Članci

5 razloga da ideš na fitness događaj LesMills Live

Šta je LesMills Live Serbia?

Grupni fitness treninzi LesMills programa, Body Attack, Body Balance, Grit, Body Jam i Body Combat, jedan za drugim, kao program za jedan dan u fitness klubu. Kažu, atmosfera na LesMills Live koja se može uporediti sa koncertnom. Evo i zašto je LesMills Live mnogo više od treninga i mnogo jači doživljaj od bilo kakvog koncerta.

1. Najinstruktori = najmotivacija

LesMills instruktori osim vežbanja i treninga, svojim vežbačima daju veliku motivaciju i veliku podršku! E sada zamisli kada su svi zajedno i svi će dati 200% od sebe da trening bude nezaboravan! Nema veće motivacije nego kada vidiš da neko izgara i daje sve što ima za ono što radi! I to za tebe, za svakog pojedinačno, za sve zajedno! To je sinergija LesMills Live koja će kao požar će zapaliti prostor!

2. Energija grupe koja te drži danima

Svaki dan, pogledaš novine, TV, društvene mreže, pričaš sa raznim ljudima. Poruka koja odatle stiže je ista – ne možeš, nema promene i za svako rešenje postoji 5 problema. Kada dođeš na trening, to se poništava! Svaki put kada završiš trening dokazuješ sebi da možeš – da možeš da uspeš, da možeš da se promeniš! Na LesMills Live taj osećaj da možeš množi se sa 1000! Ne samo što ti možeš, nego vidiš koliko je ljudi punih entuzijazma koji isto tako veruju da mogu! To je potpuna euforija pozitivne energije – strasti prema fitnessu, posvećenosti vežbanju, vere da možeš i međusobne podrške! To je ZARAZNO! Danima posle toga će te nositi ta energija, jer znaš da je sve moguće kada takvi ljudi postoje! 

3. Deo si ogromne ideje

Sve to što sam do sada napisala dobija još jednu dimenziju kada shvatiš da je sve to samo jedan deo ogromne svetske priče! To je tek energija koju je teško pojmiti! Shvatiš da se isti takav spektakl dešava i širom sveta, na isti takav način kao i kod nas. Ostetiš povezanost sa celom fitness planetom – ljudima svih nacija, rasa, vera, pola, godina! U trenutku smo svi isti, svi deo jednog ogrmonog plemena i svako je važan! Za mene nema ničeg lepšeg nego biti sa ljudima sa kojima deliš zajedničke vrednosti! To su ljubav prema pokretu, motivacija, uzajamna podrška i strast za napredkom!

4. Sve nepotrebne misli ti nestanu iz glave

Tolika količina energije na jednom mestu, zajedno sa vežbanjem prosto obrišu sve misli koje ti se stalno roje po glavi! Tvoj fokus je tada na vežbanju, a energija koja je svuda okolo rasprši sve što te pritiska i gnjavi, makar samo i u tim trenucima. Tih par sati sve stane ostalo stane! To je pravi restart za um. Baš tako nešto te izbaci iz tvog začaranog kruga misli i udalji te od problema svakodnevice. Posle se vratiš u stvarnost potpuno bistre glave. 

5. Umor za telo je odmor za dušu

I naravno posle kvalitetnog vežbanja i fizičkog napora, osećaš se potpuno rasterećeno. Baš to je ono što svakome ko je pod svakodnevnim stresom potrebno!

Za kraj, evo i videa LesMills International za LesMills Live Serbia. Ne veruj onome što ti pišem, dođi i probaj!

Zvanične informacije o LesMills Live Serbia možeš naći na linkovima:
http://lesmills.rs/les-mills-live-2017/
http://lesmills.rs/les-mills-live-serbia-2017/

Gde: Spens, Novi Sad
Kada: 01.04.2017. od 13:30
Cena: besplatno uz prijavu do 28.03. http://lesmills.rs/prijava-za-les-mills-live-serbia-2017/

Vidimo se!

Autorka: Milana M.

Pogledaj još

Svi smo mi jednaki – intervju sa Rastkom Jokićem i Slobodanom Marčetićem

Jedna od stvari koju vrednujem je da se pokreneš – fizički aktiviraš na način na koji tebi odgovara i koji je primeren tvojim navikama i tempu života. Zato me je oduševila priča “Svi smo mi jednaki” dvojce momaka koje sam upoznala na treningu. Rastko Jokić, paraolimpijac u streljaštvu i Slobodan Boban Marčetić personalni i aerobik trener prava su motivacija. Oni su veliki prijatelji i imaju zajedničku misiju i zajednički izazov:

“Naš zajednički izazov je to da motivišemo ljude i da prenesmo što veću količinu pozitivne energije, da se ljudi probude da počnu da se bore da se pronadju!”, kaže Rastko. Boban dodaje: “Rastkov i moj najveći izazov jeste da ljudima sa invaliditetom pokažemo da mogu da se ubace u sistem sporta i da rade nešto što će ih činiti srećnim. Kao i da pokrenemo ljude bez invaliditeta da pomognu svima koji imaju problem.“

U nastavku pročitajte šta je za njih uspeh, kako se motivišu kada nisu raspoloženi i kako treniraju.

To su oni!


„Ja sam Rastko Jokić paraolimpijac u streljaštvu… Ja sam neko ko je pronašao sebe u životu i kome je bio motiv da se bavi nečim što voli i u tome je i uspeo. Nastavljam da napredujem i kao ličnost u svakom mogućem obliku – ne samo u poslovnom i sportskom.“
„Moje ime je Slobodan Marčetić, budući sam profesor fizičkog vaspitanja. Od svoje četvrte godine se bavim sportom. Trenirao sam fudbal, karate, plivanje. Na kraju sam se pronašao u fitnesu, gde planiram i da ostanem. Trenutno se bavim personalnim i aerobik treningom (fitnesom), šest godina sam u ovom poslu.“

Šta je za tebe uspeh?

Rastko: Uspeh je pronaći sebe i pobediti samog sebe! Jer najveci izazov sa kojim se suočavamo je taj da probudimo sopstvenu svest i da se izborimo sa našim alter egom… E u tom momentu tvoje JA postaje kosmičko JA i samim tim nivo svesti i talasne dužine su uvek u pozitivnoj skali. I jednostavno nakon toga raditi ono što voliš i što te ispunjava u potpunosti.

Boban: Za mene je uspeh kada su ljudi oko mene srecni i nasmejani. I kada se vracaju na svaki sledeci trening, pošto su se osećali dobro na prethodnom! Za mene je uspeh, kada moji vežbaci dođu do svog cilja, ili su makar blizu njega.

Uspeh je pronaći sebe i pobediti samog sebe! Jer najveci izazov sa kojim se suočavamo je taj da probudimo sopstvenu svest i da se izborimo sa našim alter egom…

Kada se osećaš baš zadovoljno? 

Rastko: Osećam se zadovoljno kada sam okružen pozitivnim ljudima, porodicom i prijateljima. I kada činis dobra dela da se ljudi oko tebe osećaju srećno i zadovoljno i ispunjeno.

Boban: Kada se vratim na kraju dana kući, i kada vidim šta sam sve prošao tog dana. I da li je sve to bilo uspešno. Naročito ako sam pomogao nekome da krene prema ostvarenju svog cilja u treningu.

Fotografija: privatna arhiva Slobodana Marčetića

Šta je tvoja najveća snaga/vrlina?

Rastko: “Iskreno na ovo pitanje ne bih znao tačno da odgovorim jer odgovor na to pitanje se može dobiti u mojoj okolini ;)”

Boban: “Moja najveća snaga su ljudi koji me okruzuju i koji mi daju podrsku u svemu što radim. A vrlina je upornost i istrajnost da izguram do kraja u ostvarenju svog životnog cilja.”

Sa kakvim izazovima se suočavaš na svom poslu?

Rastko: ”Ja se svakodnevno suocavam sa izazovom jer moj sport se zasniva na tome da postojis samo meta I ti… I moraš pobediti sebe i uspeti da svaki potez i hitac bude izveden savršeno i uvek isto…”

Boban: “Na mom poslu svaki novi trening je izazov. Svakim treningom napredujes i usavršavađ svoje znanje. Družiš se /treniraš sa raznim tipovima ljudi, i sve njih treba da dovedeš do toga da kući idu srećni i nasmejani.”

Šta te motiviše kada si potpuno down? Kako sebe izvučeš iz toga?

Rastko: “Kad sam potpuno down najvise me motivise muzika… Slušanjem muzike sam prevazišao ozbiljno teške situacije u životu i samim tim to je moj ekvilibrijum za dušu :)

Boban: “Kada sam ja u down-u ? Prosto moj posao ne dozvoljava da to pokazem vezbacima/klijentima. Svoje privatne problem ostavljas kod kuce . A kada već dođes na posao, kroz trening i druženje sa vežbačima izbaciš sve negativno iz sebe.

Dodatno o treningu kaže Boban

Vežbanje je bitno zbog zdravlja ljudi pre svega. Zbog zadovoljavanja vaših svakodnevnih potreba. Probijanja vaših granica.

U odnosu sa vežbačima, važno mi je da profesionalno radim svoj posao, a najvažnije mi je da su oni zadovoljni sa tim što radimo zajedno, i da ima rezultata u istom. Želim da im poručim da ne odustaju od svog cilja, ma koliko im se on čini u nekom trenutku daleko. Da budu srećni i nasmejani.

Ko sve i na koji način može da trenira?

“Treningom mogu da se bave svi kojima zdravlje to dozvoljava. A da bi promenili ovo “kojima zdravlje to dozvoljava” treba krenuti na vreme u svakodnevnu aktivnost. Što se tiče ljudi sa invaliditetom, i oni mogu da treniraju samo u drugačijim okolnostima. I ništa ne treba da im stane na put, i uspeh dolazi ukoliko oni sami to žele.” kaže Boban.

Šta misliš da je ljudima problem da počnu sa vežbanjem?

Mislim da im je problem navika za lošim načinom života, pošto je on lakši (manje truda i vremena se ulaže u isti). Problemi na poslu (umor). I što je najgore od svega, manjak motivacije i pitanje koje se postavlja u glavi? “Da li ću ja to moći i kako da uradim to?” A to mogu da prevaziđju samo pokušajem. A ako pokušaju da treniraju, i uz savet trenera, sigurno ce doći do svog cilja.” objašnjava Boban

Za kraj

Rastko: “Budite aktivni!!! Ne sutra, ne juče, ne danas nego SAD!”
Boban: “Preporučujem fizicku akivnost kao lek za sve njihove probleme,bilo zdravstvene ili psihicke prirode.”

Obavezno pogledajte i video, kako njihov zajednički trening u praksi izgleda.

Autorka: Milana M.

Pročitaj još i:

Izgovori – Šta su uzroci izgovora?

Koliko puta ste čuli: “Bez izgovora!”, “To su sve izgovori!”, “Prekini sa izgovorima!” To je obavezan savet za svaki recept uspeha. U poslednjih par dana počelo je da mi para uši. Da je to tek tako svako bi odmah prekinuo sa izgovorima i urardio to od čega ga izgovori dele. Zato sam rešila da odem jedan korak dalje od saveta “prestani sa izgovorima”. Evo šta su uzroci izgovora.

Nešto nam se ne radi iako mislimo da bi to trebalo raditi

Na primer, rešili ste da počnete da trčite. Otišli ste jednom ili dva puta, ali za taj treći put nikako da nađete vremena/energije/motivacije/društva/dobru stazu/dobro doba dana/hladno vam je/vruće vam je/patike vam nisu najudobnije itd. Iza toga je obično nešto ovako: nervira me trčanje/nema poente/smara me/dosadno mi je, a mislim da bi trebalo da trčim jer je to dobro za zdravlje/treba više da se krećem/svi sad trče/trčanje je navika uspešnih itd.
Šta je to što smatrate da treba da uradite „jer je korisno“, ali nekako niste srećni zbog toga?

Nečega se plašimo vezano za ono što želimo da uradimo

Na primer, stvarno želite da krenete na kurs jezika ili na treninge u teretani. Ali nikako da to i uradite. Nikako da nađete vremena/zgodno mesto/termin koji vam odgovara/cenu itd. Ono što je obično u našoj glavi iza tih razloga i nama samima deluje smešno: sramota me je, biću tamo najgori/najgora, smejaće mi se, napraviću budalu od sebe itd. Dakle ovo su sve moguće vrste naših strahova. 


Video: Slobodan Marčetić – Trening paraolimpijaca i učesnika POI u Riu Rastka Jokića

Ono što želimo kosi se sa nekim našim uverenjem

Ovde ću dati lični primer – mobilni telefoni. Ko god me zna malo bolje, sigurno zna i da je svaki moj telefon upotrebljavan do stadijuma raspadanja i malo preko toga, model je naravno uvek bio uveliko zastareo i trajao je duže nego što je iko planirao da se taj uređaj upotrebljava. I odlažem kupovinu novog iako poslednjih par meseci upotrebe postanu naporni i iritantni. Moji izgovori za kupovinu novog telefona: treba mi vremena da ja to lepo pogledam/ne mogu da se odlučim za model/hoću da uporedim cene i nikako da nađem vremena za to. Ono što je zaista razlog je moje uverenje da je „greota bacati pare na novu stvar kada stara i dalje radi“. Kupovina novog telefona direktno se kosi sa tim i čini me da se osećam loše, i tek kada potpuni ne otkaže ili korišćenje stvarno postane nepodnošljivo.

Fotografija: Vladimir Tomić

Ono što želimo da uradimo (mislimo da) zavisi od druge osobe

Ponekad nam zaista treba odobrenje šefa/nadređenog/uprave stanara/profesora da bi neke ideje mogli da sprovedemo u delo. Nekada, ono što odlažemo iako želimo to da uradimo ili da rešimo neki problem jer mislimo da se nekome to neće dopasti ili da će se zbog toga uvrediti ili osećati loše. Na primer farbanje kose/šišanje/brijanje brade/puštanje brade – nama se sviđa ideja ali imamo dragu osobu u okolini koji to otvoreno kritikuju – roditelji/partner/prijatelji. Drugi primer, nešto treba popraviti u kući, prijatelj vam je obećao da će pomoći, ali nikako da nađe vremena. Vi ga čekate i ne zovete majstora da se prijatelj ne bi uvredio. Činjenica je da stvari i dalje stoje ne popravljene.

Šta sa tim?

Najjednostavnija stvar koja meni često pomaže je da se fokusiram i podsetim sebe zašto mi je važno da nešto završim ili zašto nešto želim da uradim. To me ohrabruje da i pored svih izgovora i odvraćanja uspem da završim stvari. Od kinjenja same sebe zašto nešto nisam uradila nemam ništa. Ali, sasvim je druga stvar preuzeti odgovornost za svoje postupke i za sve ono što nisam uradila ili radim iz izgovora. Jer život iz izgovora nije u skladu sa onim što duboko u sebi želim.

Autorka: Milana M.

Za prave izbore, prave trenutke i prave ljude u Novoj Godini :)

2017-ta, treća godina koju tosamja.rs dočekuje sa vama!

To-sam-ja je je naš način života

Povratak svojoj autentičnosti uz istovremeno usavršavanje i učenje u svakom mogućem smislu. Kroz lične primere i sopstvene zaključke koje delimo sa vama želimo da ostvarimo našu viziju – to su samosvesni, ispunjeni, uspešni, zadovoljni i rasterećeni ljudi koji aktivno rade na sebi, uče, napreduju, razvijaju se i koji pokreću svoje okruženje.

Želimo da ostvarimo sve to kroz deljenje znanja i iskustava o svesti o sebi i okruženju, emotivni napredak i razvoj; Želimo da svako od vas za sebe definiše sopstveni pojam uspeha, pronađe svoje ideje, želje i motivaciju; 

Fotografija: privatna arhiva Ane S.

Budite hrabri

kada se promenite vi, u vašem svakodnevnom životu ne mora da se promeni ama baš ništa – ali se menja vaš pogled na svakodnevni život i to je mesto gde magija počinje :)

Budite zahvalni

To je divno osećanje koje nas iz frustracije svega onoga što nemamo, vraća na razmišljanja o svemu onome što imamo!

Imajte vere

U sebe, u znanje, u učenje, u ljubav, u Boga, u Univerzum, u matematiku, u bilo šta što je za vas sveto – jer to je ono što nas može sačuvati od stresa i uzburkanosti svakodnevice.

Pratite svoj put

Onaj jedini koji vama odgovara i koji ste ucrtali da bude po vašoj meri.

Za prave izbore, prave trenutke i prave ljude u našim životima :)

Srećnu Novu 2017-tu Godnu od srca vam žele Ana S. i Milana M!

Tajni sastojci manifestovanja

Danas veoma popularno tumačenje zakona privlačnosti kaže: „Kakve su Vam misli, takav Vam je život“ tj. da možemo manifestovati u svom životu ono što želimo ako se na to dovoljno misaono fokusiramo. Međutim, često koliko god se trudili da u tome uspemo, ipak nam ne uspeva uopšte ili nam uspeva samo delimično. Dakle, gde grešimo i da li ima nešto što zaboravljamo u procesu manifestovanja?

Tajni sastojak manifestovanja br.1 Previše se trudimo

Manifestovanje je prirodna sposobnost Duše i truditi se manifestovati nešto je isto kao turiditi se disati. Mi konstantno manifestujemo svoju realnost. Svime onim što jesmo i onim što činimo proizvodimo neki rezultat, a na osnovu zakona privlačnosti on je usklađen sa spoljašnjim rezultatom koji dobijamo u svom životu. Ovo ne uključuje samo mentalni nivo (gde leži najveća zabluda), već i ono što osećamo (emotivni nivo) ali uključuje i sve ostalo što se nalazi u našoj podsvesti (sistemi verovanja, iskustva,  geni i genetski programi…) i na nivou Duše (duhovne lekcije, karmički obrasci, duhovni ugovori) kao i koliktivne realnosti i kolektivna iskustva veće grupe Duša čiji smo deo. Dakle, za početak bilo bi dobro da presogledalo manifestovanja tanemo da se trudimo da nešto manifestujemo i da počnemo da posmatramo ono što jesmo, jer kada promenimo ulaznu informaciju, izlazna informacija će se automatski promeniti. Mnogi su me pitali na koji način to mogu učiniti. Za početak jednostavna meditacija gde ulazimo u ulogu posmatrača je sasvim dovoljna. Međutim, po mom iskustvu za promenu podsvesnih sadržaja potreban je posvećen i uporan rad. Ja sam izabrala tehnike Theta Healing i Duboki PEAT zato što sam u potpunoj rezonanci sa njihovim sistemima i zato što sam u svom životu imala odlične rezultate njihovim korišćenjem. Međutim, ovde tajni recept ne postoji. Jednostavno, svako treba da izabere tehniku za koju oseća da je prava za njega.

Tajni sastojak manifestovanja br.2 Za kvalitetnu manifestaciju potreban je fokus i mentalna jasnoća

Naša podsvest je veoma bukvalna i isporučuje nam tačno ono što joj tražimo. Ni manje ni više od toga. Zbog toga je vrlo bitno imati jasnu viziju onoga na šta smo usmereni da bi fizička manifestacija bila zadovoljavajuća. Odličan primer toga je moje iskustvo od pre nekoliko nedelja. Trenutno boravim i radim u Eko selu Sennrüti u Švajcarskoj. Jedno od zaduženja mi je da vodim računa o butiku polovne robe gde svaki član zajednice može ostaviti nešto drugima na dar, ali takomanifestovanjađe može uzeti ono što mu je odatle potrebno. Dakle, imala sam želju da privučem nekog ko će ostaviti rolere, koje ću i ja između ostalog moći da vozim. Nedelju dana kasnije u butik je stiglo deset pari rolera, ali broja od 29 do 37. Ja usput nosim br. 40. :) Dakle, budite precizni i jasni u onome što želite da manifestujete jer u suprotnom rezultat može da Vas iznenadi.

Tajni sastojak manifestovanja br. 3 Za kvalitetnu manifestaciju potrebna je dovoljna količina energije

Verovatnoća da li će se nešto manifestovati ili ne direktno zavisi od količine energije koja je usmerena u željenom pravcu. Generlani problem ljudi u našem okruženju je veliki energetski deficit u kome se većina čovečanstva danas nalazi. Postoji mnogo razloga za to, a samo neki od njih su: niskovibratorna morfička polja na koja je većina ljudi veći deo dana priključena (institucije-škole, kompanije, bolnice, mediji…(generalno sve fizičke manifestacije veštačkog matriksa)). Tu su takođe i morfička polja naše porodice i predaka, pa regiona u kome smo rođeni i u kome živimo, pa pola koji smo izabrali (ženski/muški), pa kolektivno polje celokupnog čovečanstva i svih iskustava Univerzuma- na kraju krajeva, iskustava celokupne Kreacije. Količina energije koju predajemo polju zavisi od naše uključenosti u njega, a kako će to na nas uticati pre svega zavisi od vibracije samog polja. Dalje, na energetski deficit utiču i nerazrešeni emotivni problemi, konfliktni sistemi verovanja i traume-koji u realnostima u kojima su nastali i dalje postoje, crpe našu energiju i hrane te paralelne realnosti. Ovo važi i za karmički teret gde je i dalje velika količina naših duhovnih fragmenata „zarobljena“. Dakle, šta se može uraditi da se poveća energetski nivo osobe? Ja sam se odlučila za Reiki, ali smatram i da su druge tehnike koje utiču na energetski nivo sjajne. Ovo smatram vrlo bitnim jer nam je i za rad na sebi potrebna dovoljna količina inicijalne energije. Međutim, za ozbiljnije rezultate unutrašnji rad je od najveće važnosti. Ono što nam je većini zadatak u ovom životu je integracija Duše tj. „odglavljivanje“ svih defragmentisanih delova sa različitih nivoa i njihovo vraćanje u celinu, što zahteva temeljan i uporan rad na sebi. Takođe je veoma bitno IZABRATI morfička polja sa kojima imamo interakciju tokom dana i izabrati ona čija je vibracija blagotvorna za naše energetsko stanje i razvoj, ili u najmanju ruku nije štetna. U mom slučaju to je bila promena posla, izbor ljudi sa kojima se družim, mesta boravka, prirodnog okruženja, knjiga koje čitam, filmova koje gledam…) Kada se uskladimo na svim nivoima svog bića, manifestacije se jednostavno dešavaju. Jer je to nešto najprirodnije što nam je dato, samo smo na to zaboravili.

Tajni sastojak manifestovanja br.4 Teško je plivati uzvodno

Iako je naveden kao poslednji, možda je i jedan od najvažnijih.Količina energije koja je potrebna da se nešto manifestuje obrnuto je proporcmanifestovanja 3ionalna stepenu opšte dobrobiti koje predstavlja rezultat te manifestacije. Dakle, ukoliko želimo da manifestujemo nešto što će na bilo koji način povrediti tuđu slobodnu volju ili uticati negativno na druge, potrebna je velika količini energije da se to manifestuje. Ovo važi i kada je uticaj naše manifestacije indirektan ili kada nismo svesni svog uticaja na druge. Postoji nešto što se zove šira slika ili evolutivna spirala koja predstavlja evolutivni put čovečanstva. Ukoliko je naša željena manifestacija u skladu sa potrebama naše Duše i ukoliko je u skladu sa opštim razvojem čovečanstva postoji velika verovatnoća da će se to što želimo manifestovati jer će nam potrebni resursi i pomoć biti pruženi sa različitih nivoa, jer tada više ne igramo samo za sebe već i za ekipu celokupne Kreacije.

Autor teksta i fotografija Ana S.

Manifestovanje u praksi: Priče iz eko sela

Moj životni put možete videti ovde

Tehnike kojima se bavim možete videti ovde

 

 

Zašto Bodypump?

Protekli vikend provela sam na obuci za Les Mills Bodypump instruktorku. Ta dva dana zahtevne obuke izbacile su me i fizički i umno iz sopstvene zone komfora, ali i dovele do toga da budem još sigurnija u to što radim.

Fizički izazov

Jedan deo obuke bio je i izazov snage i izdržljivosti. U toku samog izazova jedan deo mene je vrištao „ja ne mogu više, ja ne mogu više“, a drugi deo kaže: „ako ako, to se lome granice.“

Snaga donosi samopouzdanje

Zahvaljujući ovom treningu, na jedan postepen i neopterećujući način sam promenila svoj fizički izgled, ojačala, i napredovala u trkačkoj izdržljivosti. Međutim, fizički izgled i snaga osim što su sami po sebi benefiti imaju i jednu drugu posledicu: veće samopouzdanje. Pogurenost je zamenjena uspravnim stavom. Osećaj bola u ramenima/leđima, umora i bezvoljnosti zbog svakodnevnog dugog sedenja zamenjen je osećajem sopstvene snage, izdržljivosti i vitalnosti. Moćno zar ne?

Fotografija: Les Mills Srbija

Fotografija: Les Mills Srbija

Vera da možeš da probiješ sve granice

Bodypump je za mene daleko više od samo fizičkog vežbanja: To je doza podsećanja sebe na sopstveni napredak, porcija vere da možeš da probiješ sve granice koje vidiš oko sebe, dokaz da možeš da prevaziđeš poteškoće i da najviše napreduješ baš onda kada je najteže.

Koncept THE ULTIMATE YOU – to nije najbolja verzija tebe, to je ono što baš ti JESI, sada, u ovom trenutku, bez očekivanja drugih, bez sopstvenih očekivanja, bez straha, bez arogancije, prosto i čisto postojanje sada i ovde. Posvećenost i vera u napredak.

To sam ja!

Za svoju poslednju prezentaciju koja sa ocenjivala prestala sam da imam tremu. Jer TO SAM JA, ja ovo radim, ovo volim, i došla sam ovde da sve to podignem na jedan viši nivo! Da svoju strast nastavim da delim sa drugima, ljudima koji su isto kao i ja:

  • Koji sedimo za računarom po ceo dan.
  • Koji se nikada ranije nismo bavili sportom ili su dugo bili nekativni
  • Štreberi koji nemamo dovoljno samopouzdanja.
  • Koji radimo i učimo po ceo dan i koji smo izgubili osećaj da napredujemo i počeli da sumnjamo u sebe.
  • Koji želimo da napredujemo.
  • Koji želimo da menjamo stvari oko sebe i da menjamo sebe.

Hvala TIM!

  • Jasni i Sofiji na sjajnoj obuci
  • TIM sa obuke – na odličnoj atmosferi, sjajnoj energiji i timskom duhu
  • Ekipi sa redovnog treninga
  • Prijateljima na podršci (specijalno Anji na sjajnim savetima!)
  • Svim mojim prethodnim trenerima: Sandri, Ljilji, Marini, Vladi, Mariji
  • Posebno hvala mentoru, velikoj podršci i velikoj inspiraciji – Nebojši.

Autorka: Milana M.

 

Čovek u areni – Teodor Ruzvelt

“Nije kritičar onaj koji broji, niti je čovek onaj koji upire prstom u jakog čoveka koji posrće, ili da su činioci dela mogli bolje. Zasluga pripada čoveku koji je zapravo u areni, čije je lice umazano prašinom i znojem i krvlju, onome ko se divlje bori, ko greši, koji ostaje kratkih rukava iznova i iznova jer nema napora bez grešaka i mana; ali koji zapravo teži da čini dela; ko poseduje veliki entuzijazam, veliku posvećenost; ko se daje za više ciljeve; ko na kraju krajeva zna trijumf velikog dostignuća, i koji u najgorem slučaju zna, ako ne uspe, nije uspeo usuđujući se smelo, te njegovo mesto nikada neće biti sa onim hladnim i stidljivim dušama koje nikada nisu spoznale ni pobedu ni poraz.”
– odlomak govora „Čovek u areni“ Teodora Ruzvelta

teodor-ruzvelt

Vreme je isteklo

Vreme je isteklo

Vreme je isteklo

Za izgovore
        Da živimo za tuđu potvrdu i odobravanje
Za sve što je lažno i  nikada nam zapravo i nije pripadalo
        Da budemo ono što nismo
Za glupiranje i traćenje svoje i tuđe energije
        Da radimo ono što ne volimo
Za nezadovoljstno i trpljenje
        Da radimo ono što ne donosi  boljem sutra
Za prazne razgovore i prazne ljude
        Da žrtvujemo svoje vrednosti zarad materijalne sigurnosti
Za brigu šta će drugi reći
        Da spavamo kada treba da plešemo
Za strah od neuspeha
        Da spavamo kada treba da stvaramo
Za odlaganje
        Da se plašimo drugih
Za čekanje nekog boljeg sutra
        Da se plašimo sebe
Za život u iluzijama
        Da se plašimo gubitka onoga što zapravo nikada i nije bilo naše
Za plakanje nad prosutim mlekom
        Da se plašimo onoga što donosi sutra
Za bes i ljutnju zbog nečega što nam nije po volji
        Da opet iznova i iznova ponavljamo greške iz prošlosti
Za žal za onim što se nije desilo
        Da gradimo svoju budućnost na iluzijama
Za žal za onim što se desilo
        Da zabadamo glavu u pesak i nadamo se da će se sve samo od sebe rešiti
Za beskrajno analiziranje i traženja uzroka

Za bilo šta što nije postojanje i delovanje ovde i sada, sa ciljem ostvarenja onoga što je sopstvena najviša i najčistija svrha.

Autorke: Ana S. i Milana M.

Šta te briga mala, mi smo istrčale maraton!

Bilo ju je sramota – sebe same

Izašla je na trčanje i tog letnjeg jutra u 6 ujutru. To je bio kraj juna, početak jula, dakle dan i noć veoma topli dani, pa je bar tako rano ujutru bilo koliko toliko sveže. Međutim nije to bio jedini razlog zašto je izlazila na trčanje tada. Bilo ju je sramota. Imala je višak kilograma, nikada nije trenirala ni jedan sport, mada je volela (i želela), nije imala baš adekvatnu opremu za trčanje nego ono što je imala pri ruci – neke trenerke, reklamnu majicu za jogurt i te patike koje je svuda nosila kada su joj trebale patike.

U stvari, jedino što je imala je bila odluka da nešto mora da se promeni. Tek je završila treći razred srednje škole, ali su je bolela kolena, bilo joj je teško da siđe niz stepenice i bilo joj je jasno da ako se ne pokrene i ne proemni ishranu to će svakako izazvati zdravstvene probleme i bolove pre ili kasnije.

Hvala ti što nisi odustala

Tog jutra, dok je trčala svojih 1 ili 2km (koliko je tada maksimalno mogla), komšije koje su radili u bicikl servisu u zgradi prokomentarisali su međusobno, ali dovoljno glasno da i ona čuje “hoće da smrša”. To bilo bolno, jedan od onih momenata kada reči iseku kao mač, a stid i sramota sebe samog bude još gori. To sam bila ja, pre 10 godina kada sam počinjala da trčim. Setila sam se ovog događaja i počela da razmišljam kako bi se osećala da sam znala da ću danas biti ovo što jesam. Palo mi je na pamet, da bih tu devojku, mene od pre 10 godina uhvatila za ruku i rekla “Pusti ih nek pričaju mala, ŠTA TE BRIGA MALA, mi smo istrčale maraton! Hvala ti što nisi odustala, hvala ti što si bila uporna, hvala ti što si uspela da nastaviš i kada ti je bilo jako teško.”

29. Beogradski maraton . Fotografija: Stefan Barna

29. Beogradski maraton – Fotografija: Stefan Barna

Maraton – samo je jedna trka

Setila sam se koliko mi je napora trebalo na početku za svaki pretrčani metar, i koliko mi je zadovoljstvo danas svaki pretrčani kilometar. Razmišljala sam i prisećala se mnogih trčanja tokom 10 godina, različitih osećanja i raspoloženja. Maraton – samo je jedna trka. Iza svakog kilometra na maratonu su godine trčanja – ujutru, uveče, po lepom vremenu, po lošem vremenu, po vrućini, po suncu, po kiši, po hladnom, snegu, ledu, vetru, kada sam raspoložena, kada sam neraspoložena, kada sam srećna, kada sam tužna, kada sam umorna, kada mi nije ni do čega. Svuda kuda sam putovala i živela.

Osećaj potpune slobode i čiste, ljudske snage

Istrčati maraton je srušena mentalna barijera, neka vrsta dokaza koliko se može postići. Trčanje, trčanje je način kako male stvari, koje se rade svakodnevno, kroz godine mogu da naprave promene. Mentalne i fizičke. Maraton je bio i prošao, a ljubav prema trčanju, to je ono što se živi. To je osećaj potpune slobode i čiste, ljudske snage.

Autorka: Milana M.

Zahvalnost kao motivacija

zahvalnost

Često smo okrenuti na ono loše oko nas, na ono što je pošlo po zlu, na ono što nije kako treba. Istina je da ako se osećamo loše i demotivisano nećemo moći odatle da se izvučemo.

Zahvalnosti je jedna od stvari koja mi pomaže u trenutcima kada ono što radim deluje beskrajno, nemoguće, a da kraj ne vidim i da sumnjam u to da li ću uspeti. Prosto, razmišljam o svim ljudima sa kojima sam se srela i radila tokom školovanja, studija, na poslovima i praksi, o porodici i prijateljima. Ovaj jednostavan čin, kada se u sebi zahvaljujem svakome od njih lično ispunjava me toplinom te zahvalnosti.

Na taj način se osećam povezano, podržano – osećam se mnogo bolje! Deluje i jeste jednostavno – suština je usmeravanje misli i osećanja ka dobrim stvarima, ka ljudima koji su bili uz nas, ka osećaju ohrabrenja  i podrške koja je u momentima gubitka motivacije preko potrebna. Probajte i pišite kako vam se čini.

Kako se vi motivišete? :)

Tekst na engleskom jeziku možete naći na ovom linku.

Autor: Milana M.