Fake it until you make it ili ti glumi dok ne uspeš. U studentskim danima, posvećenim studentskoj politici i intenzivnom interesovanju za liderstvo, ovo je bila jedna od stvari u koju sam verovala. Znate, ono da pokažete da ste samouvereni, da se ne plašite, da znate šta radite čak i kada nemate pojma. E baš to je karta u jednom pravcu za večitu ličnu nesreću. Ova filozofija će vam doneti sve – osim onoga što vam je stvarno potrebno.

Fizička snaga i izdržljivost ne može na blef

Volim BodyPump. Pišem i govorim o njemu iz svog iskustva. Ko god da me je video na treningu, rame uz rame sa mojim kolegama koji su maltene dva puta krupniji od mene, jasno mu je koliko je to stvarno. Ko god da vidi njih dok rade vide i kakva je tek njihova fizička snaga, jasno mu je da je to stvarno. Snaga i izdržljivost ne može da se odglumi ako je nema. Volim trčanje. Ne može se trčati maraton na blef. Treba da izdržiš. Treba ti i mentalna i fizička kondicija da pređeš tih 42,2 km. Nema tu fotkanja u ogledalu, da to samo deluje tako.

Fotografija: Ivana Nježić

Kako se dolazi do fizičke snage i kondicije

Ideš korak po korak. Treneri ti daju savete koji pomažu tebi, na tom nivou na kom si da se popneš stepenicu više. Oni vide koliko ti možeš i daju ti podstrek i savet kako da odatle ideš dalje. Ti jednostavno ne možeš da odglumiš da imaš više snage nego što imaš. Ne možeš da odglumiš ni da imaš manje snage nego što imaš. To se sve lepo vidi.

Kakve veze fizička snaga ima sa “Fake it until you make it”?

Ono što mi konstantno radimo je da glumimo i sebi i drugima da smo bolje nego što jesmo, da smo sigurniji nego što jesmo, da nam je lepše nego što jeste, da nam je lakše nego što jeste, da nas nije briga i kada nam je veoma stalo. A iznutra osećamo da se sve lomi i ruši. Ono što radimo je kao da u svetu naših emocija trčimo taj maraton koji ne možemo da istrčimo, podižemo tih 150kg iako ne možemo.

Zašto je sve to moguće u svetu emocija, a nije u fizičkom svetu?

Znate onaj svoj glas u glavi koji vam svašta priča? E taj glas može da vas pogura preko svojih fizičkih granica, međutim na vrlo kratak vremenski period i ne mnogo daleko od toga što vaša granica jeste. To je mentalna energija koja se u vrlo maloj količini može preliti u fizičku. Međutim, u svetu emocija, ta energija može mnogo više i mnogo duže da gura emotivni sistem van svojih granica. Ta mentalna energija, taj vaš glas koji govori da ovo treba ovako, a ono da treba onako, koji misli i odlučuje dolazi od vašeg sistema verovanja. Što je taj sistem verovanja nekorisniji za vas kao osobu, to je taj pritisak veći.

Šta pokažeš to i dobiješ

E sad da se vratim kako to tačno “Fake it until you make it” nanosi štetu. Sećate se trenera koji na osnovu onoga što vide kao fizičku snagu daju predloge kako dalje napredovati. E kada nam blefiranje i gluma postane navika, tada možemo da dobijemo savete i lekcije samo za ono što ODGLUMIMO. A to nažalost nije ono što nam treba. Na taj način smo nekako sami sebe osudili da lupamo glavu, lomimo se i borimo, jer smo sebe svojom glumom ogradili od bilo koga ko može da nam pruži ono što nam treba.

Fotografija: Milana Minja Milošević

Primeri blefiranja sebe

Svejedno mi je da li će se javiti

Na primer, u mom slučaju je bilo da sebe ubeđujem da mi je svejedno da li će mi se XY muška osoba javiti ili ne. Priča koju sam pričala sebi godinama unazad u bezbroj slučajeva. Istina je bila da bih i dalje ostajala da patim i razmišljam da li je moglo i zašto nije i šta sam mogla i da li sam trebala drugačije. I tako sve dok jedan dan, moja tadašanja cimerka nije stala pred mene i presekla me sa svojom pričom: “Zar uopšte želiš da budeš sa nekim ko će ti se MOŽDA nekada javiti? Ne treba ti to.” Naravno da sam krenula da objašnjavam i obrazlažem svoju priču i pred njom videla da zapravo lažem sebe sve vreme i da je u pravu. Bespogovorno u pravu. Nije to bio jedini put da me suočava sa mojim pričama. Uvek bih se prvo branila, a posle ipak odustajala od objašnjavanja i vraćala bih se na suštinu stvari – bila je uvek u pravu.

Ja sve znam

Drugi primer je malo opštiji u poslovnom smislu – bilo me je sramota da “ja ne znam kako se pišu radovi” i da sam se tako vrtela u krug ne znajući šta da radim, mučila se, ludela i nervirala se i objašnjavala i sebi i svima kako je to teško. Sve dok nisam postala svesna kakav cirkus pravim. Rešenje je bilo – (1) da pitam ljude koji su u tome mnogo iskusniji od mene i (2) da poslušam šta su mi rekli.

Ja sam jaka

I o ovome sam već pisala. Ko je jak i ubeđuje sebe da je jak, druge odavno već jeste, očajnički mu je potrebno da spusti sve breme koje nosi na svojim leđima, i svoju glavu na nečije rame. I da čuje: „u redu je, proći će.“ Međutim, jakima niko ne dolazi sa zagrljajem i utehom – baš zato što jesu jaki.

Prijatelji gotovo uvek vide kroz fasadu

Istina koja vam se neće dopasti je da ljudi oko vas vide te priče koje sebi pričate jasno kao dan. Oni znaju da je to deo vas. Znate šta je još gore? Rekli su vam to, verovatno više nego jedanput. Niste ih čuli. Niste u stanju da čujete od priča koji sami sebi pričate. Ni svoju intuiciju. Ni druge ljude oko sebe.

Zašto je teško prestati sa tim?

Prvo, veoma nam je teško da uočimo ovaj obrazac. To je jedna opšta navika, i zato i deluje da je prirodno. A nije. Jedino što možemo da vidimo je da postoje oblasti života koje ne možemo da rešimo. I da se iznova i iznova dešava isto samo u različitim situacijama.

Drugo, kada se ponašaš bolje nego što jesi, prijatnije nego što jesi, tolerantnije nego što jesi – time ostvariš različite benefite kroz život. Kroz to smo definisali sebe prema okolini. Ako bi to pustili, čak i kada vidimo, osećamo da bi izgubili ono što imamo i da bi izgubili SEBE. Naravno da ne želimo da budemo licemeri i da svi i mi vidimo da ono što smo radili nije istina. I zato odaberemo da ostanemo dosledni tome. Iako nas udaljava od mnogo čega.

Kako da se izađe iz ovog obrasca

Ako ste se pronašli u ovoj priči i osećate u sebi bar neki deo koji vas koji ovo doživljava kao istinu, evo šta ćete da uradite. Pozovite nekoga ko vas dobro poznaje, za koga ste sigurni da je uz vas bilo šta da se desi. Neko za koga znate da nema apsolutno nikakav interes od vašeg odnosa i za koga znate da ima visok nivo svesti. Dakle brat, sestra, prijatelj, snajka, mentor. Znajte da vas iskreno vole i da vam od srca žele dobro i da žele da vas vide srećnima. Pitajte ih da vam pričaju o tim vašim tripovima. I samo slušajte. Nemojte porekidati, nemojte im objašnjavati, samo slušajte. Primetićete kako vam dolaze objašnjenja na um i kako želite odatle da pobegnete. Odolite tome i pogledajte istini u oči. Tada će i vaš život početi da se menja.

Autorka
Milana M.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.