Članci

Altruizam, plemenitost i patriotizam – mali podsetnik

Mir Božji Hristos se rodi! Da li su altruizam, plemenitos i patriotizam osobine koje nestaju kod ljudi. Ili se smatraju osobinama naivnih i idealista? Smatram da su važne i da nije loše da se podsetimo njihovog pravog značenja. 

Altruizam

„Nesebična briga za dobrobit drugih. Životni stav koji uključuje nesebičnost, naklonost, ljubav prema drugome i spremnost da mu se pomogne, po cenu lične štete i žrtve, bez ikakve naknade ili spoljašnje nagrade. To je ono ponašanje koje se obično opisuje kao „nesebično“ jer su interesi drugih stavljeni iznad vlastitih interesa. Altruistični postupci su svesni i sadrže nameru da se nekome pomogne i zahtevaju određeno žrtvovanje i odricanje. Stoga bi, prema ovom određenju, altruističko ponašanje bilo jedna određena vrsta prosocijalnog (za društvo) ponašanja.“

Plemenitost

„Plemenit čovek je ličnost koja poseduje nesebičnost, samozatajnost, altruizam, sposobnost da se odrekne značajnih sopstvenih vrednosti u korist drugoga a da pritom ni ne pomišlja da će dobiti nešto zauzvrat.“

„Poreklo reči dolazi od toga da je nekada neko žrtvovao mnogo, pa i sam život, u korist plemena, grupe, skupine. Posle se plemenitim označavalo ono delo koje je učinjeno u korist bilo koje osobe, ne obavezno iz svog plemena. Plemeniti čovek ne oseća da je prineo neku žrtvu na oltar humanosti, on se oseća ispunjen samim činom da je delo učinjeno.“

Fotografija: Instagram @thebelgradist by @sergesrdjan

Patriotizam

„Patriotizam ili rodoljublje je skup snažnih i iskrenih osećanja ljubavi, poštovanja i privrženosti čiji su objekti sopstveni narod, nacionalna država (otadžbina, domovina) i celokupan etnički prostor datog naroda, jezik i pismo, nacionalna istorija, nacionalna kultura, tradicija i predanje, nacionalni simboli, te najznačajnije autentične nacionalne institucije iz sfere politike, odbrane, sporta, kulture, nauke, prosvete i religije. Patriotizam se, za razliku od nacionalizma i šovinizma, odlikuje poštovanjem drigih naroda i tuđih nacionalnih kultura, uz snažan osećaj ponošenja sopstvenom nacionalnom pripadnošću i nacionalnom kulturom.“

Autorka: Milana M.

Putopis iz Japana 3. deo – Nara

“Imate li minut”

Nara. Prilazi mi grupica dece. Uniforme, crvene kapice, rančevi na leđima. “Imate li minut”, pitaju. Jedna od devojčica iz fascikle u ruci izvlači beli papirić i pruža. Šta li traže, mislim se. Na solidnom Engleskom jeziku piše kako su učenici osnovne škole iz grada Gifu, trenutno na ekskurziji. Piše da im je veoma teško da nauče Engleski i da bi im značilo da razgovaraju sa strancima i tako vežbaju jezik. Na kraju, piše i da ukoliko nemam taj jedan minut vremena, slobodno mogu da kažem da sam zauzeta, oni će prepoznati tu rečenicu i neće se uvrediti.

Imamo minut više da delimo znanje

Kako vremena, dabome da imam, uz malo smeha i mnogo mlataranja rukama, prešli smo zajedno osnovne rečenice prilikom upoznavanja, postavljanje pitanja, davanje odgovora. Svako od njih je redom ponavljao, pažljivo i posvećeno. Nekako spontano, produžismo mi taj minut, jer svi mi uvek imamominutvišedadelimoznanje. Ili da učimo, pa makar bili i na ekskurziji.
Pozdravljamo se uz smeh, a oni kažu – spremili su poklon za one koji im pomognu. I tako ja, sasvim neočekivano, dobih drugi poklon u Japanu – napravili su par origami figurica, kimono od papira, sve to plastificirali i napisali velikim slovima HVALA.

Za uspomenu, i moju, a i njihovu, nastade i ova overexposed slika. Dete u žutim pantalonama, u sredini, to sam ja :)

Prethodni deo priče: Nara i jeleni.
Nastavak priče: Hirošima.

Autorka teksta i fotografija: Gordana P.

Zahvalnost kao motivacija

zahvalnost

Često smo okrenuti na ono loše oko nas, na ono što je pošlo po zlu, na ono što nije kako treba. Istina je da ako se osećamo loše i demotivisano nećemo moći odatle da se izvučemo.

Zahvalnosti je jedna od stvari koja mi pomaže u trenutcima kada ono što radim deluje beskrajno, nemoguće, a da kraj ne vidim i da sumnjam u to da li ću uspeti. Prosto, razmišljam o svim ljudima sa kojima sam se srela i radila tokom školovanja, studija, na poslovima i praksi, o porodici i prijateljima. Ovaj jednostavan čin, kada se u sebi zahvaljujem svakome od njih lično ispunjava me toplinom te zahvalnosti.

Na taj način se osećam povezano, podržano – osećam se mnogo bolje! Deluje i jeste jednostavno – suština je usmeravanje misli i osećanja ka dobrim stvarima, ka ljudima koji su bili uz nas, ka osećaju ohrabrenja  i podrške koja je u momentima gubitka motivacije preko potrebna. Probajte i pišite kako vam se čini.

Kako se vi motivišete? :)

Tekst na engleskom jeziku možete naći na ovom linku.

Autor: Milana M.

Život je lep!

Fotogarfija: Marko Vulović

Fotogarfija: Marko Vulović

„Život je lep! Mnogo lepši nego što ste zaslužili! Uživajte u životu, kada ste već imali sreće da se rodite! Tako ste slučajno i lako došli do života, a toliko ste mu pronašli mana! Ko ume da se raduje – ima čemu da se raduje! Ko ume da pati – često pati i bez razloga!

Ako vas novac opseda, ako patite zbog toga što niste bogati, izračunajte i sami: koliko miliona dolara vredi samo jedno vaše oko! Sram vas bilo! Strašno ste glupi i nezahvalni! Nemojte mi samo pričati o tome – šta sve zaslužili, a niste dobili. Jer ću vam ja lako pronaći – šta ste sve dobili, a niste zaslužili.“

Duško Radović