče iz eko sela

Moj životni put možete videti ovde

Tehnike kojima se bavim možete videti ovde

 

 

Vreme je isteklo

Vreme je isteklo

Vreme je isteklo

Za izgovore
        Da živimo za tuđu potvrdu i odobravanje
Za sve što je lažno i  nikada nam zapravo i nije pripadalo
        Da budemo ono što nismo
Za glupiranje i traćenje svoje i tuđe energije
        Da radimo ono što ne volimo
Za nezadovoljstno i trpljenje
        Da radimo ono što ne donosi  boljem sutra
Za prazne razgovore i prazne ljude
        Da žrtvujemo svoje vrednosti zarad materijalne sigurnosti
Za brigu šta će drugi reći
        Da spavamo kada treba da plešemo
Za strah od neuspeha
        Da spavamo kada treba da stvaramo
Za odlaganje
        Da se plašimo drugih
Za čekanje nekog boljeg sutra
        Da se plašimo sebe
Za život u iluzijama
        Da se plašimo gubitka onoga što zapravo nikada i nije bilo naše
Za plakanje nad prosutim mlekom
        Da se plašimo onoga što donosi sutra
Za bes i ljutnju zbog nečega što nam nije po volji
        Da opet iznova i iznova ponavljamo greške iz prošlosti
Za žal za onim što se nije desilo
        Da gradimo svoju budućnost na iluzijama
Za žal za onim što se desilo
        Da zabadamo glavu u pesak i nadamo se da će se sve samo od sebe rešiti
Za beskrajno analiziranje i traženja uzroka

Za bilo šta što nije postojanje i delovanje ovde i sada, sa ciljem ostvarenja onoga što je sopstvena najviša i najčistija svrha.

Autorke: Ana S. i Milana M.

Rad na sebi kroz rekonekciju – intervju sa Vandom Vickov Drača

Kroz rekonekciju možemo uspostaviti odnos sa svojim unutrašnjim Bićem. Ono što mi svesno želimo ne mora biti ono što je njemu zaista potrebno. O čemu je zapravo reč, govori Vanda Vickov Drača, praktičar rekonekcije.

Za početak našeg razgovora bih te zamolila da nam kažeš nešto ukratko o rekonekciji. Šta je to rekonekcija i kako bi je predstavila nekome ko prvi put za nju čuje?

Rekonekcija je metoda isceljenja energijom – ona ima holistički pristup, što znači da energija koja isceljuje dovodi u sklad i harmoničan odnos celokupno biće. Postoje dve mogućnosti kad je rekonekcija u pitanju: Balans  – odnosno tretman isceljenja i lična rekonekcija. Balans izgleda tako što klijent leži na stolu za masažu, zatvorenih očiju i pokušava da se opusti koliko je to moguće i da prati dešavanja u telu- fizička, psihička, emotivna itd. Praktičar rekonekcije prati energetski tok i pušta da energija vodi proces svojim tokom, nema manipulacije energijom. Takođe, nema ni fizičkog kontakta. Rekonektivni  balansi se  mogu raditi po potrebi, što znači i neograničen broj puta. Balanse je moguće raditi i na daljinu. Preporuka je da klijent uradi tri balansa sa razmakom od 7 dana. Lična rekonekcija se radi jednom u životu, u dva dana. Na ličnoj rekonekciji praktičar, po određjenim pravilima prati meridijane u telu klijenta, na taj način klijenta PONOVO POVEZUJE, tj. REKONEKTUJE, sa sobom i energijama oko njega, energijom Zemlje i Univerzuma.

vanda rekonekcija

Vanda Vickov Drača

Kada si ti prvi put došla u kontakt sa rekonekcijom? Zbog čega te je baš ona privukla? Kako je uticala na tebe? Da li je promenila nešto u tebi ili u tvojim životnim okolnostima?

Moje interesovanje za alternativne metode isceljenja je počelo odavno. Za rekonekciju sam čula “slučajno”, pa malo istražila o tome na internetu. Nisam htela da imam previše informacija, planirala sam da odem na balans i da imam svoje iskustvo, bez mogućnosti autosugestivnog delovanja. Od svih metoda isceljenja o kojma sam slušala i znala po nešto, Rekonekcija mi je priznajem, delovala najmanje ubedljivo. Radoznalost je pobedila i otišla sam da probam, vidim, osetim. Nisam imala očekivanja, čak sam mislila da apsolutno ništa neću osetiti. Međutim, balans je trajao tek nekoliko sekundi a ja sam bila, kako uvek to govorim u space shuttle-u. Skoro celih 30 minuta bila sam potpuno ubeđena, da se zajedno sa stolom za masažu, vrtim, okrećem, podižem, spuštam… U nekim momentima, a to mi je jako teško da objasnim, imala sam osećaj da se u isto vreme krećem u više smerova. Ma koliko sam se trudila da zaustavim vrtešku, nije bilo šanse. Osećala sam silinu te energije i vibracije, kao i to da se ja, u tom momentu, ništa ne pitam o tome. Prilično sam sigurna, da mi je bilo podjednako kao astronautima kad se spremaju na put u svemir, sreća pa se meni to dopalo i nije mi pozlilo, hahaha… Kada se balans završio, bila sam bez teksta! Istog momenta sam znala da ja želim da radim Rekonekciju. Prilično sam kao osoba skeptična, tražim da mi sve bude objašnjeno i dokazano da bih uzela u obzir da nešto vredi i ima smisla. U tom trenutku nisam znala ni ŠTA mi se desilo na balansu a ni ZAŠTO. Očigledno je postojao veliki razlog na nekom višem nivou, da ja na taj način dobijem ono što je meni potrebno. Odmah sam kupila knjigu Erika Perla LEČI DRUGE, LEČI SEBE. Erikov pristup i pogled na energetsko isceljenje i njegova cela filozofija je veoma bliska mom viđenju istog. Išla sam na još dva balansa, oni su bili neko drugačije iskustvo nego prvi. Ubrzo posle toga sam uradila i ličnu Rekonekciju. I samo mesec dana kasnije videla sam da Erik dolazi u Sloveniju da drži seminar, prijavila sam se i otišla.

Kakve su uobičajene reakcije kod ljudi za vreme i posle balansa? Kakve promene u životu mogu da očekuju?

Svako reaguje drugačije, razlozi za to su mnogobrojni. Rekonekcija će doneti osobi ono što joj je potrebno kao Biću. Često se desi da očekivanja budu ispunjena, da ljudi dođu zbog bolesti i budu isceljeni u potpunosi. To je ono što ljudi nazivaju ČUDOM, kao što čudima nazivamo sve što ne poznajemo dovljno ili ne možemo da ga objasnimo na racionalnom nivou.

Šta misliš, da li su svi spremni na te promene? Kakve su najčešće reakcije na njih?

Mislim da nisu svi ljudi spremni na promenu, često smo skloni da kažemo da nešto želimo, jer na svesnom nivou zaista hoćemo da nesto promenimo, ali na podsvesnom se držimo iz sve snage za to čega hoćemo da se oslobodimo i ne puštamo ga. Tada je potrebno da se posvetimo sebi, da radimo na sebi, da nađemo glavne razloge za probleme koje imamo, da se suočimo sa njima i da ih otpustimo. Rekonekcija jeste jedan od uspešnih načina da razrešimo energetske blokade koje nosimo u sebi, jer na Rekonekciji energija ne priča sa našim Umom i Egom, već sa našom Dušom. Uvek u razgovoru posle balansa klijente podstaknem da nastave da se bave sobom u svakom smislu. Opcije za rad na sebi su bezbrojne.

rekonekcija internetDa li postoje slučajevi kada balans nije dao rezultate kod klijenata? Ako da, šta misliš šta može biti uzrok tome?

Nisam imala takvih situacija. Uvek se nesto reši, uvek se neki konci razmirse i uvek se vibracija podigne, pa makar i malo. Rezultati neki put budu vidljivi na licu mesta, a nekad je potrebno da prođe neko vreme. Međutim, može da se desi da se ne promeni sve što smo želeli zato što se nekada naše potrebe ne poklapaju sa našim željama. Isto tako može da ima veze i sa time da klijent stvori blokadu. Iz mog iskustva te blokade popuste često u toku prvog balansa, ili nestanu u potpunosi već na drugom. Navešću primer koji često pominjem jer je jedan od boljih iz mog iskustva. Sarađujem sa centrom koji ima aparat za očitavanje aure. Jednom prilikom, kada su bili kod mene u Bast Centru, da snimaju klijentima aure, ja sam sa zakašnjenjem stigla, klijent je sedeo za aparatom i na monitoru mu se očitavala njegova energija, aura bila je crvene boje. Razmenili smo pozdrave. Ne poznajem klijenta, niti on poznaje mene, ne zna čime se bavim. Nije prošlo ni 10 sekundi u njegovoj auri se pojavio intezivni upliv ljubičaste i ciklama boje (aparat energiju Rekonekcije očitava u tim bojama). Gospođa koja radi snimanje i analizu aure konstatovala je promenu i prokomentarisala je: „Vanda, pa ti sa vrata već radiš Rekonekciju.“ Na komentar smo se nasmejali svi sem klijenta, on je bio zbunjen i pomalo uplašen i rekao je: „Šta mi radi?“ U tom momentu na aparatu smo videli kako se prečnik aure smanjuje, čakre se zatvaraju i vraća se crvena boja. Kada smo mu objasnili o čemu se radi, opustio se i ponovo “dozvolio” Rekonektivnim vibracijama pristup. Po mom mišljenju ovaj primer je dobar iz više razloga. U njemu vidimo koliko energija može da prepozna energiju i prepusti joj se jer to želi. Isto tako možemo da vidimo i koliko naš Um, Ego, naše misli i slobodna volja mogu da utiču.

Najneverovatnije iskustvo sa rekonekcijom za tebe kao rekonektičara za vreme balansa sa klijentima?Neko interesantno ili značajno iskustvo klijenata za vreme ili posle balansa?

Svako iskustvo je posebno i u svakom ima nekih fascinantnih momenata i dešavanja. Za vreme balansa mogu da gledam fizičke reakcije kod klijenta, kao i da osetim njihovu energiju. Dolazi do umrežavanja i povezivanja. Međutim, koliko god mi je uvek lepo da radim kada klijent dođe kod mene, moram da priznam da me i balansi na daljinu oduševljavaju, njihov tok i posledice su takođe fenomenalni. Ima svega, od fizičkih promena, isceljenja na svim nivoima, do toga da klijentima proradi telepatija i poveća se njihov energetski uticaj na fizički svet. Bilo je dosta neverovatnih dešavanja za vreme balansa i posle. Uskoro ću objaviti na facebook stranici kao i na sajtu iskustva klijenata. I zaista želim da sve te fenomenalne priče ostavim za taj momenat.

Da nisi rekonektičar bila bi?

Bila bih Rekonektičar, hahaha…. Zaista volim ovaj “posao” uživam u njemu i ne bih ga menjala. Uz to što sam praktičar Rekonekcije vodim i konsultacije, i držim treninge programa koji sam osmislila, nazvala sam ih chidagni. Instruktor sam kapuere, već dugo. I sada sam sama napravila kombinaciju korišćenjem elemenata raznih vežbi, veština i sportova… Kao što su kapuera, joga, pilates itd. Veliki deo svakog časa ostavljam za meditaciju, koju vodim. Važno je da pored održavanja tela u dobroj formi održavamo i naš um u formi i dobrom kontaktu sa našom Dušom.

Šta je po tvom mišljenju smisao života?

Da budemo usklađeni sa sobom, da verujemo i volimo sebe, da bismo mogli da verujemo i volimo druge. Da razmišljamo uvek pozitivno, jer je iznenađujuće koliko dobrih stvari može da se desi kad imamo dobar stav.

Poruka za kraj

Nema kraja, hahaha…Svest o tome da kada nam se učini da smo stigli do kraja puta, da smo otkrili suštinu mudrosti treba samo da nastavimo dalje, jer zaista kraja nema. Moja poruka je-Rad na sebi sa radošću.

Intervju dala: Vanda Vickov Drača
Praktičar Rekonekcije, Instruktor Chidagnij-ja i vlasnica Bast Centra
,
Da posetite sajt Bast Centra kliknite na sledeći link www. bastcentar.weebly.com 
Da posetite FB stranicu Bast Centra kliknite na sledeći link www.facebook.com/pages/Bast-Centar

Intervju vodila: Ana Simić

Da li smo režiseri i glumci sopstvene drame? treći deo

U predhodnim tekstovima smo analizirali zašto ljudi prave drame i kako da prepoznamo da smo se na neku od njih i upecali. Sada bi mogli da razmotrimo kako da se oslobodimo naših starih obrazaca i kako da iz njih izađemo.

Privlačimo ljude čije su drame komplementarne našim

Za svaku dramu je uvek potrebno (najmanje) dvoje. Dakle, kad god nam je lakše da okrivimo drugog za neku situaciju,  bilo bi dobro da vidimo naš udeo u tome i našu reakciju na nju. Dinamika konflikta sa nekim zavisi i od našeg učešća. Princip, on je kriv za sve ne funkcioniše. Skoro kao po formuli privlačimo ljude čije su drame komplementarne našim. Onda kreiramo problem i svako igra svoju ulogu. Kada bolje razmislimo, naše uloge se ne menjaju, već se ciklično ponavljaju sve dok ne osvestimo svoje obrasce ponašanja i ne počnemo svesno da odgovaramo na situacije i ponašanje drugih ljudi.

Uloga koju igramo u tuđoj drami je naša sopstvena drama

Kada osetimo uznemirenost zbog nečijeg ponašanja, trebalo bi da zastanemo pre nego što uhvatimo vazduh da nekome „kažemo sve šta mislimo o njemu“. U tom trenutku bi bilo idealno prekinuti raspravu koja se zahuktava i rešavanje konflikta ostaviti za kasnije. Tada je najbolje povući se, pre nego što u afektu kažemo nešto zbog čega ćemo kasnije zažaliti. Nema svrhe voditi bilo kakve rasprave dok smo pod uticajem jakih emocija. Tada treba da se sklonimo i da ih osetimo u njihovom punom intenzitetu. Ne treba da ih analiziramo, definišemo, potiskujemo, razumemo. Treba samo da ih OSETIMO. Plač je odličan način za neutralizaciju emotivnog naboja. Neko više voli da se tada bavi sportom. Svako ima svoj način oslobađanja od emotivnoh naboja. Meni pomaže i pisanje svega što osećam. Nije bitan način, bitno je da to izađe napolje, a da pritom ne povređujemo druge osobe. To smo izbacili iz sebe kada u telu osetimo olakšanje, a ono što smo napisali nam izgleda besmisleno i smešno.To je idealan trenutak da papir bacimo u kantu i da onda hladne glave nađemo rešenje za problem koji se pojavio.

Fotografija: Srđan Garčević @sergesrdjan

 

Kada smo se prvi put tako osećali?

Oni koji žele ozbiljnije da se bave sobom i svojim obrascima mogu da se zapitaju kada su se poslednji put ovako osećali. A kada pre toga? Kada su se prvi put ovako osećali? Tako osvešćujemo koji je događaj ili osoba kreirao/la naš obrazac ponašanja i postajemo svesni  toga da je naša tipična reakcija već godinama unazad upisana u našu podsvest. Kada na ovaj način pristupamo konfliktima, ulazimo u osvešćivanje sopstvene drame. Prilikom nekog konflikta najčešće ne reagujemo na ponašanje druge osobe, već na neintergisani emocionalni naboj koji uglavnom već godinama nosimo u sebi. Ta osoba je samo njegov „glasnik“. Zbog ovih „negativnih“ emocija ne treba da osuđujemo sebe. To je samo znak  da imamo neke unutrašnje konflikte koji nas na ovaj način podsećaju da čekaju na to da budu razrešeni.

Kada znamo zašto, igra prestaje

Sada, kada smo svesni sopstvenih drama, možemo uočiti i tuđe. Kada se zapitamo zašto neko radi to što radi i šta time postiže, dobijamo jasniji uvid u situaciju i sprečavamo sebe da nesvesno uđemo u određenu ulogu i odigramo ono što se od nas očekuje. Kada otkrijemo tuđe motive možemo otkriti i uzrok njihove drame. Međutim, zbog toga ne treba da ih osuđujemo. Ljudi to najčešće ne rade svesno. Čak i kada namerno manipulišu, rade to jer ne znaju drugačije. Oni sami sebi nanose najviše bola, ne treba još i mi da im sudimo.

Ja dobijam, ti dobijaš

Kada mi kao partneri izađemo iz nečije drame, njihov koncept počinje da se ruši. Međutim, ljudi koji godinama komuniciraju na ovakav način, mogu osetiti našu promenu i postati još navalentniji i uporniji da bi nas ponovo uvukli u našu ulogu. Ovo je veoma veliki izazov za nekog ko tek usvaja novi način ponašanja, ali samo naša doslednost i upornost dok ponavljamo istu smirenu frazu kao „pokvarena ploča“ će (jednom) dati rezultata. Iako ovo zahteva priličan napor, mislim da se veoma isplati. Počećemo da se polako, ali sigurno oslobađamo opterećujućih odnosa sa drugim ljudima i kvalitet našeg života će se drastično poboljšati. Oslobođeni sopstvenih drama možemo komunicirati sa ljudima na asertivan način i time sigurno i ubedljivo izraziti svoje potrebe, bez da ugoržavamo potrebe drugih ljudi. Kada pristupimo drugima na taj način, mnogo je veća verovatnoća da ćemo dobiti pozitivne reakcije i da će oni biti mnogo spremniji da nam izađu u susret. Čak iako se to ne desi, nećemo to doživeti kao ličnu katastrofu. Znaćemo da je to njihov problem i jednostavno ćemo, bez pravljenja drame nastaviti dalje.

Još jedna dobrobit od ovoga je što postajemo roditelji oslobođeni sopstvenih drama, koji znaju kako da bezuslovno vole i kako da vaspitavaju decu bez da ih kažnjavaju oduzimanjem pažnje i ljubavi. Ovako se podiže nova generacija zdravih osoba koje će moći da duboko vole sebe i koje će biti svesne svoje vrednosti bez obzira na okolnosti, čime ćemo dati doprinos evoluciji čitavog čovečanstva.

Autor: Ana S.

Da li smo režiseri i glumci sopstvene drame? drugi deo

U predhodnom tekstu smo govorili tome zašto ljudi uopšte imaju potrebu da prave drame. Neki manipulativni vidovi ponašanja su veoma uočljivi i lako ih je prepoznati, dok su neki izuzetno suptilni i često skoro neprimetni. Agresivne osobe nas na vrlo otvoren način uvlače u svoju dramu, što se ne bi moglo reći za one koji manipulišu svojom bespomoćnošću, da bi kod drugih izazivali saosećanje ili osećaj krivice. A kada osetimo uznemirenost koju izaziva neko ponašanje našeg sagovornika možemo biti sigurni da smo naseli na njegovu dramu i da se spremamo da odigramo svoju ulogu.

Kako prepoznati drame? Od agresije do pasivnosti…

Najotovreniji i najuočljiviji vid agresije je fizičko nasilje, verbalno napadanje, vređanje, ponižavanje, zastrašivanje. Nekim ljudima je potrebno da potvrđuju svoju vrednost tako što uništavaju tuđu. Na ovo možemo odreagovati pasivno, povlačenjem ili možemo i sami postati agresivni i pokušati fizičkim ili psihičkim nasiljem da sebe zaštitimo.

“Pusti sine ja ću, ti ćeš se povrediti”

Nešto suptilniji oblik agresivne komunikacije je stalno kritikovanje drugih ljudi. Mnogi od nas su imali roditelje za koje nikada nisu bili dovoljno dobri, one koji su sve znali bolje i uvek su bili u pravu. Stalno su ih ispravljali, uzimali im stvari iz ruke da im pokažu kako se nešto radi. Svakome bi našli neku manu, u svakom postupku neki problem. Oni, tražeći tuđe greške pokušavaju da navedu druge ljude da se osećaju loše i potkopavaju njihovo samopouzdanje. Oni  grade sopstveno samopouzdanja na račun tuđeg i tako potvrđuju sopstvenu vrednost. U komunikaciji sa ovakvim osobama veoma često gubimo samopouzdanje, osećamo se loše u sopstvenoj koži, trudimo se da im udovoljimo, čak i na našu štetu, samo da bi dobili njihovo odobravanje i kada to ne uspemo (jer će oni stalno imati nešto da nam zamere) počinjemo da osećamo krivicu, zbog čega nam je još niže samopouzdanje i tako u krug na niže.

 

Sledeći, još manje direktno agresivan ali izuzetno destruktivan vid komunikacije su prozivke na tuđ račun, ironija, sarkazam, „šale“ sa ciljem indirektnog ponižavanja druge osobe, ogovaranje. Cilj ovakve komunikacije je izdići sebe i poniziti sagovornika, navesti ga da se oseća loše, ali na jedan perfidan i suptilan način. Zbog toga što je ovaj vid komunikacije doboko ukorenjen mnogi ne vide njegovu destruktivnost. Pokušavamo da uzdignemo sebe ponižavajući drugog. Sa druge strane, kada smo uvučeni u ovakvu komunikaciju, možemo i sami prihvatiti ovaj vid komunikacije i bukvalno napraviti verbalno nadmetanje, po principu „ko će koga“, možemo postati pasivni i povući se, pritom se osećajući pobeđeno i bez samopouzdanja, ili planuti i postati agresivni da bi se zaštitili jer se osećamo ugroženo.

Fotografija: Srđan Garčević @sergesrdjan

“Vidi kako ti je majka bolesna, a ti ni da se javiš da me pitaš jel sam živa”

Najpasivniji oblik ponašanja (na prvi pogled) je uobičajen kod osoba koje svojom ulogom žrtve pokušavaju da privuku pažnju i saosećanje drugih ljudi. Njihov izbor metoda je skoro neograničen: Od izigravanja tajnovitosti i nedostupnosti sa stavom „nek se potrudi ako ga zanimam, do odbijanja kontakta i komunikacije „Ja sam ljut, a ti sad zovi, a ja neću da se javim“, do manipulacije bolešću („Donesi mi čašu vode, strašno me boli glava”-i ovako svake nedelje ili čak svakog dana…).Na ovaj način oni pokušavaju da privuku pažnju i samilost. Posledica za saigrača je najčešće osećaj krivice, naročito ako se ovaj scenario ponavlja godinama i igra među članovima porodice.

Naš mehanizam reaktivnosti

Kada smo izloženi tuđem manipulativnom ponašanju, na njega veoma često nesvesno reagujemo.* Prvi znak naše reakcije je osećaj uznemirenosti. Ovo možemo osetiti na fizičkom, mentalnom ili emocionalnon nivou. Kada se uznemirimo, automatski krivicu za to pripisujemo drugoj osobi. U sebi je optužujemo i osuđujemo za njeno ponašanje, a na spoljašnjem nivou reagujemo koristeći sebi svojstven obrazac koji (najčešće) već godinama ponavljamo u sličnim situacijama. Tada naša drama izlazi na površinu. Kada se strasti smire i kada hladne glave razmislimo o tome šta se desilo, najčešće ulazimo u treću fazu mehanizma reaktivnosti, a to je osećaj krivice. Na svesnom ili nesvesnom nivou znamo da je naša reakcija bila neadekvatna i osećamo stid i kajanje, a vrlo često sami sebe osuđujemo i kažemo da se nećemo nikad više “upecati”. Međutim, već sledeći put nesvesno odreagujemo po našem starom šablonu.

U narednom tekstu: kako da se oslobodimo starih šablona i kako da prestanemo da budemo saigrači u tuđim dramama.

 *preuzeto iz knjige: “Proces prisutnosti”-Majkla Brauna

Autor: Ana S.

 

Da li smo režiseri i glumci sopstvene drame? prvi deo

Svi smo mi makar jednom videli ljude koji sami kreiraju probleme u svom životu. U konfliktu su sa drugima, ništa im ne ide od ruke, žive od drame do drame. Glumci u njoj se menjaju ali oni, kao režiseri i glavni glumaci, uporno u njoj ostaju. Često ne znaju u čemu je problem i sve druge krive za njihovu situaciju. I ja sam bila glumac i u sopstvenim, ali i u tuđim dramama. Ono što me je zanimalo je kako da ih prepoznam i kako da iz njih izađem, o čemu ću pisati u drugom i trećem delu teksta.

Svima je potrebna ljubav i potvrđivanje

Zamislite dete koje se rodilo u jednoj prosečnoj porodici. Malo je i bespomoćno. Ljubav i pažnja koju dobija od roditelja za njega znače život. Njihov nedostatak za njega znače smrt. Kada ih ima, srećno je. Kada ih nema oseća duboku bol. Kako raste shvata da ljubav i pažnja roditelja nisu bezuslovni. U stvari, vrlo su uslovljeni. Hvale ga ako se lepo ponaša, skuplja igračke, kasnije kada ima dobre ocene. Kritikuju ga kada je nevaljalo, kada neće da jede ili spava, kada gleda TV umesto da uči… Tada dete dolazi do zaključka da će imati više pažnje ukoliko se ponaša ovako ili onako, pa usvaja te obrasce ponašanja. Međutim, šta se dešava kada su roditelji često odsutni i fokusirani na posao, ili kada ne znaju da se da se detetu adekvatno posvete, jer to nisu naučili od svojih roditelja? Dete, kao veoma intelegentno biće, će učiniti sve što je u njegovoj moći da dobije ono što mu je potrebno i što mu samim rođenjenjem i pripada: ljubav i pažnju roditelja i bliže okoline. Počeće da manipuliše i da radi ono za šta vidi da „prolazi“ kod roditelja i na šta oni „padaju“. Ako će privući pažnju bolešću, biće bolesno. Ako će privući pažnju time da ode u sobu, bude ljuto i odbija komunikaciju, da bi roditelji došli i posvetili mu se, to će i raditi. Ako roditelji hvale dobre ocene, nastojaće da ima dobre ocene. Ako mu to ne ide, može i nestašlucima i lošim ponašanjem privlačiti pažnju. Pažnja je pažnja, čak i kada je negativna. I ona je bolja nego da je nema uopšte.

Fotografija: Jelena Malešević (@jelena_malesevic_)

Da nam drame nisu korisne, ne bismo ih ni pravili

Naš prvi i osnovni problem je što potvrđivanje sopstvene vrednosti i dobijanje ljubavi tražimo od drugih ljudi, u spoljnoj sredini. To je ono što sebi ne pružamo dovoljno i mislimo da ćemo naš krug potreba za potvrdom i ljubavlju dopuniti, tako što ćemo iznuditi malo pažnje od dečka, malo ljubavi od sestre, malo potvrde od drugarice i šefa. Lepo je kada razmenjujemo ljubav sa drugim ljudima. To svakako treba raditi, drugima treba davati što više ljubavi. Problem je kada je ne dajemo sebi, pa zavisimo od one koju dobijamo od drugih. Ovo je često veoma veliki problem u partnerskim vezama. Po mom mišljenju, često se zaljubljujemo kada se pojavi neko ko je (makar i u kratkom periodu) spreman da nam pokloni svu svoju pažnju i ko potvrđuje našu vrednost svojim postupcima, komplimentima, poklonima. Tada se zaljubljujemo u osećaj sopstvene vrednosti. Problem je što taj osećaj nestaje čim ode osoba koja nam ga je pružala. A taj osećaj nam je neophodan i kada osetimo da ga gubimo, veoma često smo spremni na sve da bi ga zadržali. Tada se setimo kako smo manipulisali roditeljima da bi zadržali njihovu privrženost i isto to radimo u odnosima sa drugim ljudima. Razboljevamo se, ljutimo se, odbijamo komunikaciju, ulazimo u konflikte, pravimo sebi probleme u životu da bi ih ta osoba rešavala, ponašamo se kao žrtve, da bi nas drugi tešili, postajemo „najbolja domaćica, majka, supruga“, radimo sve  ono što drugi očekuju… Raznovrsnost taktika je gotovo neverovatna, od onih skoro bezazlenih do onih izuzetno destruktivnih po nas i druge. Jednostavno, manipulišemo svojim ponašanjem da bismo ostvarili neki cilj. To su najčešće dobijanje ljubavi, pažnje i potvrde sopstvene vrednosti iz okoline.

Da li svojim ponašanjem pokušavamo da privučemo tuđu pažnju?

Kada nešto uradimo, bilo bi dobro da se zapitamo zašto smo to uradili i šta želimo time da postignemo. Zašto nam je stalo da imamo sve desetke na fakultetu, zašto momku ispunjavamo svaki hir, zašto ukućanima kuvamo baš svakog dana? Ne kažem da to ne treba raditi, svako ima svoj stav, ali za sve što radimo treba iskreno da nađemo razlog. Nije dobro kada nešto radimo samo da bi dobili tuđu pažnju, potvrdu i ljubav. To nije prava motivacija za naša dela. Nije ni iskrena. Ljudi se nekad odriču i sopstvenih snova i zanimanja samo da bi dobili odobravanje drugih. Verovatno vam je poznato i ono:“Nemoj sine, šta će reći svet…“

Da li bih isto to uradila i da me niko ne gleda?

Kada nisam sigurna koliko mi je čista motivacija u vezi nekog postupka, kažem sebi sledeće: „Zamisli da si sama na svetu, da nema nikog da te vidi, pohvali, primeti ili prokomentariše to šta radiš. Da li bi i onda donela istu takvu odluku, da li bi i tad kuvala sebi drugo jelo svaki dan, da li bi i tad po ceo dan bila našminkana, da li bi i tad imala sve desetke na fakultetu… ? Tako možemo otkriti šta je to što radimo zbog sebe, a šta je to što radimo zbog drugih. Ne kažem da ne treba činiti neke stvari radi drugih. Lepo je dati drugima nešto do čega im je stalo. Ali ne radi odobravanja, već kao izraz ljubavi.

Moramo pružiti sebi ljubav i vrednovanje koje očekujemo da dobijemo od drugih

Kada uhvatimo sebe da čeznemo za tuđom ljubavlju i potvrdom, bilo bi dobro da počnemo da se bavimo sobom. Prvo treba da oprostimo sebi na tim sitnim ili krupnijim manipulacijama, zbog toga ne treba da osuđujemo sebe i da nas grize savest. To je samo znak da treba da naučimo da sebi pružimo bezuslovnu ljubav i da steknemo osećaj sopstvene vrednosti. To nije baš lako i zahteva dosta rada, ali se zaista isplati jer osećaj unutrašnjeg zadovoljstva ništa drugo ne može da zameni.

U narednom tekstu više o manipulativnom ponašanju drugih ljudi i o tome kako da prepoznamo da li smo se “upecali” u tuđu dramu.

Autor: Ana S.