Članci

Saša Đorđević – naslednici, deljenje znaja, prave vrednosti

U intervjuu za nedeljnik.rs Saša Đorđević govorio je o raznim stvarima, a ovo su delovi teksta koji pokazuju kako se postavlja jedan trener, vođa ekipe, učitelj, savetnik – mentor.

Mentorstvo

Citirao je  profesora Vladimira Koprivicu: „Šampioni prepoznaju šampione.“ 

„Kada je on to rekao, podsetio me je na moje početke, ne samo kao reprezentativca nego i kao igrača u Partizanu. U to vreme je Boban Petrović bio reprezentativac i drugi dan mog bitisanja u prvoj ekipi sa 16 godina, samo je upro prstom u mene i pitao: „Mali, kako se ti zoveš, koje si ti godište?“ Rekao sam: ’67. „A ja sam ’57, ti i ja smo generacija, dođi kod mene. Grbo, ti i ja više nismo cimeri, mali, ti si moj cimer“, zagrlio me je i uhvatio pod mišku i otvorio mi vrata velikog kluba. On je bio moj guru. To isto se dogodilo kad je ušao Bodiroga u reprezentaciju, već na prvom treningu sam ga zvao da igramo jedan na jedan, razgovarao sam sa njim, iako je bio dosta mlađi, ali nešto sam prepoznao u njemu.“

Naslednici

„Ono što smo moja generacija i ja uradili, to nismo nasledili već pozajmili od prethodnih. Jer kad nešto pozajmite, vi to morate da vratite još bolje onima koji dolaze posle vas.“

„Zadatak nekadašnjih vrhunskih asova je da postave svoja ramena ispod nogu ovih sadašnjih da bi im pomogli da se vinu u zvezde koje su oni dodirnuli. Mislim da to u jednom trenutku nismo uradili, i možda nismo dobili šansu kao generacija da postavimo svoja ramena.“

„Ne smemo da imamo izgovor, da se stalno pravdamo istorijom i nečim šta je bilo. Hajde da gledamo sadašnjost i u budućnost, hajde da gledamo šta mi možemo da prenesemo nekom drugom. Na nama je odgovornost da učinimo društvo malo boljim. Ja sam ambasador UNICEF-a i na to sam ponosan i mislim da je to moj mali doprinos celoj priči. Jer i ako u jedan mali broj te dece usadimo prave vrednosti koje UNICEF zagovara, i edukuje ih i daje im šansu za bolje odrastanje, postajaće kvalitetni mladi ljudi, i svojih familija i društva u celosti. Smatram da mnogo više moramo da se bavimo decom, da im upućujemo prave poruke.“

sasa_djordjevic_BetaAP

Greške

„Snaga je u tome da znam sopstvene greške, da ih kažem javno čak, i da iz toga izvučem pouku.“

Autoritet

„Autoritet mora da se zaradi, faktima, činjenicama, znanjem. Reći ću vam nešto: igrače ne zanima koliko znaš dok im ne pokažeš koliko ti je stalo. I kad im jednom pokažeš koliko ti je stalo, oni će ti dozvoliti da im pokažeš koliko znaš. E tada nije kraj. Tada moraš da im pokažeš stvarno koliko znaš.“

Prave vrednosti i deljenje znanja

„Kao čovek koji vodi ovo malo društvo moram da održavam prave vrednosti na svoj način i ukoliko su prave i iskrene, i prepoznaju ih ljudi kojima se obraćam, onda mi šaljemo pravu poruku. Zato bih voleo da što više mojih igrača i saradnika, i ljudi koji su uradili nešto dobro u životu, prenese to znanje na neki svoj način, ne samo nama u profesiji, trenerima i igračima, nego i mladim ljudima – kako mi to radimo, funkcionišemo i zašto.“

Pripremila: Milana M.

Preuzeto iz Teksta „Sale Đorđević: Pa je l’ sad shvatate, sinovi?“ sa sajta nedeljnik.rs. Tekst u celosti možete pogledati ovde.

Biti član studentske organizacije

Prethodni tekst bio je posvećen aktivizmu u najširem smislu. Ovaj tekst je konkretno o studentskim organizacijama, ali se principi mogu primeniti na bilo koju organizaciju. Za ljude koji nisu u organizaciji, često su reagovali kao da im sve to deluje kao velika sekta koja je sama sebi cilj. Bila sam aktivan član studentske organizacije svog fakulteta i to iskustvo mi je gotovo podjednako važno kao i gradivo koje sam naučila na fakultetu. Evo i zašto.

1. Saznate ko ste zapravo i ko su drugi

Aktivno učestvovanje podrazumeva da vam je stalo do ideja organizacije, bilo da su vaše ili vaših kolega, da se družite, radite zajedno. Naravno, veoma retko šta može da se sprovede odmah i bez ikakvih manjih ili većih problema. Naročito kada se radi duži vremenski period. Kroz to videćete ljude oko sebe kada su tužni, srećni, nervozni, kako reaguju kada su ljuti, iznervirani, umorni, kako reaguju na pritisak, kako reaguju kada nije po njihovom, a kako kada im se suprostavite, kako se ponašaju prema ljudima koji su im nadređeni, a kako prema sebi ravnima i podređenima. Isto tako i oni vide vas. Jednostavno, upoznate se potpuno, i tada jedni drugima posredno ili neposredno služite kao ogledalo – šta je drugima bilo teško da prihvate od vaših osobina, a šta su odmah prihvatili. Koliko ljudi sa kojima se družite ste zaista tako upoznali?

2. Učite od drugih i učite druge

Kroz prizmu tog poznanstva možete videti šta možete da promenite na bolje kod sebe, šta vam se dopada u reagovanju ili načinu razmišljanja ljudi oko vas. Rad u organizaciji je otvoren prostor za testiranje sopstvenih mogućnosti, za menjanje i rad na sebi. U organizaciji, rećiće vam kako bolje da uradite nešto, jer je i njima neko drugi rekao – iako znaju da vas to možda nervira, iako znaju da vam to možda ne prija – za vaše dobro, jer je i njima to neko ranije rekao – a ispostavilo se za njihovo dobro. Ili čak neće morati ni da vam kažu, u bliskoj saradnji videćete i sami kako se neke stvari mogu bolje uraditi: “Hej, pa može i ovako”. Uobičajeno okruženje – porodica, prijatelji, kolege sa posla – retko kada će vam reći u čemu grešite i šta bi i kako moglo bolje, nekada zato što to ne primećuju jer su tako navikli ili jer ne znaju kako da vam to kažu na pravi način ili ih prosto ne interesuje i za razliku od organizacije to je obično sredina u kojoj je sve ustaljeno i nema talasanja i promena.

3. Imate li petlje?

Studentsko organizovanje u cilju zaštite prava studenata i poboljšanja uslova studiranja nosi sa sobom izazov suprotstavljanja autoritetima i izmene postojećih, obično čvrstoukorenjenih pravila i stavova. Oni koji u tome učestvuju moraju se suprotstaviti nadređenima, argumentovano raspravljati i braniti zajedničko mišljenje. Kada dođete u takvu situaciju, onda možete videti da li ste u stanju da to uopšte uradite, imate li hrabrosti da nekome protivurečite ili vidite da ste vi mogli to da uradite, a da neki drugi nisu, kakav je osećaj stati pred pun amfiteatar svojih kolega ili pofesora da im nešto poručite. Jednostavno, to je lupa pod kojom se posmatra vaša ličnosti i karakter.

stud-orgSlika: Studentska unija Elektrotehničkog fakulteta, 2013. godina

4. Niste sami

Jedna od najbitnijih funkcija studentske organizacije, pored njenih osnovnih ciljeva, je da svojim članovima pruži osećaj da nisu sami. Ovo je izuzetno bitno svim članovima, a naročito onima koji su tek došli. Izvanredan je osećaj pripadnosti nečemu većem, nekoj ideji, grupi ljudi koje smatrate kvalitetnima, zatim osećaj sigurnosti da će vam se neko naći ako imate problem koji ne znate sami da rešite, ili da će znati da vas uputi na nekoga ko će vam pomoći, da ima ko da vas podrži i kaže: “Možeš ti to, bilo je drugih u sličnoj situaciji koji su uspeli”, da se zajedno smejete, delite brige i probleme, radite, učite, menjate se.

5. Lojalnost

Ta pozitivna energija, osećaj sigurnosti, savet, pomoć, podrška, budi zahvalnost i potrebu da se uzvrati istom merom – kao što je vas neko podržao, da podržite i vi drugog, kao što je vama neko pomogao da pomognete i vi drugom, kao što je vas neko zaštitio da zaštitite i vi drugog, kao što je vas neko nečemu naučio da naučite i vi drugog, kao što je vas neko ohrabrio, nasmejao, ulio samopouzdanje, da uradite isto i vi za druge. Bezuslovno, kako vam je dato, bezuslovno tako i vraćate i to je osnov za funkcionisanje zdrave organizacije.

6. Iskustvo i poznanstva

Kroz organizaciju ćete upoznati sigurno mnogo ljudi koje inače nikada ne biste – kolege sa fakulteta (od genijalaca do potpunih dileja), profesore iz drugog ugla, administraciju, onda saradnja sa kompanijama, drugim organizacijama itd. Naučićete da budete deo kolektiva, što je važno za vašu kasniju profesionalnu karijeru, čime god da se bavite. Pored toga, možete da naučite izuzetno korisne veštine – od toga kako da napravite dobru prezentaciju, napišete biografiju, formalni mejl, zahtev, molbu, kako izgleda ugovor, razgovarate zvanično i ostale poslovne veštine, a to je izuzetna dopuna formalnom obrazovnom sistemu. Da upotrebim frazu: to je bitna stavka u biografiji – neće poslodavac pomisiti da ste eksperti na osnovu toga što ste bili deo organizacije, ali to će mu svakako dati veće poverenje u to da niste asocijalni, da ćete se uklopiti u tim i lakše adaptirati na uslove u njihovoj kompaniji od nekoga ko je samo studirao.

7. Pauza u pravom trenutku

Ipak, ne zaboravite da ste na fakultetu prvenstveno radi studija, te da u pravom trenutku treba da napravite pauzu od angžmana u organizaciji ili da ga smanjite na meru koja će vam omogućiti da nesmetano učite. To je takođe vaš plan i vaša odluka i u slučaju da vas rad u organizaciji povuče, može se desiti da ispiti ispaštaju, a to je loše i za vas i za organizaciju. Zato je važno da dobro balansirate i da imate mere u svemu što radite tako da možete postići i jedno i drugo sa uspehom (praktična vežba za rad više stvari od jednom i za rad pod pritiskom ;)).

Na kraju, nikada nemojte smetnuti sa uma da organizacije nisu nikakve fantomske konstrukcije, već ljudi koji ih čine, a lični doživljaj organizacije, koliko možete da dobijete i koliko možete da pružite zavisi samo od vašeg ličnog angažmana i interesovanja. Možete steći životna prijateljstva i neprocenjivo iskustvo, a treba da uložite smo malo volje i vremena.

Autor: Milana M.

Zašto aktivizam?

Odakle dolazi aktivizam?mentorke-mala

Interesantne i inspirativne priče na prvom okruglom stolu u okviru projekta „Podeli svoje znanje postani mentorka 2013/2014“ na temu aktivizma mladih. Predstaviću vam aktivizam kroz svoje viđenje i reči učesnica okruglog stola, od kojih je svaka društveno angažovana.

“Aktivizam je osećaj brige za zajednicu, empatija, osećaj pripadnosti nekoj zajednici i osećaj moći da se u toj zajednici nešto može postići ličnim delovanjem, pokrenuti, promeniti” – otvorila je okrugli sto Maja Bobić. Iza ovih možda kompleksnih naziva i pojmova suštinski se kriju jednostavne i životne stvari. Sve postaje mnogo prijemčivije, kada zaista vidite ljude koji se time zaista bave i kojima je aktivizam deo života. Evo o čemu je zapravo reč.

Prihvatanje, a ne promena

“Trenutni stav većeg dela populacije mladih je prihvatanje, a ne promena.” To znači da su mladi ljudi većinom prepušteni spoljašnjim okolnostima i dešavanjima, drugim ljudima i medijima koji im dominantno određuju način ponašanja i života. Ne postoji osećaj vlasti nad sopstvenim životom, već je on sveden na reagovanje na spoljašnje okolnosti. Pri tome moram da napomenem da promena ne mora nužno da znači ispravljanje “krivih Drina”. Naprotiv, promena je i napredak od danas do sutra, evolucija. “Mladima nedostaje kritičko mišljenje. Mladi se ne osećaju odgovornim za postupke i promene u sredini u kojoj žive. Preduslov za pokretanje promena i akcija je vera u sebe i sopstvenu vrednost. Cilj KOMS-a je upravo da podstakne mlade da da se uključe, da pruži mogućnost za delovanje i da na organizovani način predstavi stav mladih pred državom.” – podelila je sa nama Marija Bulat, generalna sekretarka KOMS-a.

Lični razvoj

Ipak, od predhodne priče razlikuje se 20% ljudi. Primetili ste da u vašoj okolini ima ljudi koji uvek i svuda stižu, svuda ih ima i sve ih interesuje.

“I u programima edukacije za mlade, koje je sprovodi Ministarstvo omladine i sporta, može se videti da se imena ponavljaju”, rekla je Snežana Klašnja iz MOS-a. To su ljudi koji su shvatili da je jako važno da ulažu u sebe, da se razvijaju i napreduju, kako bi sa što više znanja i veštine mogli da ostavre što veće rezultate. Aktivizam je širok prostor za lično napredovanje i nakon glavnog cilja na koji je aktivizam usmeren (dakle neka promena u društvu, humanitarne akcije, poboljšanje obrazovnog sistema, borba protiv narkomanije, borba za bicikliste na ulicama itd) lično napredovanje je najveći dobitak.

Vera u sebe

Kada radite sa različitim ljudima, mnogo toga možete da naučite i steknete neprocenjivo iskustvo. To ne mora biti konkretno znanje i veština, već i shvatanje sopstvenog potencijala, jačanje karaktera i vere u sebe:
– “Ali kako ću ja to?
– Ti to možeš!
– Kako?
– Možeš sve što hoćeš. Počni od toga i zapitaj se zašto si baš ti izabrana?”
Na taj način je Biljana Rakić dobila podršku i došla do spoznaje da može, oslobodila se straha i preuzela odgovornost za to što radi.
Imaš prava na svoje mišljenje i možeš da iskažeš svoje mišljenje.
“Ne čekajte savršene uslove, samo krenite.’ – poruka je Margarite Nedeljković, koja je praktično kao devojčica pokrenula sopstvenu proizvodnju vegetarijanske hrane, pored početnog neodobravanja okoline.

ak1

Pronalaženje svrhe

Još jedan od izraženih elementa aktivizma je osećaj svrhe, osećaj da zaista radiš nešto važno. Taj osećaj daje energiju, elan, smisao svakodnevici. Aktivizam ne mora biti samo dodatna aktivnost, nego se čitavi poslovni poduhvati mogu okrenuti u tom smeru (socijalno preduzetništvo). Najvažnije je postojanje ideje i svrhe koja donosi poboljšanje. Nikoleta Kosovac počela je svoju priču o aktivizmu, pričom o svom prethodnom poslu: Posle celog radnog dana imala je osećaj kako da se suštinski ništa ne dešava. I odlučila je da to promeni kroz pokret Lice Ulice.

Tim

Obrazovni sistem i sistem vrednosti favorizuje pojedinca ispred organizovane grupe. Ako se osvrnemo oko sebe, svet tako ne funkcioniše – niko nije izolovan pojedinac, već deo nekih grupa, kao što je na primer kolektiv na poslu, porodica, durštvo. Što su ljudi u takvim grupama više okrenuti jedni ka drugima, to te grupe bolje funkcionišu. Sada, čak i oni koji žele da se organizuju, okupe ljude da rade na ideji, poslu, projektu, uglavnom ne znaju kako bi to sve započeli. “Raditi u dobrom timu daje siguran prostor u kome se mogu izneti svoji stavovi i mišljenja, pri čemu se ostali ne moraju slagati sa vašim stavom, ali će ga poštovati” kaže Biljana Rakić. Osnova dobrog tima je svrha toga što tim radi – svrha ka daje smisao poslu svakom članu tima da da sve od sebe.

Povezivanje

Aktivirajući se sretnete i upoznate mnoge ljude – što namerno, što slučajno. To iskustvo samo po sebi je bogatstvo, bez da ti je ikada zatrebalo da znaš nekoga ko može da ti pomogne. Dirljiva priča Marina Simeunović, romske studentkinje Pravnog fakulteta u Novom Sadu. “Upisala sam se na budžet bez stimulativnih mera, tada nismo ni znali da postoje.” Okupljanje studentkinja romske nacionalnosti i angažman na obrazovanju i napredku ostalih sunarodnika sa jedne strane Marinina je svakodnevica. Ona je svoj angažman počela, kada je počela da radi kako bi mogla da se izdržava, čak i pored protivljenja porodice, naročito oca. Tada je naišla na brojne probleme i prepreke u pronalaženju posla. Sve koji smo prisustvovali okruglom stolu dirnula je priča mlade, obrazovane žene koja se ceo život susreće sa mnoštvom predrasuda, ali koje je nisu porazile, već naprotiv, dale joj podstrek da se angažuje, pomogne, promeni i ličnim primerom pokaže koliko se može postići. Na kraju, svima je skrenula pažnju na loš položaj mladih Roma, i da se njihovim problemima ne posvećuje dovoljno pažnje ni od strane države ni NVO sektora koji se bavi omladinskom politikom.

Ako do sada niste učestvovali ni u jednoj akciji, volontirali, dobrovoljno radili – probajte. Potrebno je samo malo vremena i truda. To nije izgubljeno vreme, nikada – ovakvim angažovanjem pronaćićete istinsku svrhu svog života. To ne mora da bude to na čemu radite kao aktivista, već sam odgovor na pitanje: “Bože, šta ovim ljudima daje takvu energiju i elan? Šta ja mogu da radim sa takvim elanom?”.

Autor: Milana M.