Članci

Iza scene 2016

Iza scene – to je mesto gde se stvaraju rezultati i gde se dešavaju promene. Iza scene – tu je razvoj, napredak, rad, sreća i tuga, borba i predaja.

Iza scene 2016

Dosta se piše i priča o dobrim i pozitivnim stvarima, stvarima koje ste uspeli, kranjim rezultatima. Time se stvara iskrivljena slika o tome kako u osnovi život funkcioniše – privid da teških momenata i nesigurnosti nema, a to kod mnogih stvara još veću nesigurnost. Umesto da ohrabri, to ima baš suprotan efekat.

Pripremila sam seriju tekstova koja prikazuje na koji način sam ja učila jedan deo svojih lekcija u 2016, od ljudi koje sam upoznala, iz događaja i okolnosti: šta me je mučilo, šta sam saznavala o sebi i na koji način sam to prevazilazila.

  1. Januar – Samozavaravanje
  2. Februar – Život sa planom B
  3. Mart – Promena – zašto je teško?
  4. April – Granice su često samo iluzija
  5. Maj – Zona komfora
  6. Jun – Iskrenost i manipulacija
  7. Jul – Navike štede vreme i energiju
  8. Avgust – Bezuslovna ljubav
  9. Septembar – Prijateljstvo i srodne duše
  10. Oktobar – I jednostavan posao je posao!
  11. Novembar – Fokus, prioriteti i ideje
  12. Decembar – Značaj pravog trenutka

Iza joga scene

Skoro sam videla fantastične fotografije joga poza balansa na instagramu i par dana kasnije prateći video kako je fotografija nastala koji me je podstakao na jednu ovakvu priču. 

Fotografija: Petar Jovanović

A evo i koliko je truda i pokušaja iza jedne fotografije kao što je ova gore.

 

Behind the scenes ? ? @multilady #funtime

A post shared by Petar Jovanović (@petar_jovanovic__) on

 

Trema pred prijemni ispit i kako je prevazići

Šta je trema i zašto se javlja?

Trema je mešavina straha i uzbuđenja pred događaj za koji smatramo da je jako važno da se pokažemo u najboljem svetlu. Sa biološke tačke gledišta, to je priprema organizma na “preteću situaciju”, gde se stanje tela priprema na “borbu ili beg” – ubrzava se puls, krv se povlači sa periferija, pažnja i osetljivost na okolinu se povećava itd. Umereno ovakvo stanje organizma pomaže nam da se bolje usresredimo na zadatak ispred nas, međutim, kada osećaj postane previše jak, dolazi do blokada, previda i ostalih neželjenih situacija.

Čega se u stvari plašimo?

Da nismo dovoljno dobri? Da ćemo upropastiti svoju budućnost ako ovo ne uradimo kako treba? Da ne pogrešimo? Da ne dođe do blokade? Da se nismo dovoljno spremili? Da su drugi bolji od nas? Možda se ne plašimo mi, ali se zato plaše – roditelji.
U daljem tekstu pišem o tome kako da u što većoj meri smanjimo ove strahove. Recept se sastoji od tri sastojka:

PRIPREMA, ORGANIZACIJA, FOKUS

Dan pred prijemni ispit

Opuštanje

Opustite se – radite ono što vam prija – šetnja, neke umerene sportske aktivnosti, filmovi, serije, možda video igre, čitanje itd. Nemojte gledati u monitor bar dva sata pred spavanje kako bi ste lakše zaspali. Jedite laganu i lako varljivu hranu.

Priprema za dan ispita

Pripremite sve što vam je potrebno za sutradan: lična karta i ostala potrebna dokumenta, garderobu koju ćete obući prilagođenu vremenskm uslovima, ostale stvari koje vam mogu zatrebati (papirne maramice, novac, telefon, kišobran…) Još jednom proverite vreme putovanja: da li ima nekih zastoja, izmena režima saobraćaja itd. Proverite propozicije za izradu ispita koje ste dobili u uputstvima/na sajtu.

Da li da ponavljam gradivo?

Zavisi kakav ste tip – meni lično je uvek značilo da ponovim gradivo pred ispit i to tako što 2-3 sata u punoj koncentraciji idem redom kroz ono što treba da znam. Ako i za vas to funkcioniše, uradite tako. Ako ćete se uplašiti da vam se sve ne pobrka ili da će se trema povećati ukoliko vidite nešto nepoznato, onda je bolje da ne ponavljate. Ovo je stvar ličnih navika.

San

Lezite na spavanje na vreme, ali ne previše rano, da bi ste mogli lagano da zaspite. Važno je da se dobro se naspavate jer to utiče na koncentraciju. Takođe, osigurajte se da ćete se probuditi na vreme – bilo navijanjem 3 budilnika i/ili tako što ćete zadužiti nekoga da vas probudi ako se vi sami ne probudite do nekog doba.

Dan prijemnog ispita

Doručkujte ono što vam prija – ponovo lagana i lako varljiva hrana, ali da bude nešto što će vas držati sitim. Unosite tečnosti umereno – da ne dehidrirate, ali ne preterujte da vam ne bi zatrebao WC u toku ispita. Krenite na vreme, nemojte upasti u odugovlačenje koje vas može dovesti do zakašnjenja. Idite u WC još jednom pred sam ispit. Pre samog ispita, obavezno isključite mobilni telefon. Na samom ispitu pažljivo slušajte uputstva dežurnih.

Kojim redosledom da radim zadatke?

Pročitajte prvo sve: da vidite šta je lakše, a šta teže i da ako eventualno nešto nije jasno, to pitate komisiju kada se pojavi u toku ispita. Zadatke radite od lakših ka težima – uradite ono što sigurno znate – što više radite, dobićete sigurnost za još i opustićete se. Pročitajte šta se tačno od vas traži u zadatku – obratite pažnju na igre rečima i naročito da ne previdite nešto ako ste sličan zadatak već negde videli. Sve vreme izrade zadataka vodite računa o vremenu. Nemojte se uhvatiti slepo jednog zadatka pa da na njemu potrošite silno vreme uzalud, ali isto tako nemojte skakati odmah sa zadatka na zadatak – to je mera koju na ispitu sami morate da odredite.

Šta ako ne znam ništa?

E ovo je ona situacija blokade koju sam na početku spomenula. Nemoguće je da ne znate ništa, potrebno je da se smirite! Zamislite svoj najveći uspeh, dajte sebi 5 minuta i potpuno se isključite mislima sa ispita. Duboko dišite. Kada se povratite, skoncentrišite se na jednu stvar i držite se toga. Ako ne uspe iz prve – probajte ponovo.

Na kraju testa proverite sve još jedanput i da li ste ispoštovali sve propozicije testa i pravilno popunili listić za odgovore.

Ako je teško

Ne poredite se sa drugima

Vama je najvažnije da date svoj maksimum na ispitu – jedino tako nećete imati za čim da žalite. Sve karte su otvorene do samog kraja – kako ste rangirani znaćete tek kada izađe lista, a razrešenje upisa, čak i ako ste negde u okolini granice – bukvalno se ne zna do poslednjeg dana upisa.

Ako je teško tebi, teško je i ostalima

Ako te je iznenadila težina zadataka na ispitu, onda je sasvim sigurno da je iznenadila i sve ostale, zato se oko toga ne vredi brinuti, nego uradi što više!

Da je lako, to bi mogao svako

Prijemni ispit jeste pred selekcija za buduće zanimanje – da svako može da upiše taj fakultet, sam po sebi prijemni ne bi imao smisla. Takođe, posle prijemnog, kada upišeš fakultet – treba i da ga završiš, tako da je ovo jedna sasvim očekivana stvar sa kojom se samo treba suočiti/pomiriti.

Verujte u sebi – jer nema ko drugi

Želite da upišete taj fakultet? Ako vi ne verujete da možete da položite prijemni – ko će drugi? Važno je ono što znaš, da to prikažeš – dajte sve od sebe

Životne priče

Za kraj, studirajući i radeći u struci, upoznala sam različite ljude koji su do posla u struci došli na različite načine nezavisno od prijemnog ispita, pa čak i fakulteta. Na primer:

Jedan od kolega koje poznajem, položio je prijemni na ETF bez problema, ali je bez obzira na to hteo da se prebaci na psihologiju i prvu godinu je proveo spremajući prijemni – koji nije položio. Drugu godinu na fakultetu je pokušao da položi zaostatak ispita, nije mu uspelo i prebacio se na Mašinski fakultet koji na kraju nije završio, jer je na polovini shvatio da ga veoma interesuje programiranje – uzeo je sam da uči i sada je jedan od najcenjenijih ljudi u struci u toj grani IT.

Dalje, ponovo kolege koje su bez problema položile prijemni – neki od njih nisu uspeli da završe fakultet. Jedan je studirao jako dugo, ali kada je završio, odmah je dobio posao – i ne samo to, nego je promenio nekoliko poslova za pola godine da bi se ostao na onom koji mu najviše odgovara. Sada sa još svojih drugara razvija i sopstvenu startup ideju.

Da nije sve u znanju iz srednje škole, dokazala je koleginica koja je upisala ETF iz pravno-birotehničke škole. Prvu godinu je obnovila, ali je već na polovini te obnovljene prve godine uspela da položi sve zaostale ispite i sve ispite iz druge godine i time sustigne svoju generaciju! Završila je u roku, a danas je na doktorskim studijama u Španiji.

Da nije sve ni u fakultetu, videla sam na primerima kolega sa posla koji su došli u programiranje nakon završenog saobraćajnog fakulteta (neki sa čak par godina iskustva), radili praksu u firmi i zatim prešli da rade posao u stalnom radnom odnosu!

Dakle, sam po sebi prijemni jeste važan, ali nakon toga fakultet treba studirati i završiti. I posle doći do posla i napredovati u struci, a za to postoji jako, jako mnogo načina! Zato samo hrabro, dajte sve od sebe i sve će biti kako treba :)

Prezentaciju u PDF formatu koja je održana na ETF-u u sklopu Brucko projekta Studentske unije Elektrotehničkog fakulteta – SUETF, možete naći ovde.

Autorka: Milana M.

Organizacija vremena – Prioriteti ciljeva

U prethodnom tekstu bavili smo se opštim vrednostima i ciljevima u najširem smislu. Pored ciljeva, dobro postavljanje prioriteta i njihovo poštovanje je ključno za kvalitetno iskorišćeno vreme. U većini priručnika naćićete da zadatke/obaveze treba da poređate po prioritetu i da radite od najvažnijih ka manje važnima. Lično smatram da to nije moguće u praktičnim uslovima – neke obaveze prosto zahtevaju velike blokove vremena koje ne možete da priuštite pre određenog doba dana, a za to vreme, možete obaviti gomilu sitnijih stvari u prolazu.

Dan ima 24 časa

Dakle, svako od nas ima na raspolaganju 24 časa dnevno, tj 1440 minuta, tj 86400 sekundi svakoga dana. Pitanje prioriteta je odluka kako će se provesti svaki od tih sati-minuta-sekundi. Moja trenutna odluka bila je prvo da ustanem rano ujutru umesto da ostanem u krevetu, zatim da skuvam kafu i sednem za računar i napišem ovaj tekst umesto da čitam postere na 9GAG, odgledam neke smešne klipove ili radim na izmenama programa koji moram da završim do sutradan uveče.

Dan ima samo 24 časa

Ovo je činjenica koju jako često zaboravim. I znam da nisam jedina. Napisaću još jednom: dan ima SAMO 24 časa. To znači da se za to vreme mogu uraditi sve stvari koje zahtevaju manje od tog vremena. Nemoguće je uraditi više od toga. Evo o čemu govorim: ako za ovu nedelju, dnevno imam 8 sati dnevno posla, 8 sati dnevno sna, npr 3 sata na režijske troškove (recimo putovanje, neko pospremanje, pripremu i jelo itd) ostaje svega 5 sati za ostale aktivnosti radnim danom i 13 sati vikendom. Za to vreme treba rasporediti trening, druženja, pisanje bloga, učenje, čitanje, vreme sa roditeljima/decom, nedeljnu kupovinu, čišćenje stana, ličnu negu itd. Svaka od tih aktivnosti zahteva određeno minimalno vreme da bi se kvalitetno obavila i prosto ne može joj se posvetiti manje vremena, a da kvalitet drastično ne opadne.

Prioriteti su kao i ciljevi lična stvar

Fotografija: Marko Vulović

Izbor je naš

Ako saberemo sve što treba da uradimo i koliko nam vremena treba i ako to ne staje u ceo dan/celu sedmicu onda je jasno da to na dnevnom/nedeljnom nivou ne možemo da stignemo. Tu na scenu stupa izbor prioriteta – šta je u datom trenutku važnije. Ipak, kada je spisak obaveza sveden na ono nama najvažnije, a i dalje ne uspeva da stane u tih 24 časa primorani smo da se nečega važnog ipak odreknemo. Tako ćemo za vreme studija često žrtvovati trening i fizički izgled zarad učenja i druženja, onda i druženje zarad učenja kada je neophodno itd. Kada je ovo konstantna situacija da moramo da se odreknemo nečega važnog, dolazi do frustracija jer ono što smo morali da sklonimo na stranu zaista jeste nama važno. Izlaz iz ove situacije je pravljenje svesnog izbora.

Kako postaviti prioritete?

Pogledajte listu svih vaših ciljeva. Prioriteti im se dodeljuju po tri osnova:
1. Na osnovu onoga što želite da postignete (npr da završite srednju školu sa određenim uspehom, upišete fakultet koji želite, završite fakultet, zaposlite se tamo gde želite, zaradite toliko i toliko, itd)
2. Na osnovu onoga u čemu uživate (npr vaš hobi, bavljenje sportom, plesom, druženje, šetnja, putovanja, čitanje, igranje igrica, dobrotvorni rad, društveno koristan rad)
3. Ono što morate da uradite (obezbedite sebi hranu, pospremite za sobom, kupite ono što vam je svaki dan neophodno, namirite potrebe onih koji od vas zavise, završite neku administraciju itd)

Da li sada kada pogledate na šta trošite vreme imate jasniju sliku zašto nemate vremena? Da li najviše vremena zaista posvećujete onome što je najvažnije? Dodelite prioritete ciljevima koje ste prethodno postavili, a u sledećem tekstu napravićemo konkretne vremenske rasporede i tehnike planiranja.

Autor: Milana M.

Usavršavanje veština usmerenim vežbanjem

Ako ste se pitali šta je to što ljude čini uspešnim, verovatno ste došli do “pravila 10.000“. Ukratko, to je teorija da nakon 10000 sati vežbe bilo koje veštine, postajete majstor – kodiranje, twittovanje, ples… Međutim najnovija istraživanja pokazuju da ovo pravilo ima veliki nedostatak: nije samo kvantitet u pitanju, nego i kvalitet vežbanja. Psiholog sa Hrvarda, autor Emocionalne Inteligencije, Danijel Goleman, u najnovijoj knjizi Focus: the Hidden Driver of Excellence, objašnjava zašto: Pravilo 10000 sati je samo polovično tačno. Ako ste pacer u golfu, na primer, i svaki put pravite iste greške vežbajući neke zamahe, 10000 sati vežbe sa istom greškom, neće poboljšati vašu igru. Nakon 10000 sati ovakve vežbe i dalje ćete biti pacer, samo stariji. 

Ključ je identifikovati akcije koje zapravo poboljšavaju kvalitet veštine za vreme provedeno u vežbi: promeniti način vežbanja, preusmeravanje pažnje i vreme za oporavak. Evo kako da znate da li napredujete u učenju i da li je vaš rad usavršavanje veština.

Fotografija: Radovan Živković

Fotografija: Radovan Živković

1. Vežbajte ono što vam ne ide

Psiholozi i zaluđenici za produktivnošću opsednuti su promišljenim vežbanjem: na pravi način probijate granice svojih mogućnosti. Na primer, pijanista amater, sviraće uvek iznova i iznova lagane melodije koje su mu lake i koje zna, jer je tako zabavnije. Za razliku od njega profesionalac će raditi na delovima koji mu loše idu.

2. Vi ste u okviru povratne sprege

Povratna sprega smatra se esencijom inteligencije. Zato ako želimo da budemo pametni sa promišljenim vežbanjem, potrebna nam je povratna informacija. Mnogo toga zavisi od okruženja: u slučaju baletskog igrača povratnu informaciju daje ogledalo, ali kada je u pitanju kancelarija, gde da pronađemo svoje odraze? Često to je u ocenama i brojevima. Ako kreirate sadržaj na internetu, onda je merilo vašeg uspeha broj pregleda stranica i jedinstvenih posetilaca. Druge mogućnosti su manje matematičke: neko iz vaše okoline, ko vam može ukazati na nedostatke i mogućnosti za poboljšanje: mentor, trener, učitelj ili prosto posmatranje reakcija ljudi oko vas.

“Svaki svetski šampion u bilo kom sportu ima trenera” kaže Goleman. Možda bi i nama bio potreban, kao izvor informacije šta sledeće treba naučiti i šta su naše greške.

3. Ne budite zadovoljni prosekom

Ako ne znate da skijate, i potrudite se da naučite da skijate dovoljno dobro, ako smo tim “dovoljno dobro” zadovoljni, nećete nikada skijati bolje od tog nivoa. Tako da čak i ako budete vežbali 10000 sati i dalje ćete ostati daleko od Olimpijskih igara.

4. Ne zaboravite na odmor – dajte sebi šansu za bolju koncentraciju

Da bi zaista promišljeno učili i vežbali novu veštinu, potrebno je da se tome posvetimo što je više moguće.  Problem je u tome što pažnju možemo držati samo dok se ne umorimo. Da bi nastavili dalje potreban nam je odmor i oporavak.

Potrebna nam je motivacija i oporavak od mentalnog posla na isti način kao što nam je potrebna motivacija i oporavak od sporta. Kao što fizički možemo da se pretreniramo, na sličan način možemo i mentalno da se umorimo – previše vremena ispred ekrana računara ili donošenje malih odluka iz minuta u minut bez vremena za odmor. Kada se ovo dogodi, performanse se više ne adaptiraju nego degradiraju.

Pripremila: Milana M.

*Preuzeto sa http://www.fastcompany.com/

Biti član studentske organizacije

Prethodni tekst bio je posvećen aktivizmu u najširem smislu. Ovaj tekst je konkretno o studentskim organizacijama, ali se principi mogu primeniti na bilo koju organizaciju. Za ljude koji nisu u organizaciji, često su reagovali kao da im sve to deluje kao velika sekta koja je sama sebi cilj. Bila sam aktivan član studentske organizacije svog fakulteta i to iskustvo mi je gotovo podjednako važno kao i gradivo koje sam naučila na fakultetu. Evo i zašto.

1. Saznate ko ste zapravo i ko su drugi

Aktivno učestvovanje podrazumeva da vam je stalo do ideja organizacije, bilo da su vaše ili vaših kolega, da se družite, radite zajedno. Naravno, veoma retko šta može da se sprovede odmah i bez ikakvih manjih ili većih problema. Naročito kada se radi duži vremenski period. Kroz to videćete ljude oko sebe kada su tužni, srećni, nervozni, kako reaguju kada su ljuti, iznervirani, umorni, kako reaguju na pritisak, kako reaguju kada nije po njihovom, a kako kada im se suprostavite, kako se ponašaju prema ljudima koji su im nadređeni, a kako prema sebi ravnima i podređenima. Isto tako i oni vide vas. Jednostavno, upoznate se potpuno, i tada jedni drugima posredno ili neposredno služite kao ogledalo – šta je drugima bilo teško da prihvate od vaših osobina, a šta su odmah prihvatili. Koliko ljudi sa kojima se družite ste zaista tako upoznali?

2. Učite od drugih i učite druge

Kroz prizmu tog poznanstva možete videti šta možete da promenite na bolje kod sebe, šta vam se dopada u reagovanju ili načinu razmišljanja ljudi oko vas. Rad u organizaciji je otvoren prostor za testiranje sopstvenih mogućnosti, za menjanje i rad na sebi. U organizaciji, rećiće vam kako bolje da uradite nešto, jer je i njima neko drugi rekao – iako znaju da vas to možda nervira, iako znaju da vam to možda ne prija – za vaše dobro, jer je i njima to neko ranije rekao – a ispostavilo se za njihovo dobro. Ili čak neće morati ni da vam kažu, u bliskoj saradnji videćete i sami kako se neke stvari mogu bolje uraditi: “Hej, pa može i ovako”. Uobičajeno okruženje – porodica, prijatelji, kolege sa posla – retko kada će vam reći u čemu grešite i šta bi i kako moglo bolje, nekada zato što to ne primećuju jer su tako navikli ili jer ne znaju kako da vam to kažu na pravi način ili ih prosto ne interesuje i za razliku od organizacije to je obično sredina u kojoj je sve ustaljeno i nema talasanja i promena.

3. Imate li petlje?

Studentsko organizovanje u cilju zaštite prava studenata i poboljšanja uslova studiranja nosi sa sobom izazov suprotstavljanja autoritetima i izmene postojećih, obično čvrstoukorenjenih pravila i stavova. Oni koji u tome učestvuju moraju se suprotstaviti nadređenima, argumentovano raspravljati i braniti zajedničko mišljenje. Kada dođete u takvu situaciju, onda možete videti da li ste u stanju da to uopšte uradite, imate li hrabrosti da nekome protivurečite ili vidite da ste vi mogli to da uradite, a da neki drugi nisu, kakav je osećaj stati pred pun amfiteatar svojih kolega ili pofesora da im nešto poručite. Jednostavno, to je lupa pod kojom se posmatra vaša ličnosti i karakter.

stud-orgSlika: Studentska unija Elektrotehničkog fakulteta, 2013. godina

4. Niste sami

Jedna od najbitnijih funkcija studentske organizacije, pored njenih osnovnih ciljeva, je da svojim članovima pruži osećaj da nisu sami. Ovo je izuzetno bitno svim članovima, a naročito onima koji su tek došli. Izvanredan je osećaj pripadnosti nečemu većem, nekoj ideji, grupi ljudi koje smatrate kvalitetnima, zatim osećaj sigurnosti da će vam se neko naći ako imate problem koji ne znate sami da rešite, ili da će znati da vas uputi na nekoga ko će vam pomoći, da ima ko da vas podrži i kaže: “Možeš ti to, bilo je drugih u sličnoj situaciji koji su uspeli”, da se zajedno smejete, delite brige i probleme, radite, učite, menjate se.

5. Lojalnost

Ta pozitivna energija, osećaj sigurnosti, savet, pomoć, podrška, budi zahvalnost i potrebu da se uzvrati istom merom – kao što je vas neko podržao, da podržite i vi drugog, kao što je vama neko pomogao da pomognete i vi drugom, kao što je vas neko zaštitio da zaštitite i vi drugog, kao što je vas neko nečemu naučio da naučite i vi drugog, kao što je vas neko ohrabrio, nasmejao, ulio samopouzdanje, da uradite isto i vi za druge. Bezuslovno, kako vam je dato, bezuslovno tako i vraćate i to je osnov za funkcionisanje zdrave organizacije.

6. Iskustvo i poznanstva

Kroz organizaciju ćete upoznati sigurno mnogo ljudi koje inače nikada ne biste – kolege sa fakulteta (od genijalaca do potpunih dileja), profesore iz drugog ugla, administraciju, onda saradnja sa kompanijama, drugim organizacijama itd. Naučićete da budete deo kolektiva, što je važno za vašu kasniju profesionalnu karijeru, čime god da se bavite. Pored toga, možete da naučite izuzetno korisne veštine – od toga kako da napravite dobru prezentaciju, napišete biografiju, formalni mejl, zahtev, molbu, kako izgleda ugovor, razgovarate zvanično i ostale poslovne veštine, a to je izuzetna dopuna formalnom obrazovnom sistemu. Da upotrebim frazu: to je bitna stavka u biografiji – neće poslodavac pomisiti da ste eksperti na osnovu toga što ste bili deo organizacije, ali to će mu svakako dati veće poverenje u to da niste asocijalni, da ćete se uklopiti u tim i lakše adaptirati na uslove u njihovoj kompaniji od nekoga ko je samo studirao.

7. Pauza u pravom trenutku

Ipak, ne zaboravite da ste na fakultetu prvenstveno radi studija, te da u pravom trenutku treba da napravite pauzu od angžmana u organizaciji ili da ga smanjite na meru koja će vam omogućiti da nesmetano učite. To je takođe vaš plan i vaša odluka i u slučaju da vas rad u organizaciji povuče, može se desiti da ispiti ispaštaju, a to je loše i za vas i za organizaciju. Zato je važno da dobro balansirate i da imate mere u svemu što radite tako da možete postići i jedno i drugo sa uspehom (praktična vežba za rad više stvari od jednom i za rad pod pritiskom ;)).

Na kraju, nikada nemojte smetnuti sa uma da organizacije nisu nikakve fantomske konstrukcije, već ljudi koji ih čine, a lični doživljaj organizacije, koliko možete da dobijete i koliko možete da pružite zavisi samo od vašeg ličnog angažmana i interesovanja. Možete steći životna prijateljstva i neprocenjivo iskustvo, a treba da uložite smo malo volje i vremena.

Autor: Milana M.

Zašto aktivizam?

Odakle dolazi aktivizam?mentorke-mala

Interesantne i inspirativne priče na prvom okruglom stolu u okviru projekta „Podeli svoje znanje postani mentorka 2013/2014“ na temu aktivizma mladih. Predstaviću vam aktivizam kroz svoje viđenje i reči učesnica okruglog stola, od kojih je svaka društveno angažovana.

“Aktivizam je osećaj brige za zajednicu, empatija, osećaj pripadnosti nekoj zajednici i osećaj moći da se u toj zajednici nešto može postići ličnim delovanjem, pokrenuti, promeniti” – otvorila je okrugli sto Maja Bobić. Iza ovih možda kompleksnih naziva i pojmova suštinski se kriju jednostavne i životne stvari. Sve postaje mnogo prijemčivije, kada zaista vidite ljude koji se time zaista bave i kojima je aktivizam deo života. Evo o čemu je zapravo reč.

Prihvatanje, a ne promena

“Trenutni stav većeg dela populacije mladih je prihvatanje, a ne promena.” To znači da su mladi ljudi većinom prepušteni spoljašnjim okolnostima i dešavanjima, drugim ljudima i medijima koji im dominantno određuju način ponašanja i života. Ne postoji osećaj vlasti nad sopstvenim životom, već je on sveden na reagovanje na spoljašnje okolnosti. Pri tome moram da napomenem da promena ne mora nužno da znači ispravljanje “krivih Drina”. Naprotiv, promena je i napredak od danas do sutra, evolucija. “Mladima nedostaje kritičko mišljenje. Mladi se ne osećaju odgovornim za postupke i promene u sredini u kojoj žive. Preduslov za pokretanje promena i akcija je vera u sebe i sopstvenu vrednost. Cilj KOMS-a je upravo da podstakne mlade da da se uključe, da pruži mogućnost za delovanje i da na organizovani način predstavi stav mladih pred državom.” – podelila je sa nama Marija Bulat, generalna sekretarka KOMS-a.

Lični razvoj

Ipak, od predhodne priče razlikuje se 20% ljudi. Primetili ste da u vašoj okolini ima ljudi koji uvek i svuda stižu, svuda ih ima i sve ih interesuje.

“I u programima edukacije za mlade, koje je sprovodi Ministarstvo omladine i sporta, može se videti da se imena ponavljaju”, rekla je Snežana Klašnja iz MOS-a. To su ljudi koji su shvatili da je jako važno da ulažu u sebe, da se razvijaju i napreduju, kako bi sa što više znanja i veštine mogli da ostavre što veće rezultate. Aktivizam je širok prostor za lično napredovanje i nakon glavnog cilja na koji je aktivizam usmeren (dakle neka promena u društvu, humanitarne akcije, poboljšanje obrazovnog sistema, borba protiv narkomanije, borba za bicikliste na ulicama itd) lično napredovanje je najveći dobitak.

Vera u sebe

Kada radite sa različitim ljudima, mnogo toga možete da naučite i steknete neprocenjivo iskustvo. To ne mora biti konkretno znanje i veština, već i shvatanje sopstvenog potencijala, jačanje karaktera i vere u sebe:
– “Ali kako ću ja to?
– Ti to možeš!
– Kako?
– Možeš sve što hoćeš. Počni od toga i zapitaj se zašto si baš ti izabrana?”
Na taj način je Biljana Rakić dobila podršku i došla do spoznaje da može, oslobodila se straha i preuzela odgovornost za to što radi.
Imaš prava na svoje mišljenje i možeš da iskažeš svoje mišljenje.
“Ne čekajte savršene uslove, samo krenite.’ – poruka je Margarite Nedeljković, koja je praktično kao devojčica pokrenula sopstvenu proizvodnju vegetarijanske hrane, pored početnog neodobravanja okoline.

ak1

Pronalaženje svrhe

Još jedan od izraženih elementa aktivizma je osećaj svrhe, osećaj da zaista radiš nešto važno. Taj osećaj daje energiju, elan, smisao svakodnevici. Aktivizam ne mora biti samo dodatna aktivnost, nego se čitavi poslovni poduhvati mogu okrenuti u tom smeru (socijalno preduzetništvo). Najvažnije je postojanje ideje i svrhe koja donosi poboljšanje. Nikoleta Kosovac počela je svoju priču o aktivizmu, pričom o svom prethodnom poslu: Posle celog radnog dana imala je osećaj kako da se suštinski ništa ne dešava. I odlučila je da to promeni kroz pokret Lice Ulice.

Tim

Obrazovni sistem i sistem vrednosti favorizuje pojedinca ispred organizovane grupe. Ako se osvrnemo oko sebe, svet tako ne funkcioniše – niko nije izolovan pojedinac, već deo nekih grupa, kao što je na primer kolektiv na poslu, porodica, durštvo. Što su ljudi u takvim grupama više okrenuti jedni ka drugima, to te grupe bolje funkcionišu. Sada, čak i oni koji žele da se organizuju, okupe ljude da rade na ideji, poslu, projektu, uglavnom ne znaju kako bi to sve započeli. “Raditi u dobrom timu daje siguran prostor u kome se mogu izneti svoji stavovi i mišljenja, pri čemu se ostali ne moraju slagati sa vašim stavom, ali će ga poštovati” kaže Biljana Rakić. Osnova dobrog tima je svrha toga što tim radi – svrha ka daje smisao poslu svakom članu tima da da sve od sebe.

Povezivanje

Aktivirajući se sretnete i upoznate mnoge ljude – što namerno, što slučajno. To iskustvo samo po sebi je bogatstvo, bez da ti je ikada zatrebalo da znaš nekoga ko može da ti pomogne. Dirljiva priča Marina Simeunović, romske studentkinje Pravnog fakulteta u Novom Sadu. “Upisala sam se na budžet bez stimulativnih mera, tada nismo ni znali da postoje.” Okupljanje studentkinja romske nacionalnosti i angažman na obrazovanju i napredku ostalih sunarodnika sa jedne strane Marinina je svakodnevica. Ona je svoj angažman počela, kada je počela da radi kako bi mogla da se izdržava, čak i pored protivljenja porodice, naročito oca. Tada je naišla na brojne probleme i prepreke u pronalaženju posla. Sve koji smo prisustvovali okruglom stolu dirnula je priča mlade, obrazovane žene koja se ceo život susreće sa mnoštvom predrasuda, ali koje je nisu porazile, već naprotiv, dale joj podstrek da se angažuje, pomogne, promeni i ličnim primerom pokaže koliko se može postići. Na kraju, svima je skrenula pažnju na loš položaj mladih Roma, i da se njihovim problemima ne posvećuje dovoljno pažnje ni od strane države ni NVO sektora koji se bavi omladinskom politikom.

Ako do sada niste učestvovali ni u jednoj akciji, volontirali, dobrovoljno radili – probajte. Potrebno je samo malo vremena i truda. To nije izgubljeno vreme, nikada – ovakvim angažovanjem pronaćićete istinsku svrhu svog života. To ne mora da bude to na čemu radite kao aktivista, već sam odgovor na pitanje: “Bože, šta ovim ljudima daje takvu energiju i elan? Šta ja mogu da radim sa takvim elanom?”.

Autor: Milana M.

Organizacija vremena – ključne sposobnosti za uspeh

Pre nego što nastavimo dalje sa tehnikama organizacije vremena, posvetićemo pažnju osobinama koje su veoma važne za uspešno učenje tih tehnika, kao i za sve u životu uopšte. To su moć koncentracije i samodisciplina.

U različitim programima organizacije vremena, ove dve osobine (ili bolje da kažem sposobnosti) podrazumevaju se kao već postojeće, a zatim se sistem organizacije gradi na osnovu njih. Nažalost, većini ljudi koji neefikasno organizuju svoje vreme baš ove osobine nedostaju. Zato, kada nauče i pokušaju da primene neki sistem rada, posle kratkog vremena se vraćaju na staro. Džabe je i najbolji raspored koji ste napravili ako ga ne poštujete, bar generalno!

Sve se vežba

Dobro je što se i jedno i drugo mogu uvežbati i naučiti, a loše je što ćete imati otpor prema tome, inerciju koja vas odvlači da ne radite to što treba i ako ste se skrasili da radite. Pre ćete raditi polovično odistinski. Da nije tako, onda bi ste već bili samodisciplinovani!

Fotografija: Stefan Barna (@barna_stefan)

Samodisciplina

Zgodna je sledeća definicija samodiscipline:

“Samodisciplina je sposobnost da se skoncentrišete i radite to što treba da radite onda kada treba da radite, bez obzira da li vam se to radi ili ne.”

– Elbert Hubbard

Kada jednom napravite raspored aktivnosti i želite da ga poštujete, onda svaku stavku u tom rasporedu doživljavajte kao da je važan poslovni sastanak. Da je stvarno u pitanju poslovni sastanak, bilo bi vam važno da dođete na vreme i potrudili bi ste se da ne zakasnite. Šta bi ljudi mislili o vama, delovali bi ste neozbiljno! Isto tako se ponašajte i prema svojim obavezama. I ne očekujte da bude lako!

Ako to već primenjujete, a ne uspevate sve da postignete, onda možda nije problem samoiscipline, nego nekih drugih grešaka u planiranju vremena, čime ćemo se kasnije pozabaviti.

Koncentracija

Što se bolje koncentrišemo, to je rad efikasniji i kvalitetniji – bilo da je reč o učenju, poslu ili vremenu sa prijateljima i porodicom.

Koncentracija je voljno usmeravanje misli na određenu aktivnost.

Najnovija istraživanja, upravo moć koncentracije kvalifikuju kao ključnu osobinu za uspeh u bilo kom polju života i preduslov inteligencije – i logičke i emotivne.

Postoje različite vežbe koncentracije koje možete naći na internetu, a jedna od mojih omiljenih je koncentracija deo po deo. Kada počnete da radite određeni posao, skoncentrišite se na njega na 15 minuta. Dakle 15 minuta ne dozvolite da vas iko prekine i ne dozvolite sami sebi da odlutate ili se zanimate nečim drugim (mogao bih da popijem kafu ili naoštrim olovke). Posle 15 minuta, napravite kratku pauzu i onda nastavite dalje na još 15 minuta. Vremenom, povećavajte blokove koncentracije na 30minuta, pa na 45minuta i na kraju na sat vremena.

Poboljšanjem samodiscipline i koncentracije efikasnije ćete raditi bilo šta što radite. Direktna posledica toga je da ćete se odmah i bolje osećati, da ćete više poštovati sebe – jednom rečju bićete uspešniji i zadovoljniji.

Autor: Milana M.

dosadno gradivo

Naučiti dosadno gradivo II – iz pera jednog štrebera

U predhodnom tekstu, videli smo načine na koje se možemo motivisati da naučimo nešto što nam je odbojno. Ipak, i pored sve naše volje i truda, ponekad prosto ne ide. Razlog često nije tako očigledan, a u nastavku su najčešći problemi.

Ne razumete ono što učite

Ako vam nešto teško/dosadno, verovatno vam nije jasno. Ono što nam nije logično, teško ćemo da zapamtimo. Lek je u ovom slučaju da se vratite na koren toga što učite i da se usaglasite sa tim da su vam ključni delovi i pojmovi kristalno jasni. U tome vam može pomoći neko od kolega ili nastavnika – tražite objašnjenje! Sedite i razmišljajte zašto je nešto baš tako. Kada shvatite idite dalje pa ako vam opet nije jasno, zastanite i razmišljajte: kako, zašto, … Vratite se malo unazad i proverite gde ste počeli da gubite nit sa gradivom i skoncentrišite se na taj deo.

učenje

Učite previše detaljno

Kada učite, nije potrebno da znate sve formule napamet, sve detalje i komentare. Morate pronaći ono što je suština u gradivu. Realnost je da ćete mnogo toga zaboraviti odmah posle ispita, ali ako ste shvatili osnove dobro, znanje će vam ostati godinama! I ne samo to, već i ono što na dalje budete učili će se nadograđivati na to što ste naučili – kao da slažete Lego kockice. Glavno pitanje je ovde: kako pronaći ono što je važno?

Važno je ono gradivo, delovi gradiva ili principi bez čijeg znanja i razumevanja, nam je teško da pratimo i razumemo gradivo koje dolazi nakon toga.

Niste se organizovali

Kada pomislite da treba da spremite ceo ispit iz matematike, nije vam dobro od same pomisli. Mnogo je gradiva i ne znate gde pre. Ne možete da naučite sve od jednom, nego deo po deo. Najteže je početi, a ako krenete postupno, korak po korak, biće vam sve lakše i lakše. Ne učite celo grdivo odjednom, nego lekciju po lekciju, deo lekcije po deo lekcije, teoremu po teoremu, učite primer po primer i radite zadatak po zadatak. Kada pomislite: danas treba da počnem da učim matematiku to deluje daleko, ali ako ste isplanirali da danas treba od 9 do 10 da pročitate šta je rađeno na prvom času vežbi i uradite tri primera iz knjige, to već zvuči mnogo ostvarljivije. Organizujte se i samo počnite!

Odugovlačenje vam je navika

Ako je ovo slučaj, onda vam nije dosadno samo učenje, već skoro bilo šta što radite. Da li ste svesni da odugovlačenjem ne radite ništa dva puta: ne radite ono što želite i ne radite ono što bi trebalo. Što pre se svrtite da učite, pre ćete završiti. Uhvatite sebe u odugovlačenju i vratite se onome što treba da učite. Setite se koliko je to bitno. Napravite sebi okruženje tako da sprečite sebe da odugovlačite: učite u čitaonici, isključite računar/telefon, obećajte sebi da morate da počnete da učite tačno u planirano vreme i odolite iskušenju moderne industrije zabave. Odugovlačenje je problem širokih razmera i može ozbiljno da vam ugrozi kvalitet života. Ovom temom ćemo se pozabaviti detaljno u jednom od narednih tekstova. Najvažnije je da se protiv odugovlačenja borite stalno: čim vidite sebe da odugovlačite, vratite se onome što radite odmah.

 

dosadno gradivo

Naučiti dosadno gradivo I – iz pera jednog štrebera

Najveći izazov sa kojim se susrećemo tokom škole i studija, svakako je naučiti dosadno gradivo, ono što nam se ne sviđa i ono što nam je teško. Koji god da smo put školovanja-studija izabrali, naišli smo na neinteresantne predmete/lekcije. Jedna od razlika uspešnih i neuspešnih studenata koju sam uočila je “moć” da se efikasno uradi “ono što se mora”, a ne samo ono što je zanimljivo i što se voli. Evo nekoliko mojih recepata za ovakve slučajeve.

učenje

Nemojte razmišljati o lošem

Misli kao što su: “Joj, koliko je ovo dosadno.”, “Ja ovo stvarno više ne mogu da učim.”, “Smara me.” vam neće pomoći da vam gradivo bude lakše i interesantnije, već samo crpite energiju i trošite vreme sebi (a i drugima verovatno pričajući im o tome). Činjenica je da se u životu ne radi uvek i samo ono što se želi nego često i ono što se mora. Kao kada ste bili dete, pa ste morali da popijete kašiku nekog groznog sirupa. Uhvatite prstićima nos i progutate. Tako i sa ispitom/predmetom/lekcijom.
Savet: Ne dozvolite sebi da razmišljate o tome kako je to što učite neinteresantno, već se skoncentrišite na lepu misao kako ćete se dobro osećati kada konačno završite sa tim.

Ne verujte u sve što čujete

Svi znamo bajke, mitove i legende o tome kako su određeni predmeti jako teški, da je gradivo užasno neshvatljivo i dosadno, kako profesor sve obara i kako niko to nije položio osim ako se nije desilo neko čudo. I šta obični studenti da rade, kada je to tako strašno pre nego što priđeš knjizi? Pošto određeni broj ljudi ipak završi fakultet, a morao je položiti i taj ispit, logka kaže da to možda i nije sve baš tako kao što se priča. Istina je da postoje „ispiti ubice“ na svakom fakultetu, ali većina priča su ipak, samo priče. O čemu se u stvari radi: priče uglavnom kreću od studenata koji ispit nisu položili ni dan danas, posle nekoliko polaganja ili čak godina. Tu je, naravno, uvek prisutno i preuveličavanje, pa se čak i začudite kada vidite da profesor izgleda kao čovek, a ne kao aždaja. Od onih koji su položili odmah, obično ne čujete ništa, jer su otišli dalje na studijama i niste ih zatekli da kažu bilo šta.
Savet: Treba sami da se uverite u to koliko je nešto teško/shvatljivo/dosadno. Možda vama baš to krene dobro, ali ako pristupite sa predrasudom, nikada nećete znati.

Možeš ti to

Osvrnite se malo oko sebe – da li je baš svima ostalima oko vas koji uče isto što i vi to jako zanimljivo, a vama jako dosadno ili teško? Da li je to neko naučio ranije? Da li su svi ti ljudi bili geniji mnogo pametniji od vas i sa nadaljudskim sposobonostima učenja tog istog gradiva? Šta god da učite, budite svesni činjenice da to već neko jeste naučio. Od tih ljudi, jedan deo je zaista pametniji od vas, ali jedan deo nije. Niste izuzetak i jedni jedini na svetu koji treba da nauči to što mi se ne sviđa. Ovo što pišem nije u saglasnosti sa delom vas koji želi da se žali i da kuka, tako da ako reagujete sa “da ali” uhvatite se za uši i kažite sebi “Nema ali!”. Prionite na posao!
Savet: Ako je neko to već uradio, onda možeš i ti!

Veći cilj

Jedna od stvari koja vam može pomoći u suočavanju sa ovom situacijom je da se podsetite zašto uopšte treba to da naučite. “Želim da imam što bolje ocene da bih upisao fakultet koji želim”, “Želim da završim fakultet”, “Želim da očistim godinu”, “Želim da upadnem na budžet”. Da bi ste to ostvarili, morate se izboriti sa tim što vas muči. Verujem da vam je sada bar malo lakše da se vratite učenju.
Savet: Ne zaboravi zašto to radiš i daj sve od sebe da stigneš do tog većeg cilja. To je ionako samo jedan ispit.

Kada mene uhvati raspoloženje da mi se nešto ne radi i da bih ga najradije ostavila za kasnije setim se sledećeg: “Ko želi nađe način, ko ne želi nađe razlog.”

Autorka: Milana M.

 

Pogledaj i:

 

 

Ucenje: nivo profesionalac – iz pera jednog štrebera

Uvek može bolje

Ako se niste pronašli u tekstu 10 zabluda o učenju, onda ste verovatno onaj koji redovno polaže ispite i nije mu problem da uči. I vama (a i svima ostalima) neke od ovih ideja mogu pomoći:Razmislite o tome šta biste mogli da poboljšate u učenju. Bolje da kažem šta želite da poboljšate u učenju.

koncentracija za ucenje

Koncentracija

Ključno za uspešno i kvalitetno učenje (i bilo koji drugi posao) je koncentracija. Jako je važno da ne dozvolite da lutate u razmišljanjima između sadašnjeg trenutka i neke potencijalne budućnosti onda kada treba nešto konkretno da uradite. Ipak, nekada vas preokupiraju misli o ko zna čemu i otežavaju vam učenje; kada biste samo mogli da ih ostavite sa strane dok ne završite sa planiranim učenjem. Najvažnije je da u takvim situacijama uhvatite sebe kada pošnete da mislite o nečemu drugom i da se ponovo vratite na to što učite. Ipak, koncentracija nije neograničena, pa je možda vreme da napravite kratku pauzu i osvežite se ili da pređete da radite nešto drugo od obaveza što ne zahteva isti tip učenja.

Vežbe koncentracije
U ovim situacijama može pomoći da se podsetite zašto je za vas važno da baš sada učite. Koncentracija se uvežbava, pa tako ako ne uspevate da je održite probajte da uradite neku od vežbi koncentracije. Evo dva predloga:
1. Skoncentrišite se na to kako dišete. Održite koncentraciju na disanju 5 minuta i ne dozvolite mislima da skrenu. Osećaćete se smirenije.
2. Dogovorite se sa sobom da radite u narednih 15 minuta u kontinuitetu. Onda još 15, pa pređite na pola sada, pa na 45 minuta itd.

Poboljšajte organizaciju

Ovo ću najlakše objasniti sledećim primerom: u ispitnom roku dosta je obaveza, a gradivo koje je trebalo da savladam moglo se podeliti u celine: teorija, računski zadaci, praktični izadaci – programiranje i izrada simulacija/projekata i izveštaji vezani za te projekte. U toku dana, najduže sam držala koncentraciju kombinujući te aktivnosti. Redosled je sledeći: rano ujutru, čim ustanem praktičan rad me razbuđuje i sprečava da se vratim nazad na spavanje i to mi je sjajno kreativno vreme. Nakon toga, polovinom dana kada sam sasvim budna teorija može da zauzme svoje mesto, kao drugi tip mentalne aktivnosti. Na kraju, uveče do kasno u noć, tu su zadaci i eventualno pisanje izveštaja. Kombinacijom različitog tipa aktivnosti i vrsta učenja, moćićete sveukupno duže da radite i da imate više koncentracije za to što radite.

Učite od drugih

Koliko god bili dobri, uvek možete naučiti još. Pratite ili pitajte kako uče vaše kolege koje su uspešni studenti. Svako ima svoje cake u učenju, možda se neka od njihovih i vama svidi.

Razmišljajte plastično

Za sve što vam nije iz prvog čitanja bilo sasvim jasno, pokušajte da nađete primer iz svakodnevnog života. Kada to uspete zapamtićete i biće vam sasvim jasno.

Vi kao predavač!

Kada ste došli do određenog nivoa znanja, pokušajte da smislite kako bi to što učite (ili bar jednu zaokruženu celinu) objasnili drugima kroz predavanje. Za takvu sposobnost ne samo da morate da znate da objasnite pojedinačne delove gradiva, nego i da u glavi imate sistem kojim redosledom je šta izučavno, šta je čemu uzrok, a šta posledica. Naravno, ne treba da spremite predavanje, ali pravljenje kratkog koncepta na papiru može da bude dobra vežba.

Autor: Milana M.