Članci

Vreme je isteklo

Vreme je isteklo

Vreme je isteklo

Za izgovore
        Da živimo za tuđu potvrdu i odobravanje
Za sve što je lažno i  nikada nam zapravo i nije pripadalo
        Da budemo ono što nismo
Za glupiranje i traćenje svoje i tuđe energije
        Da radimo ono što ne volimo
Za nezadovoljstno i trpljenje
        Da radimo ono što ne donosi  boljem sutra
Za prazne razgovore i prazne ljude
        Da žrtvujemo svoje vrednosti zarad materijalne sigurnosti
Za brigu šta će drugi reći
        Da spavamo kada treba da plešemo
Za strah od neuspeha
        Da spavamo kada treba da stvaramo
Za odlaganje
        Da se plašimo drugih
Za čekanje nekog boljeg sutra
        Da se plašimo sebe
Za život u iluzijama
        Da se plašimo gubitka onoga što zapravo nikada i nije bilo naše
Za plakanje nad prosutim mlekom
        Da se plašimo onoga što donosi sutra
Za bes i ljutnju zbog nečega što nam nije po volji
        Da opet iznova i iznova ponavljamo greške iz prošlosti
Za žal za onim što se nije desilo
        Da gradimo svoju budućnost na iluzijama
Za žal za onim što se desilo
        Da zabadamo glavu u pesak i nadamo se da će se sve samo od sebe rešiti
Za beskrajno analiziranje i traženja uzroka

Za bilo šta što nije postojanje i delovanje ovde i sada, sa ciljem ostvarenja onoga što je sopstvena najviša i najčistija svrha.

Autorke: Ana S. i Milana M.

Organizacija vremena – Prioriteti ciljeva

U prethodnom tekstu bavili smo se opštim vrednostima i ciljevima u najširem smislu. Pored ciljeva, dobro postavljanje prioriteta i njihovo poštovanje je ključno za kvalitetno iskorišćeno vreme. U većini priručnika naćićete da zadatke/obaveze treba da poređate po prioritetu i da radite od najvažnijih ka manje važnima. Lično smatram da to nije moguće u praktičnim uslovima – neke obaveze prosto zahtevaju velike blokove vremena koje ne možete da priuštite pre određenog doba dana, a za to vreme, možete obaviti gomilu sitnijih stvari u prolazu.

Dan ima 24 časa

Dakle, svako od nas ima na raspolaganju 24 časa dnevno, tj 1440 minuta, tj 86400 sekundi svakoga dana. Pitanje prioriteta je odluka kako će se provesti svaki od tih sati-minuta-sekundi. Moja trenutna odluka bila je prvo da ustanem rano ujutru umesto da ostanem u krevetu, zatim da skuvam kafu i sednem za računar i napišem ovaj tekst umesto da čitam postere na 9GAG, odgledam neke smešne klipove ili radim na izmenama programa koji moram da završim do sutradan uveče.

Dan ima samo 24 časa

Ovo je činjenica koju jako često zaboravim. I znam da nisam jedina. Napisaću još jednom: dan ima SAMO 24 časa. To znači da se za to vreme mogu uraditi sve stvari koje zahtevaju manje od tog vremena. Nemoguće je uraditi više od toga. Evo o čemu govorim: ako za ovu nedelju, dnevno imam 8 sati dnevno posla, 8 sati dnevno sna, npr 3 sata na režijske troškove (recimo putovanje, neko pospremanje, pripremu i jelo itd) ostaje svega 5 sati za ostale aktivnosti radnim danom i 13 sati vikendom. Za to vreme treba rasporediti trening, druženja, pisanje bloga, učenje, čitanje, vreme sa roditeljima/decom, nedeljnu kupovinu, čišćenje stana, ličnu negu itd. Svaka od tih aktivnosti zahteva određeno minimalno vreme da bi se kvalitetno obavila i prosto ne može joj se posvetiti manje vremena, a da kvalitet drastično ne opadne.

Prioriteti su kao i ciljevi lična stvar

Fotografija: Marko Vulović

Izbor je naš

Ako saberemo sve što treba da uradimo i koliko nam vremena treba i ako to ne staje u ceo dan/celu sedmicu onda je jasno da to na dnevnom/nedeljnom nivou ne možemo da stignemo. Tu na scenu stupa izbor prioriteta – šta je u datom trenutku važnije. Ipak, kada je spisak obaveza sveden na ono nama najvažnije, a i dalje ne uspeva da stane u tih 24 časa primorani smo da se nečega važnog ipak odreknemo. Tako ćemo za vreme studija često žrtvovati trening i fizički izgled zarad učenja i druženja, onda i druženje zarad učenja kada je neophodno itd. Kada je ovo konstantna situacija da moramo da se odreknemo nečega važnog, dolazi do frustracija jer ono što smo morali da sklonimo na stranu zaista jeste nama važno. Izlaz iz ove situacije je pravljenje svesnog izbora.

Kako postaviti prioritete?

Pogledajte listu svih vaših ciljeva. Prioriteti im se dodeljuju po tri osnova:
1. Na osnovu onoga što želite da postignete (npr da završite srednju školu sa određenim uspehom, upišete fakultet koji želite, završite fakultet, zaposlite se tamo gde želite, zaradite toliko i toliko, itd)
2. Na osnovu onoga u čemu uživate (npr vaš hobi, bavljenje sportom, plesom, druženje, šetnja, putovanja, čitanje, igranje igrica, dobrotvorni rad, društveno koristan rad)
3. Ono što morate da uradite (obezbedite sebi hranu, pospremite za sobom, kupite ono što vam je svaki dan neophodno, namirite potrebe onih koji od vas zavise, završite neku administraciju itd)

Da li sada kada pogledate na šta trošite vreme imate jasniju sliku zašto nemate vremena? Da li najviše vremena zaista posvećujete onome što je najvažnije? Dodelite prioritete ciljevima koje ste prethodno postavili, a u sledećem tekstu napravićemo konkretne vremenske rasporede i tehnike planiranja.

Autor: Milana M.

Organizacija vremena – ključne sposobnosti za uspeh

Pre nego što nastavimo dalje sa tehnikama organizacije vremena, posvetićemo pažnju osobinama koje su veoma važne za uspešno učenje tih tehnika, kao i za sve u životu uopšte. To su moć koncentracije i samodisciplina.

U različitim programima organizacije vremena, ove dve osobine (ili bolje da kažem sposobnosti) podrazumevaju se kao već postojeće, a zatim se sistem organizacije gradi na osnovu njih. Nažalost, većini ljudi koji neefikasno organizuju svoje vreme baš ove osobine nedostaju. Zato, kada nauče i pokušaju da primene neki sistem rada, posle kratkog vremena se vraćaju na staro. Džabe je i najbolji raspored koji ste napravili ako ga ne poštujete, bar generalno!

Sve se vežba

Dobro je što se i jedno i drugo mogu uvežbati i naučiti, a loše je što ćete imati otpor prema tome, inerciju koja vas odvlači da ne radite to što treba i ako ste se skrasili da radite. Pre ćete raditi polovično odistinski. Da nije tako, onda bi ste već bili samodisciplinovani!

Fotografija: Stefan Barna (@barna_stefan)

Samodisciplina

Zgodna je sledeća definicija samodiscipline:

“Samodisciplina je sposobnost da se skoncentrišete i radite to što treba da radite onda kada treba da radite, bez obzira da li vam se to radi ili ne.”

– Elbert Hubbard

Kada jednom napravite raspored aktivnosti i želite da ga poštujete, onda svaku stavku u tom rasporedu doživljavajte kao da je važan poslovni sastanak. Da je stvarno u pitanju poslovni sastanak, bilo bi vam važno da dođete na vreme i potrudili bi ste se da ne zakasnite. Šta bi ljudi mislili o vama, delovali bi ste neozbiljno! Isto tako se ponašajte i prema svojim obavezama. I ne očekujte da bude lako!

Ako to već primenjujete, a ne uspevate sve da postignete, onda možda nije problem samoiscipline, nego nekih drugih grešaka u planiranju vremena, čime ćemo se kasnije pozabaviti.

Koncentracija

Što se bolje koncentrišemo, to je rad efikasniji i kvalitetniji – bilo da je reč o učenju, poslu ili vremenu sa prijateljima i porodicom.

Koncentracija je voljno usmeravanje misli na određenu aktivnost.

Najnovija istraživanja, upravo moć koncentracije kvalifikuju kao ključnu osobinu za uspeh u bilo kom polju života i preduslov inteligencije – i logičke i emotivne.

Postoje različite vežbe koncentracije koje možete naći na internetu, a jedna od mojih omiljenih je koncentracija deo po deo. Kada počnete da radite određeni posao, skoncentrišite se na njega na 15 minuta. Dakle 15 minuta ne dozvolite da vas iko prekine i ne dozvolite sami sebi da odlutate ili se zanimate nečim drugim (mogao bih da popijem kafu ili naoštrim olovke). Posle 15 minuta, napravite kratku pauzu i onda nastavite dalje na još 15 minuta. Vremenom, povećavajte blokove koncentracije na 30minuta, pa na 45minuta i na kraju na sat vremena.

Poboljšanjem samodiscipline i koncentracije efikasnije ćete raditi bilo šta što radite. Direktna posledica toga je da ćete se odmah i bolje osećati, da ćete više poštovati sebe – jednom rečju bićete uspešniji i zadovoljniji.

Autor: Milana M.

vremenski plan

Organizacija vremena – Kako koristimo svoje vreme?

„Putovanje od hiljadu (milja) počinje prvim korakom.“ – Lao Ce

Želja za promenom

Ako želite efikasnije da upravljate svojim vremenom, prvo treba da zaista to želite – na to vas nije naterao niko iz vaše okoline i to ne radite zato što mislite da je to “zgodno naučiti”. Želja je potrebna da vam pomogne da istrajete u nameri i da ne ostavite ove tehnike čim vam ne bude lako. Drugačija organizacija vremena, podrazumeva i drugačije korišćenje vremena, a to je drugačije ponašanje u svakodnevnim situacijama. Na primer, uzeli ste da učite, međutim pored vas je mobilni telefon. Stiže vam poruka od drugarice/drugara i krećete dopisivanje o nekom od aktuelnih dešavanja u vašem društvu. Učite, ali prekidate učenje svakih par minuta da odgovorite na sledeću poruku/ćaskanje. Sat ipo vremena je prošlo, niste naučili gotovo ništa, a umorili ste se kao da jeste.

Nov način ponašanja

Nov način reagovanja bi bio da učite bez prekidanja da bacite pogled na telefon/ćaskanje i da pogledate poruke tek kada napravite pauzu. Tu je najteži deo jer “samo da pogledam da nije nešto važno”, “samo da bacim pogled na fejs, to je minut” i odoše narednih pola sata. Dakle, morate odoleti ovim i mnogim drugim izazovima, a zato vam je neophodna jaka želja da se promenite. Kao i sve u životu, mnogo ćete lakše istrajati ako tačno znate zašto nešto radite.

Na šta trošimo vreme?

tp1
Prvi korak u boljoj organizaciji vremena je da sagledamo kako koristimo svoje vreme. Da li znate koliko vam je vremena potrebno za uobičajene dnevne aktivnosti? Da li je ono što kažemo “sad ću ja to za minut” u stvari 15 minuta? Kako bi tačno znali čemu sve posvećujemo vreme potrebno je da u trajanju od 7 dana vodimo dnevnik svih svojih aktivnosti. Potrebno je da zabeležiti koliko tačno svaka akcija traje i to od trenutka kada ustanemo, do trenutka kada odemo na spavanje.

 

Primeri aktivnosti dati su u nastavku:

  • Jutarnje aktivnosti: ustajanje, nameštanje kreveta, kuvanje kafe i spremanje doručka – ukupno 20 minuta
  • Pregledanje vesti i društvenih mreža – 25 minuta
  • Pakovanje torbe za trening – 5 minuta
  • Pakovanje hrane za poneti na posao – 10 minuta
  • “Šta ću da obučem” i samo oblačenje 10 minuta + 5 minuta (za šminku/čišćenje cipela/traženje nečega)
  • Odlazak od stana do autobuske stanice 5 minuta
  • Vreme od izlaska iz stana do stizanja na stanicu voza 20 minuta za komotno stizanje ili 15 minuta za “jedva stižem”
  • Trajanje kupovine u hipermarketu vikendom: između 45 minuta i 1h i 15 minuta + odlazak i povratak iz marketa 25 minuta

Ostale aktivnosti koje možete uvrstiti na spisak

  • traženje parkinga
  • priprema obroka, kupovina obroka,
  • pospremanje kuhinje/sobe/trpezarije/kupatila
  • vreme tuširanja/brijanja/pranja kose/sušenja kose/lakiranja noktiju/šminkanja
  • pripreme za trening/vreme putovanja do i od treninga
  • vreme provedeno na društvenim mrežama/surfovanje internetom
  • plaćanje računa/odlazak u banku
  • vreme na poslu/priprema za rad/završavanju posla/odugovlačenju
  • telefoniranje/ćaskanje,
  • odgovaranje na mail…

Budite što detaljniji. Verujem da ćete se iznenaditi na to šta nam sve rasipa vreme. U toku nedelje biće još testova koji će vam pomoći da bolje sagledate koje tačno aspekte organizacije vremena je potrebno da popravite.

Autor: Milana M.

organizacija vremena

Od Nove Godine, serija tekstova o planiranju i organizaciji vremena

Da li imate spisak stvari koje treba da uradite sledeće nedelje? Da li ste već isplanirali kada ćete to da uradite svaku od stavki sa spiska? Koliko značaja pridajete planiranju i organizaciji vremena?