Sanjam budna.

Zazvonio je telefon.
Taj broj nemam u imeniku.
To si ti. Zoveš me da siđem.
Čekaš me ispred zgrade.

Strčim niz stepenice.  Izađem na parking.
Da te vidim ispred kola, kako inače čekaš.

Zagrlimo se jako. 
Zagledam se u tvoje oči, najplavlje.
Nasmejem se naglas, očima i dušom.
Tu si i ništa drugo nije važno.

Onda se probudim. 
Bojim se da se nadam.
Nisi ništa obećao.
Steže mi srce. 

Iznenada si se pojavio. Setim se i kada.
Ne znam šta bi samnom tada bilo da nisi.
Hvala ti na tome. Žao mi je što sada nisi tu.

Znam da si srodna duša.
Jedna od nekoliko sa koje sam do sada upoznala.
Da li si i jedna od onih sa kojima sam se mimoišla?

Za sve postoji razlog.
Unapred ga je teško dokučiti.
Neke lekcije nismo naučili.

Učim da pustim. Učim da dozvolim. 

Hvala ti što smo podelili deo stvarnosti.
Makar i za kratko.
Hvala ti što postojiš.

Autorka: Milana M.