Verujem da se svakome makar jednom u životu desilo da je imao osećaj da se našao u praznini- da je sve stalo, da dalje ovako ne može, da je udario u zid. I da se mnogi zapitaju- zašto baš ja, da li se ovo samo meni dešava, čime li sam samo ovo zaslužio? Praznina nije mesto koje je predodređeno za one loše sreće ili one koji su nešto loše uradili.To nije kazna, nije ni nešto što se samo vama dešava, a pogotovo ne znači da ćete tu doveka ostati. Prazninu možemo iskusiti na različite načine-kao mesto gde se sve završava ili kao mesto odakle sve počinje.  Pa šta tad? Kako i kuda dalje?

Kada drama kreira još veću dramu

Praznina je mesto koje ljudi generalno nerado posećuju. Najčešće igrom slučaja budu “prisiljeni” da se u njoj nađu. Za onoga ko je tu prvi put iskustvo može biti zastrašujuće. Mnogi osećaj praznine, pogotovo ako su identifikovani sa programskom realnošću i verovanjima ega proživljavaju kao osećaj ništavila, to je ono što može trigerovati najdublje strahove ega od nestanka kao i osećaj bespomoćnosti i očajanja.  Um često ovo doživljava kao stanje mentalne zbunjenosti i izgubljenosti a na fizičkom nivou može biti praćeno i fizičkim umorom naizgled bez jasnog razloga, uznemirenošću ili povratkom nekih starih navika za koje smo mislili da smo ih otpustili. Ovo često dovodi racio u stanje uzbune koje on rešava na svoj način- pokušajem da pronađemo rešenje, planom akcije, neumornim razmišljanjem. To energetski još više iscrpljuje sistem a mi se vrtimo u krugu sopstvenih misli zbog čega se osećamo sve više i više isfrustrirano, bespomoćno i osujećeno.

Šta možemo uraditi u tom trenutku?

Ono što je najbolje u tom momentu da uradite, je ono što je često i najteže-stanite. Prestanite čak i da pokšavate da nađete rešenje, jer sve što tada kreirate nastaje iz očaja, a time stvarate nove razloge za još više očaja. Udahnite duboko i uradite sve što je u vašoj moći da umirite um i otpustite višak misli. Prošetajte, meditirajte, uradite bilo šta što će vam pomoći da se vratite u stanje ravnoteže. Racio u tom momentu i u tom energetskom stanju ne može naći najbolje moguće rešenje jer od sopstvene drame ne vidi dovoljno široko. To je pravi trenutak da preispitate svoje emocije i šta je to što one izazivaju u vama. Neverovatni dragulji ličnog razvoja mogu nastati kao rezultat procesa pokrenutih iz stanja praznine. Ovo je pravi trenutak da se otpuste programi  kontrole i da se pronađe ponovo autentična povezanost sa sobom i svojom intuicijom i da se onda krene dalje, sa novom snagom i sa širom slikom  horizonta koji se “odjednom” pred nama otvorio, kao sa novom energijom za koju nismo ni znali da posedujemo.

Zašto se uopšte nalazimo u praznini?

Bivanje u praznini je vrlo prirodna tačka u razvoju svesnosti jednog bića. Iluzija je da se u nju nećemo vraćati ako radimo na sebi. Naprotiv, što više radimo na sebi sve češće ćemo u njoj biti ali ćemo se u njoj sve kraće zadržavati i pravićemo sve manje drame kada se u njoj nađemo. To je jednostavno tačka koja nam govori da je jedan deo našeg puta završen i da smo svoje zastarele emotivne i mentalne obrasce “prerasli”. Ne da su oni bili pogrešni, već da nam više ne služe i da smo spremni da krenemo dalje otpuštajući sav onaj teret koji nam više ne služi. To je poziv za buđenje i novi početak. Sa energetskog stanovišta to je tačka povratka u veliku prazninu tj.tačku sveopšteg potencijala. To je zapravo neverovatno moćno mesto jer našem energetskom sistemu omogućava reset, energetsku obnovu i oporavak. Ovo je često praćeno ODSUSTVOM spoljašnje akcije i ako dozvolimo intuiciji da nas vodi, doći ćemo tačno do onoga što nam je u tom trenutku potrebno, bilo da su to ljudi koji nam mogu olakšati proces, knjige, tehnike. Neko će tu ostati duže neko kraće. Paradoks je da što više želimo da pobegnemo, sve duže u njemu ostajemo. Što se više prepustimo i dozvolimo našem autentičnom sebstvu da preuzme “volan”, sve se brže kockice slažu na potpuno neočekivane načine, mi dobijamo nove uvide i odjednom znamo šta nam valja činiti. Ovladavajući spoznajom energetskih tokova, spoznajemo neverovatnu moć koje ovo stanje donosi i osvešćujemo da ni iz čega, iz velike praznine sve nastaje. Tada u to stanje možemo ući svesno kada god nam je potreban oporavak, energetsko punjenje, novi uvidi, jasnoća ili novi putevi. Spoznajemo da je to praznina koja je i u nama i da ne treba nigde da idemo da bismo se sa njom povezali a da ona istovremeno gradi punoću svega što jesmo. Tada više nije potrebno da kreiramo haos i dramu u svom životu da bi nas oni tamo odveli. To je trenutak kada možemo početi po želji da kreiramo, a energiju praznine koristimo kao energetski potencijal za sve što želimo da stvorimo. Kako ćemo je upotrebiti i u koju svrhu zavisi samo od nas, kao i sve posledice koje iz naše kreacije poristeknu. Sve što kreiramo je izraz nas samih, a sve što nam se vrati je posledica toga u svetu refleksija. Sve je to, inako na kraju krajeva jedno.

Drugi tekstovi iz serijala: Iz ugla jedne Duše

Nepoželjne emocije i šta sa njima

Razgovor za posao iz ugla jedne Duše

 

 

Autor teksta i fotografija: Ana S.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *