Članci

Poslednji dan purpurnih oblaka

Ti i ja na obali mog mora. Zalazak sunca. Sinhronizovan zajednički pogled u daljinu i razgovor se prekida. Pogledi nam se ponovo susretnu. Suze u tvojim očima i blago otvorena usta. Ona lepota – purpurna boja neba, šum talasa, i tvoj isprekidani glas dok se trudiš da savladaš dah i nastaviš razgovor. Ja gledam u more, pa u tebe, pa ponovo u more, i pokušavam da se setim svoje prethodne rečenice. Kako se svet dramatično promenio u ovih nekoliko godina koliko se nas dvoje znamo.

Ponovo pogledam u tebe, misao se prekine, ne mogu da završim rečenicu. Odmaknem se pola koraka unazad i ponovo skrenem pogled. Ali ovog puta prekasno, suza se već kotrlja. Čemu suza? Sećaš li se da sam te jednom pitala da li ti se nekad desilo da se rastužiš od lepote? To je, ništa drugo. Znam da će lepota ovog trenutka odzvanjati mojim bićem do kraja života. U ovom trenutku ona se urezuje u mene i menja me. Znam da je ovo poslednji put da gledamo jedno drugo u oči i naivno se nadamo velikom raspletu.

Vrlo brzo, nas dvoje više nećemo biti tu, u pogledima, šaputanjima i purpurnim oblacima. Dolaze dani zidova, kutija, kesa, i raduju se našim truplima. Ali u ovom času, pa makar to bio i poslednji put – baš ništa drugo osim naših pogleda, šaputanja i purpurnih oblaka ne postoji. Ne skrivaj zato pogled i ne govori. Dozvoli svojoj zgrčenoj suzi da se strovali.

Fotografija: Vladimir Tomić

Autor: Senka

Rezultati ankete: Srbija ili inostranstvo

U ovom članku su rezultati ankete Srbija ili inostranstvo koju smo pokrenule Jovana Miljanović i ja sa ciljem da se sagledaju prednosti i mane života u Srbiji i inostranstvu kroz realne životne priče. Evo šta smo saznale.

Struktura ispitanika

Anketirano je 78 osoba, od kojih je skoro 50% živelo u više od 2 inostrane zemlje.

Prednosti van?

Stručno usavršavanje, kultura poslovanja, veći projekti, veliki izbor poslova, adekvatna zarada,
više mogućnosti, više poslova, uređeni sistemi, multikulturalnost, rezultati zavise isključivo od ličnog truda.

Prednosti ovde?

Porodica, prijatelji i doprinos društvu, poznanstva, poznavanje kulture, znanje, manji pritisak i kontrola od strane sistema, maternji jezik, bliskost, poslovni kontakti, poznavanje tržišta, klima.

Mane Van?

Usamljenost, osećaj neprilagođenosti, nepripadanje, uvek si stranac, preispitivanje, previše birokratije, niko nikome neće pomoći, podredjenost poslu, sterilnost uštogljenost, površnost i sebičnost, nedostatak familije na koju mozete da se oslonite, etiketa ‘stranca’, shvatanje prijateljstva na drugaciji nacin, tj.po potrebi. Shvatanje ljubavi i veza takodje na drugi nacin. Neminovno je da se izgube kontakti sa ljudima, iako smo prethodno bili bliski. Nepoznavanje kulture i toga kako stvari funkcionisu. Nemogućnost da prisustvuješ svim važnim događajima u zivotu tvojih prijatelja.

Specijalno za SAD

Puno vremena provedeno u prevozu, skupo zdravstveno, nema spontanosti, teško je probiti se u poslu zbog nedostatka kontakata; Stres na svakom koraku. Sistem koji je napravljen za bogate a ne za sve građane podjednako.Licemerni odnosi pa čak i među najbližima. Lažan utisak sigurnosti-odnosno kad to provališ ozbiljan utisak nesigurosti.

Mane ovde?

Nesigurnost svake vrste, nepostojanje sistema, loša biznis etika, potplaćenost većine ljudi, korupcija, zakoni koji uništavaju poljoprivredu, letargija i apatija, bahatost, previše posla, nepoštovanje tuđeg rada, vremena, znanja; napetost, agresivnost, nedostatak tolerancije, muvanje na svakom koraku, ljudi su izgubili nadu, korupcija, nepotizam, arogancija, volontiranje do besvesti, nemogucnost da se uštedi.

 

Kompletne rezultate ankete u pdf fajlu možete pogledati na linku Inostranstvo ili Srbija, a u nastavku su izdvojeni najzanimljiviji komentari:

Najzanimljiviji komentari

“Ukoliko mozes da zaradis pristojnu platu u Srbiji, radis na sebi – zdrava ishrana, gym, kultura, okruzis se pozitivnim ljudima na poslu i privatno, moze i ovde lepo da se živi. ” – V.M. dr elektrotehnike, Belgija/Lihtenštajn

“Promena sredine je velika stvar. Ako si željan istraživanja – istražuj, ako si željan sigurnosti – budi tamo gde ti je najsigurnije, ako želiš da zaradiš – pokušaj na sve načine, ako želiš da učiš – uči. U svakom slučaju, ako ne znaš šta je bolje, probaj. Život je sačinjen od rizika i lepih stvari. Na tebi je da prelomiš.” – B.S. menadžer prodaje, Mađarska/Austrija

“Odlično je iskustvo doći u inostranstvo i pomerati svoje granice. I dobar osećaj da uvek možeš da se vratiš. Ali želis da se vratiš u malo bolju zemlju od one iz koje si otišao. ” – B.P. farmaceutkinja, Norveška

“Sledite svoj unutrasnji glas. Gde osetite da je vas dom tamo budite. Nije vazno gde. Nekome je to Srbija, nekome je to druga zemlja. Ali ne vodite se novcem, ocekivanjima drugih itd, vec svojim osecajem slobode i srece! Veliki pozdrav!” – A.G. fitness instruktorka, Ujedinjeni Arapski Emirati

“Odlazak u inostranstvo je svakako jedno iskustvo koje preporučujem svakome, možda nije za svakoga, svako ima razloge da ostane ili ode ali u redu je pokušati radi sebe lično. Otići i vratiti se sa bogatim iskustvom svakako ima mnogo prednosti. ” – M.M. inženjer softvera, Češka

“S obzirom da zivim u jako dalekoj zemlji, cesto me pitaju kakav je zivot u Čileu. Istina je da ce svuda postojati bolje i losije stvari, i da na kraju, osim u ekstremnim situacijama tipa rata, diskriminacije na rasnom, nacionalnon ili bilo kom drugom nivou i sl, ne menja mnogo gde zivimo, vec kako zivimo i koliko je taj zivot koji vodimo u skladu sa onim o kome mastamo. Nekome prija toplija klima, topliji ljudi, nekome ne. Nekome su tacnost i funkcionalnost sistema vise, nekome manje bitni. U svakom slucaju, ne treba se plasiti probati, kao sto ne treba ni gledati na povratak kao na poraz. Svuda nam moze biti dobro ukoliko se okružimo pravim ljudima i zivot ispunimo pravim stvarima!” – J.Đ. profesorka italijanskog, Čile

“Sve ono što bilo ko očekuje od odlaska u inostranstvo može naći i ovde uz dovoljno uloženog truda. Taj trud , ako ne i veći , će biti neophodan ako se presele u neku drugu zemlju jer će to biti deo njihovog opstanka preživljavanja ali bukvalno. Ko je to shvatio vratio se nazad i ne kaje se jer je sad svoj na svome sa jednim velikim iskustvom i sa svesnošću da sve samo od njega zavisi. Raditi na sebi je najbitija stvar jer ko je izgrađen i radi ono što voli dobro mu je gde god da je . Meno je ovde sjajno i sada sa sigurnošću tvrdim da mi je bolje nego tamo. Radim posao koji volim za manje pare ali sa manje troškova . Odnosno ako bi pokušao da napravim poređenje ovde imam mnogo više posla i veće mi je zadovoljstvo da radim. Novac koji ovde zaradim je manji ali i sa njim živim odlično. Dok sam stres sveo na minimum.” – I.S. trener, SAD

Autorka: Milana M.

 

Iza scene 2016 – sep – Prijateljstvo i srodne duše

Septembar, Cirih-Beograd-Olympic beach
Srodne duše – one koje imaju važne zajedničke osnovne vrednosti. Prijatelji većinom jesu baš takvi. O tome će Ana S. više pisati, a ja ću o lekciji o ulogama svih ljudi u našem životu.

Srodnih duša ima mnogo

Dan kada sam se vraćala za Beograd u stan je stigao novi cimer Indijac, koji je em fizički ličio na mog dobrog prijatelja, em se tako i ponašao. Skontali smo se “na keca” i srdačno me je otpratio na tramvaj za aerodrom. Pretpostavljam da je on samo jedna od mnoštva srodnih duša, sa kojima bi se super slagala, ali ne možemo da stignemo sve da ih upoznamo.

Lepo je i tužno kada te neko isprati i kada te neko dočeka.

Svrha svega je učenje

Tako sam došla i do razmišljanja da možemo mnogo da naučimo jedni od drugih, naročito od nama bliskih prijatelja i porodice, od svog partnera i svoje dece i da je najviše što možemo za sebe da uradimo u ličnom razvoju – da konstantno učimo i da pomognemo i drugima da nauče. Zato se i družimo tako kako se družimo – da se međusobno podržavamo, da jedni druge naučimo ono što nam nedostaje. I srodne duše su i kod kuće, ali ako smo otvoreni naćićemo ih i bilo gde da odemo. 

Slično privlači slično

Prijatelji vaših prijatelja podsećaju na vas po nečemu? Vi i vaši prijatelji ste slični po mnogo čemu? Evo o čemu se radi – u pripremama za putovanje u potpuno ad-hoc aranžmanu trebalo je da se pojavi i osoba koju do tada nisam poznavala, a bila je drugarica jednog prijatelja. Prva rekacija kada sam to čula bila je kostrešenje – ko je sada pa to?

Onda sam rekla sebi da ako ostanem pri tom stavu, od toga sigurno ništa dobro neće ispasti – „Možda je ona potpuno super osoba!“ i tako je i bilo. Slične životne okolnosti, put, interesovanja, sličan način učenja za faks (i pravljenja beleški) itd. Od nje sam naučila ono u čemu smo se razlikovale – odsečnost kada jednom donese odluku i doslednost da ostane pri tome. Prosto sposobnost da preseče.

Autorka: Milana M.

#ciljevi #komunikacija #ljubav #bezuslovnaljubav #prijateljstvo #navike #srodneduse #prijatelji #putovanje #podrska

Iza scene 2016 – maj – Zona komfora

Maj, Beograd
Koji je značaj zone komfora i kako se probijaju sopstvene granice samo je najvažniji deo stvari koje mi je donelo proleće. Povratak u Beograd, prilagođavanje novim uslovima, drugačja svakodnevica, ponovni i novi susreti – ovaj period je tek bio velika promena.

Šta je zona komfora

Zona komfora je zona svakodnevice u kojoj se stvar dešavaju onako kako znate da će se dešavati ili onako kako moraju da se dešavaju. Ništa novo nema – sve po starom ide. Svaka priča o ličnom napretku, razvoju i uspehu počeće sa time da treba da izađete iz svoje zone komfora – da napustite stvari koje su vam jednostavne, poznate, rutina i probate nešto novo i izazovno. Naučite neki jezik, preuzmete na sebe da prezentujete nešto na poslu, a plašite se javnog nastupa, naučite da vozite, krenete na trčanje, u teretanu ili odete sami na put autostopom – sve su to neka izlaženja iz te zone komfora. I potpuno su individualna – i šta je vaša zona komfora i šta je izlazak iz te zone.

A šta ako preterate?

Još nisam naletela da neko piše o tome šta se desi kada ste STALNO van zone komfora. E to je druga krajnost koja je jako stresna, nosi sa sobom strah, neizvesnost i suočila me je sa svim mojim nesigurnostima. To je dobro, ali šta kada je sve odjednom? Osećaj je da nemam gde da se sklonim, da nemam nikakav oslonac i da ništa nije sigurno. Da ne znam kuda idem, šta radim i zašto to radim. Osećaj da nemam nikakvu referentnu tačku, da nema putokaza. Da li da se posvetim samo radu na tezi ili i projektu u Cirihu? Da li da tražim posao odmah ili da se posvetim samo izradi teze? Šta da radim sa automobilom – ulagati, prodati, ali ipak mi treba? Pa onda strah od samoće. Pa onda dilema odlaska iz zemlje ili ostanka. Pa onda dilema o pokretanju svog posla ili traženja posla i tako u nedogled…

Povratak osnovama

Da bih prevazišla ovo stanje primenila sam ideju Džejmsa Altucher-a iz knjige „Izaberi sebe“ – vratila sam se osnovnim stvarima. Briga o sebi u vremenu krize treba da se provodi na četiri nivoa: fizičko, mentalnom, emotivnom i duhovnom. I po tom receptu sam maksimalno uprostila svoju svakodnevicu – šta mora da se uradi za posao, trening, stvari neophodne za funkcionisanje svakodnevice, izbegavanje donošenja bilo kakvih odluka jer osnova za odlučivanje nema. I mnogo više vere. I naravno prijatelji bliski srcu. Bez njih nigde i ništa.

Autorka: Milana M.

#iskrenost #manipulacija #granice #nolimits #nemagranica #svejemoguce #komforzona