Članci

Svi smo mi jednaki – intervju sa Rastkom Jokićem i Slobodanom Marčetićem

Jedna od stvari koju vrednujem je da se pokreneš – fizički aktiviraš na način na koji tebi odgovara i koji je primeren tvojim navikama i tempu života. Zato me je oduševila priča “Svi smo mi jednaki” dvojce momaka koje sam upoznala na treningu. Rastko Jokić, paraolimpijac u streljaštvu i Slobodan Boban Marčetić personalni i aerobik trener prava su motivacija. Oni su veliki prijatelji i imaju zajedničku misiju i zajednički izazov:

“Naš zajednički izazov je to da motivišemo ljude i da prenesmo što veću količinu pozitivne energije, da se ljudi probude da počnu da se bore da se pronadju!”, kaže Rastko. Boban dodaje: “Rastkov i moj najveći izazov jeste da ljudima sa invaliditetom pokažemo da mogu da se ubace u sistem sporta i da rade nešto što će ih činiti srećnim. Kao i da pokrenemo ljude bez invaliditeta da pomognu svima koji imaju problem.“

U nastavku pročitajte šta je za njih uspeh, kako se motivišu kada nisu raspoloženi i kako treniraju.

To su oni!


„Ja sam Rastko Jokić paraolimpijac u streljaštvu… Ja sam neko ko je pronašao sebe u životu i kome je bio motiv da se bavi nečim što voli i u tome je i uspeo. Nastavljam da napredujem i kao ličnost u svakom mogućem obliku – ne samo u poslovnom i sportskom.“
„Moje ime je Slobodan Marčetić, budući sam profesor fizičkog vaspitanja. Od svoje četvrte godine se bavim sportom. Trenirao sam fudbal, karate, plivanje. Na kraju sam se pronašao u fitnesu, gde planiram i da ostanem. Trenutno se bavim personalnim i aerobik treningom (fitnesom), šest godina sam u ovom poslu.“

Šta je za tebe uspeh?

Rastko: Uspeh je pronaći sebe i pobediti samog sebe! Jer najveci izazov sa kojim se suočavamo je taj da probudimo sopstvenu svest i da se izborimo sa našim alter egom… E u tom momentu tvoje JA postaje kosmičko JA i samim tim nivo svesti i talasne dužine su uvek u pozitivnoj skali. I jednostavno nakon toga raditi ono što voliš i što te ispunjava u potpunosti.

Boban: Za mene je uspeh kada su ljudi oko mene srecni i nasmejani. I kada se vracaju na svaki sledeci trening, pošto su se osećali dobro na prethodnom! Za mene je uspeh, kada moji vežbaci dođu do svog cilja, ili su makar blizu njega.

Uspeh je pronaći sebe i pobediti samog sebe! Jer najveci izazov sa kojim se suočavamo je taj da probudimo sopstvenu svest i da se izborimo sa našim alter egom…

Kada se osećaš baš zadovoljno? 

Rastko: Osećam se zadovoljno kada sam okružen pozitivnim ljudima, porodicom i prijateljima. I kada činis dobra dela da se ljudi oko tebe osećaju srećno i zadovoljno i ispunjeno.

Boban: Kada se vratim na kraju dana kući, i kada vidim šta sam sve prošao tog dana. I da li je sve to bilo uspešno. Naročito ako sam pomogao nekome da krene prema ostvarenju svog cilja u treningu.

Fotografija: privatna arhiva Slobodana Marčetića

Šta je tvoja najveća snaga/vrlina?

Rastko: “Iskreno na ovo pitanje ne bih znao tačno da odgovorim jer odgovor na to pitanje se može dobiti u mojoj okolini ;)”

Boban: “Moja najveća snaga su ljudi koji me okruzuju i koji mi daju podrsku u svemu što radim. A vrlina je upornost i istrajnost da izguram do kraja u ostvarenju svog životnog cilja.”

Sa kakvim izazovima se suočavaš na svom poslu?

Rastko: ”Ja se svakodnevno suocavam sa izazovom jer moj sport se zasniva na tome da postojis samo meta I ti… I moraš pobediti sebe i uspeti da svaki potez i hitac bude izveden savršeno i uvek isto…”

Boban: “Na mom poslu svaki novi trening je izazov. Svakim treningom napredujes i usavršavađ svoje znanje. Družiš se /treniraš sa raznim tipovima ljudi, i sve njih treba da dovedeš do toga da kući idu srećni i nasmejani.”

Šta te motiviše kada si potpuno down? Kako sebe izvučeš iz toga?

Rastko: “Kad sam potpuno down najvise me motivise muzika… Slušanjem muzike sam prevazišao ozbiljno teške situacije u životu i samim tim to je moj ekvilibrijum za dušu :)

Boban: “Kada sam ja u down-u ? Prosto moj posao ne dozvoljava da to pokazem vezbacima/klijentima. Svoje privatne problem ostavljas kod kuce . A kada već dođes na posao, kroz trening i druženje sa vežbačima izbaciš sve negativno iz sebe.

Dodatno o treningu kaže Boban

Vežbanje je bitno zbog zdravlja ljudi pre svega. Zbog zadovoljavanja vaših svakodnevnih potreba. Probijanja vaših granica.

U odnosu sa vežbačima, važno mi je da profesionalno radim svoj posao, a najvažnije mi je da su oni zadovoljni sa tim što radimo zajedno, i da ima rezultata u istom. Želim da im poručim da ne odustaju od svog cilja, ma koliko im se on čini u nekom trenutku daleko. Da budu srećni i nasmejani.

Ko sve i na koji način može da trenira?

“Treningom mogu da se bave svi kojima zdravlje to dozvoljava. A da bi promenili ovo “kojima zdravlje to dozvoljava” treba krenuti na vreme u svakodnevnu aktivnost. Što se tiče ljudi sa invaliditetom, i oni mogu da treniraju samo u drugačijim okolnostima. I ništa ne treba da im stane na put, i uspeh dolazi ukoliko oni sami to žele.” kaže Boban.

Šta misliš da je ljudima problem da počnu sa vežbanjem?

Mislim da im je problem navika za lošim načinom života, pošto je on lakši (manje truda i vremena se ulaže u isti). Problemi na poslu (umor). I što je najgore od svega, manjak motivacije i pitanje koje se postavlja u glavi? “Da li ću ja to moći i kako da uradim to?” A to mogu da prevaziđju samo pokušajem. A ako pokušaju da treniraju, i uz savet trenera, sigurno ce doći do svog cilja.” objašnjava Boban

Za kraj

Rastko: “Budite aktivni!!! Ne sutra, ne juče, ne danas nego SAD!”
Boban: “Preporučujem fizicku akivnost kao lek za sve njihove probleme,bilo zdravstvene ili psihicke prirode.”

Obavezno pogledajte i video, kako njihov zajednički trening u praksi izgleda.

Autorka: Milana M.

Pročitaj još i:

Altruizam, plemenitost i patriotizam – mali podsetnik

Mir Božji Hristos se rodi! Da li su altruizam, plemenitos i patriotizam osobine koje nestaju kod ljudi. Ili se smatraju osobinama naivnih i idealista? Smatram da su važne i da nije loše da se podsetimo njihovog pravog značenja. 

Altruizam

„Nesebična briga za dobrobit drugih. Životni stav koji uključuje nesebičnost, naklonost, ljubav prema drugome i spremnost da mu se pomogne, po cenu lične štete i žrtve, bez ikakve naknade ili spoljašnje nagrade. To je ono ponašanje koje se obično opisuje kao „nesebično“ jer su interesi drugih stavljeni iznad vlastitih interesa. Altruistični postupci su svesni i sadrže nameru da se nekome pomogne i zahtevaju određeno žrtvovanje i odricanje. Stoga bi, prema ovom određenju, altruističko ponašanje bilo jedna određena vrsta prosocijalnog (za društvo) ponašanja.“

Plemenitost

„Plemenit čovek je ličnost koja poseduje nesebičnost, samozatajnost, altruizam, sposobnost da se odrekne značajnih sopstvenih vrednosti u korist drugoga a da pritom ni ne pomišlja da će dobiti nešto zauzvrat.“

„Poreklo reči dolazi od toga da je nekada neko žrtvovao mnogo, pa i sam život, u korist plemena, grupe, skupine. Posle se plemenitim označavalo ono delo koje je učinjeno u korist bilo koje osobe, ne obavezno iz svog plemena. Plemeniti čovek ne oseća da je prineo neku žrtvu na oltar humanosti, on se oseća ispunjen samim činom da je delo učinjeno.“

Fotografija: Instagram @thebelgradist by @sergesrdjan

Patriotizam

„Patriotizam ili rodoljublje je skup snažnih i iskrenih osećanja ljubavi, poštovanja i privrženosti čiji su objekti sopstveni narod, nacionalna država (otadžbina, domovina) i celokupan etnički prostor datog naroda, jezik i pismo, nacionalna istorija, nacionalna kultura, tradicija i predanje, nacionalni simboli, te najznačajnije autentične nacionalne institucije iz sfere politike, odbrane, sporta, kulture, nauke, prosvete i religije. Patriotizam se, za razliku od nacionalizma i šovinizma, odlikuje poštovanjem drigih naroda i tuđih nacionalnih kultura, uz snažan osećaj ponošenja sopstvenom nacionalnom pripadnošću i nacionalnom kulturom.“

Autorka: Milana M.

Za prave izbore, prave trenutke i prave ljude u Novoj Godini :)

2017-ta, treća godina koju tosamja.rs dočekuje sa vama!

To-sam-ja je je naš način života

Povratak svojoj autentičnosti uz istovremeno usavršavanje i učenje u svakom mogućem smislu. Kroz lične primere i sopstvene zaključke koje delimo sa vama želimo da ostvarimo našu viziju – to su samosvesni, ispunjeni, uspešni, zadovoljni i rasterećeni ljudi koji aktivno rade na sebi, uče, napreduju, razvijaju se i koji pokreću svoje okruženje.

Želimo da ostvarimo sve to kroz deljenje znanja i iskustava o svesti o sebi i okruženju, emotivni napredak i razvoj; Želimo da svako od vas za sebe definiše sopstveni pojam uspeha, pronađe svoje ideje, želje i motivaciju; 

Fotografija: privatna arhiva Ane S.

Budite hrabri

kada se promenite vi, u vašem svakodnevnom životu ne mora da se promeni ama baš ništa – ali se menja vaš pogled na svakodnevni život i to je mesto gde magija počinje :)

Budite zahvalni

To je divno osećanje koje nas iz frustracije svega onoga što nemamo, vraća na razmišljanja o svemu onome što imamo!

Imajte vere

U sebe, u znanje, u učenje, u ljubav, u Boga, u Univerzum, u matematiku, u bilo šta što je za vas sveto – jer to je ono što nas može sačuvati od stresa i uzburkanosti svakodnevice.

Pratite svoj put

Onaj jedini koji vama odgovara i koji ste ucrtali da bude po vašoj meri.

Za prave izbore, prave trenutke i prave ljude u našim životima :)

Srećnu Novu 2017-tu Godnu od srca vam žele Ana S. i Milana M!

Lorelaj

Lorelaj

Ja ne znam šta treba da znači
Ta tako tugujem,
O nekoj starinskoj priči
Jednako umujem.

Tu mirno protiče Rajna,
Hladno je, hvata se mrak!
Na vrhu brega igra
Posljednji sunčev zrak.

A na tom bregu se vidi
lepote devojke stas;
Ona sva u zlatu blista,
I zlatnu češlja vlas.

Sa zlatnim češlja je češljem,
I peva još uz to,
A glas od pesme zvuči
Silno i čudesno.

Lađara u malom čunu
Njen divlji zanosni ton;
Na stene ne gleda dole,
Već gore gleda on.

I sad lađaru i čamcu
Ja mislim da je kraj:
A sve to sa svojom pesmom
Učini Lorelaj.

Hajnrih Hajne

Šta te briga mala, mi smo istrčale maraton!

Bilo ju je sramota – sebe same

Izašla je na trčanje i tog letnjeg jutra u 6 ujutru. To je bio kraj juna, početak jula, dakle dan i noć veoma topli dani, pa je bar tako rano ujutru bilo koliko toliko sveže. Međutim nije to bio jedini razlog zašto je izlazila na trčanje tada. Bilo ju je sramota. Imala je višak kilograma, nikada nije trenirala ni jedan sport, mada je volela (i želela), nije imala baš adekvatnu opremu za trčanje nego ono što je imala pri ruci – neke trenerke, reklamnu majicu za jogurt i te patike koje je svuda nosila kada su joj trebale patike.

U stvari, jedino što je imala je bila odluka da nešto mora da se promeni. Tek je završila treći razred srednje škole, ali su je bolela kolena, bilo joj je teško da siđe niz stepenice i bilo joj je jasno da ako se ne pokrene i ne proemni ishranu to će svakako izazvati zdravstvene probleme i bolove pre ili kasnije.

Hvala ti što nisi odustala

Tog jutra, dok je trčala svojih 1 ili 2km (koliko je tada maksimalno mogla), komšije koje su radili u bicikl servisu u zgradi prokomentarisali su međusobno, ali dovoljno glasno da i ona čuje “hoće da smrša”. To bilo bolno, jedan od onih momenata kada reči iseku kao mač, a stid i sramota sebe samog bude još gori. To sam bila ja, pre 10 godina kada sam počinjala da trčim. Setila sam se ovog događaja i počela da razmišljam kako bi se osećala da sam znala da ću danas biti ovo što jesam. Palo mi je na pamet, da bih tu devojku, mene od pre 10 godina uhvatila za ruku i rekla “Pusti ih nek pričaju mala, ŠTA TE BRIGA MALA, mi smo istrčale maraton! Hvala ti što nisi odustala, hvala ti što si bila uporna, hvala ti što si uspela da nastaviš i kada ti je bilo jako teško.”

29. Beogradski maraton . Fotografija: Stefan Barna

29. Beogradski maraton – Fotografija: Stefan Barna

Maraton – samo je jedna trka

Setila sam se koliko mi je napora trebalo na početku za svaki pretrčani metar, i koliko mi je zadovoljstvo danas svaki pretrčani kilometar. Razmišljala sam i prisećala se mnogih trčanja tokom 10 godina, različitih osećanja i raspoloženja. Maraton – samo je jedna trka. Iza svakog kilometra na maratonu su godine trčanja – ujutru, uveče, po lepom vremenu, po lošem vremenu, po vrućini, po suncu, po kiši, po hladnom, snegu, ledu, vetru, kada sam raspoložena, kada sam neraspoložena, kada sam srećna, kada sam tužna, kada sam umorna, kada mi nije ni do čega. Svuda kuda sam putovala i živela.

Osećaj potpune slobode i čiste, ljudske snage

Istrčati maraton je srušena mentalna barijera, neka vrsta dokaza koliko se može postići. Trčanje, trčanje je način kako male stvari, koje se rade svakodnevno, kroz godine mogu da naprave promene. Mentalne i fizičke. Maraton je bio i prošao, a ljubav prema trčanju, to je ono što se živi. To je osećaj potpune slobode i čiste, ljudske snage.

Autorka: Milana M.

Poruka svim zdravstvenim radnicima

bolnica

“Zdravstveni radnici – Vi ste ono što ljudi vide kada dođu u bolnicu.

Vaše su oči koje gledaju kada su usamljeni i uplašeni.

Vaši su glasovi koje ljudi čuju kada se voze liftom i kada pokušavaju da spavaju i kada pokušavaju da zaborave na svoje probleme.

Vi ste oni koje čuju dok idu na preglede koji mogu promeniti njihovu sudbinu i vi ste oni koje čuju nakon tih pregleda.

Vaši su komentari koje ljudi čuju kada Vi mislite da ne mogu da vas čuju.

Vaše su inteligencija i briga kojima se ljudi nadaju da naći

Ako ste Vi bučni, takva je i bolnica,

Ako ste Vi grubi, takva je i bolnica

Ako ste Vi divni, takva je i bolnica.

Posetioci i pacijenti ne mogu znati kakva ste Vi stvarno osoba osim Vas koji ste tamo – onako kako im Vi dopuštate da Vas vide. Jedino što znaju je ono što vide, čuju i dožive…

Pripremila: Milana M.

*Vizija Summa Health System, Ohio, SAD, preuzeto iz kursa “Inspiring Leadership through Emotional Intelligence”, Richard Boyatzis

 

Ciljevi koji nam (ne)uzimaju energiju

Sigurno ste primetili da nam se svi ciljevi ne ostvaruju sa podjednakom lakoćom, da u neke uložimo mnogo vremena i energije, pa se onda pitamo da li je sav taj uloženi trud vredan rezultata koje smo na kraju dobili. Mislim da je dobro povremeno preispitati svoje ciljeve i naše motive za njihovo ostvarivanje, jer se upravo ovde može i kriti odgovor na pitanje: „Zašto mi ovo ne pruža nikakvo zadovoljstvo, već me samo isrpljuje?“

Ambicija kao svrha

Kada bismo ljude pitali o njihovoj svrsi, mnogi bi naveli šta je to što žele da postignu, naveli bi nam svoje ciljeve i način na koji će ih ostvariti. Mnoge knjige o samopomoći podržavaju ovakav stav. Napišite vaše ciljeve, odredite tačne rokove i načine na koje ćete ih ostvariti, bavite se vizuelizacijama, borite se za njih, ostvarite ih i tada ćete biti srećni. Nećete! Ok, možda hoćete nekoliko minuta, sati ili dana i onda ćete se sa razočarenjem upitati: „Dobro, sad imam ferari i mogu svakog dana da spavam u drugom gradu. Ali, to je dosadno. Mogu sve što mi padne na pamet i opet sam nezadovoljan. Sa ovim životom nešto nije u redu!“.

Ciljevi koji dolaze iz ega

Skoro deset godina se zanimam „psihologijom uspeha“. Imala sam ciljeve, njihove slike izlepljene po kući, goruću želju da ih ostvarim, ali je ipak nešto nedostajalo. Prelomni momenat mog ličnog razvoja je bio onaj kada sam se zapitala da li su ti ciljevi zaista moji, kada sam zagrebala malo ispod površine i zapitala se ZAŠTO želim da ostvarim to što želim i da li je to ono što zaista želim. Po prvi put u životu sam priznala sebi da nešto ne znam. Po prvi put sam zaboravila na gordost i počela da tražim odgovore. Sada, kada mi neko kaže: „Želim da budem menadžer u svojoj firmi ili najbolji vaterpolista u svom timu“, zapitala bih ga: „Zašto?“

Mnogi žele da se osećaju uspešno da bi sebi dokazali da vrede, da su sposobni, da bi to isto dokazali drugima, da bi svoju ranjivost sakrili osećajem moći, da bi kontolisali druge, da bi dobili pažnji i uvažavanje od drugih ljudi, da bi se osećali korisno ili nezamenljivo. Ovakva motivacija za naša postignuća dolazi iz ega, ambicija je ta koja je naše gorivo, vrlo često nas ostvarivanje ovako postavljenih ciljeva opterećuje, izaziva u nama stres, a njihovim ostvarenjem ne dobijamo osećaj istinskog zadovoljsvta. Ego je taj koji nas uči da moramo nešto uraditi da bismo bili srećni.

1

Fotografija: Vladimir Tomić

Nisu nam bitna ostvarenja već osećaji koje nam ona donose

Da li je meni stvarno bitno da budem menadžer u svojoj firmi? Ili želim da osetim da me drugi cene, da se ravnjaju prema meni, da utičem na tuđe ponašanje, da dajem doprinos sistemu koji je veći od mene same, da dobijem potvrdu i pohvalu od nadređenih, da me poderđeni uvažavaju. Šta znači za mene to što odsedam u najskupljim hotelima? Pa suštinski krevet je krevet, a obrok je obrok. Naravno, kvalitet nije isti, ali naše osnovne potrebe mogu biti zadovoljnene i na mnogo nižem niovu. Ono što hotelijeri prodaju je usluga, impresija. Svakim svojim gestom radnici šalju poruku gostu: „Stalo mi je da vam udovoljim, da se osećate cenjeno i poštovano, da vidite da mi je stalo da zadovoljim ne samo vaše potrebe, već i vaše želje i kaprice.“ Sem toga, to donosi društveni prestiž, koji nije ništa drugo nego osećaj: „Vredim jer imam“. Moje pitanje je onda: „A da li ćeš vredeti kad ne budeš imao?“

Šta nas sprečava da SADA imamo osećaje za koje verujemo da će nam ostvarenje ciljeva doneti?

Kada nešto želimo da postignemo, a u sadašnjem trenutku osećamo nedostatak toga, signal koji šaljemo Univerzumu je energija nedostatka a ne energija entuzijazma. Ako mislimo da ćemo samopoštovanje steći velikom pozicijom u društvu ili velikom količinom novca, varamo se. Možemo napisati sve moguće ciljeve, nacrtati ih i vizuelizovati, ali će nam njihovo ostvarivanje ići teško i uzimaće nam mnogo više energije nego što će nam radosti donositi. U tom slučaju sebi ćemo drastično olakšati put, ako se prvo pozabavimo pitanjem: Šta nas sprečava da SADA imamo osećaje za koje verujemo da će nam ostvarenje ciljeva doneti?

Kada steknemo osećaje koji su nam potrebni, bez da ih vezujemo za neko konkretno ostvarenje neki ciljevi će nam postati smešni jer ćemo shvatiti da su samo produkt našeg nezajažljivog ega. Neke ciljeve ćemo odbaciti kao tuđe-najčešće naših roditelja ili opšteprihvaćenog mišljenja društva u kome odrastamo, dok će se neki novi ciljevi spontano pojaviti, koji nam ranije nisu ni padali na pamet i jednostavno ćemo znati da je to, to. Neki ciljevi mogu ostati isti, ali motivacija za njihovo ostvarenje se može drastično promeniti. Možda ću i dalje želeti da budem sjajan pijanista, ali ne da bih zadivila roditelje ili da bih dobila aplauz, već da bih pružila i sebi i svojoj publici radost koju nam svima donosi svaki odsviran ton na klaviru. Čišćenjem naše motivacije, vibracija naše želje postaje znatno viša i sve više smo usklađeni sa njom, zahvaljujući čemu naše postignuće postaje sve lakše.

Potreba za kontrolom nas udaljava od naših ciljeva

Bitno je imati ciljeve. To su zastavice na našem životnom putu. Međutim, naši ciljevi treba da budu dovoljno konkretni da nas inspirišu i vode, ali i dovoljno fleksibilni da ostave prostor da nam se desi ono što je za nas najbolje, bez obzira da li se to uklapa sa našim željama i planovima. Mnoge knjige nas savetuju:“ Stavite rok svakom svom cilju. Odredite način na koji želite da ostvarite svoje ciljeve.“ Iz više razloga se ne bih sa tim složila. Npr. moj cilj je da radim u firmi:“Simens“-jer sam čula da je tamo super i da je lider na tržištu i da se udam do svoje tridesete godine.

Prvo pitanje je da li ja dovoljno poznajem sebe, svoje sposobnosti i svoje talente da bi mi rad baš u toj firmi doneo ispunjenje? Drugo pitanje je da li dovoljno poznajem firmu, da sam baš ja osoba koja je toj firmi potrebna. Takođe, ja se mogu udati do tridesete godine, ali šta ako su okolnosti takve da se osoba koja meni mnogo više odgovara pojavi u mojoj 32.godini, jednostavno jer su se okolnosti tek tada poklopile.

Ljudi imaju neverovatnu potrebu za kontrolom. Pokušavamo da kontrolišemo svoje ciljeve, svoje živote, druge ljude. U ovom slučaju to nas može ometati. U smislu posla, sasvim je dovoljno fokusirati se na posao koji će nam doneti najveće ispunjenje, ili partnera sa karakteristikama i vrednostima koje su za nas bitne. I onda je potrebno širom otvoriti oči. Faza otpuštanja je izuzetno važna. Potrebno je da pratimo sve šanse koje nam se otvaraju i da naučimo da prepoznajemo znake i poklapanja koja “rade za nas”. Tada bi trebalo da svoje ciljeve oslobodimo kontrole, pritiska, stresa, očekivanja, nezadovoljstva. Ako neprestano zurimo u zatvorena vrata, nećemo ni primetiti prozore koji su nam se otvorili. A ono što nam je najpotrebnije (NE OBAVEZNO I ONO ŠTO SMO ŽELELI I PLANIRALI) može se baš tu nalaziti.

Autor: Ana S.

Usavršavanje veština usmerenim vežbanjem

Ako ste se pitali šta je to što ljude čini uspešnim, verovatno ste došli do “pravila 10.000“. Ukratko, to je teorija da nakon 10000 sati vežbe bilo koje veštine, postajete majstor – kodiranje, twittovanje, ples… Međutim najnovija istraživanja pokazuju da ovo pravilo ima veliki nedostatak: nije samo kvantitet u pitanju, nego i kvalitet vežbanja. Psiholog sa Hrvarda, autor Emocionalne Inteligencije, Danijel Goleman, u najnovijoj knjizi Focus: the Hidden Driver of Excellence, objašnjava zašto: Pravilo 10000 sati je samo polovično tačno. Ako ste pacer u golfu, na primer, i svaki put pravite iste greške vežbajući neke zamahe, 10000 sati vežbe sa istom greškom, neće poboljšati vašu igru. Nakon 10000 sati ovakve vežbe i dalje ćete biti pacer, samo stariji. 

Ključ je identifikovati akcije koje zapravo poboljšavaju kvalitet veštine za vreme provedeno u vežbi: promeniti način vežbanja, preusmeravanje pažnje i vreme za oporavak. Evo kako da znate da li napredujete u učenju i da li je vaš rad usavršavanje veština.

Fotografija: Radovan Živković

Fotografija: Radovan Živković

1. Vežbajte ono što vam ne ide

Psiholozi i zaluđenici za produktivnošću opsednuti su promišljenim vežbanjem: na pravi način probijate granice svojih mogućnosti. Na primer, pijanista amater, sviraće uvek iznova i iznova lagane melodije koje su mu lake i koje zna, jer je tako zabavnije. Za razliku od njega profesionalac će raditi na delovima koji mu loše idu.

2. Vi ste u okviru povratne sprege

Povratna sprega smatra se esencijom inteligencije. Zato ako želimo da budemo pametni sa promišljenim vežbanjem, potrebna nam je povratna informacija. Mnogo toga zavisi od okruženja: u slučaju baletskog igrača povratnu informaciju daje ogledalo, ali kada je u pitanju kancelarija, gde da pronađemo svoje odraze? Često to je u ocenama i brojevima. Ako kreirate sadržaj na internetu, onda je merilo vašeg uspeha broj pregleda stranica i jedinstvenih posetilaca. Druge mogućnosti su manje matematičke: neko iz vaše okoline, ko vam može ukazati na nedostatke i mogućnosti za poboljšanje: mentor, trener, učitelj ili prosto posmatranje reakcija ljudi oko vas.

“Svaki svetski šampion u bilo kom sportu ima trenera” kaže Goleman. Možda bi i nama bio potreban, kao izvor informacije šta sledeće treba naučiti i šta su naše greške.

3. Ne budite zadovoljni prosekom

Ako ne znate da skijate, i potrudite se da naučite da skijate dovoljno dobro, ako smo tim “dovoljno dobro” zadovoljni, nećete nikada skijati bolje od tog nivoa. Tako da čak i ako budete vežbali 10000 sati i dalje ćete ostati daleko od Olimpijskih igara.

4. Ne zaboravite na odmor – dajte sebi šansu za bolju koncentraciju

Da bi zaista promišljeno učili i vežbali novu veštinu, potrebno je da se tome posvetimo što je više moguće.  Problem je u tome što pažnju možemo držati samo dok se ne umorimo. Da bi nastavili dalje potreban nam je odmor i oporavak.

Potrebna nam je motivacija i oporavak od mentalnog posla na isti način kao što nam je potrebna motivacija i oporavak od sporta. Kao što fizički možemo da se pretreniramo, na sličan način možemo i mentalno da se umorimo – previše vremena ispred ekrana računara ili donošenje malih odluka iz minuta u minut bez vremena za odmor. Kada se ovo dogodi, performanse se više ne adaptiraju nego degradiraju.

Pripremila: Milana M.

*Preuzeto sa http://www.fastcompany.com/

Poezija koja me motiviše

Kažu „Lepa reč i gvozedena vrata ovara“. Ja bih rekla da nas, sem toga, lepa reč i podiže, inspiriše i ulepšava našu svakodnevicu. Već neko vreme sam tabloide, časopise i dnevne novine zamenila dobrim knjigama, inspirativnim emisijama i kvalitetnim filmovima. I mnogo se lepše osećam. Ovaj put sam izabrala par pesama koje su na mene ostavile najveći utisak i koje već godinama volim da pročitam s vremena na vreme. U pitanju su tri pesme Mike Antića i jedna pesma Radjarda Kiplinga. Uživajte :)

Ako možeš- Radjard Kipling

Ako možeš da sačuvaš svoju glavu kad svi oko tebe gube svoje i okrivljuju te za to,
Ako možeš da veruješ sebi kad svi u tebe sumnjaju i sam pridodaješ njihovim sumnjama,
Ako možeš da čekaš a da ti ne dosadi čekanje,
Ili ako si prevaren, da sam ne varaš, ili ako si omrznut da sam ne mrziš,
A da pri tom ne izgledaš ni predobar ni premudar.

Ako možeš da sanjariš a da snovi ne ovladaju tobom,
Ako možeš da maštaš a da ti maštanje ne bude cilj,
Ako možeš da se suočiš sa uspehom i neuspehom,
I smatraš te dve varke kao da su potpuno iste;
Ako možeš da podneseš da isitinu koju si rekao izvrnu nitkovi kao zamku za budale,
Ili da posmatraš propast onoga čemu si posvetio čitav život,
I da pogrbljen, sa dotrajalim alatom opet novo stvaraš.

Ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve i tetive da te služe dugo iako si ih nemilice trošio
I da izdržiš i kad nema ničeg više u tebi sem volje koja ti izvikuje:”Istraj!”
Ako možeš da razgovaraš sa nižima od sebe i ne istakneš svoju superiornost
Ili da u društvu sa višima od sebe sačuvaš svoje dostojanstvo,
Ako ni prijatelj ni neprijatelj ne mogu da te uvrede,
Ako te i drugi cene, ali ne previše.
Ako možeš da ispuniš jedan nezaboravni minut sadržajem koji traje šezdeset sekundi-
Tvoja je zemlja i sve što je na njoj,
I iznad svega, bićeš čovek, sine moj!

poezija 5

Plava zvezda-Mika Antić

Iza šuma,iza gora,
iza reka,iza mora,
žbunja,trava,
opet noćas tebe čeka
čudna neka zvezda plava.
Čak i ako ne veruješ,
probaj toga da se setiš.
Kad zažmuriš i kad zaspiš,
ti pokušaj da je čuješ,
da odletiš,
da je stigneš i uhvatiš
i sačuvaš kad se vratiš.
Ali pazi: ako nije
sasvim plava,sasvim prava,
mora lepše da se spava:
da se sanja do svitanja.
Mora dalje da se luta.
Tristo puta.
Petsto puta.
Mora druga da se nađe.
Treća.
Peta.
Mora u snu da se zađe
na kraj sveta.
I još dalje iza kraja:
do beskraja.

Mora biti takve zvezde.
Što se čudiš.
Pazi samo da je negde
ne ispustiš dok se budiš.
Jednog dana,
jedne noći,
ne znam kada,ali znam tačno,
izgledaće nebo bez nje
tako prazno,tako mračno.
I sva sunca,
sve lepote
i sve oči što se jave,
nikad bez nje neće biti
sasvim tvoje sasvim prave.
Ja ti neću reći šta je
ova zvezda čudna,sjajna.
Kad je nađes-sam ćeš znati.
Sad je tajna.

Opomena-Mika Antić

Važno je, možda, i to da znamo:
čovek je željan tek ako želi.

I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.

Saznaćemo, tek ako kažemo
reči iskrene, istovetne.

I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne.

Nepovratna pesma-Mika Antić

Nikad nemoj da se vraćaš
kad već jednom u svet krećeš.
Nemoj da mi nešto petljaš.
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.
I ja bežim bez povratka.
Nikad neću unatrag.
Šta ti znači staro sunce,
stare staze,
stari prag?
To je ono za čim može da se pati.
To je ono čemu možeš srce dati.
Al’ ako se ikad vratiš
– moraš znati:
tu ćeš stati.
I ostati.
Očima se u svet trči.
Glavom rije mlako veče.
Od reke se dečak uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se dečak uči
da zapara nebo sjajem
i od druma – da se muči
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija,
opasno je kao metak
kad u meni večno klija
i ćarlija moj početak.
A meni se u svet srlja.
Stisnem srce.
I zažmurim.
Al’ kad pođem – neću stati,
jer jedino znam da žurim.
Ne znam kuda.
Ne znam zašto.
Ne znam šta se tamo skriva.
Znam jedino da ne mogu
tu, gde – kako pružim nogu –
vezuje me odmah neko,
zauzdava i potkiva.
Opasno je kao munja.
Opasno je kao metak
kad u meni večno kunja
i muči me moj početak.
Zato bežim. Trčim. Tražim.
Stvaram zoru kad je veče.
Nek’ od mene život uči
i da tepa i da teče.
Ja sam takvo neko čudo
što ne ume ništa malo,
pa kad krenem – krenem ludo,
nestrpljivo,
radoznalo…
Ne znam šta me tamo čeka
u maglama izdaleka,
al’ ako se i pozlatim,
il’ sve teško, gorko platim
ja ću uvek samo napred.
Nikad neću da se vratim.

Autor. Ana S.

lica uspeha

Lica uspeha

Kada kažemo uspeh, obično nam prvo padnu na pamet ljudi u odelima i mnogo novca. Međutim, to je samo jedano od lica uspeha života, a mnogi ljudi oko nas su dokaz da to uopšte teko ne mora da bude, jer je uspeh potpuno individalna stvar. Šta biste još dodali na ovaj spisak? 

Ljubav

couple-cover-image-holding-hands

tumblr-couples-hugging-vhxzeipa

Porodica

tumblr_m31xo7wBrc1qe9qato1_1280

Keaton Oct 08 103

Zdravlje i kondicija

fitness

Karijera

success

Prijatelji

toast-beer

Ljubimci

dog-2puppys-animal21

Woman Rubbing Noses with Puppy

Naslednici

shutterstock_120806188-1280x960

Srećna starost

couple_by_jazzypao-d5coje4

Svrha

old-man-in-wheelchair

BULGARIA-SYRIA-REFUGEES

Unutrašnji mir

connected-with-nature

yoga-meditate

Autor: Milana M.