Članci

Treniraj kao…

trening

Uspeh

uspeh

Uspeh – nije sve onako kako na prvi pogled izgleda

Život je lep!

Fotogarfija: Marko Vulović

Fotogarfija: Marko Vulović

„Život je lep! Mnogo lepši nego što ste zaslužili! Uživajte u životu, kada ste već imali sreće da se rodite! Tako ste slučajno i lako došli do života, a toliko ste mu pronašli mana! Ko ume da se raduje – ima čemu da se raduje! Ko ume da pati – često pati i bez razloga!

Ako vas novac opseda, ako patite zbog toga što niste bogati, izračunajte i sami: koliko miliona dolara vredi samo jedno vaše oko! Sram vas bilo! Strašno ste glupi i nezahvalni! Nemojte mi samo pričati o tome – šta sve zaslužili, a niste dobili. Jer ću vam ja lako pronaći – šta ste sve dobili, a niste zaslužili.“

Duško Radović

Poezija koja me motiviše

Kažu „Lepa reč i gvozedena vrata ovara“. Ja bih rekla da nas, sem toga, lepa reč i podiže, inspiriše i ulepšava našu svakodnevicu. Već neko vreme sam tabloide, časopise i dnevne novine zamenila dobrim knjigama, inspirativnim emisijama i kvalitetnim filmovima. I mnogo se lepše osećam. Ovaj put sam izabrala par pesama koje su na mene ostavile najveći utisak i koje već godinama volim da pročitam s vremena na vreme. U pitanju su tri pesme Mike Antića i jedna pesma Radjarda Kiplinga. Uživajte :)

Ako možeš- Radjard Kipling

Ako možeš da sačuvaš svoju glavu kad svi oko tebe gube svoje i okrivljuju te za to,
Ako možeš da veruješ sebi kad svi u tebe sumnjaju i sam pridodaješ njihovim sumnjama,
Ako možeš da čekaš a da ti ne dosadi čekanje,
Ili ako si prevaren, da sam ne varaš, ili ako si omrznut da sam ne mrziš,
A da pri tom ne izgledaš ni predobar ni premudar.

Ako možeš da sanjariš a da snovi ne ovladaju tobom,
Ako možeš da maštaš a da ti maštanje ne bude cilj,
Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom,
I smatraš te dve varke kao da su potpuno iste;
Ako možeš da podneseš da isitinu koju si rekao izvrnu nitkovi kao zamku za budale,
Ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio čitav život,
I da pogrbljen, sa dotrajalim alatom opet novo stvaraš.

Ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive da te služe dugo iako si ih nemilice trošio
I da izdržiš i kad nema ničeg više u tebi sem volje koja ti izvikuje:”Istraj!”
Ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebe i ne istakneš svoju superiornost
Ili da u društvu sa višima od sebe sačuvaš svoje dostojanstvo,
Ako ni prijatelj ni neprijatelj ne mogu da te uvrede,
Ako te i drugi cene, ali ne previše.
Ako možeš da ispuniš jedan nezaboravni minut sadržajem koji traje šezdeset sekundi-
Tvoja je zemlja i sve što je na njoj,
I iznad svega, bićeš čovek, sine moj!

poezija 5

Plava zvezda-Mika Antić

Iza šuma,iza gora,
iza reka,iza mora,
žbunja,trava,
opet noćas tebe čeka
čudna neka zvezda plava.
Čak i ako ne veruješ,
probaj toga da se setiš.
Kad zažmuriš i kad zaspiš,
ti pokušaj da je čuješ,
da odletiš,
da je stigneš i uhvatiš
i sačuvaš kad se vratiš.
Ali pazi: ako nije
sasvim plava,sasvim prava,
mora lepše da se spava:
da se sanja do svitanja.
Mora dalje da se luta.
Tristo puta.
Petsto puta.
Mora druga da se nađe.
Treća.
Peta.
Mora u snu da se zađe
na kraj sveta.
I još dalje iza kraja:
do beskraja.

Mora biti takve zvezde.
Što se čudiš.
Pazi samo da je negde
ne ispustiš dok se budiš.
Jednog dana,
jedne noći,
ne znam kada,ali znam tačno,
izgledaće nebo bez nje
tako prazno,tako mračno.
I sva sunca,
sve lepote
i sve oči što se jave,
nikad bez nje neće biti
sasvim tvoje sasvim prave.
Ja ti neću reći šta je
ova zvezda čudna,sjajna.
Kad je nađes-sam ćeš znati.
Sad je tajna.

Opomena-Mika Antić

Važno je, možda, i to da znamo:
čovek je željan tek ako želi.

I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.

Saznaćemo, tek ako kažemo
reči iskrene, istovetne.

I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne.

Nepovratna pesma-Mika Antić

Nikad nemoj da se vraćaš
kad već jednom u svet krećeš.
Nemoj da mi nešto petljaš.
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.
I ja bežim bez povratka.
Nikad neću unatrag.
Šta ti znači staro sunce,
stare staze,
stari prag?
To je ono za čim može da se pati.
To je ono čemu možeš srce dati.
Al’ ako se ikad vratiš
– moraš znati:
tu ćeš stati.
I ostati.
Očima se u svet trči.
Glavom rije mlako veče.
Od reke se dečak uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se dečak uči
da zapara nebo sjajem
i od druma – da se muči
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija,
opasno je kao metak
kad u meni večno klija
i ćarlija moj početak.
A meni se u svet srlja.
Stisnem srce.
I zažmurim.
Al’ kad pođem – neću stati,
jer jedino znam da žurim.
Ne znam kuda.
Ne znam zašto.
Ne znam šta se tamo skriva.
Znam jedino da ne mogu
tu, gde – kako pružim nogu –
vezuje me odmah neko,
zauzdava i potkiva.
Opasno je kao munja.
Opasno je kao metak
kad u meni večno kunja
i muči me moj početak.
Zato bežim. Trčim. Tražim.
Stvaram zoru kad je veče.
Nek’ od mene život uči
i da tepa i da teče.
Ja sam takvo neko čudo
što ne ume ništa malo,
pa kad krenem – krenem ludo,
nestrpljivo,
radoznalo…
Ne znam šta me tamo čeka
u maglama izdaleka,
al’ ako se i pozlatim,
il’ sve teško, gorko platim
ja ću uvek samo napred.
Nikad neću da se vratim.

Autor. Ana S.

Vlast nad sobom

vlast nad sobom
„Prva i najbolja pobeda je osvojiti vlast nad sobom.“
Platon

o strasti
O strasti

strast

“By passion, I don’t mean only sexual passion. I mean enormous caring toward something. I love that energy. It seems such a good way to get through life, to be deeply involved with things, whether it be a play or a dog or a woman”

Jeremy Irons