Članci

Učenje – nivo početnik

Follow my blog with Bloglovin

Informiši se

Pre nego što bilo šta počnete, dobro se informišite o gradivu koje treba da učite, šta profesor zahteva na ispitu, koliko će vam vremena trebati da savladate gradivo, odakle da učite, da li ima nekih specifičnosti u polaganju ispita itd. U tome vam najviše mogu pomoći oni koji su redovno pratili na časovima, tako da se ne ustručavajte da pitate.

Sakupi literaturu

Možda deluje banalno, ali ako ne sakupite sve što vam treba da biste mogli na miru da učite, dali ste sebi savršen izgovor za odlaganje učenja dok ne dođete do literature. Sprečite sledeći scenario: Nikola je konačno odlučio da počne sa učenjem. Seo je i shvatio da nema deo vežbi koje mu trebaju. Zove Petra da od njega kopira to što mu nedostaje. Petar mu obećava da će mu to naravno doneti, ali tek sutradan… I tako je plan učenja odložen do sutra popodne kada je skripta iskoprana.

Sakupi pravu literaturu

Kada dođete do materijala za učenje, proverite njihovu tačnost. Nije redak slučaj da se pojave raznorazne “proverene” skripte iz kojih se uči “sve što je potrebno za ispit”. Nekoliko mojih kolega je baš tako palo ispit, ili su dobijali gore ocene nego što su želeli – naučili su sve, ali nije sve bilo ispravno.

Napravi konkretan plan

Kada pomislite da treba da spremite ceo ispit iz matematike, nije vam dobro od same pomisli. Mnogo je gradiva i ne znate gde pre. Ne možete da naučite sve od jednom, nego deo po deo. Najteže je početi, a ako krenete postupno, korak po korak, biće vam sve lakše i lakše. Ne učite celo grdivo odjednom, nego lekciju po lekciju, deo lekcije po deo lekcije, teoremu po teoremu, učite primer po primer i radite zadatak po zadatak. Kada pomislite: danas treba da počnem da učim matematiku to deluje daleko, ali ako ste isplanirali da danas treba od 9 do 10 da pročitate šta je rađeno na prvom času vežbi i uradite tri primera iz knjige, to već zvuči mnogo ostvarljivije. Organizujte se i samo počnite!

Uredi mesto za učenje

Fotografija: Maša Popović (@jedi_masha)

Držite ćistim i urednim (koliko god je to moguće) vaše mesto za učenje. Ako unapred pospremite mesto za učenje preduhitrili ste sebe u odugovlačenju čišćenjem. Samo ćete sesti i učiti. Dobro rešenje u ovakvim situacijama je i odlazak u čitaonicu.

Počni odmah – bez odugovlačenja

Kada ste zacrtali sebi da počnete da učite – počnite! Odolite iskušenju još jedne serije, još dva postera na 9Gag-u, mogao bih da popijem kafu/čaj ili da jedem, čišćenja, učestvovanja u raspravi na FB oko najnovijih zbivanja u neko realitiju, gledanja tog istog realitija itd. Samo počnite. To podrazumeva da ste svu literaturu sakupili i pripremili i da samo treba da učite.

Učite samo važno

Kada učite, nije potrebno da znate sve formule napamet, sve detalje i komentare. Morate pronaći ono što je suština u gradivu. Realnost je da ćete mnogo toga zaboraviti odmah posle ispita, ali ako ste shvatili osnove dobro, znanje će vam ostati godinama! I ne samo to, već i ono što na dalje budete učili će se nadograđivati na to što ste naučili – kao da slažete Lego kockice. Glavno pitanje je ovde: kako pronaći ono što je važno?

Važno je ono gradivo, delovi gradiva ili principi bez čijeg znanja i razumevanja, nam je teško da pratimo i razumemo gradivo koje dolazi nakon toga.

Tražiti pomoć nije sramota

Ako vam ide teško i nakon posle dosta učenja nešto ne razumete i dalje – pitajte!

Autorka: Milana M.

 

Pogledaj i:

Muzika za koncentraciju, programiranje, rad i učenje

Da li postoji muzika za koncentraciju? Uz koju muziku najlakše učite, radite, planirate, programirate? Gordana Pejić je pitala svoje kolege programer za mišljenje. Bilo je mnogo interesantnih predloga i odgovora – sve je u nastavku. Vredi probati, možda dobijete i neke nove zanimljive ideje. 

Mozzartov efekat

Mocartov efekat je pojava poboljšanja umnih sposobnosti i kvaliteta koncentracije neposredno nakon slušanja Mocartovih kompozicija. Naime ispitanici koji su neposredno pre određenih testova slušali ovu muziku, beležili su poboljšanje. Različite teorije razvijene su u pokušaju da se objasni efekat. Ono što je zabeleženo u okviru istraživanja [Thompson, W. F., Schellenberg, E. G., & Husain, G. (2001). Arousal, mood, and the Mozart effect. Psychological science, 12(3), 248-251.] je da su ispitanici koji su slušali Mozzartovu muziku imali značajno veći koeficijent pozitivnog raspoloženja i uživanja.

Predlozi

Gordana Pejić

Ja probah da „eksperimentišem“ uz različite žanrove ali mi se čini da mi stvarno najviše odgovara „klasika“ tj Mocart, Bah, Vivaldi & co, tako da drže prvo mesto za sad. A i čim pesma ima tekst, ja počnem da pevam, tako da ništa od koncentracije uz muziku s tekstom :D

Sibin Grašić

Vladimir Tomić

Ako već moram uz muziku, onda nešto instrumentalno, po mogućnosti klasika (i opet po mogućnosti Vivaldi). A ako ne mora uz muziku, onda super. Uostalom, bez muzike se ipak čovek najbolje koncentriše. Naučno dokazano :)

Ivana Miljković

hhaha isto je i meni sa tekstom :D probaj ovo meni ‘radi’ :)

Senad Ibraimoski

Enigma :)

Milan Jocevski

Nikako sa tekstom. Meni lično prija samo instrumentalna muzika kada radim; posebno ako čitam neki članak. Ako pak pišem neki tekst predlog je BrainFood playlist-a sa Spotify-ja. Dodatno Pluggfokus i Peaceful piano:

Katarina Radulaski-Najdenov

Često pustim The Piano Guys i njihove obrade klasicnih dela, ubace me u odlican work mode :) a kad sam kod kuce, onda Spa kanal, narocito ako treba da analiziram neke rezultate.

Nikola Risteski

Debussy, Chopin

Dražen Stanković

STUDY MUSIC

Aida Jakob

Alojz slusa trance i goa trance dok kodira XD

Dražen Drašković

Dosta toga je već rečeno, velikani klasike uvek :) Ova mi je opuštajuća za research ove godine.

Takođe preporučujem i čuvenog Lazu Ristovskog, čoveka koji je imao veliku maštu za instrumentalnu muziku i klavijature. Ovde nema svih pesama ali ti mogu presnimiti ceo album ako ti se svidja Naos i njegovi sl.projekti :)

Nenad Cakić

Nikola Bokan

Milena Milićević

Ako pišem, čitam ili se bavim strateškim planiranjem – najbolje u tišini. Ako spremam slajdove, mejlove, administritam- rok 60ih ili 80ih. Može eventualno i klasična muzika ili lounge instrumentali, muzika za fokus.

Milana Milošević

Milica Veljković

Study music project mi je dugo bio no1 – možes da biraš. Ovo mi je isto super.

A ovih dana furam.

Nenad Vitorović

Ja svašta, sa vokalima ili bez, ne pravi neku razliku. Možda da probaš neki ambiental sa binaural beats dodatkom, navodno podiže nivo koncentracije, pa je fino za rad i za meditaciju. Sve i da je placebo, kod mene je upalilo par puta :)

Nemanja Cerovac

Luka Važić

Tycho jako često, sve pesme su instrumentali. Primer:

Jovica Mihajlo

Za koncentraciju i rad su mi sigurica nešto tipa Jazz

ili Robert Miles… ali sve zavisi od posla koji se radi tako da mogu doći u obzir i RHCP, Fatboy Slim

Ana Petrović

Džez, rege… Kako kad… Ali nesto od toga uglavnom :)

Naknadno dodat predlog

Preuzeto sa FB naloga Gordane P.
Pripremila: Milana M.

Iza scene 2016 – okt – I jednostavan posao je – posao!

Oktobar, Beograd-Novi Sad
Profesija kojom se bavimo oblikuje nas i kao ličnosti. Jednostavan posao je tako za mene postao izjednačen sa nevažan posao, a to mi je donelo mnogo frustracije u radu. Evo o čemu se radi.

Raditi jednostavne stvari je frustrirajuće

Kao završni deo pisanja naučnog rada, sređivala sam naslove i imena autora literature koju sam koristila u radu. Dalje, iščitavala sam sa kolegom rad iznova i iznova da bi nešto zvučalo bolje i da bi ispravili sve slovne greške i otklonili nedoumice. To me je jako frustriralo i osećala sam da gubim jako mnogo vremena. Kao da me je nešto optuživalo i gušilo iznutra: „Gubiš vreme na gluposti, znaš li koliko drugog posla si mogla da uradiš, vidiš koliko te još stvari čeka“ itd. „Dobro, hajde redom i završi to“, rekla sam sebi i pored sve te frustracije nastavila da radim. Ovde je jasno da je frustracija vezna za ispravljanje sitnica i detalja koji jesu važni da se isprave, ali ne čine osnovni deo posla.

Šta kada je ceo posao jednostavan?

Trebalo je da pripremim vođenje fitness treninga. Obratite pažnju da sam rekla da je jednostavno – ne da je to lako! Jednostavno je jer su materijali dostupni, uputstva jasna i precizna – jednom rečju imate sve što vam je potrebno da kvalitetno urađen posao. Ne morate da prekopavate internet zašto i kako, ne morate da rešavate jednačine, ne morate da zaobilazite prepreke, uvek imate koga da pitate!  Sve je to jednostavno – pročitate materijale, probate i naučite. E to se za mene ispostavilo kao skoro nemoguća misija – pa lakše bi mi bilo da uradim 200 zadataka teške matematike!!!

Fotografija: Borko Matijević

Ne gubi vreme!

Tek u tom trenutku, kada je ceo posao bio „samo uzmi i uradi“ shvatila sam koliko jednostavne stvari doživljavam gubljenjem vremena! I svaki put kada sam „uzimala da uradim“ sama sebi sam vikala „Gubiš vreme! Ne gubi vreme!“ Koliko puta sam čula ovu rečenicu od kada znam za sebe. Sigurna sam da i vama zvuči poznato. Ne gubi vreme na gluposti, treba da radiš ovo, treba da učiš ono, ne treba da radiš to itd… 

Što kompleksnije to bolje

Od malena sam vežbala matematiku, kasnije i fiziku i imperativ za napredak bio je – radi što teže i kompleksnije zadatke. Ne možeš da napreduješ radeći lake stvari. Kasnije je isto važilo i na fakultetu i na poslu u programiranju. Što kompleksnije i veće stvari možeš da implementiraš, to si više cenjen. A detalji i sitnice? Pa to sada program u kome pišeš kod sam već u mnogome ispravlja i olakšava. Automatski stavlja zagrade, ispravlja imena promenljivih, predlaže funkcije i komande itd. Zašto bi se zamarala nečim što računar radi i preciznije i brže od tebe? 

I jednostavan posao je deo posla

Ova navika da tražim i rešavam kompleksne stvari sa jedne strane omogućila mi je da zaista brže napredujem, ali me je učinila nervoznom, brzopletom, da ne odrađujem stvari do kraja itd. Posao je gubljenje vremena samo u slučaju da te jednostavne poslove možete nekome da prepustite ili nekako da automatizujete – u suprotnom je i to neophodan deo većeg posla, koji morate da uradite da bi ceo posao bio gotov. A kada je nešto neophodno da se uradi, i to da ga baš vi uradite, onda je i važno. Tek tada sam mirne duše mogla da se posvetim i dovršavanju rada i kvalitetnoj pripremi treninga.

Autorka: Milana M.

#fokus #posao #ideje #ciljevi #trening #detalji #energija #vreme #planiranjevremena #organizacijavremena #organizacija #samoretkinadjuretke #pravitrenutak

Iza scene 2016

Iza scene – to je mesto gde se stvaraju rezultati i gde se dešavaju promene. Iza scene – tu je razvoj, napredak, rad, sreća i tuga, borba i predaja.

Iza scene 2016

Dosta se piše i priča o dobrim i pozitivnim stvarima, stvarima koje ste uspeli, kranjim rezultatima. Time se stvara iskrivljena slika o tome kako u osnovi život funkcioniše – privid da teških momenata i nesigurnosti nema, a to kod mnogih stvara još veću nesigurnost. Umesto da ohrabri, to ima baš suprotan efekat.

Pripremila sam seriju tekstova koja prikazuje na koji način sam ja učila jedan deo svojih lekcija u 2016, od ljudi koje sam upoznala, iz događaja i okolnosti: šta me je mučilo, šta sam saznavala o sebi i na koji način sam to prevazilazila.

  1. Januar – Samozavaravanje
  2. Februar – Život sa planom B
  3. Mart – Promena – zašto je teško?
  4. April – Granice su često samo iluzija
  5. Maj – Zona komfora
  6. Jun – Iskrenost i manipulacija
  7. Jul – Navike štede vreme i energiju
  8. Avgust – Bezuslovna ljubav
  9. Septembar – Prijateljstvo i srodne duše
  10. Oktobar – I jednostavan posao je posao!
  11. Novembar – Fokus, prioriteti i ideje
  12. Decembar – Značaj pravog trenutka

Iza joga scene

Skoro sam videla fantastične fotografije joga poza balansa na instagramu i par dana kasnije prateći video kako je fotografija nastala koji me je podstakao na jednu ovakvu priču. 

Fotografija: Petar Jovanović

A evo i koliko je truda i pokušaja iza jedne fotografije kao što je ova gore.

 

Behind the scenes ? ? @multilady #funtime

A post shared by Petar Jovanović (@petar_jovanovic__) on

 

Mentorstvo – važan deo razvoja karijere

…i ličnog razvoja. Kada ne znamo šta da radimo, onda je najlakše da se sa nekim posavetujemo. Tu svoje mesto nalazi mentorstvo kao koncept prenošenja znanja i iskustava mlađima i jedan od načina individualnog usavršavanja i razvoja.

Ko je mentorka/mentor

Mentorka ili mentor može biti bilo ko u našoj okolini ko poseduje više iskustva u onome što nas interesuje i ko je kroz te situacije već prošao, neko ko je izgrađena ličnost, ko ima naše poverenje i kredibilitet. Takva osoba nas može podržati i u ličnim izazovima, da razvijemo svoje potencijale u oblasti u kojoj oni imaju iskustva, ali ne možemo očekivati da nam da odgovore na bilo koje pitanje koje je se tiče naše unutrašnje motivacije i ličnosti. Za kvalitetan rad sa mentorkom/mentorom, potrebno je da se zapitamo sami sa sobom šta je to što želimo da naučimo, koje su poslovne/životne teme na kojima treba da radimo itd.

Često nismo ni prvi ni jedini

To je jednostavno otvaranje prostora za brži razvoj i brže učenje – zašto bi rešavali od nule probleme koje je neko već rešio? Uglavnom nismo ni prvi ni jedini sa određenom vrstom problema i sebi možemo uštedeti energiju i vreme umesto da sami rešavamo iz početka nešto što je neko već odavno rešio. Naravno, svako predloženo rešenje ne treba uzimati zdravo za gotovo, jer ipak smo svi različiti, ali podeljeno iskustvo onih koji su našim putem već prošli je neprocenjivo.

Sve je do ugla posmatranja

67411

Mentorstvo pruža drugačiju perspektivu problema

Mentorka/mentor nam može pomoći da otkriješ i upoznaš sebe, svoje istinske želje, vrednosti, ono u šta veruješ. Oni mogu da te ohrabre da se suočiš sa svojim strahovima i nesigurnostima jer su oni nekada bili na našem mestu i imaju perspektivu kako su se tada postavljali, šta su mislili kako su se osećali, šta je možda trebalo, a šta nije trebalo da urade i kako sada gledaju na celu tu situaciju. Upravo ta promenjena perspektiva, to je ono što nam najviše i može pomoći jer na osnovu samo svojih iskustava i uverenja ostajemo zaključani u svojoj perspektivi stvarnosti. Onoga trenutka kada vidimo da određena situacija ili problem može da se sagleda i na drugačiji način i sama ta situacija se menja i tada nam se otvaraju nove mogućnosti za rešenja. Upravo taj trenutak, kada uspemo da vidimo više nego što smo do tada videli – to je promena i napredak!

Za mentorstvo je ključno poverenje

Neophodno je poverenje da možemo da kažemo/pitamo našu mentorku/mentora sve što želimo da pitamo, otvoreno i bez straha i sa druge strane da je savet i povratna informacija koju dobijamo dobronamerna i iskrena.

Najvažnije, kroz rad sa mentorima, ti treba da postaneš više TI, a ne kao neko drugi.

Podeli svoje znanje postani mentorka

1475928_627304310664929_1218768557_n

Mentora ili mentorku možemo pronaći u našoj okolini, na poslu, fakultetu, preko prijatelja ili kroz projekte koji su posvećeni ovoj oblasti. Jedan od takvih programa mentorstva je “Podeli svoje znanje – postani mentroka” za devojke na početku karijere – i sama sam bila polaznica ovog programa, a rok za prijavu za novu generaciju 2016/2017 je 30. novembra 2016.

 

 

Autorka: Milana M.

Saša Đorđević – naslednici, deljenje znaja, prave vrednosti

U intervjuu za nedeljnik.rs Saša Đorđević govorio je o raznim stvarima, a ovo su delovi teksta koji pokazuju kako se postavlja jedan trener, vođa ekipe, učitelj, savetnik – mentor.

Mentorstvo

Citirao je  profesora Vladimira Koprivicu: „Šampioni prepoznaju šampione.“ 

„Kada je on to rekao, podsetio me je na moje početke, ne samo kao reprezentativca nego i kao igrača u Partizanu. U to vreme je Boban Petrović bio reprezentativac i drugi dan mog bitisanja u prvoj ekipi sa 16 godina, samo je upro prstom u mene i pitao: „Mali, kako se ti zoveš, koje si ti godište?“ Rekao sam: ’67. „A ja sam ’57, ti i ja smo generacija, dođi kod mene. Grbo, ti i ja više nismo cimeri, mali, ti si moj cimer“, zagrlio me je i uhvatio pod mišku i otvorio mi vrata velikog kluba. On je bio moj guru. To isto se dogodilo kad je ušao Bodiroga u reprezentaciju, već na prvom treningu sam ga zvao da igramo jedan na jedan, razgovarao sam sa njim, iako je bio dosta mlađi, ali nešto sam prepoznao u njemu.“

Naslednici

„Ono što smo moja generacija i ja uradili, to nismo nasledili već pozajmili od prethodnih. Jer kad nešto pozajmite, vi to morate da vratite još bolje onima koji dolaze posle vas.“

„Zadatak nekadašnjih vrhunskih asova je da postave svoja ramena ispod nogu ovih sadašnjih da bi im pomogli da se vinu u zvezde koje su oni dodirnuli. Mislim da to u jednom trenutku nismo uradili, i možda nismo dobili šansu kao generacija da postavimo svoja ramena.“

„Ne smemo da imamo izgovor, da se stalno pravdamo istorijom i nečim šta je bilo. Hajde da gledamo sadašnjost i u budućnost, hajde da gledamo šta mi možemo da prenesemo nekom drugom. Na nama je odgovornost da učinimo društvo malo boljim. Ja sam ambasador UNICEF-a i na to sam ponosan i mislim da je to moj mali doprinos celoj priči. Jer i ako u jedan mali broj te dece usadimo prave vrednosti koje UNICEF zagovara, i edukuje ih i daje im šansu za bolje odrastanje, postajaće kvalitetni mladi ljudi, i svojih familija i društva u celosti. Smatram da mnogo više moramo da se bavimo decom, da im upućujemo prave poruke.“

sasa_djordjevic_BetaAP

Greške

„Snaga je u tome da znam sopstvene greške, da ih kažem javno čak, i da iz toga izvučem pouku.“

Autoritet

„Autoritet mora da se zaradi, faktima, činjenicama, znanjem. Reći ću vam nešto: igrače ne zanima koliko znaš dok im ne pokažeš koliko ti je stalo. I kad im jednom pokažeš koliko ti je stalo, oni će ti dozvoliti da im pokažeš koliko znaš. E tada nije kraj. Tada moraš da im pokažeš stvarno koliko znaš.“

Prave vrednosti i deljenje znanja

„Kao čovek koji vodi ovo malo društvo moram da održavam prave vrednosti na svoj način i ukoliko su prave i iskrene, i prepoznaju ih ljudi kojima se obraćam, onda mi šaljemo pravu poruku. Zato bih voleo da što više mojih igrača i saradnika, i ljudi koji su uradili nešto dobro u životu, prenese to znanje na neki svoj način, ne samo nama u profesiji, trenerima i igračima, nego i mladim ljudima – kako mi to radimo, funkcionišemo i zašto.“

Pripremila: Milana M.

Preuzeto iz Teksta „Sale Đorđević: Pa je l’ sad shvatate, sinovi?“ sa sajta nedeljnik.rs. Tekst u celosti možete pogledati ovde.

Trema pred prijemni ispit i kako je prevazići

Šta je trema i zašto se javlja?

Trema je mešavina straha i uzbuđenja pred događaj za koji smatramo da je jako važno da se pokažemo u najboljem svetlu. Sa biološke tačke gledišta, to je priprema organizma na “preteću situaciju”, gde se stanje tela priprema na “borbu ili beg” – ubrzava se puls, krv se povlači sa periferija, pažnja i osetljivost na okolinu se povećava itd. Umereno ovakvo stanje organizma pomaže nam da se bolje usresredimo na zadatak ispred nas, međutim, kada osećaj postane previše jak, dolazi do blokada, previda i ostalih neželjenih situacija.

Čega se u stvari plašimo?

Da nismo dovoljno dobri? Da ćemo upropastiti svoju budućnost ako ovo ne uradimo kako treba? Da ne pogrešimo? Da ne dođe do blokade? Da se nismo dovoljno spremili? Da su drugi bolji od nas? Možda se ne plašimo mi, ali se zato plaše – roditelji.
U daljem tekstu pišem o tome kako da u što većoj meri smanjimo ove strahove. Recept se sastoji od tri sastojka:

PRIPREMA, ORGANIZACIJA, FOKUS

Dan pred prijemni ispit

Opuštanje

Opustite se – radite ono što vam prija – šetnja, neke umerene sportske aktivnosti, filmovi, serije, možda video igre, čitanje itd. Nemojte gledati u monitor bar dva sata pred spavanje kako bi ste lakše zaspali. Jedite laganu i lako varljivu hranu.

Priprema za dan ispita

Pripremite sve što vam je potrebno za sutradan: lična karta i ostala potrebna dokumenta, garderobu koju ćete obući prilagođenu vremenskm uslovima, ostale stvari koje vam mogu zatrebati (papirne maramice, novac, telefon, kišobran…) Još jednom proverite vreme putovanja: da li ima nekih zastoja, izmena režima saobraćaja itd. Proverite propozicije za izradu ispita koje ste dobili u uputstvima/na sajtu.

Da li da ponavljam gradivo?

Zavisi kakav ste tip – meni lično je uvek značilo da ponovim gradivo pred ispit i to tako što 2-3 sata u punoj koncentraciji idem redom kroz ono što treba da znam. Ako i za vas to funkcioniše, uradite tako. Ako ćete se uplašiti da vam se sve ne pobrka ili da će se trema povećati ukoliko vidite nešto nepoznato, onda je bolje da ne ponavljate. Ovo je stvar ličnih navika.

San

Lezite na spavanje na vreme, ali ne previše rano, da bi ste mogli lagano da zaspite. Važno je da se dobro se naspavate jer to utiče na koncentraciju. Takođe, osigurajte se da ćete se probuditi na vreme – bilo navijanjem 3 budilnika i/ili tako što ćete zadužiti nekoga da vas probudi ako se vi sami ne probudite do nekog doba.

Dan prijemnog ispita

Doručkujte ono što vam prija – ponovo lagana i lako varljiva hrana, ali da bude nešto što će vas držati sitim. Unosite tečnosti umereno – da ne dehidrirate, ali ne preterujte da vam ne bi zatrebao WC u toku ispita. Krenite na vreme, nemojte upasti u odugovlačenje koje vas može dovesti do zakašnjenja. Idite u WC još jednom pred sam ispit. Pre samog ispita, obavezno isključite mobilni telefon. Na samom ispitu pažljivo slušajte uputstva dežurnih.

Kojim redosledom da radim zadatke?

Pročitajte prvo sve: da vidite šta je lakše, a šta teže i da ako eventualno nešto nije jasno, to pitate komisiju kada se pojavi u toku ispita. Zadatke radite od lakših ka težima – uradite ono što sigurno znate – što više radite, dobićete sigurnost za još i opustićete se. Pročitajte šta se tačno od vas traži u zadatku – obratite pažnju na igre rečima i naročito da ne previdite nešto ako ste sličan zadatak već negde videli. Sve vreme izrade zadataka vodite računa o vremenu. Nemojte se uhvatiti slepo jednog zadatka pa da na njemu potrošite silno vreme uzalud, ali isto tako nemojte skakati odmah sa zadatka na zadatak – to je mera koju na ispitu sami morate da odredite.

Šta ako ne znam ništa?

E ovo je ona situacija blokade koju sam na početku spomenula. Nemoguće je da ne znate ništa, potrebno je da se smirite! Zamislite svoj najveći uspeh, dajte sebi 5 minuta i potpuno se isključite mislima sa ispita. Duboko dišite. Kada se povratite, skoncentrišite se na jednu stvar i držite se toga. Ako ne uspe iz prve – probajte ponovo.

Na kraju testa proverite sve još jedanput i da li ste ispoštovali sve propozicije testa i pravilno popunili listić za odgovore.

Ako je teško

Ne poredite se sa drugima

Vama je najvažnije da date svoj maksimum na ispitu – jedino tako nećete imati za čim da žalite. Sve karte su otvorene do samog kraja – kako ste rangirani znaćete tek kada izađe lista, a razrešenje upisa, čak i ako ste negde u okolini granice – bukvalno se ne zna do poslednjeg dana upisa.

Ako je teško tebi, teško je i ostalima

Ako te je iznenadila težina zadataka na ispitu, onda je sasvim sigurno da je iznenadila i sve ostale, zato se oko toga ne vredi brinuti, nego uradi što više!

Da je lako, to bi mogao svako

Prijemni ispit jeste pred selekcija za buduće zanimanje – da svako može da upiše taj fakultet, sam po sebi prijemni ne bi imao smisla. Takođe, posle prijemnog, kada upišeš fakultet – treba i da ga završiš, tako da je ovo jedna sasvim očekivana stvar sa kojom se samo treba suočiti/pomiriti.

Verujte u sebi – jer nema ko drugi

Želite da upišete taj fakultet? Ako vi ne verujete da možete da položite prijemni – ko će drugi? Važno je ono što znaš, da to prikažeš – dajte sve od sebe

Životne priče

Za kraj, studirajući i radeći u struci, upoznala sam različite ljude koji su do posla u struci došli na različite načine nezavisno od prijemnog ispita, pa čak i fakulteta. Na primer:

Jedan od kolega koje poznajem, položio je prijemni na ETF bez problema, ali je bez obzira na to hteo da se prebaci na psihologiju i prvu godinu je proveo spremajući prijemni – koji nije položio. Drugu godinu na fakultetu je pokušao da položi zaostatak ispita, nije mu uspelo i prebacio se na Mašinski fakultet koji na kraju nije završio, jer je na polovini shvatio da ga veoma interesuje programiranje – uzeo je sam da uči i sada je jedan od najcenjenijih ljudi u struci u toj grani IT.

Dalje, ponovo kolege koje su bez problema položile prijemni – neki od njih nisu uspeli da završe fakultet. Jedan je studirao jako dugo, ali kada je završio, odmah je dobio posao – i ne samo to, nego je promenio nekoliko poslova za pola godine da bi se ostao na onom koji mu najviše odgovara. Sada sa još svojih drugara razvija i sopstvenu startup ideju.

Da nije sve u znanju iz srednje škole, dokazala je koleginica koja je upisala ETF iz pravno-birotehničke škole. Prvu godinu je obnovila, ali je već na polovini te obnovljene prve godine uspela da položi sve zaostale ispite i sve ispite iz druge godine i time sustigne svoju generaciju! Završila je u roku, a danas je na doktorskim studijama u Španiji.

Da nije sve ni u fakultetu, videla sam na primerima kolega sa posla koji su došli u programiranje nakon završenog saobraćajnog fakulteta (neki sa čak par godina iskustva), radili praksu u firmi i zatim prešli da rade posao u stalnom radnom odnosu!

Dakle, sam po sebi prijemni jeste važan, ali nakon toga fakultet treba studirati i završiti. I posle doći do posla i napredovati u struci, a za to postoji jako, jako mnogo načina! Zato samo hrabro, dajte sve od sebe i sve će biti kako treba :)

Prezentaciju u PDF formatu koja je održana na ETF-u u sklopu Brucko projekta Studentske unije Elektrotehničkog fakulteta – SUETF, možete naći ovde.

Autorka: Milana M.

5 sposobnosti koje razvijaju učenje stranog jezika ili plesa

Razumeti ili još bolje govoriti još jedan strani jezik je lepa i korisna veština. Osim ovog osnovnog dobitka učenja stranog jezika u znanju, učenje stranog jezika ili plesa razvijaju još neke sposobnosti. Evo 5 stvari koje su meni zapale za oko.

učenje stranog jezika

1. Divergentno razmišljanje

Svaki put kada pokušavate da se izrazite na jeziku koji nije vaš maternji, obično tražite najbolje reči kojima bi ste nešto opisali ili prepričali. Najčešće vam neka od reči ili više reči nedostaju, te je vaš um primoran da nađe alternativne načine da izrazi suštinu misli. To je odlična vežba traženje novih ideja na određenu temu ili sagledavanje situacije iz više uglova.

2. Bolje opažanje detalja

Kada je ples u pitanju, da bi ste naučili bilo koji korak, plesnu figuru, lepše izvođenje nekog pokreta potrebno je da vidite šta je to tačno instruktor izveo, a zatim da to i sami izvedete. Što duže trenirate brže ćete uviđati detalje, razlike u pokretu, znaćete na šta da obratite pažnju.

3. Koncentracija

Kada slušate strani jezik i trudite se da razumete o čemu se radi, isključujete se od svega ostalog. Obraćate pažnju samo na ono što slušate i pokušavate da razumete. To je upravo vežba koncentracije – koncentracija se vežba upravo koncentracijom.

dance-238263_1280

4. Odmor od briga

Što se tiče plesa, pamćenje redosleda koraka ili redosleda pokreta primorava da vas da se usresredite na igru, zaokuplja pažnju vašeg uma i sprečava ga da ponovo i ponovo vrti uzaludne scenarije ”šta ako” i “šta da je bilo” itd. Nakon sat vremena osećate možda fizički umorno, ali rasterećeno i opušteno. Takođe, veoma je korisno za koncentraciju

5. Brže i lakše učenje

Ovo se prvenstveno odnosi na one koji su završili škole i studije i upustili se u poslovne vode. Današnja zanimanja sa puno promena zahtevaju učenje novih stvari kako bi se napredovalo. I ples i učenje jezika drže um u treningu, ne daju mu da se olenji za prihvatanje novih informacija i udubljivanje u materiju.

Autor: Milana M.

Usavršavanje veština usmerenim vežbanjem

Ako ste se pitali šta je to što ljude čini uspešnim, verovatno ste došli do “pravila 10.000“. Ukratko, to je teorija da nakon 10000 sati vežbe bilo koje veštine, postajete majstor – kodiranje, twittovanje, ples… Međutim najnovija istraživanja pokazuju da ovo pravilo ima veliki nedostatak: nije samo kvantitet u pitanju, nego i kvalitet vežbanja. Psiholog sa Hrvarda, autor Emocionalne Inteligencije, Danijel Goleman, u najnovijoj knjizi Focus: the Hidden Driver of Excellence, objašnjava zašto: Pravilo 10000 sati je samo polovično tačno. Ako ste pacer u golfu, na primer, i svaki put pravite iste greške vežbajući neke zamahe, 10000 sati vežbe sa istom greškom, neće poboljšati vašu igru. Nakon 10000 sati ovakve vežbe i dalje ćete biti pacer, samo stariji. 

Ključ je identifikovati akcije koje zapravo poboljšavaju kvalitet veštine za vreme provedeno u vežbi: promeniti način vežbanja, preusmeravanje pažnje i vreme za oporavak. Evo kako da znate da li napredujete u učenju i da li je vaš rad usavršavanje veština.

Fotografija: Radovan Živković

Fotografija: Radovan Živković

1. Vežbajte ono što vam ne ide

Psiholozi i zaluđenici za produktivnošću opsednuti su promišljenim vežbanjem: na pravi način probijate granice svojih mogućnosti. Na primer, pijanista amater, sviraće uvek iznova i iznova lagane melodije koje su mu lake i koje zna, jer je tako zabavnije. Za razliku od njega profesionalac će raditi na delovima koji mu loše idu.

2. Vi ste u okviru povratne sprege

Povratna sprega smatra se esencijom inteligencije. Zato ako želimo da budemo pametni sa promišljenim vežbanjem, potrebna nam je povratna informacija. Mnogo toga zavisi od okruženja: u slučaju baletskog igrača povratnu informaciju daje ogledalo, ali kada je u pitanju kancelarija, gde da pronađemo svoje odraze? Često to je u ocenama i brojevima. Ako kreirate sadržaj na internetu, onda je merilo vašeg uspeha broj pregleda stranica i jedinstvenih posetilaca. Druge mogućnosti su manje matematičke: neko iz vaše okoline, ko vam može ukazati na nedostatke i mogućnosti za poboljšanje: mentor, trener, učitelj ili prosto posmatranje reakcija ljudi oko vas.

“Svaki svetski šampion u bilo kom sportu ima trenera” kaže Goleman. Možda bi i nama bio potreban, kao izvor informacije šta sledeće treba naučiti i šta su naše greške.

3. Ne budite zadovoljni prosekom

Ako ne znate da skijate, i potrudite se da naučite da skijate dovoljno dobro, ako smo tim “dovoljno dobro” zadovoljni, nećete nikada skijati bolje od tog nivoa. Tako da čak i ako budete vežbali 10000 sati i dalje ćete ostati daleko od Olimpijskih igara.

4. Ne zaboravite na odmor – dajte sebi šansu za bolju koncentraciju

Da bi zaista promišljeno učili i vežbali novu veštinu, potrebno je da se tome posvetimo što je više moguće.  Problem je u tome što pažnju možemo držati samo dok se ne umorimo. Da bi nastavili dalje potreban nam je odmor i oporavak.

Potrebna nam je motivacija i oporavak od mentalnog posla na isti način kao što nam je potrebna motivacija i oporavak od sporta. Kao što fizički možemo da se pretreniramo, na sličan način možemo i mentalno da se umorimo – previše vremena ispred ekrana računara ili donošenje malih odluka iz minuta u minut bez vremena za odmor. Kada se ovo dogodi, performanse se više ne adaptiraju nego degradiraju.

Pripremila: Milana M.

*Preuzeto sa http://www.fastcompany.com/

dosadno gradivo

Naučiti dosadno gradivo II – iz pera jednog štrebera

U predhodnom tekstu, videli smo načine na koje se možemo motivisati da naučimo nešto što nam je odbojno. Ipak, i pored sve naše volje i truda, ponekad prosto ne ide. Razlog često nije tako očigledan, a u nastavku su najčešći problemi.

Ne razumete ono što učite

Ako vam nešto teško/dosadno, verovatno vam nije jasno. Ono što nam nije logično, teško ćemo da zapamtimo. Lek je u ovom slučaju da se vratite na koren toga što učite i da se usaglasite sa tim da su vam ključni delovi i pojmovi kristalno jasni. U tome vam može pomoći neko od kolega ili nastavnika – tražite objašnjenje! Sedite i razmišljajte zašto je nešto baš tako. Kada shvatite idite dalje pa ako vam opet nije jasno, zastanite i razmišljajte: kako, zašto, … Vratite se malo unazad i proverite gde ste počeli da gubite nit sa gradivom i skoncentrišite se na taj deo.

učenje

Učite previše detaljno

Kada učite, nije potrebno da znate sve formule napamet, sve detalje i komentare. Morate pronaći ono što je suština u gradivu. Realnost je da ćete mnogo toga zaboraviti odmah posle ispita, ali ako ste shvatili osnove dobro, znanje će vam ostati godinama! I ne samo to, već i ono što na dalje budete učili će se nadograđivati na to što ste naučili – kao da slažete Lego kockice. Glavno pitanje je ovde: kako pronaći ono što je važno?

Važno je ono gradivo, delovi gradiva ili principi bez čijeg znanja i razumevanja, nam je teško da pratimo i razumemo gradivo koje dolazi nakon toga.

Niste se organizovali

Kada pomislite da treba da spremite ceo ispit iz matematike, nije vam dobro od same pomisli. Mnogo je gradiva i ne znate gde pre. Ne možete da naučite sve od jednom, nego deo po deo. Najteže je početi, a ako krenete postupno, korak po korak, biće vam sve lakše i lakše. Ne učite celo grdivo odjednom, nego lekciju po lekciju, deo lekcije po deo lekcije, teoremu po teoremu, učite primer po primer i radite zadatak po zadatak. Kada pomislite: danas treba da počnem da učim matematiku to deluje daleko, ali ako ste isplanirali da danas treba od 9 do 10 da pročitate šta je rađeno na prvom času vežbi i uradite tri primera iz knjige, to već zvuči mnogo ostvarljivije. Organizujte se i samo počnite!

Odugovlačenje vam je navika

Ako je ovo slučaj, onda vam nije dosadno samo učenje, već skoro bilo šta što radite. Da li ste svesni da odugovlačenjem ne radite ništa dva puta: ne radite ono što želite i ne radite ono što bi trebalo. Što pre se svrtite da učite, pre ćete završiti. Uhvatite sebe u odugovlačenju i vratite se onome što treba da učite. Setite se koliko je to bitno. Napravite sebi okruženje tako da sprečite sebe da odugovlačite: učite u čitaonici, isključite računar/telefon, obećajte sebi da morate da počnete da učite tačno u planirano vreme i odolite iskušenju moderne industrije zabave. Odugovlačenje je problem širokih razmera i može ozbiljno da vam ugrozi kvalitet života. Ovom temom ćemo se pozabaviti detaljno u jednom od narednih tekstova. Najvažnije je da se protiv odugovlačenja borite stalno: čim vidite sebe da odugovlačite, vratite se onome što radite odmah.