Članci

Rezultati ankete: Srbija ili inostranstvo

U ovom članku su rezultati ankete Srbija ili inostranstvo koju smo pokrenule Jovana Miljanović i ja sa ciljem da se sagledaju prednosti i mane života u Srbiji i inostranstvu kroz realne životne priče. Evo šta smo saznale.

Struktura ispitanika

Anketirano je 78 osoba, od kojih je skoro 50% živelo u više od 2 inostrane zemlje.

Prednosti van?

Stručno usavršavanje, kultura poslovanja, veći projekti, veliki izbor poslova, adekvatna zarada,
više mogućnosti, više poslova, uređeni sistemi, multikulturalnost, rezultati zavise isključivo od ličnog truda.

Prednosti ovde?

Porodica, prijatelji i doprinos društvu, poznanstva, poznavanje kulture, znanje, manji pritisak i kontrola od strane sistema, maternji jezik, bliskost, poslovni kontakti, poznavanje tržišta, klima.

Mane Van?

Usamljenost, osećaj neprilagođenosti, nepripadanje, uvek si stranac, preispitivanje, previše birokratije, niko nikome neće pomoći, podredjenost poslu, sterilnost uštogljenost, površnost i sebičnost, nedostatak familije na koju mozete da se oslonite, etiketa ‘stranca’, shvatanje prijateljstva na drugaciji nacin, tj.po potrebi. Shvatanje ljubavi i veza takodje na drugi nacin. Neminovno je da se izgube kontakti sa ljudima, iako smo prethodno bili bliski. Nepoznavanje kulture i toga kako stvari funkcionisu. Nemogućnost da prisustvuješ svim važnim događajima u zivotu tvojih prijatelja.

Specijalno za SAD

Puno vremena provedeno u prevozu, skupo zdravstveno, nema spontanosti, teško je probiti se u poslu zbog nedostatka kontakata; Stres na svakom koraku. Sistem koji je napravljen za bogate a ne za sve građane podjednako.Licemerni odnosi pa čak i među najbližima. Lažan utisak sigurnosti-odnosno kad to provališ ozbiljan utisak nesigurosti.

Mane ovde?

Nesigurnost svake vrste, nepostojanje sistema, loša biznis etika, potplaćenost većine ljudi, korupcija, zakoni koji uništavaju poljoprivredu, letargija i apatija, bahatost, previše posla, nepoštovanje tuđeg rada, vremena, znanja; napetost, agresivnost, nedostatak tolerancije, muvanje na svakom koraku, ljudi su izgubili nadu, korupcija, nepotizam, arogancija, volontiranje do besvesti, nemogucnost da se uštedi.

 

Kompletne rezultate ankete u pdf fajlu možete pogledati na linku Inostranstvo ili Srbija, a u nastavku su izdvojeni najzanimljiviji komentari:

Najzanimljiviji komentari

“Ukoliko mozes da zaradis pristojnu platu u Srbiji, radis na sebi – zdrava ishrana, gym, kultura, okruzis se pozitivnim ljudima na poslu i privatno, moze i ovde lepo da se živi. ” – V.M. dr elektrotehnike, Belgija/Lihtenštajn

“Promena sredine je velika stvar. Ako si željan istraživanja – istražuj, ako si željan sigurnosti – budi tamo gde ti je najsigurnije, ako želiš da zaradiš – pokušaj na sve načine, ako želiš da učiš – uči. U svakom slučaju, ako ne znaš šta je bolje, probaj. Život je sačinjen od rizika i lepih stvari. Na tebi je da prelomiš.” – B.S. menadžer prodaje, Mađarska/Austrija

“Odlično je iskustvo doći u inostranstvo i pomerati svoje granice. I dobar osećaj da uvek možeš da se vratiš. Ali želis da se vratiš u malo bolju zemlju od one iz koje si otišao. ” – B.P. farmaceutkinja, Norveška

“Sledite svoj unutrasnji glas. Gde osetite da je vas dom tamo budite. Nije vazno gde. Nekome je to Srbija, nekome je to druga zemlja. Ali ne vodite se novcem, ocekivanjima drugih itd, vec svojim osecajem slobode i srece! Veliki pozdrav!” – A.G. fitness instruktorka, Ujedinjeni Arapski Emirati

“Odlazak u inostranstvo je svakako jedno iskustvo koje preporučujem svakome, možda nije za svakoga, svako ima razloge da ostane ili ode ali u redu je pokušati radi sebe lično. Otići i vratiti se sa bogatim iskustvom svakako ima mnogo prednosti. ” – M.M. inženjer softvera, Češka

“S obzirom da zivim u jako dalekoj zemlji, cesto me pitaju kakav je zivot u Čileu. Istina je da ce svuda postojati bolje i losije stvari, i da na kraju, osim u ekstremnim situacijama tipa rata, diskriminacije na rasnom, nacionalnon ili bilo kom drugom nivou i sl, ne menja mnogo gde zivimo, vec kako zivimo i koliko je taj zivot koji vodimo u skladu sa onim o kome mastamo. Nekome prija toplija klima, topliji ljudi, nekome ne. Nekome su tacnost i funkcionalnost sistema vise, nekome manje bitni. U svakom slucaju, ne treba se plasiti probati, kao sto ne treba ni gledati na povratak kao na poraz. Svuda nam moze biti dobro ukoliko se okružimo pravim ljudima i zivot ispunimo pravim stvarima!” – J.Đ. profesorka italijanskog, Čile

“Sve ono što bilo ko očekuje od odlaska u inostranstvo može naći i ovde uz dovoljno uloženog truda. Taj trud , ako ne i veći , će biti neophodan ako se presele u neku drugu zemlju jer će to biti deo njihovog opstanka preživljavanja ali bukvalno. Ko je to shvatio vratio se nazad i ne kaje se jer je sad svoj na svome sa jednim velikim iskustvom i sa svesnošću da sve samo od njega zavisi. Raditi na sebi je najbitija stvar jer ko je izgrađen i radi ono što voli dobro mu je gde god da je . Meno je ovde sjajno i sada sa sigurnošću tvrdim da mi je bolje nego tamo. Radim posao koji volim za manje pare ali sa manje troškova . Odnosno ako bi pokušao da napravim poređenje ovde imam mnogo više posla i veće mi je zadovoljstvo da radim. Novac koji ovde zaradim je manji ali i sa njim živim odlično. Dok sam stres sveo na minimum.” – I.S. trener, SAD

Autorka: Milana M.

 

Srbija ili inostranstvo

U razgovoru sa prijateljicom Jovanom Miljanović, spontano, kao važna zajednička tema iskočila je priča: Srbija ili inostranstvo? Ostati ovde ili otići preko? Obe smo išle i varćale se i proživele ovo pitanje. Prelistavale smo u glavi imena naših poznanika i prijatelja koji su otišli, nisu srećni napolju –  usamljeni su i preokupirani poslom. Zašto onda ostaju tamo? Zbog straha da ne budu proglašeni neuspešnim. Iz ubeđenja da ovde nemaju čemu da se vrate. Opšta slika koja se forsira je da je u Srbiji jako loša situacija, da smo lenji i bezvredni, da se ništa ne može bez političkih veza itd.

Ima i drugačijih primera

Ljudi koji uspešno posluju u različitim privrednim granama, razvijaju svoje ideje, rade i žive. Njih ćete retko ili nikada videti u javnosti, novinama, TVu. Oko nas ima ljudi koji su spremni i voljni da rade za bolje sutra baš u Srbiji! Zbog svega toga, obema nam je jako važno da prenesemo poruku da se odluci o odlasku u inostranstvo mora pristupiti bez ružičastih naočara – iz dobrih razloga sa jasnim ciljem. Jer je za neke ostanak u Srbiji ili povratak u Srbiju bio dobitna kombinacija. Napisale smo svoje priče: moja je u nastavku, a Jovaninu pogledajte na ovom linku.

Anketa: Srbija ili inostranstvo?

Napravile smo i kratku anketu da biste mogli sa nama da podelite svoje utiske o životu i radu vani. Rezultate ankete ćemo objaviti u petak!

Kada si prvi put otišla i zbog čega?

Stručna praksa, krajem 2012, odmah nakon što sam završila master studije na ETF u Beogradu. Bilo mi je veoma važno da se oprobam u inostranstvu kao stručnjak. Htela sam da potvrdim sebi da sam sposobna da budem samostalna. Jedno takvo iskustvo promeni čoveka u svakom mogućem smislu. Prvi šok mi je bio odnos prema novcu koji je mnogo opušteniji nego ovde, a sveukupno doživljaj sebe – šta tebi jeste normalno i podrazumevano, drugima može biti čak i veoma neobično.

Gde si sve živela?

Živela sam u Đironi u Španiji i u Cirihu u Švajcarskoj.

Fotografija: Milana Minja Milošević – Cirih

Prednosti van?

Opšti kvalitet života, stvari i usluga je veći nego u Srbiji u materijalnom smislu. Ljudi i imaju više novca i mnogo lakše se odlučuju da ga potroše na sebe i svoju udobnost, dok to u Srbiji nije slučaj. Dalje, ono što je za mene jako jako važno je brži protok informacija, veći poslovi i ozbiljniji poslovi koji se sklapaju, kultura poslovanja, lakši pristup znanju, lakše ostvarivanje kontakata. U poslovnom i životnom smislu, stepen sigurnosti tj stabilnosti svega je veći – može dugoročnije da se planira i ne zavisi toliko od trenutne političke scene.

Prednosti ovde?

Za mene lično, jako važan deo svega što radim je da to može doneti neku korist i ljudima oko mene – da budu bolji u svom poslu, da se bolje osećaju, da imaju više motivacije. Biti u Srbiji, za mene znači da je i svo moje znanje, iskustvo, volja takođe ovde i mogu mu mnogo lakše pristupiti svi oni koji su oko mene – i mene to čini ostvarenom, da se osećam korisnom. Osećam odgovornost prema svojoj okolini, jer vidim da je potrebno, vidim da je važno.

Drugo, sama neuređenost sistema ovde čini ga izuzetno fleksibilnim. Čak i kada me ovde boli glava zbog birokratije – pa bolela me je podjednako i vani. Uostalom, oni koji su živeli u Španiji/Italiji znaju tačno na šta mislim – oni su još gori :D

Poslednje je temperament, bliskost sa ljudima, osećaj da ste svoj na svome. Na primer u Švajcarskoj, ljudi pričaju tiše nego mi i u razgovorima nema toliko energije. To mi je nekako podsvesno činilo potištenom. Jednostavno mi jedni drugima pružamo mnogo više topline svakodnevno, razmenjujemo mnogo više energije bilo pozitivne, bilo negativne – takvi smo. U Španiji imate to još i preuveličano, a Švajcarci su dosta hladniji. Za bliska i iskrena prijateljstva vam je uvek potrebno vremena.

Mane ovde?

Urušen sistem vrednosti i korupcija. Počeću sa primerom – koleginici sa fakulteta je ukraden nov automobil. I onda zakonska procedura je spora i neefektivna – auto je verovatno razmontiran u delove ili odvežen ko zna gde, sa šansama da se pronađe ravnim nuli. Kako da se osećate u tom trenutku? Očajno, razočarano, nezaštićeno. Pokradeni ste i ne možete da učinite ništa. Ona radi i uredno plaća porez državi.

Poštujete zakon ili ne, ostavljeno je bukvalno vašoj savesti i vašem doživljaju šta je ispravno i u redu a šta nije. To je individualna stvar i ne zavisi od sistema. Ipak, baš to nas čini beskrajno snalažljivim i otpornim.

Drugi primer jedna štamparija koja je završila veliki posao, ima problem da naplati svoj rad jer klijent nema novca. A klijent nema novca jer je njemu dužan neko treći i tako u krug. I onda plata radnicima kasni. I onda radnici imaju problem jer nemaju da plate račune. I tako sve u krug. Sigurnost/ne sigurnost u poslu uopšteno, sve je zategnuto kao struna, za sve što radite i poslovno, imate povećan faktor rizika.

Mane van?

Opet, daću vam jedan primer – vraćajući se iz centra Ciriha uveče, bila je zima, desilo mi se da se sapletem i padnem niz stepenice podzemnog prolaza. Na svu sreću nisam ništa slomila, ali sam se pošteno ugruvala, izgrebala, odrala kolena i šaku. U tom momentu prosto sam bila sama – koga da zovem, ko može da mi pomogne sada, na ulici nije bilo nikoga itd. Naši ljudi koje sam znala – trebalo bi im par sati za bilo šta, za hitnu pomoć nisam bila. Otpešačila sam do kuće sama nekako, plačući usput delom od bolova, a delom jer sam se osetila veoma usamljeno u tom trenutku. Jednostavno kada stvari idu dobro i kada ste zdravi – onda je sve super, ali kada se nešto desi, mnogo je lakše ako je pored vas neko ko će biti tu bez obzira na sve.

A na temu nedostjanja prijatelja pisala sam ranije tekst „Dobro jutro draga, hoćemo li na kafu?“.

Konačna presuda

Ako sebi postavljate pitanje da li da odete ili da ostanete – da bi ste na njega odgovorili jasno sebi postavite sledeće:

  1. Šta je vama važno u životu (porodica, prijatelji, materijalno blagostanje, izazovan posao itd)
  2. Jako dobro se raspitajte i iz više izvora i ne verujte lovačkim pričama.
  3. Ništa ne radite iz besa, ozlojeđenosti ili povređenosti Ništa nije onako kako na prvi pogled izgleda.

Sveukupno – vi ste vi koji ste, i najviše promena dolazi kada se vi promenite – bilo ovde ili tamo. Meni su ti odlasci i povratci doneli mnogo u tome da shvatim i ko sam i šta sam, šta želim, a šta ne želim. Znam ljude koji su otišli i procvetali su, znam i one koji su uvenuli i izgoreli. Takođe znam i one koji su se vratili jer im je ovde lepše i zadovoljniji su. A znam i one koji nikada nisu ni otišli i ne pada im na pamet da idu jer su ovde izgradili svoje svetove koje vole i u kojima uživaju.

Autorka: Milana M.

Iza scene 2016 – nov – Fokus, prioriteti i ideje

Novembar, Beograd
Novembar je doneo jedno veliko poslovno razdrmavanje kroz jedan razgovor i lekcije: fokus, ciljevi i ideje.

Šta je tvoj cilj?

Direktno i konkretno pitanje. „Trenutno, da završim doktorske studije“ – „Dobro i šta onda?“ – „Onda hoću da pokrenem sopstveni posao“ – „A šta ćeš da radiš?“ – „Da programiram?“ – „To nije cilj“ završio je ispitivanje i nastavio svoju priču – „Nemoj da razmišljaš toliko, nemoj da testiraš nego stvaraj!“

Nisam navikla da me neko tako preispita i razdrma, ali mi je veoma značilo – došlo je u pravom trenutku. I stvarno, zašto radiš bilo šta što radiš? pitala sam se. Znala sam da me edukacija čini srećnom, ali recimo da sam sada definisala i mnogo konkretnije zašto:

Razvoj i motivacija ljudi i njihovog potencijala u svakom mogućem smislu.

I ceo tosamja.rs je posvećen tome i sve što radim, kada mi je očigledno da će neko zbog toga napredovati, radim bez napora i sa potpunom posvećenošću.

Fokus i prioriteti

Sa definisanjem cilja/misije nije kraj pouka. Shvatila sam da mi je neophodan bolji fokus i jasnija slika svega. Kada upoznate nekoga ko je ekstremno fokusiran, brzo misli, odlučuje i sprovodi reči u dela, vidite koliko još imate da učite. „Moraš da znaš šta su ti prioriteti da bi mogla da se fokusiraš.Inače sa gomilom stvari, događaja, ideja i ljudi koji su okolo lako je izgubiti koncentraciju i odlutati negde mislima, poslom itd. A onda je teže završiti ono što je na dnevnom redu i kvalitet rada je slabiji.

Ideje treba realizovati

Na kraju, da bi se bilo koja ideja realizovala, potrebno je uraditi niz neophodnih akcija. Ideje su samo odblesak rezultata i dela posla koji treba uraditi, a tek kada se sagledaju dublje i kroz akcije za realizaciju vidi se koliko je zapravo vremena, energije i resursa potrebno. Što je uglavnom mnogo više nego što se na prvi pogled čini.

Uređivanje tosamja.rs zahtevalo je najpre da se pripreme svi materijali u vidu fotografija, logoa, različitih dimenzija i veličina, da se isproba nekoliko varijanti da bi se odlučilo koja je najbolja. Sve fotografije je bilo potrebno odabrati, pripremiti itd, a za to je potrebno par sati vremena. Ideja „mogla bih da napišem retrospektivu 2016“ delovala mi je sjajno odmah, međutim trebalo mi je preko 20 sati pisanja i uređivanja tekstova kako bi mogla da se realizuje. Nisam imala predstavu da je to toliko vremena dok nisam krenula da radim. U tome je cela stvar, dakle ideja je samo mali deo – realizacija se računa!

Savet za to je bio da pre nego što se bilo šta prihvati ili počne neophodno isplanirati da li je to moguće, kada i kako uraditi u skladu sa svojim prioritetima.  

Autorka: Milana M.

#fokus #posao #ideje #ciljevi #trening #detalji #energija #vreme #planiranjevremena #organizacijavremena #organizacija #samoretkinadjuretke #pravitrenutak