Zamislite da je vaš život brod. Krenuli ste na predivno krstarenje beskonačnim okeanima. Stavili ste ležaljku na palubu i udobno se smestili. Pošto mislite da ne znate da upravljate brodom, kormilo ste prepustili nekom drugom: roditeljima, partneru, nekom autoritetu ili bilo kome za koga smatrate da ima dovoljno iskustva i dovoljno znanja da bi upravljao vašim brodom. Počinjete polako da se udaljavate od obale. Predeo vam se dopada ali ne znate gde ste krenuli. Pošto svoje kormilare smatrate iskusnima, predpostavljate da oni znaju put. Vaši kormilari, pošto im niste rekli kuda treba da idu, idu u pravcu u kome oni smatraju da vi treba da idete.

Kada krenu oluje…

Dremuckate, gledate neki film, ćaskate sa prijateljima koji povremeno svraćaju na palubu vašeg broda. Tako udobno plovite danima, mesecima, godinama… Odjednom kreće oluja. Talasi počinju da bivaju sve veći i veći i brod počinje opasno da se ljulja. Osećate strah i mučninu, koja vas je probudila iz sna. Trčite kod svog kormilara i počinjete da vičete na njega i kritikujete ga kako loše upravlja vašim brodom. On se izvinjava i kaže da radi najbolje što zna i usput vas podseća da on nije dužan da vozi vaš brod, da vam čini uslugu i da bi trebalo da mu budete zahvalni. Talasi se smiruju i vi se vraćate u svoju ležaljku.

Fotografija: Srđan Garčević (@sergesrdjan)

 

Ostali ste bez kormilara?

Posle nekog vremena shvatate da je brod krenuo nekotrolisano da se kreće. Ustajete i odlazite do kormila i shvatate da za njim nema nikog. Vaš kormilar vas je napustio i brodom više niko ne upravlja. Hvata vas panika. Pa vi nikada niste učili da vozite. Niste ni pokušali. Neki ljudi će u ovom momentu očajnički pokušavati da nađu drugog kormilara, bilo koga, samo da ne voze sami. Oni, koji makar malo veruju u sebe će zastati i zapitati se kako da nauče da voze. Počeće da traže upustvo za upotrebu, knjige, pitaće iskusne kormilare kako se vozi. Ali, ne da bi oni vozili već da bi sami naučili. Počinju, greše, stoje u mestu jer ne znaju kako da pokrenu motor, skreću desno kada žele levo, nekada čak voze i u rikverc. Znaju da je to deo procesa učenja, ne odustaju, crtaju nove putanje i polako ali sigurno kreću ka njima. Sada su već upoznali komande svog broda, a imaju i mapu po kojoj idu. More je nekada tiho i mirno a nekada besni bura. Ali, sada su već iskusni mornari koji znaju da mirno prihvate sve vremenske uslove jer veruju svojoj veštini upravljanja i veruju svom brodu da je kvalitetan i čvrst i da može da izdrži i najveće oluje. Srećni su što kormilo svog života konačno drže u svojim rukama.

Da li upravljate vašim brodom i kormilo sopstvenog života držite u svojim rukama?

Ukoliko ne, zašto? Kome ste prepustili tu odgovornost? Šta vas sprečava da je preuzmete na sebe? Ukoliko jeste, da li osećate radost polovidbe? Da li znate kuda ste se uputili i kako da tamo stignete?

Najlepši momenat koji sam doživela je trenutak spoznaje da sam ja osoba koja upravlja svojim životom. Ta spoznaja mi je omogućila da pronađem nove i lepše puteve do svog odredišta, da ih  dosledno sledim i da uživam u putovanju. Jer život je radost, a sve ostalo su loša tumačenja.

Autor: Ana S.

8 replies
  1. Milos
    Milos says:

    Sjajno! :) Najvise i uzivas u voznji kad si ti za volanom/kormilom. Mozda zaglavis u nepoznato, ali makar nek ti bude za utehu da si otkrila nesto novo.

    • Ana Simic
      Ana Simic says:

      Hvala :) Slazem se, čak i kada zaglaviš,naučiš nešto iz toga, da se sledeci put ne sapleteš na istom i ideš dalje.

  2. pozitivko
    pozitivko says:

    Veoma poučan text za one koji umeju izvući pouku :) Pohvale i za one koji su pisali komentare!!!!
    Dodajem…svako „plovi“ onako kako je zalužio,po sistemu pozitivne misli prizivaju pozitivne događaje :D

    • Ana Simic
      Ana Simic says:

      Hvala :) Da, naravno, zakon privlačnosti je svuda prisutan, što bi jedna moja drugarica rekla: Kako zracis tako i privlacis :)

Comments are closed.