Putopis iz Japana – 4. deo – Hirošima

Hirošima – i grad i spomenik i heroj

Pred nama je bio grad. Zelen i pun cveća. Sa divnoplavom rekom. Mostovima. Visokim i modernim zgradama. Bezobrazno lepim refleksijama. Ljudima. Neobično živ. Prkosan. Pred nama je bio grad koji je šestog avgusta 1945-e godine prestao da postoji. Hirošima je tada postala prvi grad na svetu na koji je bačena atomska bomba. Sedamdeset i jednu godinu kasnije, ja sam tu. Na parčetu istorije. U gradu, koji je za mene, u isto vreme i grad i spomenik i heroj.

Bulevar mira

…Ulica duga skoro četiri kilometra, nazvana, onako zvučno, Bulevar mira, zasuta cvećem i drvećem. Zasuta spomenicima od kojih svaki ima priču i svoj venac ždralova, brižno položen.
…Veliki memorijalni muzej, u kom su sačuvali sve što je ostalo. Rastopljene krovove. Nagorele školske uniforme Iscepane torbe. Priče o preživelim, i onim nepreživelim. Svašta…

Fotografija: Gordana Pejić – Hirošima

…Tu je i Hirošima Dome (na slici levo), građevina sa gvozdenom kupolom koja odudara od sjajnih zgrada. Nedaleko od te kupole, u vazduhu, onog jutra, pukla je bomba. Rasturila sve unaokolo, a nekim svemirskim čudom, nekim, ko zna kakvim, ova kupola ostade da stoji. Do danas, netaknuta.

Venci od hiljade i hiljade papirnih ždralova… kao poruka mira

Zaboravi se sve, kažu, zaboravi. Ali oni i dalje pletu vence od hiljade i hiljade papirnih ždralova i spuštaju ih svuda, svuda po gradu. Zašto, pitam ja?

Kažu – nadaju se da će skrenuti pažnju. Da će preneti poruku mira.
I da će bombe jednom za svagda prestati da padaju.
I da će gradovi prestati da postaju prašina.
Na celom svetu.
Zauvek.

A ja kažem, neka 2017-ta bude godina mira. Neka ludilo prestane svuda i u svima. Jer, zaista nije vredno.

Prethodni deo priče: Nara.

Autorka: Gordana P.