„Ako sada nisi ti, nećeš nikada ni biti“

Mika Antić

Kuc, kuc, ima li ovde koga? Jesam li odlutala u drugu priču? Da li je ovo sada važno ili manje važno, hitno ili nije hitno? I tako dok mozgaš i preslažeš sve teorije, filozofije u glavi, tavoreći danima, ko zna, možda i mesecima u limbu očekivanja (ako imaš sreće da su samo tvoja!), jedan razgovor i u centar postavljeno pitanje te izbaci iz ponovljenog obrasca razmišljanja.

Dođeš do zaključka da te najviše dve odluke i izbori koje praviš, ma koliko zastrašujuće izgledali u ovom trenutku, dele od dugotrajnog zadovoljstva sopstvenim postignućima i jednostavno do zadovoljstva životom kakav sad jeste, a ne kako tamo kažu da to sa toliko i toliko godina tako treba?

Smejem se i sada kada se setim da sam većinu težih odluka donela ujutru, kad popijem kafu „pa presečem“ i to na stranom jeziku. Valjda se u čoveku skupi svako ono „DA“ koje je davno trebalo da bude jednostavno „NE“, svako „DA“ izgovoreno radi reda, radi odnosa, radi ovoga i onoga, a mimo sebe. Dobro, prijatelji, valjda se tu i ja nešto pitam?! Čuj, „NEŠTO“, sve! Dok god su papir i olovka u mojim rukama, dok god radim, sanjam i maštam i verujem, ovo vreme je moje, ovo sam ja, ovo je to, ovo je sve, a sve je SADA. I dok se, prijatelju moj, pitaš, da li mi je bitno ono što će mi i za pet godina biti bitno ili mi je bitno ono što mi je hitno, biraj bitno! Biraj sebe, položi već jednom taj vozački, neće se auto sam vozati! Upiši taj kurs keramike i stvaraj! Pozovi tu koleginicu i krenite u planiranje projekta! Pitaj nekoga za pomoć, ako staješ baš sada! Pozovi majku, reci nekome da ga voliš, ali molim te, ne preko telefona, izdvoj to vreme za kafu, za šetnju, spremi nekome koga voliš nešto lepo! Možda ti u ovom trenutku ne izgleda hitno, ni bitno. Samo se SADA okreni oko sebe i pogledaj šta ti je pre sedam godina bilo bitno.

Autorka: Bojana Veselinović