Članci

Organizacija vremena – Prioriteti ciljeva

U prethodnom tekstu bavili smo se opštim vrednostima i ciljevima u najširem smislu. Pored ciljeva, dobro postavljanje prioriteta i njihovo poštovanje je ključno za kvalitetno iskorišćeno vreme. U većini priručnika naćićete da zadatke/obaveze treba da poređate po prioritetu i da radite od najvažnijih ka manje važnima. Lično smatram da to nije moguće u praktičnim uslovima – neke obaveze prosto zahtevaju velike blokove vremena koje ne možete da priuštite pre određenog doba dana, a za to vreme, možete obaviti gomilu sitnijih stvari u prolazu.

Dan ima 24 časa

Dakle, svako od nas ima na raspolaganju 24 časa dnevno, tj 1440 minuta, tj 86400 sekundi svakoga dana. Pitanje prioriteta je odluka kako će se provesti svaki od tih sati-minuta-sekundi. Moja trenutna odluka bila je prvo da ustanem rano ujutru umesto da ostanem u krevetu, zatim da skuvam kafu i sednem za računar i napišem ovaj tekst umesto da čitam postere na 9GAG, odgledam neke smešne klipove ili radim na izmenama programa koji moram da završim do sutradan uveče.

Dan ima samo 24 časa

Ovo je činjenica koju jako često zaboravim. I znam da nisam jedina. Napisaću još jednom: dan ima SAMO 24 časa. To znači da se za to vreme mogu uraditi sve stvari koje zahtevaju manje od tog vremena. Nemoguće je uraditi više od toga. Evo o čemu govorim: ako za ovu nedelju, dnevno imam 8 sati dnevno posla, 8 sati dnevno sna, npr 3 sata na režijske troškove (recimo putovanje, neko pospremanje, pripremu i jelo itd) ostaje svega 5 sati za ostale aktivnosti radnim danom i 13 sati vikendom. Za to vreme treba rasporediti trening, druženja, pisanje bloga, učenje, čitanje, vreme sa roditeljima/decom, nedeljnu kupovinu, čišćenje stana, ličnu negu itd. Svaka od tih aktivnosti zahteva određeno minimalno vreme da bi se kvalitetno obavila i prosto ne može joj se posvetiti manje vremena, a da kvalitet drastično ne opadne.

Prioriteti su kao i ciljevi lična stvar

Fotografija: Marko Vulović

Izbor je naš

Ako saberemo sve što treba da uradimo i koliko nam vremena treba i ako to ne staje u ceo dan/celu sedmicu onda je jasno da to na dnevnom/nedeljnom nivou ne možemo da stignemo. Tu na scenu stupa izbor prioriteta – šta je u datom trenutku važnije. Ipak, kada je spisak obaveza sveden na ono nama najvažnije, a i dalje ne uspeva da stane u tih 24 časa primorani smo da se nečega važnog ipak odreknemo. Tako ćemo za vreme studija često žrtvovati trening i fizički izgled zarad učenja i druženja, onda i druženje zarad učenja kada je neophodno itd. Kada je ovo konstantna situacija da moramo da se odreknemo nečega važnog, dolazi do frustracija jer ono što smo morali da sklonimo na stranu zaista jeste nama važno. Izlaz iz ove situacije je pravljenje svesnog izbora.

Kako postaviti prioritete?

Pogledajte listu svih vaših ciljeva. Prioriteti im se dodeljuju po tri osnova:
1. Na osnovu onoga što želite da postignete (npr da završite srednju školu sa određenim uspehom, upišete fakultet koji želite, završite fakultet, zaposlite se tamo gde želite, zaradite toliko i toliko, itd)
2. Na osnovu onoga u čemu uživate (npr vaš hobi, bavljenje sportom, plesom, druženje, šetnja, putovanja, čitanje, igranje igrica, dobrotvorni rad, društveno koristan rad)
3. Ono što morate da uradite (obezbedite sebi hranu, pospremite za sobom, kupite ono što vam je svaki dan neophodno, namirite potrebe onih koji od vas zavise, završite neku administraciju itd)

Da li sada kada pogledate na šta trošite vreme imate jasniju sliku zašto nemate vremena? Da li najviše vremena zaista posvećujete onome što je najvažnije? Dodelite prioritete ciljevima koje ste prethodno postavili, a u sledećem tekstu napravićemo konkretne vremenske rasporede i tehnike planiranja.

Autor: Milana M.

Organizacija vremena – ključne sposobnosti za uspeh

Pre nego što nastavimo dalje sa tehnikama organizacije vremena, posvetićemo pažnju osobinama koje su veoma važne za uspešno učenje tih tehnika, kao i za sve u životu uopšte. To su moć koncentracije i samodisciplina.

U različitim programima organizacije vremena, ove dve osobine (ili bolje da kažem sposobnosti) podrazumevaju se kao već postojeće, a zatim se sistem organizacije gradi na osnovu njih. Nažalost, većini ljudi koji neefikasno organizuju svoje vreme baš ove osobine nedostaju. Zato, kada nauče i pokušaju da primene neki sistem rada, posle kratkog vremena se vraćaju na staro. Džabe je i najbolji raspored koji ste napravili ako ga ne poštujete, bar generalno!

Sve se vežba

Dobro je što se i jedno i drugo mogu uvežbati i naučiti, a loše je što ćete imati otpor prema tome, inerciju koja vas odvlači da ne radite to što treba i ako ste se skrasili da radite. Pre ćete raditi polovično odistinski. Da nije tako, onda bi ste već bili samodisciplinovani!

Fotografija: Stefan Barna (@barna_stefan)

Samodisciplina

Zgodna je sledeća definicija samodiscipline:

“Samodisciplina je sposobnost da se skoncentrišete i radite to što treba da radite onda kada treba da radite, bez obzira da li vam se to radi ili ne.”

– Elbert Hubbard

Kada jednom napravite raspored aktivnosti i želite da ga poštujete, onda svaku stavku u tom rasporedu doživljavajte kao da je važan poslovni sastanak. Da je stvarno u pitanju poslovni sastanak, bilo bi vam važno da dođete na vreme i potrudili bi ste se da ne zakasnite. Šta bi ljudi mislili o vama, delovali bi ste neozbiljno! Isto tako se ponašajte i prema svojim obavezama. I ne očekujte da bude lako!

Ako to već primenjujete, a ne uspevate sve da postignete, onda možda nije problem samoiscipline, nego nekih drugih grešaka u planiranju vremena, čime ćemo se kasnije pozabaviti.

Koncentracija

Što se bolje koncentrišemo, to je rad efikasniji i kvalitetniji – bilo da je reč o učenju, poslu ili vremenu sa prijateljima i porodicom.

Koncentracija je voljno usmeravanje misli na određenu aktivnost.

Najnovija istraživanja, upravo moć koncentracije kvalifikuju kao ključnu osobinu za uspeh u bilo kom polju života i preduslov inteligencije – i logičke i emotivne.

Postoje različite vežbe koncentracije koje možete naći na internetu, a jedna od mojih omiljenih je koncentracija deo po deo. Kada počnete da radite određeni posao, skoncentrišite se na njega na 15 minuta. Dakle 15 minuta ne dozvolite da vas iko prekine i ne dozvolite sami sebi da odlutate ili se zanimate nečim drugim (mogao bih da popijem kafu ili naoštrim olovke). Posle 15 minuta, napravite kratku pauzu i onda nastavite dalje na još 15 minuta. Vremenom, povećavajte blokove koncentracije na 30minuta, pa na 45minuta i na kraju na sat vremena.

Poboljšanjem samodiscipline i koncentracije efikasnije ćete raditi bilo šta što radite. Direktna posledica toga je da ćete se odmah i bolje osećati, da ćete više poštovati sebe – jednom rečju bićete uspešniji i zadovoljniji.

Autor: Milana M.

Zašto ne ostvarujemo novogodišnje ciljeve?

Želje nisu ciljevi

Kada želimo nešto, obično razmišljamo samo o krajnjoj odrednici: npr da se preselimo, smršamo, više vežbamo, nađemo posao kojim smo zadovoljni. Imati mnogo različitih želja i interesovanja je veoma važno, to nas čini živima, to nas pokreće! Ali da te želje ne bi ostali pusti snovi, treba da posvetimo vreme i napravimo plan delovanja – kako da ih ostvarimo. Za mnoge stvari “plan” je krajnje jednostavan sled akcija.

Sada nemam vremena

Ali ako ne odvojimo vreme kada ćemo plan da sprovedemo u delo, obično nas potope obaveze i želje ostanu neispunjene (ili još gore: zaboravite ih!). A neostvarene želje mogu nas učiniti nesrećnima i biti izvor hroničnog nezadovoljstva… Naravno, prioriteti moraju da postoje, ali ako ne izdvojite vreme i rezervišete ga samo za to što želite, to vreme će vrlo lako biti utrošeno na nešto što je u tom trenutku naišlo i bilo važnije: da dovršite neki posao, još malo sredite kuću ili pogledate samo još jednu epizodu serij, bacite pogled šta ima na TV ili Facebook-u.

wish

Nismo dovoljno motivisani

Ne retko, na svoje liste želja, ubrajamo i ono što smatramo da se od nas očekuje i što treba da uradimo, pri čemu to nije nešto što mi zaista želimo. Onda je logično zašto tako nešto stalno odlažemo – prosto ne interesuje nas.

To je prekomplikovano

Ovo mi je najlakše da objasnim kroz primer “Konačno počinjem da vežbam”: Tražim teretane na internetu -> pronalazim nekoliko čija mi lokacija odgovara -> za neke nalazim raspored treninga i cene za neke ne -> zovem telefonom da proverim -> dobijam delimične informacije, pa ne znam da li bi mi možda ipak više odgovarale ove za koje nisam našla informacije -> odlažem ceo proces za sutra-> premišljam se koji mi termini i cene odgovaraju -> i ostavljam odluku za kasnije. Posle me stignu obaveze i zaboravim na sve to što sam uopšte i saznala i moram opet sve iz početka. Dakle, mora se odvojiti vreme za pronalaženjem informacija. Odluku donesite relativno brzo i odmah ubeležite sebi u raspored to kao važnu obavezu.

Na kraju, želite mnogo i slobodno i započnite Novu Godinu sa planom :)

Autor: Milana M.

organizacija vremena

Od Nove Godine, serija tekstova o planiranju i organizaciji vremena

Da li imate spisak stvari koje treba da uradite sledeće nedelje? Da li ste već isplanirali kada ćete to da uradite svaku od stavki sa spiska? Koliko značaja pridajete planiranju i organizaciji vremena?

Nezadovoljstvo: pokretač ili kočnica?

Potrebno nam je da nismo zadovoljni trenutnim stanjem ili da prosto želimo više da bi se pokrenuli. Ipak, okupira nas konstantno, lebdeće nezadovoljstvo koje nas guši, umrtvljuje i usporava u razmišljanju i akciji

zadovoljstvo-zaposlenih-nezadovoljeni-uporabniki

Znamo šta nam se ne sviđa…

… ali ne znamo šta želimo. Zaista, kada ste poslednji put razmipljali o tome šta želite od sebe u životu? Čime želite da se bavite? Kakva osoba da budete? Onako, da ne mislite na to šta se sada dešava oko vas. Ako niste razmišljali o tome šta želite, vrlo lako ćete doći u fazu da radite stvari – od posla i učenja do svakodnevnik aktivnosti, i da imate osećaj da vas je neko naterao da to radite. Nećete živeti 100 godina, razmišljajte veliko i planirajte!

Imamo želje, ali nemamo vremena

“Želim da budem u boljoj fizičkoj kondiciji” pomisliće neko i onda prosto zaboraviti tu pomisao ili pronaći razlog zašto je to u ovom trenutku neostvarivo. Veliki generator nezadovoljstva su želje i ciljevi koje ostavljamo po strani zbog onoga što moramo da uradimo. A što se mora, mora se, samo, možemo li da vreme ukrademo nekom od naših kradljivaca vremena.

Imamo želje, ali nemamo planove

Za razliku od prethodnog, kada želje svesno ostavljamo po strani, ovde je slučaj o tome da “nikako da se nateramo” da nešto uradimo. Želimo da naučimo novi strani jezik, ali nikako da pogledamo koje su ponude škola, kada počinju časovi, koliko nam je novca potrebno, koji dan bi se uklopio sa našim rasporedom.

Zato želite, planirajte i odlučujte odmah

Ako ste nezadovoljni, odmah tražite uzrok tom nezadovoljstvu (koji nije uvek tako očigledan) i razmislite šta da uradite da to stanje kojem ste nezadovoljni promenite. Kada smislite kako, odmah krenite u akciju, a ako shvatite da ste nemoćni, onda vam je svejedno bili nezadovoljni ili ravnodušni. Samo ćete se vi drugačije osećati.

Autor: Milana M.

Ishrana – Jedemo šta stignemo

Hrana je gorivo orgnizma

Jedemo da bi smo obezbedili svom organizmu dovoljno energije za dnevno funkcionisanje i opstanak. Veoma je jednostavno, ali, ovu osnovnu potrebu narušavamo svakodnevnim lošim navikama u ishrani:

  • ne biramo šta jedemo
  • ne jedemo u dugim vremenskim periodima (jedan ili ni jedan obrok na dan)
  • prejedamo se
  • živamo u začinjenoj, masnoj, slatkoj i kombinacijama hrane koje su teške za varenje

Ako ste u toku dana iscrpljeni i loše raspoloženi, neadekvatna ishrana sigurno ima jedan udeo u tome.

Fotografija: Marko Vulović

Fotografija: Marko Vulović

Planiranje ishrane

Ako niste predvideli ishranu u svom dnevnom rasporedu, lako podležete iskušenju:
1) Kada ogladnite, pojedete ono što vam je pri ruci – pekara, brza hrana, „bilo šta“.
2) Ceo dan ste gladni, jer ne stižete da jedete. Kada jelo konačno dođe na red, ponovo birate ono do čega vam je najlakše da dođete. Tako gladni, teško možete da se oduprete da ne pojedete na primer svoje omiljeno pecivo. Jedete halapljivo, na brzinu, loše žvaćete hranu i prejedete se.

Da vam se to ne bi dešavalo, morate uložiti malo napora u planiranje ishrane. Ako unapred pripremite hranu i ponesete je sa sobom, ili bar razmislite šta ćete da jedete, predupredićete iskušenja kada ogladnite i lako ćete rešiti problem gladi. Osim što je zdravije, takođe je i jeftinije.

Voda

Morate unositi dovoljno vode u toku dana. Sokova se treba kloniti (osim ručno ceđenog voća), jer sadrže mnogo šećera. To će vam pomoći da zadržite svežinu i da se ne osećate potpuno iscrpljeno.

Umerenost

Ne verujem u rečenice koje počinju sa “nikad”. Nemoguće je da nikada ne pojedete ništa slatko ili da ne popijete nešto alkohola ili ne pojedete nešto masno (osim ako vam to iz zdravstvenih razloga nije zabranjeno). Dok god nije učestalo, pojesti ponekad ponešto, što nije po kodeksu zdrave ishrane neće nam naškoditi.

Dakle, nije potrebno mnogo, samo razmislite o tome šta, kada i kako da jedete. Nemojte se iznenaditi ako ovaj trud bude nagrađen gubitkom nekog kilograma viška (ako ga imate) ili većom dnevnom energijom. Neki od narednih tekstova biće posvećeni konkretnim idejama za organizaciju ishrane.

A vi? Da li vi planirate svoju ishranu?

Autor: Milana M.