crnogorci

Kroz diskusiju sa jednim poznanikom, u objašnjavanju, kada je prokomentarisao “to mi je po crnogorskoj liniji”, naveo me je da automatski celu prethodnu raspravu posatvim u drugačiji kontekst, “jer je to drugačiji profil ličnosti” – drugačiji stav. Neki stereotipi o Crnogorcima poslužiće mi da objasnim osobine koje, zapravo, svakoga ko ih poseduje izdvajaju od većine.

Argumentovane diskusije

Razmatranje i odmeravanje raznoraznih pojava kroz reči, obrazlaganje svog stava, diskutovanje tuđeg iznetog mišljenja – takvi razgovori prava su mentalna gimnastika u odnosu na svakodnevno prepričavanje dešavanja ili tračarenje. Da bi obrazložio svoj stav o bilo čemu, najpre moraš da imaš stav, a to je svakako nešto što te izdvaja od većine kojoj nije ni padalo na pamet da o tako nečemu razmišlja. Dalje, elokventnost i kvalitet argumenata odaju utisak ozbiljne i promoćurne osobe, koja ima svoj stav. Logičan sled je da je takva osoba i određena vrsta predvodnika i da oko sebe okuplja druge ljude.

Stereotip: „Lijep, Ljepši, viđi mene“

Kada razmislim, ne poznajem ni jednog crnogorca koji je sklon samosažaljevanju. Koliko ceniš sebe, ogleda se u svakodnevnom ponašanju, načinu reagovanja, ophođenju prema drugima – prosto vidi se. A, koliko ceniš sebe, toliko te cene i drugi – dakle mišljenje o samom sebi izuzetno utiče na to kako te vide drugi, što se automatski odražava na tvoju poziciju u društvu. Ako ceniš sebe, moćićeš da predstaviš svoje kvalitete u najboljem svetlu, znaćeš tačno koliko vrediš i bićeš siguran u sebe, nećeš dozvoliti da se prema tebi ophode sa nipodaštavanjem ili uvredljivo, nećeš pristajati na kompromise koji su tebi na štetu samo da bi nekome učinio ili zato što misliš da nisi dovoljno dobar za nešto bolje…

crnogorci

Stereotip: “Ja tebi vojvodo, ti meni serdare.”

Kada su stereotipi o Crnogorcima u pitanju, stereotip o tome kako se međusobno ophode (bar pred drugima) je sigurno jedan od poznatijih. Realno, koliko ceniš sebe, toliko možeš da ceniš i druge. Kada malo cenimo sebe, lako je nesvesno upasti u malicioznosti i potrebe za omalovažavanjem i nepoštovanjem drugih ljudi, što opet budi i njihove reakcije prema nama, i tako sve u krug. Ili ne u krug, nego u spiralu koja vodi sve niže i niže, a manifestuje se generalnim nezadovoljstvom i mračnom senkom nad apsolutno svim. Ono što je potrebno je poštovanje života i rada drugih ljudi isto kao što je i nama potrebno poštovanje kao pojedinca vrednog života. Jer ne možeš biti zaista poštovan, a da ne ukažeš drugima zasluženo poštovanje.

O ovim temama više smo pisali u tekstovima Briga o sebi nije sebičnost i Kakvim smo ljudima okruženi?.

Stereotip: “On ti je od plemena Pipera”, na primer

Uobičajeno je da se međusobno dobro poznaju, pamte ko je odakle, ko se čime bavi… Imati vezu, doći do nekoga/nečega preko veze itd, u našem društvu je obično u negativnom kontekstu nepravde i prevare. Posao preko veze, kada neko nekvalifikovan dobije dobro plaćen posao, ono je što treba iskoreniti, ali imati i dati preporuku je nešto sasvim drugo. Dobar primer mi je uvek IT zajednica – u privatnim preduzećima, teško da će neko da zaposli preko veze osobu ako ne zna posao, ali zato će po preporuci vrlo rado. Takođe, kada majstori treba da vam npr urade kupatilo, tražićete preporuku ljudi koje poznajete ili ćete zvati iste majstore koji su radili nešto drugo za vas, a bili ste zadovoljni. Tako da što više ljudi znate, više ljudi zna vas, znate i više informacija imate veći izbor i više mogućnosti u svakom smislu.

Da li bi ste dodali još nešto na ovaj spisak?

Autor: Milana M.

2 replies

Comments are closed.