Članci

Razgovor za posao iz perspektive jedne Duše

Follow my blog with Bloglovin
Kako to izgleda kada povedemo sopstvenu Dušu na razgovor za posao? Umesto reči Duša  mogla sam upotrebiti i termin svesnost, više Ja, intuicija. U svakom slučaju onaj aspekt nas koji u svakom trenutku vidi više i ima širu sliku stvarnosti u odnosu na percepciju našeg Ega, zasnovanog na sistemima verovanja, racionalnim zaključima i emocijama.  U pitanju je moje prošlonedeljno iskustvo na razgovoru za posao u jednom eko-selu u Švedskoj a celokupni događaj će biti predstavljen kroz dijalog između mene (A) i moje Duše (D). Meni je  posebno bila interesnatna različita percepcija  Ega i Duše i njihov doživljaj istog razgovora.

Toliko sam fokusirana da se „prodam“ da se ni ne pitam da li je to prava prilika za mene

Sutra je za mene značajan dan. Po povratku iz eko-sela u Švajcarskoj shvatam da je život i rad u eko-selu moj životni put i odlučujem da se ponovo prijavim za posao u eko selu. Pripremam se za razgovor. Još jednom iščitavam svoj CV i motivaciono pismo i preslišavam se kako bih mogla da se predstavim na engleskom. Čujem glas svoje intuicije u glavi:

„Nervozna si i uznemirena, bilo bi dobro da uradiš jednu kratku meditaciju, to će te umiriti.“

A: „Ne mogu sad, nemam vremena.“

D: „Postoje i drugi načini da se pripremiš za razgovor. Poveži se sa mnom i pokazaću ti kako.“

Ulazim u teta stanje (koje praktikujem od kada se bavim Teta Isceljivanjem) i povezujem se sa svojom Dušom. Pita me kako se osećam.

A: „Nervozna sam i uznemirena. Iako imam već dosta iskustva u ovim stvarima, i dalje se svaki put osećam nesigurno kad sa nekim razgovaram o poslu, kao da nisam dovoljno dobra. Plašim se da neću uspeti.“

D: „Koliko znaš o samom projektu, o uslovima života u ovom eko selu?“

A: „Ne baš mnogo, samo ono što su napisali u oglasu.“

D: „Kako onda znaš da je to baš prilika za tebe? Toliko si fokusirana na to da im dokažeš da si dovoljno dobra, da u opšte ne razmišljaš o tome da li oni imaju ono što je tebi potrebno i što tebi može pomoći u tvom razvoju.“

Pomalo zbunjena shvatam da sam ja već napravila iluziju kako sve to „treba“ da izgleda bez da zaista imam informacije i počinjem da sastavljam spisak pitanja vezano za aspekte koji su  mi zaista bitni. U tom momentu shvatam da cilj razgovora za posao nije da ja „prodam“ sebe po svaku cenu poslodavcu, već da ponudim šta imam i izrazim ono što mi je potrebno i da to isto učini i poslodavac i da razmotrimo da li je to što nudimo i potražujemo međusobno kompatibilno ili ne. Ako jeste, to je onda prava prilika. Ako nije, hvala lepo, idemo dalje tražeći ono što nam više odgovara. U tom momentu vraćam fokus na sopstvene ciljeve i potrebe i na veštine i znanja koja imam da ponudim i neverovatna stvar se dešava: sva moja predhodna nervoza i strah nestaju. Više nego zadovoljna i prilično opuštena ležem da spavam veče pred intervju.

 

Razgovor je sam sebi cilj

Budim se poprilično rano i odlučujem da još jednom popričam sa Dušom pre samog razgovora. Ponovo ulazim u meditaciju. Duša započinje razgovor:

Toliko si fokusirana na cilj, da zaboravljaš na proces. Šta će se dogoditi ako u razgovoru otkriješ da ovo ipak nije prilika za tebe?“

A: (tužno) „Razočaraću se, biću neraspoložena i biće mi krivo. Biće to onda samo uzaludno izgubljeno vreme.“

D: „Ništa što radimo nije uzaludno izgubljeno vreme. Živiš u prošlosti ili u budućnosti a zaboravljaš da je sada jedino što imaš. Ako si fokusirana na sada bićeš PRISUTNA u razgovoru, nećeš analizirati šta si čula ili razmišljati o tome šta treba da odgovoriš i razgovor će prirodno teći sam od sebe. Saznaćeš i reći sve što je potrebno, dozvolićeš svojoj svesnosti da govori kroz tebe. Ona će se povezati sa svesnošću tvojih sagovornika i vi ćete na energetskom nivou razmeniti sve što je potrebno. Tada će ti biti jasno kao dan da li postoji rezonanca u vašim energijama ili nje nema. Jednostavno ćeš znati, bez drame, bez velikog analiziranja.“

A: „U redu, ako ne treba da budem fokusirana na ishod razgovora, na šta onda da se fokusiram? Meni je fokus neophodan, da bi dao smisao onome što radim.“

D: „Upoznaćeš dvoje novih ljudi koji imaju sličnu životnu viziju kao i ti, otvoriće ti prozor u jednu novu realnost do koje drugačije ne bi došla. Razmenićeš energiju sa tim ljudima u narednih pola sata, predstaviće ti svoje vrednosti, ideje, potrebe, svoj način života. Zar iskustvo razgovora i razmene sa drugima nije vredno samog sebe?“

U ovom momentu razgovor sa Dušom se završava i ja se uzemljujem razmišljajući o onome što mi je ona rekla. Iskreno, nikada nisam posmatrala stvari iz ovog ugla. Ubrzo započinje intervju. Razgovor teče opušteno i lagano. Zaista upoznajem veoma drage i prijatne ljude. Posle razgovora ponovo se povezujem kroz meditaciju sa svojom Dušom. Pita me:

„Kako je bilo?“

A: „Odlično, razmenili smo jako lepu energiju. Zaista sam uživala. Međutim, nisam sigurna da je ovo moja prilika.“

D: „Zbog čega?“

A: „Mesto je dosta izolovano, hladno je veći deo godine, neke sobe se greju na loženje. U sobama nema interneta i neću moći da se bavim tetom a to je nešto što iskreno volim da radim.

D: „Onda to nije tvoja prilika, ne vezuj se za formu i oblik već za ono što ti prilika može ponuditi. Sve u životu ima neku svrhu pa i ovaj razgovor, u pravom trenutku će se pokazati koja je.

Par dana kasnije stigao mi je odgovor iz eko sela. Nisam primljena na projekat i nisam bila iznenađena. Ranije bih se razočarala i potvrdila sebi da nisam dovoljno dobra. Ovaj put sam se zahvalila i njima i sebi na lepoj polučasovnoj razmeni energije i produžila dalje svojim putem. A sada mi je jasno i zašto mi je bilo potrebno ovo iskustvo. Sem što sam kroz njega spoznala značajne životne lekcije, dobila sam i priliku da ih podelim sa vama. Da nije bilo razgovora, ne bi bilo ni teksta. Vredelo je, zar ne?

Sa tehnikama kojima se bavim možete se upoznati ovde

 

Autor: Ana S.

Svi smo mi jednaki – intervju sa Rastkom Jokićem i Slobodanom Marčetićem

Jedna od stvari koju vrednujem je da se pokreneš – fizički aktiviraš na način na koji tebi odgovara i koji je primeren tvojim navikama i tempu života. Zato me je oduševila priča “Svi smo mi jednaki” dvojce momaka koje sam upoznala na treningu. Rastko Jokić, paraolimpijac u streljaštvu i Slobodan Boban Marčetić personalni i aerobik trener prava su motivacija. Oni su veliki prijatelji i imaju zajedničku misiju i zajednički izazov:

“Naš zajednički izazov je to da motivišemo ljude i da prenesmo što veću količinu pozitivne energije, da se ljudi probude da počnu da se bore da se pronadju!”, kaže Rastko. Boban dodaje: “Rastkov i moj najveći izazov jeste da ljudima sa invaliditetom pokažemo da mogu da se ubace u sistem sporta i da rade nešto što će ih činiti srećnim. Kao i da pokrenemo ljude bez invaliditeta da pomognu svima koji imaju problem.“

U nastavku pročitajte šta je za njih uspeh, kako se motivišu kada nisu raspoloženi i kako treniraju.

To su oni!


„Ja sam Rastko Jokić paraolimpijac u streljaštvu… Ja sam neko ko je pronašao sebe u životu i kome je bio motiv da se bavi nečim što voli i u tome je i uspeo. Nastavljam da napredujem i kao ličnost u svakom mogućem obliku – ne samo u poslovnom i sportskom.“
„Moje ime je Slobodan Marčetić, budući sam profesor fizičkog vaspitanja. Od svoje četvrte godine se bavim sportom. Trenirao sam fudbal, karate, plivanje. Na kraju sam se pronašao u fitnesu, gde planiram i da ostanem. Trenutno se bavim personalnim i aerobik treningom (fitnesom), šest godina sam u ovom poslu.“

Šta je za tebe uspeh?

Rastko: Uspeh je pronaći sebe i pobediti samog sebe! Jer najveci izazov sa kojim se suočavamo je taj da probudimo sopstvenu svest i da se izborimo sa našim alter egom… E u tom momentu tvoje JA postaje kosmičko JA i samim tim nivo svesti i talasne dužine su uvek u pozitivnoj skali. I jednostavno nakon toga raditi ono što voliš i što te ispunjava u potpunosti.

Boban: Za mene je uspeh kada su ljudi oko mene srecni i nasmejani. I kada se vracaju na svaki sledeci trening, pošto su se osećali dobro na prethodnom! Za mene je uspeh, kada moji vežbaci dođu do svog cilja, ili su makar blizu njega.

Uspeh je pronaći sebe i pobediti samog sebe! Jer najveci izazov sa kojim se suočavamo je taj da probudimo sopstvenu svest i da se izborimo sa našim alter egom…

Kada se osećaš baš zadovoljno? 

Rastko: Osećam se zadovoljno kada sam okružen pozitivnim ljudima, porodicom i prijateljima. I kada činis dobra dela da se ljudi oko tebe osećaju srećno i zadovoljno i ispunjeno.

Boban: Kada se vratim na kraju dana kući, i kada vidim šta sam sve prošao tog dana. I da li je sve to bilo uspešno. Naročito ako sam pomogao nekome da krene prema ostvarenju svog cilja u treningu.

Fotografija: privatna arhiva Slobodana Marčetića

Šta je tvoja najveća snaga/vrlina?

Rastko: “Iskreno na ovo pitanje ne bih znao tačno da odgovorim jer odgovor na to pitanje se može dobiti u mojoj okolini ;)”

Boban: “Moja najveća snaga su ljudi koji me okruzuju i koji mi daju podrsku u svemu što radim. A vrlina je upornost i istrajnost da izguram do kraja u ostvarenju svog životnog cilja.”

Sa kakvim izazovima se suočavaš na svom poslu?

Rastko: ”Ja se svakodnevno suocavam sa izazovom jer moj sport se zasniva na tome da postojis samo meta I ti… I moraš pobediti sebe i uspeti da svaki potez i hitac bude izveden savršeno i uvek isto…”

Boban: “Na mom poslu svaki novi trening je izazov. Svakim treningom napredujes i usavršavađ svoje znanje. Družiš se /treniraš sa raznim tipovima ljudi, i sve njih treba da dovedeš do toga da kući idu srećni i nasmejani.”

Šta te motiviše kada si potpuno down? Kako sebe izvučeš iz toga?

Rastko: “Kad sam potpuno down najvise me motivise muzika… Slušanjem muzike sam prevazišao ozbiljno teške situacije u životu i samim tim to je moj ekvilibrijum za dušu :)

Boban: “Kada sam ja u down-u ? Prosto moj posao ne dozvoljava da to pokazem vezbacima/klijentima. Svoje privatne problem ostavljas kod kuce . A kada već dođes na posao, kroz trening i druženje sa vežbačima izbaciš sve negativno iz sebe.

Dodatno o treningu kaže Boban

Vežbanje je bitno zbog zdravlja ljudi pre svega. Zbog zadovoljavanja vaših svakodnevnih potreba. Probijanja vaših granica.

U odnosu sa vežbačima, važno mi je da profesionalno radim svoj posao, a najvažnije mi je da su oni zadovoljni sa tim što radimo zajedno, i da ima rezultata u istom. Želim da im poručim da ne odustaju od svog cilja, ma koliko im se on čini u nekom trenutku daleko. Da budu srećni i nasmejani.

Ko sve i na koji način može da trenira?

“Treningom mogu da se bave svi kojima zdravlje to dozvoljava. A da bi promenili ovo “kojima zdravlje to dozvoljava” treba krenuti na vreme u svakodnevnu aktivnost. Što se tiče ljudi sa invaliditetom, i oni mogu da treniraju samo u drugačijim okolnostima. I ništa ne treba da im stane na put, i uspeh dolazi ukoliko oni sami to žele.” kaže Boban.

Šta misliš da je ljudima problem da počnu sa vežbanjem?

Mislim da im je problem navika za lošim načinom života, pošto je on lakši (manje truda i vremena se ulaže u isti). Problemi na poslu (umor). I što je najgore od svega, manjak motivacije i pitanje koje se postavlja u glavi? “Da li ću ja to moći i kako da uradim to?” A to mogu da prevaziđju samo pokušajem. A ako pokušaju da treniraju, i uz savet trenera, sigurno ce doći do svog cilja.” objašnjava Boban

Za kraj

Rastko: “Budite aktivni!!! Ne sutra, ne juče, ne danas nego SAD!”
Boban: “Preporučujem fizicku akivnost kao lek za sve njihove probleme,bilo zdravstvene ili psihicke prirode.”

Obavezno pogledajte i video, kako njihov zajednički trening u praksi izgleda.

Autorka: Milana M.

Pročitaj još i:

Rad na sebi kroz rekonekciju – intervju sa Vandom Vickov Drača

Kroz rekonekciju možemo uspostaviti odnos sa svojim unutrašnjim Bićem. Ono što mi svesno želimo ne mora biti ono što je njemu zaista potrebno. O čemu je zapravo reč, govori Vanda Vickov Drača, praktičar rekonekcije.

Za početak našeg razgovora bih te zamolila da nam kažeš nešto ukratko o rekonekciji. Šta je to rekonekcija i kako bi je predstavila nekome ko prvi put za nju čuje?

Rekonekcija je metoda isceljenja energijom – ona ima holistički pristup, što znači da energija koja isceljuje dovodi u sklad i harmoničan odnos celokupno biće. Postoje dve mogućnosti kad je rekonekcija u pitanju: Balans  – odnosno tretman isceljenja i lična rekonekcija. Balans izgleda tako što klijent leži na stolu za masažu, zatvorenih očiju i pokušava da se opusti koliko je to moguće i da prati dešavanja u telu- fizička, psihička, emotivna itd. Praktičar rekonekcije prati energetski tok i pušta da energija vodi proces svojim tokom, nema manipulacije energijom. Takođe, nema ni fizičkog kontakta. Rekonektivni  balansi se  mogu raditi po potrebi, što znači i neograničen broj puta. Balanse je moguće raditi i na daljinu. Preporuka je da klijent uradi tri balansa sa razmakom od 7 dana. Lična rekonekcija se radi jednom u životu, u dva dana. Na ličnoj rekonekciji praktičar, po određjenim pravilima prati meridijane u telu klijenta, na taj način klijenta PONOVO POVEZUJE, tj. REKONEKTUJE, sa sobom i energijama oko njega, energijom Zemlje i Univerzuma.

vanda rekonekcija

Vanda Vickov Drača

Kada si ti prvi put došla u kontakt sa rekonekcijom? Zbog čega te je baš ona privukla? Kako je uticala na tebe? Da li je promenila nešto u tebi ili u tvojim životnim okolnostima?

Moje interesovanje za alternativne metode isceljenja je počelo odavno. Za rekonekciju sam čula “slučajno”, pa malo istražila o tome na internetu. Nisam htela da imam previše informacija, planirala sam da odem na balans i da imam svoje iskustvo, bez mogućnosti autosugestivnog delovanja. Od svih metoda isceljenja o kojma sam slušala i znala po nešto, Rekonekcija mi je priznajem, delovala najmanje ubedljivo. Radoznalost je pobedila i otišla sam da probam, vidim, osetim. Nisam imala očekivanja, čak sam mislila da apsolutno ništa neću osetiti. Međutim, balans je trajao tek nekoliko sekundi a ja sam bila, kako uvek to govorim u space shuttle-u. Skoro celih 30 minuta bila sam potpuno ubeđena, da se zajedno sa stolom za masažu, vrtim, okrećem, podižem, spuštam… U nekim momentima, a to mi je jako teško da objasnim, imala sam osećaj da se u isto vreme krećem u više smerova. Ma koliko sam se trudila da zaustavim vrtešku, nije bilo šanse. Osećala sam silinu te energije i vibracije, kao i to da se ja, u tom momentu, ništa ne pitam o tome. Prilično sam sigurna, da mi je bilo podjednako kao astronautima kad se spremaju na put u svemir, sreća pa se meni to dopalo i nije mi pozlilo, hahaha… Kada se balans završio, bila sam bez teksta! Istog momenta sam znala da ja želim da radim Rekonekciju. Prilično sam kao osoba skeptična, tražim da mi sve bude objašnjeno i dokazano da bih uzela u obzir da nešto vredi i ima smisla. U tom trenutku nisam znala ni ŠTA mi se desilo na balansu a ni ZAŠTO. Očigledno je postojao veliki razlog na nekom višem nivou, da ja na taj način dobijem ono što je meni potrebno. Odmah sam kupila knjigu Erika Perla LEČI DRUGE, LEČI SEBE. Erikov pristup i pogled na energetsko isceljenje i njegova cela filozofija je veoma bliska mom viđenju istog. Išla sam na još dva balansa, oni su bili neko drugačije iskustvo nego prvi. Ubrzo posle toga sam uradila i ličnu Rekonekciju. I samo mesec dana kasnije videla sam da Erik dolazi u Sloveniju da drži seminar, prijavila sam se i otišla.

Kakve su uobičajene reakcije kod ljudi za vreme i posle balansa? Kakve promene u životu mogu da očekuju?

Svako reaguje drugačije, razlozi za to su mnogobrojni. Rekonekcija će doneti osobi ono što joj je potrebno kao Biću. Često se desi da očekivanja budu ispunjena, da ljudi dođu zbog bolesti i budu isceljeni u potpunosi. To je ono što ljudi nazivaju ČUDOM, kao što čudima nazivamo sve što ne poznajemo dovljno ili ne možemo da ga objasnimo na racionalnom nivou.

Šta misliš, da li su svi spremni na te promene? Kakve su najčešće reakcije na njih?

Mislim da nisu svi ljudi spremni na promenu, često smo skloni da kažemo da nešto želimo, jer na svesnom nivou zaista hoćemo da nesto promenimo, ali na podsvesnom se držimo iz sve snage za to čega hoćemo da se oslobodimo i ne puštamo ga. Tada je potrebno da se posvetimo sebi, da radimo na sebi, da nađemo glavne razloge za probleme koje imamo, da se suočimo sa njima i da ih otpustimo. Rekonekcija jeste jedan od uspešnih načina da razrešimo energetske blokade koje nosimo u sebi, jer na Rekonekciji energija ne priča sa našim Umom i Egom, već sa našom Dušom. Uvek u razgovoru posle balansa klijente podstaknem da nastave da se bave sobom u svakom smislu. Opcije za rad na sebi su bezbrojne.

rekonekcija internetDa li postoje slučajevi kada balans nije dao rezultate kod klijenata? Ako da, šta misliš šta može biti uzrok tome?

Nisam imala takvih situacija. Uvek se nesto reši, uvek se neki konci razmirse i uvek se vibracija podigne, pa makar i malo. Rezultati neki put budu vidljivi na licu mesta, a nekad je potrebno da prođe neko vreme. Međutim, može da se desi da se ne promeni sve što smo želeli zato što se nekada naše potrebe ne poklapaju sa našim željama. Isto tako može da ima veze i sa time da klijent stvori blokadu. Iz mog iskustva te blokade popuste često u toku prvog balansa, ili nestanu u potpunosi već na drugom. Navešću primer koji često pominjem jer je jedan od boljih iz mog iskustva. Sarađujem sa centrom koji ima aparat za očitavanje aure. Jednom prilikom, kada su bili kod mene u Bast Centru, da snimaju klijentima aure, ja sam sa zakašnjenjem stigla, klijent je sedeo za aparatom i na monitoru mu se očitavala njegova energija, aura bila je crvene boje. Razmenili smo pozdrave. Ne poznajem klijenta, niti on poznaje mene, ne zna čime se bavim. Nije prošlo ni 10 sekundi u njegovoj auri se pojavio intezivni upliv ljubičaste i ciklama boje (aparat energiju Rekonekcije očitava u tim bojama). Gospođa koja radi snimanje i analizu aure konstatovala je promenu i prokomentarisala je: „Vanda, pa ti sa vrata već radiš Rekonekciju.“ Na komentar smo se nasmejali svi sem klijenta, on je bio zbunjen i pomalo uplašen i rekao je: „Šta mi radi?“ U tom momentu na aparatu smo videli kako se prečnik aure smanjuje, čakre se zatvaraju i vraća se crvena boja. Kada smo mu objasnili o čemu se radi, opustio se i ponovo “dozvolio” Rekonektivnim vibracijama pristup. Po mom mišljenju ovaj primer je dobar iz više razloga. U njemu vidimo koliko energija može da prepozna energiju i prepusti joj se jer to želi. Isto tako možemo da vidimo i koliko naš Um, Ego, naše misli i slobodna volja mogu da utiču.

Najneverovatnije iskustvo sa rekonekcijom za tebe kao rekonektičara za vreme balansa sa klijentima?Neko interesantno ili značajno iskustvo klijenata za vreme ili posle balansa?

Svako iskustvo je posebno i u svakom ima nekih fascinantnih momenata i dešavanja. Za vreme balansa mogu da gledam fizičke reakcije kod klijenta, kao i da osetim njihovu energiju. Dolazi do umrežavanja i povezivanja. Međutim, koliko god mi je uvek lepo da radim kada klijent dođe kod mene, moram da priznam da me i balansi na daljinu oduševljavaju, njihov tok i posledice su takođe fenomenalni. Ima svega, od fizičkih promena, isceljenja na svim nivoima, do toga da klijentima proradi telepatija i poveća se njihov energetski uticaj na fizički svet. Bilo je dosta neverovatnih dešavanja za vreme balansa i posle. Uskoro ću objaviti na facebook stranici kao i na sajtu iskustva klijenata. I zaista želim da sve te fenomenalne priče ostavim za taj momenat.

Da nisi rekonektičar bila bi?

Bila bih Rekonektičar, hahaha…. Zaista volim ovaj “posao” uživam u njemu i ne bih ga menjala. Uz to što sam praktičar Rekonekcije vodim i konsultacije, i držim treninge programa koji sam osmislila, nazvala sam ih chidagni. Instruktor sam kapuere, već dugo. I sada sam sama napravila kombinaciju korišćenjem elemenata raznih vežbi, veština i sportova… Kao što su kapuera, joga, pilates itd. Veliki deo svakog časa ostavljam za meditaciju, koju vodim. Važno je da pored održavanja tela u dobroj formi održavamo i naš um u formi i dobrom kontaktu sa našom Dušom.

Šta je po tvom mišljenju smisao života?

Da budemo usklađeni sa sobom, da verujemo i volimo sebe, da bismo mogli da verujemo i volimo druge. Da razmišljamo uvek pozitivno, jer je iznenađujuće koliko dobrih stvari može da se desi kad imamo dobar stav.

Poruka za kraj

Nema kraja, hahaha…Svest o tome da kada nam se učini da smo stigli do kraja puta, da smo otkrili suštinu mudrosti treba samo da nastavimo dalje, jer zaista kraja nema. Moja poruka je-Rad na sebi sa radošću.

Intervju dala: Vanda Vickov Drača
Praktičar Rekonekcije, Instruktor Chidagnij-ja i vlasnica Bast Centra
,
Da posetite sajt Bast Centra kliknite na sledeći link www. bastcentar.weebly.com 
Da posetite FB stranicu Bast Centra kliknite na sledeći link www.facebook.com/pages/Bast-Centar

Intervju vodila: Ana Simić