Mnogi ljudi ljubav prema sebi vezuju za pojam sebičnosti. Ovo je u našoj kulturi duboko ukorenjeno. Šta biste pomislili za domaćicu koja ustaje svakog dana u četiri sata ujutru da bi njeni ukućani imali vruće kiflice u sedam, a posle toga se oseća iscrpljeno i nezadovoljno jer svi njen trud uzimaju zdravo za gotovo?

Kome biste dali palačinku koja je ispala lošije? Sebi ili partneru? Da li biste se odrekli časova joge jer vaš partner smatra da je joga bez veze ili biste zarad toga da se osećate kao dobra majka odustali od vaših omiljenih hobija-plesa i slikanja? Osećate li grižu savesti kada probate skupi komad garderobe, koji u tom trenutku možete sebi da priuštite i razmišljate da bi taj novac mogli da potrošite na nekog drugog?

Nismo sebični ako volimo sebe

Pojam sebičnosti treba odvojiti od pojma ljubavi prema sebi. Čovek je sebičan ukoliko zadovoljava svoje potrebe i pritom ugrožava potrebe drugih ljudi. Ukoliko osoba teži da zadovolji svoje potrebe ona jednostavno voli sebe.  Ako momak dođe gladan iz provoda u tri sata ujutru,  kada svi ukućani spavaju, zalupi vrata, probudi majku tražeći da mu napravi sendvič i pusti muziku do daske, možemo reći da je sebičan. Ukoliko tiho uđe, tiho prođe kroz dnevnu sobu gde mu roditelji spavaju i ode do kuhinje da sebi napravi sendvič, on ceni sebe i svoje potrebe (sada je sit) a pritom vodi računa i o potrebama svojih ukućana. Ako oseća glad, a glupo mu je da prođe kroz dnevnu sobu do kuhinje, gde mu spavaju roditelji, da ih slučajno ne bi probudio vratima, pa legne u krevet gladan, on ne voli i ne ceni sebe dovoljno. Mislim da je razlika vrlo očigledna.

Fotografija: Jelena Malešević (___malesevic___)

 

Zašto je ljubav prema sebi toliko važna?

Zato što često stavljamo svoje potrebe po strani da bi zadovoljili potrebe drugih.  Ukoliko nekad i izrazimo svoju potrebu, koja se razlikuje od potrebe nekog drugog , često će nam ta osoba reći da smo sebični. Znači, ja sam sebična jer izražavam svoju potrebu, a ti nisi sebičan zato što izražavaš svoju? Ovde je reč o duplim standardima. Ovo može biti opasno  zato što nam druge osobe, zbog svoje sopstvene sebičnosti nameću osećaj krivice koji mi bezrezervno prihvatamo. Tada mislimo loše o sebi  i još manje volimo sebe.  Kada šaljemo signale drugim ljudima o svojoj bezvrednosti,  oni ih nesvesno prihvataju pa tako  počinju da se prema nama i ponašaju.  Tada se sve se više osećamo i ponašamo kao žrtva, što nas na duge staze dovodi do ogorčenosti i udaljava od uspeha.

Moramo prvo voleti sebe da bismo voleli druge

Najosvnovniji korak ka uspehu je da shvatimo da moramo voleti i poštovati sebe da bismo voleli i poštovali druge. Tek tada će drugi voleti i poštovati nas. Posle ovoga počinjemo da verujemo da smo vredni uspeha i svih lepota i radosti koje život donosi. Sledeće pitanje je:“Kako da zavolim sebe?“  O tome u narednim tekstovima. Za sada se samo setite ovoga  kada ne odete na probu jer drugarici ne odgovara drugo vreme za kafu  ili kada ne stignete da završite projekat na poslu, jer ste radili tuđ posao zato što vam je bilo glupo da kolegi kažete:“Ne.”

Autor: Ana S.

 

1 reply

Trackbacks & Pingbacks

  1. […] u svakodnevnom ponašanju, načinu reagovanja, ophođenju prema drugima – prosto vidi se. A, koliko ceniš sebe, toliko te cene i drugi – dakle mišljenje o samom sebi izuzetno utiče na to kako te vide drugi, što se automatski […]

Comments are closed.