Članci

Kako da usmeriš i zadržiš fokus na 10 ličnih prioriteta

Neki ciljevi, neko planiranje, beskonačna To Do lista, vreme za koje ne znamo gde nam odlazi, stvari za koje znaš da treba da uradiš, ljudi kojima moraš da odgovoriš. Osećaj da ti nešto nedostaje, “Samo još ovo da završim, pa ću onda moći da uradim to i to…” i tako čim se privede kraju jedno “samo još ovo” pojavi se novo, još veće, “samo još ovo”.

Gde si tu ti?!

I da li znaš koliko je onoga što želiš da radiš u tvom danu? Ne nekom posebnom, nego bilo kom, običnom danu tvog života? Da li imaš SVE ono što želiš da imaš? Znaš li uopšte šta je to? Da li si onaj/ona koja želiš da budeš? Da li znaš kakav je to OSEĆAJ? Kada ćeš postati baš to što želiš da budeš? Da li znaš na koji način ćeš to ostvariti? Da li misliš da to možeš ostvariti? Da li si u stanju da prihvatiš sve što ide uz tvoje ostvarene rezultate?

Šta je 10 najvažnijih rezultata koje želiš da kreiraš

Eto baš to je bio efekat prvog dana treninga Manifesting. Da stanem, zagledam se u sebe, pogledam na svoj život. Nije da to nisam radila ranije, i to koliko puta. Sada je glavna stvar bila u tome što me je neko spolja ograničio da tačno definišem šta hoću, a ne da odmah krenem u pravljenje planova, akcija, predviđanje prepreka za 30+ stvari koje su mi na pameti. Bila sam ograničena da definišem 10 najvažnijih stvari i to bez da planiram akcije unapred, bez da kalkulišem koliko je i kako to nešto realno. Primetićete da sam napisala rezultata, a ne ciljeva. Koja je razlika između ta dva? Jednostavno, cilj se može promašiti ili pogoditi, a rezultat se kreira. Tako dolazimo do nove difinicije neuspeha koja kaže da je neuspeh samo rezultat koji je drukčiji od onoga koji smo očekivali.

Imamo ogrančeno energije

Ograničavanje liste na 10 najvažnijih rezultata koje si spremna/spreman da kreiraš i primiš, fokusira energiju na jedno mesto – na ono što je TEBI najvažnije. Kada nemaš jasno definisane prioritete koji su ti stalno na umu, kako onda možeš da znaš kada nečemu ili nekome da kažeš DA ili NE? Tada okolnosti i drugi ljudi počinju da upravljaju tvojim životom. Tačno je da ne treba biti rigidan i da treba dati šansu – ljudima ili novim stvarima koje se pojave, ali kada svoje vreme i energiju utrošiš na nešto, u danu od 24 časa, onda je nemaš za nešto drugo. To je tako jednostavno, a tako se lako smetne s uma.

Inspiracija i fokus

Osim toga, kada tačno definišeš ono što želiš da imaš ili da budeš, čak i da trenutno nemaš ideja kako da to realizuješ, kada aktiviraš malo više “male sive ćelije” kako kaže detektiv Herkul Poaro, sigurno ćeš nešto uspeti da smisliš. Meni je to kao i zadaci iz matematike – ako imam samo 10 koje rešavam, koliko god da su teški, posle nekog vremena ću uspeti. Ako imam 200 zadataka i stalno dolaze novi, onda ću verovatno preskočiti teške i rešavati one zabavne ili lagane. Dakle čak i kada nemaš trenutno ideju kako nešto da rešiš, fokusiranjem na to doći će i ideje. Kada definišeš tačne akcije koje treba da preduzmeš, videćeš i koje su stvarne prepreke i ono što je potrebno da zaobiđeš ili rešiš. Ponekad će se i rešenja pojaviti “niotkuda”, kada znaš šta tačno tražiš.

Zašto ne krenuti odmah na detaljne planove

Pre sam tim mnoštvom i instant planovima akcije sklanjala fokus sa stvari koje su mi bitne, ali za koje ne vidim odmah šta bih mogla da uradim da se nešto promeni i da to ostvarim. Nekako je lakše raditi ono što znaš kako da uradiš. A ako ti je nešto važno, a nije ispunjeno, pre ili kasnije te pogodi svest o tome. Na primer harmonični odnosi sa porodicom – da li ti je to važno, da li je onako kako želiš?

Drugi razlog zašto ne prelaziti odmah na planiranje do detalja je to što neke stvari mogu delovati nerealno, iracionalno i kao nešto što treba modifikovati, umanjiti, spustiti, redefinisati. Treba biti realan, ali samo u okvirima ove naše Njutnove fizike. Kako kaže Neva Rajković koja vodi ovaj trening: U okviru Njutnove fizike nije moguće da letimo odavde do Londona na sopstveni pogon (mašući rukama) ali je moguće postići sve što smo zaista spremni da postignemo. Kada svoje “velike” želje umanjiš, svedeš na ono što je opšteprihvaćeno kao realno i dostižno, onda em ograničavaš sebe em im oduzmeš energiju, draž, strast!

Fotografija: Stefan Barna

Korak po korak

Zlatno pravilo: “Korak po korak.” E baš tako onda ideš ka ostvarenju onoga što želiš. Za svaki od onih 10 unapred definisanih rezultata. Jedan korak na dan. Svakog dana makar jedna, makar i minimalna akcija ka onome što ti je važno. Tako znaš da činiš ono što je potrebno, čak i onda kada nemaš potpunu sliku celog procesa.

Zaglavljivanje u proces

Sa druge strane, ako nemaš potpunu sliku a pokušavaš da do najsitnijih detalja definišeš način dolaženja do rezultata, time eliminišeš sve ostale moguće načine dolaska do željenog rezultata. Tada prebacuješ fokus sa samog rezultata na proces dolaženja do njih. Problem kod ovog pristupa definisanja procesa je što mi možemo da definišemo načine kako da do nečega dođemo samo na osnovu svojih prethodnih znanja i iskustava. Kada se slepo držimo tako definisanih puteva, ograničavamo svoju kreativnost rešavanja situacija, nismo otvoreni za neke druge načine i ne pada nam na pamet da razmišljamo “out of the box”. Na taj način ćemo toliko biti fokusirani na sam proces da nećemo obratiti pažnju na druge mogućnosti.

Definisanjem procesa kreiranja rezultata ograničavamo sebe se na svoja prethodna znanja, na ono što smo bili i znali u momentu kada smo definisali taj process i isključili smo opciju da je moguće da se i mi razvijamo i postajemo pametniji i kreativniji u toku postizanja svojih rezulatata.

Šta onda kada ne ide?

Sve što sam napisala je jednostavna i lepa priča i lako se primenjuje i prati – kada sve ide kako smo želili ili bolje od toga. Izazov nastaje onda kada – ne ide! Upravo ovde je ključan momenat kada pravimo razliku između onoga što smo ranije bili i onoga što želimo da postanemo. Ako nešto ne ide, odgovorite sebi iskreno na sledeća pitanja:

  1. Da li sam učinila/učinio sve što je u mojoj moći da uradim to što je bilo planirano za taj dan? Ako nisam, zašto? Kako to da nadoknadim? Ako jesam, šta je onda to što se našlo na putu između mene i mojih dostignuća? Kako to da prevaziđem?
  2. Da li sam bila raspoložena kako sam želela da budem ili nisam? Ako nisam zašto? Šta je to što mi je pokvarilo raspoloženje i promenilo stanje svesti i udaljilo me od mojih rezultata? Šta ću da uradim sa tim?

Za mene lično, najveći problem je bio sada već konstantni osećaj da “vreme ističe” i da nisam uradila dovoljno i da nisam na mestu na kom bi trebalo da budem sa ovim godinama, znanjem i obrazovanjem. (Još jedno uverenje?) To me ubacuje u stanje nervoze, žurbe, stalnog kolebanja, osećaja da gubim vreme i da kada uzmem da radim nešto što nije najviši prioritet (a zna se bi doktorat trebalo da bude najviši prioritet u životu svakog doktoranta!?) osećam nervozu, grižu savesti i bukvalno upropastim sama sebi zadovoljstvo bilo čega drugog što radim. Onda ili postanem depresivna ili upadam u iskušenje da tu nervozu lečim na različite načine. Dva omiljena su grickanje i trčanje do iznemoglosti. Problem je što se ovo na kraju završi emotivnom ili fizičkom iscrpljenošću i onda je i moja efektivnost u radu značajno smanjena, što me onda zatvara u začarani krug, nervoze, neefektivnosti i bežanja od svega toga.

Kako prekinuti začarani krug?

Jedan dan, kao rešenje za lečenje nervoze izabrala sam jedan nov, konstruktivan način: sređivanje terase (sa sve pranjem stakala koja je zastakljavaju što je realno posao za alpiniste). Tako je terasa posle tri godine konačno postala funkcionalna u smislu da na njoj može prijatno da se provodi vreme. Ispostavilo se da, osim što sada imam sređenu terasu na kojoj se može sedeti kada je lepo vreme, vrlo rado baš tu sednem i skoncentrisano radim! O glavnom rešenju, koje je za mene bilo ključni uvid i promena pisaću zasebno (jer je zaista odvojena tematika). Dakle, nešto je potrebno promeniti, a za to je potrebna je svesnost, iskrenost prema sebi i spremnost na akciju da bi se došlo do te neke stvari. Šta je to što je u mojoj moći i što mogu da uradim na drugačiji način? Radeći iste stvari, na isti način, suludo je očekivati da dobiješ drugačije rezultate.

Doslednost je najbitnija

Ono što mi je često bežalo iz vida je doslednost u sprovođenju postupka i stvaranju navike. Ovo je drugi jako jako važan momenat sa Manifestinga: za ostvarenje rezultata važno je svakodnevno i uporno podsećanje sebe na izabrane rezultate i definisanje i sprovođenje akcija koje vode do njih, sve do nivoa kada to postane navika. Dobre navike i rutine su izuzetno važne jer oslobađaju energiju koju inače trošiš na banalne odluke (da li da se prvo istuširam, doručkujem ili namestim krevet). Ovako to postane automatska radnja. Počneš to da primenjuješ kao recept, a onda te inercija vuče dalje i kada ti nije do nečega. I ne, nisam uspela svaki dan, savršeno od početka do kraja. Ali svaki put kada ispadnem iz rutine, primenim dobro poznatu formulu – samo se vrati onome što radiš. Za izgradnju bilo koje nove navike potrebno je u proseku dva meseca [*], mada je to moguće i za 18 dana.

Da li prihvataš izazov?

Autorka: Milana M.

[*] Po istraživanju Jeremy Dean-a, psihologa i doktoranta na University College London ispostavilo se da u proseku treba 66 dana da bi se stekla nova navika. U istraživanju je učestvovalo 96 dobrovoljaca kojima je bilo potrebno između 18 dana i osam meseci.

Rezultati ankete: Srbija ili inostranstvo

U ovom članku su rezultati ankete Srbija ili inostranstvo koju smo pokrenule Jovana Miljanović i ja sa ciljem da se sagledaju prednosti i mane života u Srbiji i inostranstvu kroz realne životne priče. Evo šta smo saznale.

Struktura ispitanika

Anketirano je 78 osoba, od kojih je skoro 50% živelo u više od 2 inostrane zemlje.

Prednosti van?

Stručno usavršavanje, kultura poslovanja, veći projekti, veliki izbor poslova, adekvatna zarada,
više mogućnosti, više poslova, uređeni sistemi, multikulturalnost, rezultati zavise isključivo od ličnog truda.

Prednosti ovde?

Porodica, prijatelji i doprinos društvu, poznanstva, poznavanje kulture, znanje, manji pritisak i kontrola od strane sistema, maternji jezik, bliskost, poslovni kontakti, poznavanje tržišta, klima.

Mane Van?

Usamljenost, osećaj neprilagođenosti, nepripadanje, uvek si stranac, preispitivanje, previše birokratije, niko nikome neće pomoći, podredjenost poslu, sterilnost uštogljenost, površnost i sebičnost, nedostatak familije na koju mozete da se oslonite, etiketa ‘stranca’, shvatanje prijateljstva na drugaciji nacin, tj.po potrebi. Shvatanje ljubavi i veza takodje na drugi nacin. Neminovno je da se izgube kontakti sa ljudima, iako smo prethodno bili bliski. Nepoznavanje kulture i toga kako stvari funkcionisu. Nemogućnost da prisustvuješ svim važnim događajima u zivotu tvojih prijatelja.

Specijalno za SAD

Puno vremena provedeno u prevozu, skupo zdravstveno, nema spontanosti, teško je probiti se u poslu zbog nedostatka kontakata; Stres na svakom koraku. Sistem koji je napravljen za bogate a ne za sve građane podjednako.Licemerni odnosi pa čak i među najbližima. Lažan utisak sigurnosti-odnosno kad to provališ ozbiljan utisak nesigurosti.

Mane ovde?

Nesigurnost svake vrste, nepostojanje sistema, loša biznis etika, potplaćenost većine ljudi, korupcija, zakoni koji uništavaju poljoprivredu, letargija i apatija, bahatost, previše posla, nepoštovanje tuđeg rada, vremena, znanja; napetost, agresivnost, nedostatak tolerancije, muvanje na svakom koraku, ljudi su izgubili nadu, korupcija, nepotizam, arogancija, volontiranje do besvesti, nemogucnost da se uštedi.

 

Kompletne rezultate ankete u pdf fajlu možete pogledati na linku Inostranstvo ili Srbija, a u nastavku su izdvojeni najzanimljiviji komentari:

Najzanimljiviji komentari

“Ukoliko mozes da zaradis pristojnu platu u Srbiji, radis na sebi – zdrava ishrana, gym, kultura, okruzis se pozitivnim ljudima na poslu i privatno, moze i ovde lepo da se živi. ” – V.M. dr elektrotehnike, Belgija/Lihtenštajn

“Promena sredine je velika stvar. Ako si željan istraživanja – istražuj, ako si željan sigurnosti – budi tamo gde ti je najsigurnije, ako želiš da zaradiš – pokušaj na sve načine, ako želiš da učiš – uči. U svakom slučaju, ako ne znaš šta je bolje, probaj. Život je sačinjen od rizika i lepih stvari. Na tebi je da prelomiš.” – B.S. menadžer prodaje, Mađarska/Austrija

“Odlično je iskustvo doći u inostranstvo i pomerati svoje granice. I dobar osećaj da uvek možeš da se vratiš. Ali želis da se vratiš u malo bolju zemlju od one iz koje si otišao. ” – B.P. farmaceutkinja, Norveška

“Sledite svoj unutrasnji glas. Gde osetite da je vas dom tamo budite. Nije vazno gde. Nekome je to Srbija, nekome je to druga zemlja. Ali ne vodite se novcem, ocekivanjima drugih itd, vec svojim osecajem slobode i srece! Veliki pozdrav!” – A.G. fitness instruktorka, Ujedinjeni Arapski Emirati

“Odlazak u inostranstvo je svakako jedno iskustvo koje preporučujem svakome, možda nije za svakoga, svako ima razloge da ostane ili ode ali u redu je pokušati radi sebe lično. Otići i vratiti se sa bogatim iskustvom svakako ima mnogo prednosti. ” – M.M. inženjer softvera, Češka

“S obzirom da zivim u jako dalekoj zemlji, cesto me pitaju kakav je zivot u Čileu. Istina je da ce svuda postojati bolje i losije stvari, i da na kraju, osim u ekstremnim situacijama tipa rata, diskriminacije na rasnom, nacionalnon ili bilo kom drugom nivou i sl, ne menja mnogo gde zivimo, vec kako zivimo i koliko je taj zivot koji vodimo u skladu sa onim o kome mastamo. Nekome prija toplija klima, topliji ljudi, nekome ne. Nekome su tacnost i funkcionalnost sistema vise, nekome manje bitni. U svakom slucaju, ne treba se plasiti probati, kao sto ne treba ni gledati na povratak kao na poraz. Svuda nam moze biti dobro ukoliko se okružimo pravim ljudima i zivot ispunimo pravim stvarima!” – J.Đ. profesorka italijanskog, Čile

“Sve ono što bilo ko očekuje od odlaska u inostranstvo može naći i ovde uz dovoljno uloženog truda. Taj trud , ako ne i veći , će biti neophodan ako se presele u neku drugu zemlju jer će to biti deo njihovog opstanka preživljavanja ali bukvalno. Ko je to shvatio vratio se nazad i ne kaje se jer je sad svoj na svome sa jednim velikim iskustvom i sa svesnošću da sve samo od njega zavisi. Raditi na sebi je najbitija stvar jer ko je izgrađen i radi ono što voli dobro mu je gde god da je . Meno je ovde sjajno i sada sa sigurnošću tvrdim da mi je bolje nego tamo. Radim posao koji volim za manje pare ali sa manje troškova . Odnosno ako bi pokušao da napravim poređenje ovde imam mnogo više posla i veće mi je zadovoljstvo da radim. Novac koji ovde zaradim je manji ali i sa njim živim odlično. Dok sam stres sveo na minimum.” – I.S. trener, SAD

Autorka: Milana M.

 

Izgovori – Kako da ih prepoznamo i prestanemo?

U prethodnom tekstu pisala sam zašto nastaju izgovori i zašto nemamo ništa od toga da sami sebe kinjimo i mučimo. Sada hajde da ih nađemo sistematski nađemo svoje izgovore i nešto sa njima uradimo. 

“Ko želi nađe način, ko ne želi nađe razlog.”

Šta su uopšte izgovori?

To su razlozi koje dajemo sebi ili drugima zašto nešto ne možemo da uradimo ili još nismo uradili. Kada je nešto izgovor, a ne stvaran razlog? Upravo kada nije stvaran, objektivan, realan, racionalan. Izgovor je u stvari iracionalan, podsvestan razlog zašto da se nešto ne uradi ili zašto nešto ne može da se uradi.

Nekome izazov, nekome ništa posebno

Ono što je za nas lako, jednostavno, prosto i logično, za nekog drugog je možda viša matematika. I onda nama svi razlozi te druge osobe mogu delovati kao izgovori. Isto važi i kada sami sebe poredimo sa drugima. Kako ja nešto ne mogu kao on/ona? Zašto ja to ne mogu tako? Primer: drugarica voli da pojede jednu kockicu čokolade i posle toga uopšte nije u iskušenju da nastavi – njoj je to dosta. Za većinu ljudi koje poznajem za tako nešto potrebna je veoma jaka samokontrola.

Fotografija: Vladimir Tomić

Još jedan čokoladni primer. Želite da smanjite količinu čokolade, čokoladica i slično koju pojedete u toku nedelje. Ali to nikako da se desi – te samo još jedna kockica, te samo još danas, te sad sam bila pod stresom, te nervozna sam ne mogu da se skoncentrišem itd. I to jesu izgovori, potrebna je odluka i istrajnost da zaista prestanete. I potrebna je energija. Sa druge strane, kakav je izazov za nekoga da prestane da jede čokoladu – ako uopšte ne voli čokoladu? Nikakav. Svako ima svoje lične izazove.

Izgovor ili pravi razlog?

Kada god opravdate sami sebi ili drugima zašto nešto nije stiglo na dnevni red i govormo: „Nemam vremena/novca/znanja da uradim to i to“, zamenite to sa „Nije mi prioritet da uradim to i to“. Kako vam to sada zvuči?

Napravi listu svojih izazova i izgovora

Da bi se oslobodili izgovora, prvo treba da ih postanemo svesni. Hajde sada da u roku od 3 minuta napravite listu stvari koje stoje na čekanju:
1. Stvari koje treba da završimo, a smaraju nas, teške su nam
2. Stvari koje želimo da uradimo, ali nikako da se po tom pitanju nešto desi.
Smernica: redovne obaveze, održavanje kuće, ishrana/trening i zdravje, lični izgled, porodica/prijatelji i međuljudski odnosi, napredak na poslu, učenje jezika/neke druge veštine, hobi.

Za svaku od tih stvari, napišite sebi razlog zašto to niste uradili. Obavezno napišite jer tako realnije vidite šta vas koči! Kako vam se čini lista? Možda će kada napišete delovati bezveze ili blesavo i odmah ćete shvatiti da nešto baš sada i možete da uradite!

Šta drugi misle?

Pitajte ova ista pitanja vama bliske ljude: da li i kada vi nešto odlažete/nemate vremena itd. Neka to budu vaši prijatelji, kažite im da im veoma znači njihovo iskreno mišljenje (dakle da ne bude ulepšano). Da li su vam rekli ono što ste vi već napisali? Da li su vam rekli nešto što niste znali? Da li su vam dali predlog za akciju?

Kako da uhvatim sebe kada pravim izgovor?

Potrebno je biti svestan sebe i zašto nešto radimo. Potrebno je biti iskren prema sebi. Svaka neiskrenost je opet sama po sebi izgovor. To je nesuočavanje. Često nam je teško da budemo iskreni prema sebi jer sami sebe osuđujemo. Od toga nemamo ništa. Sa druge strane, preuzimanje odgovornosti – to nije samoosuda. Preuzimanje odgovornosti je znanje i svest da naše akcije imaju posledice prema nama samima i prema drugim ljudima oko nas.

Preuzimanje odgovornosti je znanje i svest da naše akcije imaju posledice prema nama samima i prema drugim ljudima oko nas.

Akcija

Ko želi da ide dalje, može da napravi i listu akcija: šta je prvi korak koji treba da uradim da bi se desilo to i to? Na primer: ako je jedna od stavki želim da krenem u teretanu, a razlog je da me je sramota jer ništa ne znam o tome, prvi korak može da bude nešto od sledećeg:
1. Pozvati drugaricu X koja ide u teretanu redovno i dogovoriti se sa njom da odete zajedno
2. Pronađi na internetu najbližu teretanu kući/poslu, pozovi telefonom ili idi i pitaj kako da počeneš?
3. Pronađi neki od videa i pogledaj kako to izgleda.

Da li su vam ovi tekstovi pomogli da nešto promenite? Pišite :)

Autorka: Milana M.

Izgovori – Šta su uzroci izgovora?

Koliko puta ste čuli: “Bez izgovora!”, “To su sve izgovori!”, “Prekini sa izgovorima!” To je obavezan savet za svaki recept uspeha. U poslednjih par dana počelo je da mi para uši. Da je to tek tako svako bi odmah prekinuo sa izgovorima i urardio to od čega ga izgovori dele. Zato sam rešila da odem jedan korak dalje od saveta “prestani sa izgovorima”. Evo šta su uzroci izgovora.

Nešto nam se ne radi iako mislimo da bi to trebalo raditi

Na primer, rešili ste da počnete da trčite. Otišli ste jednom ili dva puta, ali za taj treći put nikako da nađete vremena/energije/motivacije/društva/dobru stazu/dobro doba dana/hladno vam je/vruće vam je/patike vam nisu najudobnije itd. Iza toga je obično nešto ovako: nervira me trčanje/nema poente/smara me/dosadno mi je, a mislim da bi trebalo da trčim jer je to dobro za zdravlje/treba više da se krećem/svi sad trče/trčanje je navika uspešnih itd.
Šta je to što smatrate da treba da uradite „jer je korisno“, ali nekako niste srećni zbog toga?

Nečega se plašimo vezano za ono što želimo da uradimo

Na primer, stvarno želite da krenete na kurs jezika ili na treninge u teretani. Ali nikako da to i uradite. Nikako da nađete vremena/zgodno mesto/termin koji vam odgovara/cenu itd. Ono što je obično u našoj glavi iza tih razloga i nama samima deluje smešno: sramota me je, biću tamo najgori/najgora, smejaće mi se, napraviću budalu od sebe itd. Dakle ovo su sve moguće vrste naših strahova. 


Video: Slobodan Marčetić – Trening paraolimpijaca i učesnika POI u Riu Rastka Jokića

Ono što želimo kosi se sa nekim našim uverenjem

Ovde ću dati lični primer – mobilni telefoni. Ko god me zna malo bolje, sigurno zna i da je svaki moj telefon upotrebljavan do stadijuma raspadanja i malo preko toga, model je naravno uvek bio uveliko zastareo i trajao je duže nego što je iko planirao da se taj uređaj upotrebljava. I odlažem kupovinu novog iako poslednjih par meseci upotrebe postanu naporni i iritantni. Moji izgovori za kupovinu novog telefona: treba mi vremena da ja to lepo pogledam/ne mogu da se odlučim za model/hoću da uporedim cene i nikako da nađem vremena za to. Ono što je zaista razlog je moje uverenje da je „greota bacati pare na novu stvar kada stara i dalje radi“. Kupovina novog telefona direktno se kosi sa tim i čini me da se osećam loše, i tek kada potpuni ne otkaže ili korišćenje stvarno postane nepodnošljivo.

Fotografija: Vladimir Tomić

Ono što želimo da uradimo (mislimo da) zavisi od druge osobe

Ponekad nam zaista treba odobrenje šefa/nadređenog/uprave stanara/profesora da bi neke ideje mogli da sprovedemo u delo. Nekada, ono što odlažemo iako želimo to da uradimo ili da rešimo neki problem jer mislimo da se nekome to neće dopasti ili da će se zbog toga uvrediti ili osećati loše. Na primer farbanje kose/šišanje/brijanje brade/puštanje brade – nama se sviđa ideja ali imamo dragu osobu u okolini koji to otvoreno kritikuju – roditelji/partner/prijatelji. Drugi primer, nešto treba popraviti u kući, prijatelj vam je obećao da će pomoći, ali nikako da nađe vremena. Vi ga čekate i ne zovete majstora da se prijatelj ne bi uvredio. Činjenica je da stvari i dalje stoje ne popravljene.

Šta sa tim?

Najjednostavnija stvar koja meni često pomaže je da se fokusiram i podsetim sebe zašto mi je važno da nešto završim ili zašto nešto želim da uradim. To me ohrabruje da i pored svih izgovora i odvraćanja uspem da završim stvari. Od kinjenja same sebe zašto nešto nisam uradila nemam ništa. Ali, sasvim je druga stvar preuzeti odgovornost za svoje postupke i za sve ono što nisam uradila ili radim iz izgovora. Jer život iz izgovora nije u skladu sa onim što duboko u sebi želim.

Autorka: Milana M.

Srbija ili inostranstvo

U razgovoru sa prijateljicom Jovanom Miljanović, spontano, kao važna zajednička tema iskočila je priča: Srbija ili inostranstvo? Ostati ovde ili otići preko? Obe smo išle i varćale se i proživele ovo pitanje. Prelistavale smo u glavi imena naših poznanika i prijatelja koji su otišli, nisu srećni napolju –  usamljeni su i preokupirani poslom. Zašto onda ostaju tamo? Zbog straha da ne budu proglašeni neuspešnim. Iz ubeđenja da ovde nemaju čemu da se vrate. Opšta slika koja se forsira je da je u Srbiji jako loša situacija, da smo lenji i bezvredni, da se ništa ne može bez političkih veza itd.

Ima i drugačijih primera

Ljudi koji uspešno posluju u različitim privrednim granama, razvijaju svoje ideje, rade i žive. Njih ćete retko ili nikada videti u javnosti, novinama, TVu. Oko nas ima ljudi koji su spremni i voljni da rade za bolje sutra baš u Srbiji! Zbog svega toga, obema nam je jako važno da prenesemo poruku da se odluci o odlasku u inostranstvo mora pristupiti bez ružičastih naočara – iz dobrih razloga sa jasnim ciljem. Jer je za neke ostanak u Srbiji ili povratak u Srbiju bio dobitna kombinacija. Napisale smo svoje priče: moja je u nastavku, a Jovaninu pogledajte na ovom linku.

Anketa: Srbija ili inostranstvo?

Napravile smo i kratku anketu da biste mogli sa nama da podelite svoje utiske o životu i radu vani. Rezultate ankete ćemo objaviti u petak!

Kada si prvi put otišla i zbog čega?

Stručna praksa, krajem 2012, odmah nakon što sam završila master studije na ETF u Beogradu. Bilo mi je veoma važno da se oprobam u inostranstvu kao stručnjak. Htela sam da potvrdim sebi da sam sposobna da budem samostalna. Jedno takvo iskustvo promeni čoveka u svakom mogućem smislu. Prvi šok mi je bio odnos prema novcu koji je mnogo opušteniji nego ovde, a sveukupno doživljaj sebe – šta tebi jeste normalno i podrazumevano, drugima može biti čak i veoma neobično.

Gde si sve živela?

Živela sam u Đironi u Španiji i u Cirihu u Švajcarskoj.

Fotografija: Milana Minja Milošević – Cirih

Prednosti van?

Opšti kvalitet života, stvari i usluga je veći nego u Srbiji u materijalnom smislu. Ljudi i imaju više novca i mnogo lakše se odlučuju da ga potroše na sebe i svoju udobnost, dok to u Srbiji nije slučaj. Dalje, ono što je za mene jako jako važno je brži protok informacija, veći poslovi i ozbiljniji poslovi koji se sklapaju, kultura poslovanja, lakši pristup znanju, lakše ostvarivanje kontakata. U poslovnom i životnom smislu, stepen sigurnosti tj stabilnosti svega je veći – može dugoročnije da se planira i ne zavisi toliko od trenutne političke scene.

Prednosti ovde?

Za mene lično, jako važan deo svega što radim je da to može doneti neku korist i ljudima oko mene – da budu bolji u svom poslu, da se bolje osećaju, da imaju više motivacije. Biti u Srbiji, za mene znači da je i svo moje znanje, iskustvo, volja takođe ovde i mogu mu mnogo lakše pristupiti svi oni koji su oko mene – i mene to čini ostvarenom, da se osećam korisnom. Osećam odgovornost prema svojoj okolini, jer vidim da je potrebno, vidim da je važno.

Drugo, sama neuređenost sistema ovde čini ga izuzetno fleksibilnim. Čak i kada me ovde boli glava zbog birokratije – pa bolela me je podjednako i vani. Uostalom, oni koji su živeli u Španiji/Italiji znaju tačno na šta mislim – oni su još gori :D

Poslednje je temperament, bliskost sa ljudima, osećaj da ste svoj na svome. Na primer u Švajcarskoj, ljudi pričaju tiše nego mi i u razgovorima nema toliko energije. To mi je nekako podsvesno činilo potištenom. Jednostavno mi jedni drugima pružamo mnogo više topline svakodnevno, razmenjujemo mnogo više energije bilo pozitivne, bilo negativne – takvi smo. U Španiji imate to još i preuveličano, a Švajcarci su dosta hladniji. Za bliska i iskrena prijateljstva vam je uvek potrebno vremena.

Mane ovde?

Urušen sistem vrednosti i korupcija. Počeću sa primerom – koleginici sa fakulteta je ukraden nov automobil. I onda zakonska procedura je spora i neefektivna – auto je verovatno razmontiran u delove ili odvežen ko zna gde, sa šansama da se pronađe ravnim nuli. Kako da se osećate u tom trenutku? Očajno, razočarano, nezaštićeno. Pokradeni ste i ne možete da učinite ništa. Ona radi i uredno plaća porez državi.

Poštujete zakon ili ne, ostavljeno je bukvalno vašoj savesti i vašem doživljaju šta je ispravno i u redu a šta nije. To je individualna stvar i ne zavisi od sistema. Ipak, baš to nas čini beskrajno snalažljivim i otpornim.

Drugi primer jedna štamparija koja je završila veliki posao, ima problem da naplati svoj rad jer klijent nema novca. A klijent nema novca jer je njemu dužan neko treći i tako u krug. I onda plata radnicima kasni. I onda radnici imaju problem jer nemaju da plate račune. I tako sve u krug. Sigurnost/ne sigurnost u poslu uopšteno, sve je zategnuto kao struna, za sve što radite i poslovno, imate povećan faktor rizika.

Mane van?

Opet, daću vam jedan primer – vraćajući se iz centra Ciriha uveče, bila je zima, desilo mi se da se sapletem i padnem niz stepenice podzemnog prolaza. Na svu sreću nisam ništa slomila, ali sam se pošteno ugruvala, izgrebala, odrala kolena i šaku. U tom momentu prosto sam bila sama – koga da zovem, ko može da mi pomogne sada, na ulici nije bilo nikoga itd. Naši ljudi koje sam znala – trebalo bi im par sati za bilo šta, za hitnu pomoć nisam bila. Otpešačila sam do kuće sama nekako, plačući usput delom od bolova, a delom jer sam se osetila veoma usamljeno u tom trenutku. Jednostavno kada stvari idu dobro i kada ste zdravi – onda je sve super, ali kada se nešto desi, mnogo je lakše ako je pored vas neko ko će biti tu bez obzira na sve.

A na temu nedostjanja prijatelja pisala sam ranije tekst „Dobro jutro draga, hoćemo li na kafu?“.

Konačna presuda

Ako sebi postavljate pitanje da li da odete ili da ostanete – da bi ste na njega odgovorili jasno sebi postavite sledeće:

  1. Šta je vama važno u životu (porodica, prijatelji, materijalno blagostanje, izazovan posao itd)
  2. Jako dobro se raspitajte i iz više izvora i ne verujte lovačkim pričama.
  3. Ništa ne radite iz besa, ozlojeđenosti ili povređenosti Ništa nije onako kako na prvi pogled izgleda.

Sveukupno – vi ste vi koji ste, i najviše promena dolazi kada se vi promenite – bilo ovde ili tamo. Meni su ti odlasci i povratci doneli mnogo u tome da shvatim i ko sam i šta sam, šta želim, a šta ne želim. Znam ljude koji su otišli i procvetali su, znam i one koji su uvenuli i izgoreli. Takođe znam i one koji su se vratili jer im je ovde lepše i zadovoljniji su. A znam i one koji nikada nisu ni otišli i ne pada im na pamet da idu jer su ovde izgradili svoje svetove koje vole i u kojima uživaju.

Autorka: Milana M.

Za prave izbore, prave trenutke i prave ljude u Novoj Godini :)

2017-ta, treća godina koju tosamja.rs dočekuje sa vama!

To-sam-ja je je naš način života

Povratak svojoj autentičnosti uz istovremeno usavršavanje i učenje u svakom mogućem smislu. Kroz lične primere i sopstvene zaključke koje delimo sa vama želimo da ostvarimo našu viziju – to su samosvesni, ispunjeni, uspešni, zadovoljni i rasterećeni ljudi koji aktivno rade na sebi, uče, napreduju, razvijaju se i koji pokreću svoje okruženje.

Želimo da ostvarimo sve to kroz deljenje znanja i iskustava o svesti o sebi i okruženju, emotivni napredak i razvoj; Želimo da svako od vas za sebe definiše sopstveni pojam uspeha, pronađe svoje ideje, želje i motivaciju; 

Fotografija: privatna arhiva Ane S.

Budite hrabri

kada se promenite vi, u vašem svakodnevnom životu ne mora da se promeni ama baš ništa – ali se menja vaš pogled na svakodnevni život i to je mesto gde magija počinje :)

Budite zahvalni

To je divno osećanje koje nas iz frustracije svega onoga što nemamo, vraća na razmišljanja o svemu onome što imamo!

Imajte vere

U sebe, u znanje, u učenje, u ljubav, u Boga, u Univerzum, u matematiku, u bilo šta što je za vas sveto – jer to je ono što nas može sačuvati od stresa i uzburkanosti svakodnevice.

Pratite svoj put

Onaj jedini koji vama odgovara i koji ste ucrtali da bude po vašoj meri.

Za prave izbore, prave trenutke i prave ljude u našim životima :)

Srećnu Novu 2017-tu Godnu od srca vam žele Ana S. i Milana M!

Iza scene 2016 – nov – Fokus, prioriteti i ideje

Novembar, Beograd
Novembar je doneo jedno veliko poslovno razdrmavanje kroz jedan razgovor i lekcije: fokus, ciljevi i ideje.

Šta je tvoj cilj?

Direktno i konkretno pitanje. „Trenutno, da završim doktorske studije“ – „Dobro i šta onda?“ – „Onda hoću da pokrenem sopstveni posao“ – „A šta ćeš da radiš?“ – „Da programiram?“ – „To nije cilj“ završio je ispitivanje i nastavio svoju priču – „Nemoj da razmišljaš toliko, nemoj da testiraš nego stvaraj!“

Nisam navikla da me neko tako preispita i razdrma, ali mi je veoma značilo – došlo je u pravom trenutku. I stvarno, zašto radiš bilo šta što radiš? pitala sam se. Znala sam da me edukacija čini srećnom, ali recimo da sam sada definisala i mnogo konkretnije zašto:

Razvoj i motivacija ljudi i njihovog potencijala u svakom mogućem smislu.

I ceo tosamja.rs je posvećen tome i sve što radim, kada mi je očigledno da će neko zbog toga napredovati, radim bez napora i sa potpunom posvećenošću.

Fokus i prioriteti

Sa definisanjem cilja/misije nije kraj pouka. Shvatila sam da mi je neophodan bolji fokus i jasnija slika svega. Kada upoznate nekoga ko je ekstremno fokusiran, brzo misli, odlučuje i sprovodi reči u dela, vidite koliko još imate da učite. „Moraš da znaš šta su ti prioriteti da bi mogla da se fokusiraš.Inače sa gomilom stvari, događaja, ideja i ljudi koji su okolo lako je izgubiti koncentraciju i odlutati negde mislima, poslom itd. A onda je teže završiti ono što je na dnevnom redu i kvalitet rada je slabiji.

Ideje treba realizovati

Na kraju, da bi se bilo koja ideja realizovala, potrebno je uraditi niz neophodnih akcija. Ideje su samo odblesak rezultata i dela posla koji treba uraditi, a tek kada se sagledaju dublje i kroz akcije za realizaciju vidi se koliko je zapravo vremena, energije i resursa potrebno. Što je uglavnom mnogo više nego što se na prvi pogled čini.

Uređivanje tosamja.rs zahtevalo je najpre da se pripreme svi materijali u vidu fotografija, logoa, različitih dimenzija i veličina, da se isproba nekoliko varijanti da bi se odlučilo koja je najbolja. Sve fotografije je bilo potrebno odabrati, pripremiti itd, a za to je potrebno par sati vremena. Ideja „mogla bih da napišem retrospektivu 2016“ delovala mi je sjajno odmah, međutim trebalo mi je preko 20 sati pisanja i uređivanja tekstova kako bi mogla da se realizuje. Nisam imala predstavu da je to toliko vremena dok nisam krenula da radim. U tome je cela stvar, dakle ideja je samo mali deo – realizacija se računa!

Savet za to je bio da pre nego što se bilo šta prihvati ili počne neophodno isplanirati da li je to moguće, kada i kako uraditi u skladu sa svojim prioritetima.  

Autorka: Milana M.

#fokus #posao #ideje #ciljevi #trening #detalji #energija #vreme #planiranjevremena #organizacijavremena #organizacija #samoretkinadjuretke #pravitrenutak

Iza scene 2016 – feb – Život sa planom B

Februar, Beograd-Beč
Dobro je imati rezervnu opciju, plan za svaki slučaj, ali šta kada je to praksa za svaku stvar u životu? Promena takvog ponašanja u februaru je za mene bila jedina moguća opcija.

A šta ako ne uspe?

Baveći se organizacijom jednog kraćeg puta, uhvatila sam sebe na delu kako osim osnovnog odmah smišljam i rezervni plan – “šta ako se ovo ili ono izjalovi”. Šta ako ne stignu dokumenta, šta ako nema autobuskih karata, šta ako zakasni na autobus, šta ako ih vrate na granici, šta ako, šta ako ne uspe da dođe – šta ću ja sama tamo… Pa dobro, šta imaš od toga da razmišljaš „šta ako“ – ili hoćeš ili nećeš, ako hoćeš daj uradi sve kako treba i prestani da se nerviraš unapred.

Nepotpuna posvećenost

Zavrtelo mi se u glavi kada sam pogledala unazad. Koliko toga u prošlosti nije dovoljno uspešno urađeno jer sam se bojala da se potpuno posvetim nečemu, bez ali, iz straha da neću uspeti. I nikada nisam bila svesna tog straha. A šta sam ja radila zbog toga – ulagala energiju i u osnovni i u usputnu stvar, pošto energije nemaš beskonačno, moraš da praviš kompromis – a to je značilo i manje uspeha. Dok sam istovremeno i radila i davala ispite na doktorskim studijama je primer. Nemam vremena da se posvetim učenju znanja iz programiranja koja mi nedostaju (jer sam završila odsek za Signale i sisteme, a ne programiranje) jer se bavim doktoratom. Doktorat opet ide sporo jer radim 8, 9 sati dnevno i posle toga sam iscrpljena i neefektivna jer je i jedno i drugo umni posao. Zvuči poznato?

A šta je tu dobro?

Kako naš narod kaže “ne treba sva jaja držati u istoj korpi”, bar kada je posao u pitanju. Ta nepotpuna posvećenost samo jednoj stvari u prošlosti,  donela mi je svestranost. Znanje stranih jezika i studentski aktivizam su nešto bez čega ne bih mogla da zamislim sebe kakva sam danas. Trčanje, fitness i ovaj blog podjednako sjajne stvari za mene! Kroz sve to veliki broj poznanstava, prijateljstava, ljudi od kojih sam učila, raznih iskustava. Sve to-sam-ja.

Zadala sam sebi zadatak da nađem meru između ta dva.

A na ličnom planu?

Da se vratim na put od koga sam počela. Tada se na ličnom planu desila prava promena. Prvi put da sam uradila drugačije. Da nisam tada dala sve bez zadrške, doživljaj ne bi bila ni blizu tako moćan i intenzivan. Kajanje i žal da sam mogla, a nisam, bili bi mnogo gori od povređenosti koja je kasnije nastupila. Ne može ništa na pola – ili jeste ili nije. Dosta kasnije u 2016-toj čula sam nešto što odgovara u potpunosti ovoj priči:

“Kada dajem, dajem sve, kada želim, želim sve.”

Autorka: Milana M.

Iza scene 2016 – jan – Samozavaravanje

Januar, Cirih
Januarska lekcija bilo je suočavanje sa istinom – gde me je odvelo samozavaravanje. I kako da se suočim sa tim bez samoosude.

Pogledaj se u ogledalo

Ono što je mene nateralo da pogledam sebi u oči i priznam neke stvari, bio je komentar jednog kolege:

“Sa svojim životom možeš da radiš šta hoćeš, ali lažući sebe – lažeš i druge i igraš se njihovim životima. To nije u redu.”

Pogledati u ogledalo i priznati sebi da ste pogrešili. Samozavaravanje čuva ego i visoko mišljenje o sebi. Da li je moguće da sam se tako prevarila? Da li je moguće da nešto nisam uspela kako treba?

Šta je bilo – bilo je

Pomiriti se sa tim da sam uložilia vreme i energiju u pogrešne stvari – i na ličnom, i na poslovnom planu, a da “to nije to”. Nije trebalo da prihvatim onaj posao, trebalo je da kažem ovo ili ono pre 3 godine, nije trebalo da radim doktorat na ovakav način, trebalo je da priznam sebi mnogo pre da ne ide, nije uopšte trebalo to da uradim tada itd… Ideja o tome je, u početku, izazivala kod mene napad panike – pa ceo život mi je delova okrenutn naopačke. Ali to se desi kada niste iskreni sami prema sebi od početka, kada niste iskreni prema sebi godinama.

Fotografija: Milana Minja Milošević

Bez samoosude

E pošto od plakanja nad prosutim mlekom nema ništa, drugi pogled na sve te pogrešne izbore dao mi je drugačiju perspektivu. Ja sada imam više iskustva, mnogo više integriteta i mnogo širi pogled nego ja pre godinu, 5 ili 10. Naravno da bih sada mnogo bolje uradila neke stvari i pravila drugačije procene i izbore. I da bi to imalo drugačije posledice na sadašnjost. Tada sam uradila ono što sam mislila da je najpametnije ili ono što sam mislila da je jedino moguće, čak iako tada to nije bila moja iskrena želja.

Da li je lekcija naučena?

Pogledati u ogledalo i priznati sebi da želite nešto drugo iako vam to deluje pogrešno. Iako “ne bi trebalo da je tako”. Onda ne osuditi sebe. Onda biti iskren prema sebi, to ste što ste, od sebe se ne može pobeći. Ako ne oprostite sebi – kako ćete drugima? Ako ne prihvatate sebe – kako ćete druge?

Autorka: Milana M.

#promena #sveilinista #iluzija #iskrenost #izbor #energija #retrospektiva

Iza scene 2016

Iza scene – to je mesto gde se stvaraju rezultati i gde se dešavaju promene. Iza scene – tu je razvoj, napredak, rad, sreća i tuga, borba i predaja.

Iza scene 2016

Dosta se piše i priča o dobrim i pozitivnim stvarima, stvarima koje ste uspeli, kranjim rezultatima. Time se stvara iskrivljena slika o tome kako u osnovi život funkcioniše – privid da teških momenata i nesigurnosti nema, a to kod mnogih stvara još veću nesigurnost. Umesto da ohrabri, to ima baš suprotan efekat.

Pripremila sam seriju tekstova koja prikazuje na koji način sam ja učila jedan deo svojih lekcija u 2016, od ljudi koje sam upoznala, iz događaja i okolnosti: šta me je mučilo, šta sam saznavala o sebi i na koji način sam to prevazilazila.

  1. Januar – Samozavaravanje
  2. Februar – Život sa planom B
  3. Mart – Promena – zašto je teško?
  4. April – Granice su često samo iluzija
  5. Maj – Zona komfora
  6. Jun – Iskrenost i manipulacija
  7. Jul – Navike štede vreme i energiju
  8. Avgust – Bezuslovna ljubav
  9. Septembar – Prijateljstvo i srodne duše
  10. Oktobar – I jednostavan posao je posao!
  11. Novembar – Fokus, prioriteti i ideje
  12. Decembar – Značaj pravog trenutka

Iza joga scene

Skoro sam videla fantastične fotografije joga poza balansa na instagramu i par dana kasnije prateći video kako je fotografija nastala koji me je podstakao na jednu ovakvu priču. 

Fotografija: Petar Jovanović

A evo i koliko je truda i pokušaja iza jedne fotografije kao što je ova gore.

 

Behind the scenes ? ? @multilady #funtime

A post shared by Petar Jovanović (@petar_jovanovic__) on