Reprogramiranje programske realnosti

Prvi stepetnik promene: Preuzimanje odgovornosti za rezultate koje stvaramo

Prvi stepenik promene je preuzimanje odgovornosti za kvalitet sopstvenog života i svega onoga što smo u njemu stvorili. Spremnost za preuzimanje odgovornosti prati vaše tipično uverenje o tome ko ili šta kontroliše vaš život. Da li ste to vi, spoljašnje okolonosti ili slučajnost. Vaše ubeđenje o tome ko ili šta kontroliše vaš život snažno utiče na to šta sebi govorite o svetu u kojem živite. Od ovoga zavisi kako ćete reagovati na izazove i to stvara vaše ustaljene obrasce ponašanja u određenim situacijama.

Šta mislite: Ko ili šta upravlja vašim životom? Ko je odgovoran za rezultate u vašem životu? Kome ili čemu se obraćate tražeći odgovore ili pomoć kada se nađete suočeni sa izazovom? Ko upravlja situacijom kada stvari idu nizbrdo? Ko dobija priznanje kada se vaš život kreće uzlaznom putanjom?

Zadatak br. 1 Napišete deset događaja koji su se desili u predhodnoj godini. Kada ih zapišete pored svakog napišite da li preuzimate odgovornost za taj događaj ili ne.

Da li preuzimate odgovornost za kvalitet sopstvenog života?

Neki ljudi su skloni da krive spoljne okolnosti ili slučaj za sve što im se dešava u životu. Ovaj način razmišljanja je loš jer ne možemo napredovati ako sve zavisi od drugih ili smatramo da se stvari u životu jednostavno dešavaju van našeg uticaja.Oni se osećaju bespomoćno i vrlo često su zaglavljeni u ulozi žrtve.

Neki ljudi su skloni da za sve što im se dešava u životu preuzimaju odgovornost na sebe. Smatraju da su odgovorni i za pozitivne i za negativne situacije u svom životu. Ova osobina je korisna za lični razvoj, jer nas svest o sopstvenoj odgovornosti motiviše da tražimo odgovore i težimo uspehu. Međutim, moramo paziti da ne preuzmemo odgovornost za kvalitet tuđeg iskustva i za okolnosti koje su zaista van naše kontrole. Moramo razvijati mudrost, da napravimo razliku između onoga na šta možemo uticati i onoga na šta ne možemo. Pitanje odgovornosti nije pitanje krivice.

Da ili ne?

Da li sam odgovorna za sledeće situacije? Nisam primila platu već dva meseca; Autobus je poranio i otišao bez mene; Posvađala sam se sa dečkom; Desio se smrtni slučaj u porodici… Nisam odgovorna što mi kasni plata, ali sam odgovorna što sam IZABRALA da radim u firmi gde se ne isplaćuju plate na vreme. Nisam odgovorna što je autobus krenuo pet minuta ranije ali sam odgovorna što nisam došla na stanicu deset minuta ranije. Nisam odgovorna zbog ponašanja mog parntera ali samo odgovorna što sam izabrala da budem sa njim i odgovorna sam za način na koji ja sa njim komuniciram. Nisam odgovorna za to što je neko umro ali sam odgovorna za to kako se sa tim nosim, za svoje reakcije, ponašanje i emocije.

Naše odluke su posledice naših izbora

Sada bi bilo lepo da još jednom pročitate svoj spisak događaja. Pogledajte još jednom događaje za koje niste spremni da preuzmete odgovornost. Možda ipak postoji nešto u tom događaju za šta možete da preuzmete odgovornost? Bitno je da shvatimo da smo mi bića KOJA IMAJU SLOBODNU VOLJU, koja donose odluke i koja snose odgovornost za posledice svojih odluka. Kada ovo shvatimo i kada preuzmemo odgovornost za svoje ponašanje i za ono što nam se dešava u životu, možemo da postavimo sebi pitanje: Kako JA da promenim svoj život na bolje? A to je već sledeći korak koji nas vodi putem uspeha.

Drugi stepenik promene: Naše misli

Naše misli kreiraju našu realnost

Ako mislimo da možemo, u pravu smo. Ukoliko mislimo da ne možemo, opet smo u pravu. Ukoliko mislimo da su ljudi zli a Zemlja neprijateljsko mesto za život, u pravu smo. Ako mislimo da je Život radost i da nas Univerzum ljubazno podržava, opet smo u pravu. Kvalitet naše percepcije sveta i života zavisi od naših misli. Pošto smo već preuzeli odgovornost za kvalitet svog života i znamo da naše misli kreiraju kvalitet naše realnosti, sada bismo mogli da se zapitamo kakve to misli imamo. Većina ljudi je veći deo dana okrenuta spoljašnjem svetu (bavi se nekim aktivnostima, umno ili fizički je aktivna, u interakciji je sa drugim ljudima…) Najčešće nismo svesni svojih misli dok se bavimo svim ovim aktivnostima. Naš misaoni proces je skoro neprekidan. U to sam se uverila kada sam u autobusu uzela štopericu i pokušala da određeno vreme ništa ne mislim. Na kraju sam razmišljala o tome kako ništa ne mislim :)

Zadatak br.2 Sedite na mirno i udobno mesto i pogledajte na sat. Uđite u prazninu i posmatajte koliko ćete dugo u njoj ostati bez misli.

Upoznajte svoje misli

Pošto su misli tako važne za kreiranje naše stvarnosti bilo bi lepo da ih upoznamo.

Zadatak br. 3 Sedite, opustite se i zatvorite oči. Počnite samo da pratite svoje misli. NE OSUĐUJTE IH, NE ANALIZIRAJTE IH, NE RAZMIŠLJAJTE O NJIMA, SAMO IH POSMATRAJTE.

O čemu najčešće razmišljate? Kakve asocijacije imate? Kakve emocije izazivaju vaše misli? Imate ili neku fizičku reakciju na njih? Da li se i koliko često ponavljaju? Pratite svoje misli neko vreme. Prekinite neku aktivnost i pitajte sebe o čemu ste u tom trenutku razmišljali. Ponavljajte ovo sve dok dobro ne upoznate svoje misli. Da li primećujete one najupornije i najzastupljenije? Da li su grupisane oko neke teme?

Razvijte u sebi posmatrača

Za one koji su se već izveštili u posmatranju sopstvenih misli i sa njima su „na ti“, imam sledeći predlog. Počnite da razvijate u sebi posmatrača. To znači sposobnost distanciranja od sebe i posmatranje neke situacije sa distance. Kada sledeći put razgovarate sa nekim, nemojte biti samo u razgovoru ili fokusirani na tu osobu, već budite svesni i sebe, svojih misli,emocija i reakcija u toku razgovora, kao da stojite sa strane i posmatrate i vas i sagovornika. Na ovaj način možemo mnogo toga saznati o sebi. Upoznavanje sopstvenih misli je od velikog značaja za lični razvoj. Da bismo dostigli trajno zadovoljstvo, prvo moramo razviti sposobnost introspekcije. Treba da se od spoljašnjeg sveta okrenemo unutrašnjem. Treba da shvatimo da sve ono što se dešava u našim životima zavisi od onoga što se dešava u nama.

Zadatak br.4 Sedite u tišni i stavite intuitivno ruku na jednu tačku na telu. Sada intuitivno stavite ruku na drugu tačku na telu. Osetite kako se fokusirate na obe tačke istovremeno i neko vreme (5 min) ostanite tako. Sada prebacite fokus na treću tačku koju možete zamisliti da se nalazi negde iznad glave. Sada držite u fokusu sve tri tačke istovremeno osećajući svoje celokupno telo ali istovremeno budite svesni i onog ko ceo ovaj proces posmatra i tako ostanite još nekih desetak minuta.

Gde god da krenemo vodimo sebe sa sobom

Previše često sam gledala devojke koje idu iz jedne u drugu lošu vezu, uvek privlačeći isti tip partnera pitajući se:“Zašto mi se ovo stalno dešava?“. Ljudi menjaju poslove i firme i stalno naleću na lošeg šefa. Neki menjaju države i kontinente, beže od besparice i ona ih nekako uvek sustigne. Gde god da krenemo, vodimo sebe sa sobom. Razmišljamo na isti način, reagujemo na isti način, radimo iste stvari i očekujemo druge rezultate! Naš uspeh ili neuspeh je samo odraz onoga što se u nama dešava. Mislim da je krajnje vreme da prestanemo da radimo na posledicama. To je uzaludno trošenje energije. Treba raditi na uzrocima. Za početak treba da budemo svesni svojih misli i emocija i onoga šta njima privlačimo, a kasnije i da ih menjamo i zadržimo i negujemo one koje nam donose uspeh, radost i blagostanje.

Treći stepenik promene: Upznavanje sa zakonom privlačenja

Predpostavljam da su mnogi već čuli za zakon privlačnosti, bilo da veruju u njega ili ne. Za one koji još nisu, evo kratkog objašnjenja: To je zakon koji je vrlo jednostavan i kaže: Slično privlači slično. To znači da nam se vraća sve ono što emitujemo: Ljubav rađa ljubav. Misli o uspehu stvaraju uspeh. Kada osuđujemo druge ljude, privlačimo osuđivanje od strane drugih. Mnoge knjige su o ovome napisane, cela „filozofija uspeha“ (kako je ja zovem) se zasniva na ovome. Poznate misli, kao što su da energija ide tamo gde je usmerena pažnja, da privlačimo ono što mislimo, da naše misli kreiraju našu realnost se sve zasnivaju na zakonu privlačnosti. Verovatno najpoznatija knjiga (po kojoj je snimljen i film) koja se bavi ovom temom je:“Tajna“. Suština je da možemo privući ono što želimo ukoliko to želimo dovoljno jako. Mišljenja su podeljena, neki tvrde da uporno žele odgovarajućeg partnera, više novca i bolji posao, ali da im se želje ne ostvaruju. U čemu je onda problem?

Ne privlačimo ono što želimo, već ono što jesmo

Osnovna osobina zakona privlačnosti je da ne privlačimo ono što želimo, već privlačimo ono o čemu razmišljamo. Enegiju za ta razmišljanja crpimo iz emocija koje prate naše misli. Ukoliko su naše misli pozitivne, usmerene ka uspehu, ako sa vedrinom gledamo na život, od drugih ljudi očekujemo dobro, a od Univerzuma očekujemo podršku, to je ono što i privlačimo. Ukoliko smo po opredeljenju negativni i puni strahova i zbog nečeg stalno brinemo, velika je verovatnoća da ćemo upravo to i privući. Negativni ljudi se okružuju istim takvim ljudima, oni koji se plaše određene bolesti, stalno o njoj razmišljaju i trude se da se zaštite daleko više privlače baš tu bolest, osoba koja se plaši provalnika i svaku noć strepi upravo privlači takvo iskustvo. „Energy flows where attention goes“. Univerzum ne pravi razliku između pozitivnih i negativnih misli. Energija spontano teče tamo gde ima više potencijala da se manifestuje. Količinu energije određuju naš fokus i količinu pažnje koju šaljemo ka nečemu, a kvalitet te enrgije emocije koje pri tom osećamo. Da li će to biti naši strahovi, bes, tuga, ljutnja ili radost, lakoća i harmonija, to zavisi samo od nas.

Kada zakon privlačnosti radi “pogrešno”?

Moje iskustvo sa zakonom privlačnosti je da radi savršeno. Sve što mi je bilo potrebno mi se pojavljivalo u pravo vreme. Nekada je to ono što nisam želela i što sam smatrala negativnim a kasnije se ispostavilo kao neophodno iskustvo koje me je vodilo nečemu daleko važnijem. Kada mislimo da zakon privlačenja radi „pogrešno“ treba da se zapitamo zašto i da nađemo razlog za to. Najčešći razlog što privlačimo „loše“ stvari u naš život i „pogrešne“ ljude su naša uverenja i programi koji kreiraju naš stav prema sebi i drugima, prema životu, koji kreiraju naše obrasce ponašanja i reagovanja kojih vrlo često nismo svesni a koje ne dovodimo u pitanje i tretiramo kao apsolutne istine. Takođe sve naše emocije kreiraju za nas i one kojih smo svesni, ali i one kojih nismo svesni. Osvešćivanjem naših verovanja i emocija koje ih prate, osvešćujemo i zašto kreiramo događaje, okolnosti i situacije. Njihovim otpuštanjem i promenom automatski menjamo i rezultate. Tako počinjemo da stvaramo mnogo više lepote i radosti u svom životu.

Četvrti stepenik promene: Osvešćivanje naših uverenja i programa

Sve ono što se dešava oko nas tumačimo na osnovu iskustva koje već posedujemo. Na osnovu tih iskustava smo stekli programe koji u stvari predstavljaju unapred određen način razmišljanja, osećanja, doživljavanja i reagovanja, stavove koji su za nas apsolutne istine koje ne dovodimo u pitanje. Ukoliko nemamo neposredno iskustvo o nekoj pojavi pozivamo uverenja koja imamo o njoj.Dakle, verovanja mogu nastati kao apsolutne istine preuzete iz različitih morfičkih polja (roditelja, predaka, kolektinog polja). To takođe mogu biti „istine“ koje smo sami usvojili na osnovu iskustava iz određenih situacija protumačene u skladu sa nivoom svesti koji smo imali u momentu kada su se te situacije dogodile. Ukoliko u tom momentu nismo raspolagali resursima koji bi nam pomogli da prođemo kroz iskustvo bez posledica već su tada nastale emotivne traume i strahovi, svaki sledeći put će se ista reakcija automatski aktivirati dok god se petlja ne razreši, zarobljena emotivna energija oslobodi i verovanje na energetskom nivou promeni.

Kako su naša bazna verovanja nastala?

Prema učenju Teta Isceljivanja verovanja možemo podeliti u četiri kategorije prema nivou na kome su nastala i to su osnovni nivo, genetski nivo, istorijski nivo i nivo Duše.

Osnovni nivo

Osnovni nivo predstavlja fetalni period i period od rođenja do današnjeg dana. To su verovanja koja smo usvojili posmatrajuću kako se naši roditelji ophode međusobno i prema drugim ljudima, kako reaguju na okolnosti i situacije. Ako se naši roditelji svađaju vrlo je verovatno da ćemo da poverujemo da je ljubav bol i da ako volim nekog moram da ga povređujem ili moram da budem povređen. Emocije i traume majke se vrlo često vibraciono prenose na plod u toku trudnoće. Ukoliko je majka u trudnoći zlostavljana i odbačena beba može poverovati da je život opasan, da je bezvredna i da zaslužuje da bude zlostavljana.

Genetski nivo

Genetski nivo obuhvata programe i sećanja morfičkog polja porodice u kojoj smo rođeni, programe naših predaka i informacije iz morfičkog polja oko DNK. Smatra se da nosimo informacije i do sedam generacija naših predaka. Primer ovih verovanja je da je život zemljoradnika težak, verovanja vezana za oskudicu, siromaštvo, nedostatak, glad, patrijarhalna verovanja vezana za položaj žene u porodici npr. žena mora da se žrtvuje da bi bila voljena ili da bi bila dobra majka, žena mora da zadovolji muža (muškarca)…

Istorijski nivo

Istorijski nivo obuhvata kolektivno nesvesno polje čovečanstva tj. polje u kome se nalaze iskustva celokupnog čovečanstva iz različitih vremena i prostora. To su verovanja koja su kroz istoriju mnogo puta potvrđena od strane ljudi i koja su ostala zapamćena u morfičkom polju čovečanstva i koje ljudi percipiraju kao apsolutnu istinu. Primer za istorijski nivo verovanja je da su ljudi opasni, neke bolesti npr.rak, dijabetis su neizlečive, ljudsko telo je smrtno, ljudi moraju da stare… Ovi programi se najčešće nalaze i na drugim nivoima, s tim što su oni najčešće nastali na istorijskom nivou a onda su kasnije preneti i na osnovni i na genetski nivo.

Nivo Duše

Najdublji nivo verovanja su verovanja na nivou Duše. S obzirom da je Duša, kao i sve u Univerzumu u stanju stalnog razvoja postoje verovanja koja se nose čak i na ovom nivou. Ona su nastala u različitim realnostima i okolnostima i predstavljaju najintenzivnija i najdublja ili najtraumatičnija iskustva Duše koja su ostavila duboki trag na to kako Duša percipira sebe i celokupnu kreaciju. Ova verovanja mogu biti najrazličitija npr. moram biti kažnjena, ne zalužujem ljubav, ja sam tuđe vlasništvo, nema dovoljno… Verovanja sa ovog nivo se takođe gotovo uvek prenose na neka od ostala tri nivoa i manifestuju se u životu sa ciljem da budu razrešena. Razrešavanje verovanja na nivou Duše njoj donosi veliki evolutivni napredak i predstavlja najdublju želju svake Duše. Zbog toga će ona uporno kreirati situacije u životu koje manifestuju njene programe sa ciljem da ih razreši i zatvori karmičke petlje koje je sprečavaju u daljem napredku.

Odbijamo sve informacije koje nisu u skladu sa našim uverenjima

Programa i uverenja veoma često nismo svesni. To su grupisane misli koje se automatski aktiviraju i sadrže sud o sebi i drugima, definišu određenu situaciju i predviđaju ishod. Problem je što oni u potpunosti ignorišu tekući priliv informacija i nove informacije tumače kao stare. One blokiraju svaku informaciju koja se njima suprotstavlja i vode ka automatskoj reakciji i dovode do obrazaca ponašanja koji se stalno iznova i iznova ponavljaju. Evo nekoliko primera:

-Posle nekoliko promašenih veza usvajam uverenje da sam mamac za budale i da su svi normalni momci zauzeti;

-Držim se na distanci od drugih ljudi jer su me roditelji učili da od nepoznatih ne uzimam bombone pa druge ljude smatram opasnim;

-Odbijam novac iz svog života jer mi je deda pričao da je sve što je materijalno loše i da novac kvari ljude pa smatram da ne mogu istovremeno i biti dobra i imati novca.

Mi smo marionete u rukama sopstvenih uverenja

U najbukvalnijem smislu, uverenja su ta koja upravljaju našim životima. Nemamo slobodnu volju i moć svesnog stvaranja i ne možemo da razumemo sebe i svoje ponašanje i reagovanje sve dok ne postanemo svesni svojih uverenja. Samo smo marionete u rukama sopstvenih zastarelih i nefunkcionalnih programa i stavova. Najveća prepreka u našem putu ka uspehu je to što svoja uverenja smatramo apsolutnim istinama i što automatski odbacujemo sve što se u njih ne uklapa. Ostajemo u svojoj zoni komfora držeći se svoje strukture. Neki nas čak u tome i podržavaju sa stavom: „ Ja sam takav i sebe ne mogu menjati.“ Ne slažem se sa njima. Sebe sam menjala i menjam i dalje. Čeka me još mnogo posla. Međutim, to je ok. Rad na sebi je doživotan proces. Do sada su me modelovali roditelji, autoriteti, mediji, prijatelji… Sada modelujem sama sebe, svesno razgrađujući stare programe i formirajući nove, mnogo funkcionalnije stavove. Način na koji razmišljamo nas je doveo ovde gde jesmo. Ako želimo da promenimo stvari u sopstvenom životu, moramo da počnemo da razmišljamo drugačije.

Naša uverenja blokiraju zakon privlačnosti

Druga, vrlo važna stvar je što naša nefunkcionalna uverenja blokiraju ili ometaju zakon privlačenja, manifestacije naših želja i kreiranje uspeha u svom životu. Npr. ukoliko želimo uspeh a podsvesno mislimo da su uspešni ljudi zli ili mislimo da ne zaslužujemo uspeh, ili da se u Srbiji ne može uspeti, naše želje i ciljevi nisu u skladu sa našim uverenjima. MOŽEMO OSTVARITI SAMO ONE CILJEVE KOJI SU U SKLADU SA NAŠIM UVERENJIMA. Ovo je najčešći razlog zašto zakon privlačnosti ne radi ili radi „pogrešno“. Evo par primera:

-Ja uporno želim partnera. Međutim, moj otac je bio agresivan prema mojoj majci pa sam ja zaključila da su partnerski odnosi puni bola. Tada privlačim agresivnog partnera koji će mi nanositi bol jer je to u skladu sa mojim uverenjem: „Partnerska ljubav donosi bol“

-Želim posao. Gledam oglase, ali preskačem kompanije koje smatram da su „van mog domašaja“. Razmišljam:“Nema šanse da me tamo prime, nemam dovoljno iskustva, ili tamo primaju isključivo preko veze“. Posledica ovakvog razmišljanja je da privlačim posao koji je u skladu sa mojim mišljenjem o sebi i sopstvenim sposobnostima (koje je u ovom primeru nisko) u osrednjoj firmi, sa kolegama koje ne poštuju moje zalaganje i trud i gde ne mogu da ostvarim svoje potencijale.

Naša uverenja moraju biti u skladu sa našim ciljevima

Želimo prijatelje a smatramo da su ljudi sebični i zlonamerni, želimo ispunjavajuću vezu dok mislimo da su muškarci samo sebi važni, da ne žele da se vežu i misle samo na seks, želimo da budemo bogati a smatramo da nismo vredni novca ili da je novac loš i da su bogati ljudi bezobzirni, težimo uspehu a „znamo“ da uspešne žene ostaju same ili da se moraju odreći porodice zarad karijere. Zbog svojih uverenja Univerzumu šaljemo veoma konfuzne poruke. Da bismo bili ostvareni i manifestovali svoje ciljeve, NAŠA UVERENJA MORAJU U POTPUNOSTI BITI U SKLADU SA NAŠIM CILJEVIMA.

Najčešća uverenja i kako ih prepoznati

Sada kada smo shvatili značaj naših uverenja i kada smo shvatili da su ona ta koja kreiraju našu stvarnost, bilo bi dobro i da naučimo da ih prepoznamo. Ova pitanja se često koriste u Theta Healing-u za otkrivanje baznih verovanja i otpuštanje emotivnog naboja vezanog za situacije koje želimo da transformišemo i emotivni naboj da otpustimo. Ovo predstavlja već dubinski rad na sebi i svojoj strukturi i njime treba da se bave samo oni koji su spremni da budu apsolutno iskreni prema sebi, da preuzmu odgovornost za svoje rezultate i donesu promenu u svoj život.

Pitanja za upoznavanje svojih uverenja

Možemo da uzmemo neku situaciju koja je kod nas izazvala strah, nezadovoljstvo, stres, napetost, tugu, ili bilo koju emociju koja nas opterećuje. Tada treba sebi da postavimo nekoliko pitanja. Evo istih pitanja datih na dva primera:

1.Kako sam se ja ponašala u navedenoj situaciji?

Pr. 1 Dečko i ja smo se posvađali. Ja sam htela da idemo večeras u bioskop međutim on je bio umoran i odbio je da se vidimo. Počinjem da plačem i da vičem na njega da uvek mora da bude po njegovom, da se ne viđamo dovoljno često i da mi ne pruža dovoljno pažnje.

Pr.2 Dobila sam otkaz. Kada sam za to saznala prosto sam se zaledila, bez ikakve diskusije sam izašla iz kancelarije i otišla kući.

2. Kako sam se osećala u navedenoj situaciji?

Pr.1 Osećam se nevoljeno, osećam da nisam vredna njegove ljubavi i pažnje, da moje potrebe nisu zadovoljne, osećam se odbačeno.

Pr.2 Osećam se bezvredno, necenjeno, odbačeno, hvata me panika jer nemam više platu, samopouzdanje mi je ozbiljno poljuljano, osuđujem samu sebe i osećam se nesposobno.

3.Koja su to moja uverenja zbog kojih se ja ovako osećam?

Pr.1Nisam vredna ljubavi, pažnje, tuđeg vremena i novca. Drugi ljudi ne žele da ispunjavaju moje potrebe. Drugi ljudi su zli. Muškarci su sebični.On mora uvek da mi pokazuje naklonost.

Pr.2 Ja sam nesposobna. Vredim samo ako nešto dobro uradim. Mogu se osloniti samo na sebe. Nemam uticaja na odluke drugih ljudi. Nisam dovoljno dobra. Ne vredim.

4.Kada sam se prvi put u svom životu ovako osećala?

Pr.1 Prvi put sam osećala da nisam vredna tuđe ljubavi, pažnje i vremena kada tata nije hteo da se igra sa mnom, a i nikada mi nije kupio lutku koju sam želela pa sam zaključila da nisam vredna ni novca. Tata je uvek u braku mojih roditelja zadovoljavao samo svoje potrebe iz čega sam zaključila da su muškarci sebični.

Pr.2 U školi me je profesor matematike izveo na tablu i pred celim odeljenjem ismejao što nisam znala da uradim zadatak i tada sam se osećala nesposobno. Deda je hvalio samo moje uspehe, a nikada me nije pohvalio kao osobu. Zbog toga sebe volim i cenim samo kada radim nešto dobro i samo kada drugi to hvale, u suprotnom se osećam bezvredno. Moje mišljenje nikada nije uvažavano u mojoj porodici, tako da sam zaključila da nemam uticaja na druge ljude.

5.Koja je moja žudnja/čežnja?

Pr.1 Žudim za time da budem voljena, da dobijam pažnju i da moje potrebe budu zadovoljene.

Pr.2 Žudim za time da se osećam kao vredno ljudsko biće, bez obzira na svoja dela, da moje zalaganje i rad budu cenjeni, da volim i poštujem sebe, da stvorim nešto vredno.

6.Koja je moja suština?

Pr.1 Ja sam ljudsko biće koje želi da razmeni ljubav.

Pr.2 Ja sam ljudsko biće koje želi da ostvari sebe.

Na navedena pitanja treba odgovarati pismeno. Ukoliko se rade usmeno trebalo bi ih napisati na šest papirića, poređati na podu od 1. do 6. unazad na određenoj udaljenosti, na njih odgovarati dok stojimo na njima, GLASNO i ukoliko vežbu radimo sami trebalo bi je snimiti da bismo mogli da preslušamo kasnije odgovore i steknemo objektivan uvid u naša uverenja.

Ukoliko iskreno odgovorimo na gore navedena pitanja kroz različite situacije možemo početi da upoznajemo strukturu svojih uverenja. Postoje i drugi znaci na koje bi trebalo da obratimo pažnju. Kada osetimo neki eho u telu prilikom neke aktivnosti (lupanje srca, ubrzan puls, znojenje, pritisak u grudima…trebalo bi zastati i zapitati se šta je to što nam telo poručuje. Npr. Ubeđujemo sebe u to da nemamo tremu, a neposredno pre držanja prezentacije počinjemo da se naglo znojimo. Nije bitno ono šta sebi pričamo o nekoj osobi ili situaciji (naša uverenja ne mogu sama sebe proveravati) bitno je kako naše telo reaguje. Svaka telesna reakcija nam ukazuje da postoji neki problem i bilo bi dobro na tu temu proći predhodno navedena pitanja i naći prepreku.

Drugi znak je naša neočekivana reakcija na nešto praćena nekom jakom emocijom. Npr. Kolega mi kaže da nisam dobro napisala dokument i zbog toga mi se podsmeva, ja besno izlazim iz kancelarije i iznervirano zalupim vrata ili mi dete kaže da sam glupa i da ne znam ništa oko mobilnih telefona, a ja se uvredim i počnem da ga ubeđujem i pokazujem mu sve šta znam. U mom slučaju jedno pravilo važi bez izuzetka: Reagujem na neku temu i loše se osećam u vezi nje samo ukoliko ja sama imam problem sa njom!!! Ovo je jako važno i funkcioniše bez izuzetka. Dakle, kad god me nečije ponašanje uvredi, naljuti ili povredi ili me neki događaj izbaci iz ravnoteže ja zastanem i postavim sebi gore navedena pitanja.Nije problem u događaju, već u našoj reakciji na njega. Događaji i ljudi su neutralni, naše tumačenje istih je ono što kreira našu realnost, a tumačimo ih na osnovu naših programa i uverenja stečenih u prošlosti.

Ukoliko ste prepoznali neka od svojih uverenja, bilo bi dobro da ih zapišete. Ukoliko niste sigurni da li je nešto zaista vaše uverenje i da li odgovara vašoj dubinskoj strukturi kažite ga glasno. Niste sigurni da li mislite o sebi da ste sposobni. Ustanite i glasno kažite to. Kažite: „Ja sam sposoban.“ Kako zvuči to što ste rekli? Bojažljivo ili sigurno? Jel zvuči kao da verujete u to ili kao da i sami ne verujete u svoju izjavu? Da li vam se glas trese? Kakav eho imate u telu? Kakav vam je puls, da li je jači i ubrzaniji nego obično? Disanje? Da li osećate težinu u grudima, mučninu, da li se znojite? Pogledajte se u ogledalo: Kakav vam je izraz lica? Napet ili opušten? Da li se pojavljuje neka emocija? Tuga, razdražljivost, nervoza… Ukoliko se pojavi bilo kakva burnija reakcija u telu, odgovor je niskovibratoran što znači da je negativno uverenje prisutno ili da je pozitivno uverenje odsutno (u zavisnosti od izjave koja je rečena). Kada je telo mirno i opušteno, disanje i puls normalni a izraz lica opušten dobijate potvrdu pozitivnog uverenja koje ste izrekli. Sve po principu: „Ako koza laže, rog ne laže“.

Sada kada ste sigurni da znate koja su vaša negativna uverenja, zapišite ih. Napišite negativna uverenja o sebi i posledice koje su ona izazvala u vašem životu. Zatim napišite negativna uverenja o drugim ljudima, životu i spoljašnjim okolnostima (novcu, ženama/muškarcima, seksu, braku, poslu, državi, narodu…) i posledice koje su ona izazvala u vašem životu. Razmislite sada: Kada bi sva ova negativna uverenja od jednom nestala, kako biste reagovali u situacijama koje ste naveli? Kako bi razmisljali, kako biste se osećali, kako biste se ponašali? Kakvi bi bili rezultati u vašem životu? Kako bi generalno izgledao vaš život? Sada zapišiite i svoja pozitivna uverenja i njihove rezultate u vašem životu.

Primeri negativnih i pozitivnih uverenja i njihovih posledica

Ja nisam vredan ljubavi, nisam dovoljno dobar, ružan sam, lenj sam, spor, smotan…(zbog toga imam očajničku potrebu da me drugi vole, neophodna mi je podrška sa strane, stalno neko mora da mi daje komplimente, odlažem obaveze, ispadaju mi stvari iz ruke, gubim stvari). Život je patnja, borba, besmislen, težak…(zbog toga mi sve ide teško u životu, stalno se za nešto borim i mučim, nemam viziju, misiju i ciljeve i osećam se depresivno). Novac je prljav, bogati ljudi su zli, ne mogu imati i ljubav i novac…(odbijam novac iz svog života, radim slabo plaćen posao, stalno sam u oskudici). Seks je loš, nemoralan, žena je laka ako želi seks…( izbegavam seks, ukoliko u njemu uživam osećam krivicu). Muškarci su sebični, grubi, bezosećajni a brak je trpljenje, bol, patnja (biram muškarca koji je sebičan, grub i bezosećajan i kreiram svoj brak da bude bol i patnja).

Pozitivna uverenja bi mogla biti: Ja sam vredan i kada grešim (greške koje pravim prihvatam kao deo procesa učenja i uvek imam samopouzdanja). Sposobna sam i harizmatična (drugi me ovako doživljavaju). Život je radost i ovladala sam lakoćom življenja (optimistična sam i pozitivna, probleme rešavam sa lakoćom). Živim obilje (zahvalna sam za sve ono što imam i privlačim još više obilja u svoj život). Brak donosi radost zajedničkog života dvoje ispunjenih i zadovoljnih ljudi (upravo takav brak živim).

Sa velikim negativnim balastom krećemo u svet

Sada bi bilo interesantno pogledati listu. Kojih uverenja ima više: pozitivnih ili negativnih? U mom slučaju je bilo daleko više negativnih. Zašto? Zato što je preko 80% informacija koje dete dobija negativno: pazi da NE padneš, NE pričaj sa nepoznatima, NE diraj to, NEmoj da piješ alkohol, probaš drogu, NE idi noću sama…Na to treba dodati direktne poruke mnogih roditelja: ti si lenj, tvrdoglav, neposlušan, smotan, glup, loš, dosadan i indirektne poruke na osnovu kojih deca izlače određene negativne zaključke (roditelj stalno kritikuje dete, deca ga ismevaju što ima stare patike i „krš“ telefon, prva devojka u koju je bio zaljubljen ga je odbila, omiljena baba mu je umrla…) I na kraju strahove i negativna uverenja naših roditelja koja deca u najvećem broju automatski preuzimaju na sebe. Kada sve saberemo dobijamo po priličan negativni balast sa kojim krećemo u svet.

Naše najače negativno uverenje o samom sebi

Sada bi trebalo definisati naše najjače negativno uverenje o samom sebi. Nema potrebe da ga pišemo, samo ga definišemo. Mislim da je to kod najvećeg broja ljudi da nisu dovoljno dobri, da ne zaslužuju …., i da nisu vredni ljubavi. Ova negativna uverenja o sebi su nešto što je naša najveća kočnica na putu razvoja. Kako mogu da volim sebe ako nisam vredna ljubavi? Kako mogu drugi da me vole ako ne volim sebe? Kako mogu da imam samopouzdanja ako nisam vredna i dovoljno dobra? Kako drugi mogu da me vide kao sposobnu ako nemam samopouzdanja? Kako mogu da ostvarim svoje ciljeve bez samopouzdanja i vere u sopstvene sposobnosti?

Kako je i zašto ovo fundamentalno verovanje nastalo?

Sledeći korak koji bi trebalo proći je da otkrijemo kako su, kada i zašto određena uverenja nastala. Ovaj korak zahteva dosta prisećanja, vremena, posvećenosti, ali je od najveće važnosti ukoliko želimo da napredujemo. Odgovore na pitanja je neopohodno davati pismeno. Sledeća pitanja su preuzeta iz knjige: “Proces prisutnosti”, Majkla Brauna. Dakle, evo jednog primera na uverenje: „Nisam vredna ljubavi“. Postavljamo sebi pitanje:

1. “Kada sam se poslednji put osećala da nisam vredna ljubavi?“ Zapišem odgovor, opišem situaciju, mesto, učesnike i to kako sam se osećala. Npr. Sinoć kada sam htela da poljubim dečka, on mi je okrenuo leđa u i zaspao. Onda sebi ponovo postavim pitanje:

2.„Kada sam se pre toga tako osećala?“ Npr. pre dve godine kada me je ostavio dečko u koga sam bila jako zaljubljena. Ovo pitanje nastavljamo sebi da postavljamo i postepeno se vraćamo sve dalje i dalje u prošlost. Situacije i učesnici se menjaju ali je naš doživljaj tih situacija isti. Cilj je da se vratimo do prve situacije i da postavimo sebi pitanje:

3.„Kada sam se prvi put tako osećala? Da li je i ko od centralnih ljudi uticao na to i kako?” Npr. Prvi put sam se ovako osećala kada sam uporno molila tatu da se igra sa mnom, ali je njemu bilo važnije da čita novine.

Nekada je svega nekoliko događaja kreiralo i potvrdilo naša uverenja, nekada jedno uverenje prati i više desetina događaja, dok je nekada to jednostavno preuzeto razmišljanje nekog od centralnih ljudi iz našeg života. Na ovaj način dobijamo lanac događaja koji su prvo stvorili, a zatim i potvrdili našu sliku sveta. Tada nam je mnogo lakše da presetanemo da se identifikujemo sa njima, da emocije vezane za ove događaje otpustimo a da verovanja jednostavno promenimo.

Ovo su pitanja koja nam mogu pomoći da se prisetimo događaja i da ih opišemo:

Gde se ovog trenutka nalaziš? Koliko ti je godina i kako izgledaš? Ko je pored tebe, ili ko bi trebalo da bude pored tebe? Šta se to dešava što čini ovaj trenutak tako izuzetnim-opiši događaj do detalja? Koje emocije ili promenu emocija ovog trenutka osećaš? Usamljenost? Bes? Strah? Zbunjenost? Radost? Snagu? Bespomoćnost? Da možeš, na koji način bi promenila ovu situaciju? Kakav je tvoj mentalni/fizički doživljaj? Da li ti je svest zamagljena ili čista? Koji miris osećaš? Koji ukus? Dodir čega? Da li si srećna ili tužna? Da li te boli? Osećaš li slabost? Ukipila si se? Kad bi ovog trenutka mogla da kažeš nekome nešto, ko bi to bio? Šta bi rekla? Šta govorš sebi? Šta ti je u ovom trenutku potrebnije od ičega?

Kada osvestimo svoja uverenja postaje nam jasno zašto smo tu gde jesmo

Kada zapišemo sve događaje i ljude koji su kreirali naša uverenja, počinjemo da osvešćujemo svoje obrasce ponašanja i da razumemo svoje reakcije. To je kao da odjednom dobijamo mapu samog sebe koja nam pokazuje zašto smo tu gde jesmo i šta moramo da menjamo ukoliko želimo negde drugde da stignemo. Za mene je ovaj proces bio jedno fenomenalno iskustvo. Bolno ali istovremeno ispunjavajuće. Bolno zato što više nisam mogla da krivim druge (roditelje, partnera, profesore, šefa, državu, život…) za svoje rekacije i izbore. Ispunjavajuće zato što me je osvešćivanje sopstvenih programa i uverenja dovelo do preuzimanja odgovornosti što mi je donelo osećaj slobode izbora i zbog toga što me je upoznavanje sebe približilo autentičnoj ličnosti, čime sam korak bliže ostvarenju svoje svrhe što me dalje dovodi do mnogo radosnijeg i ispunjenijeg života.

Kako da promenimo svoja negativna uverenja?

Došli smo do tačke kada već znamo koji ljudi i koji događaji su nas formirali i znamo da želimo da promenimo neka svoja uverenja jer nas koče u našem razvoju. Sada je pitanje: Kako to da uradimo? Kako da promenim nešto što je već X godina u meni (uglavnom se ta brojka meri decenijama)? Sreća je predodređena za ljude koji imaju snagu da sebe pogledaju u oči, žele promene, rade na njima, veruju u uspeh i ne dozvoljavaju strahu da ih sputa na njihovom putu. Isto je i sa uverenjima. Promeniće ih onaj ko može da se sa njima suoči, ko želi da ih promeni, ko radi na tome, veruje da će uspeti i ne dozvoljava sopstvenom strahu da ga zaustavi.

Tehnike za promenu uverenja

Postoje brojne tehnike koje se koriste za deinstalaciju negativnih programa i promenu uverenja. Svako ko se profesionalno bavi ovom temom će preporučiti neku njemu blisku. Ja lično koristim Theta Healing, koji je kod mene dao izuzetne rezultate. Ovde mi je cilj da sa vama podelim tehnike koje su jednostavne, efikasne i koje se mogu samostalno raditi.

Prvo se moramo osoboditi negativnog emotivnog naboja

Pogledajte sada sve događaje koje ste zapisali koji su kod vas formirali neko uverenje. Ono što sam na treningu naučila je da će, kada se oslobodimo „tereta“ događaja koji su nam se desili, negativnih emocija koje smo potisnuli prema osobama koje su ga izazvale, mentalna slika koju izaziva uverenje početi da slabi. Smatra se da je dovoljno samo„emotivno razgraditi“ događaj koji nam se najranije desio i da će uverenje posle samo od sebe početi da se povlači. Međutim, pošto sam neko ko voli temeljnost, razgrađivala sam događaj po događaj sa svoje liste, da bih bila sigurna da sam sve detaljno „očistila“.

Kako?

To izgleda ovako: Sednem i umirim se. Zatvorim oči, ispraznim um od misli i fokusiram se na događaj kojeg želim da se prisetim. Uživim se maksimalno u taj događaj. Vidim šta sam tada videla, čujem šta sam tada čula. Obratim pažnju na sve: okolinu, učesnike, sebe u toj situaciji. Pitanja koja mi u tom procesu mogu pomoći su sledeća: -Osoba/e koja mi je ovo uradila je…….(odnosi se na osobe čije te je ponašanje na neki način povredilo) Zbog toga prema njoj osećam……… U ovoj situaciji ja sam……..Cilj je da OSETIM da sam u tom događaju i da ga ponovo PROŽIVIM. Kada sam prizvala događaj počinjem da obraćam pažnju na reakcije koje se dešavaju u mom telu: puls, znojenje, pritisak u grudima, bol u nekom delu tela… Moja najčešća telesna reakcija je povećanje pritiska u obalasti želuca i grla, mada je bilo i osećaja utrnulosti u prstima, naglog preznojavanja, ubrazanja pulsa… Ove telesne reakcije i njihov intenzitet su individualne. Da ne bude zabune, ovde ne govorim o hroničnim zdravstvenim problemima i bolestima, već o trenutnoj reakciju tela na nešto, po principu: Jao što me je iznervirao, zabole me želudac od njega :) Ukoliko se pojavi neka telesna senzacija, obratim pažnju na nju. NE POKUŠAVAM DA JE UKLONIM, DA JE RAZUMEM, DA JE OSUĐUJEM, DA JE REŠIM. SAMO JE POSMATRAM, OSEĆAM I POSVETIM JOJ SVU SVOJU PAŽNJU. Zbog ovoga deluje kao da je intenzitet te senzacije pojačan, međutim to je iluzija. Razlog tome je samo fokus koji sam usmerila ka tome. Čekam da neprijatnost prođe sama od sebe ili da njen intenzitet oslabi. Ukoliko počnem da osećam neku emociju (nervozu, strah, bes, tugu…), imam potrebu da toj osobi svašta kažem, da je povredim ili mi se odjednom plače, znači da sam prizvala potisnuti emotivni naboj koji je ostao u meni vezan za tu osobu ili događaj. Sada uzimam olovku i papir i sledećim redosledom, kroz pisanje otpuštam svoje emocije:

1.Plašim se zbog….

2. Tužna sam jer….

3.Očajna sam jer…

4.Osećam se očajno jer…

5.Osećam se bespomoćno jer…

6.Osećam se krivom jer…

7.Nedostojna sam jer…

8.Nesigurna sam jer…

9.Ljubomorna sam jer…

10.Ogorčena sam jer…

11.Želim da te kaznim jer…

12.Besna sam jer…

13.Obeshrabrena sam jer…

14.Krivim te jer…

15.Zabrinuta sam jer…

16.Sumnjam u tebe/da…

17.Razočarana sam jer…

18.Ljuta sam jer…

19.Nestrpljiva sam da…

20.Frustrira me to…

21.Nervozna sam zbog…

22.Osećam pesimizam jer…

23.Dosadno mi je to…

Ovde možemo ubaciti i druge emocije koje osećamo a ovde nisu navedene. Kada osetimo olakšanje i otpuštanje svih naših negativnih emocija krećemo na drugi blok pisanja kroz koji se povezujemo sa pozitivnim emocijama:

24.Osećam zadovoljstvo jer…

25.Nadam se da…

26.Optimistična sam jer…

27.Osećam pozitivno isčekivanje prema/jer…

28.Verujem da…

29.Srećna sam jer…

30.Žudim za…

31.Osećam entuzijazam prema…

32.Osećam stras prema/jer…

33.Poštujem to…

34.Osećam slobodu da/osećam se slobodno jer…

35.Volim da/jer…

36.Osećam moć…

37.Znam da…

38.Radujem se jer…

Na kraju kada se ponovo osećamo u balansu, odgovaramo i na poslednje pitanje:

39.Spoznala sam da…

Potisnute emocije nastavljaju da žive u nama

Naš najveći problem je kada svoje emocije negiramo, ne izražavamo i od njih bežimo. Ne kažem da imamo pravo da povređujemo druge ljude da bi se ispraznili, već da posvetimo sebi vreme i u samoći se upoznamo sa svojim emocijama i pustimo ih napolje. Dok ponovo proživljavam sećanje, vrlo je verovatno da ću osetiti potrebu za plačem, za trčanjem ili nekim drugim sportom, da bih se oslobodila negativne energije i vratila u stanje balansa.

Plač nas oslobađa

Plač je definitivno najbolji katalizator i najbolje i najbrže nas oslobađa emotivnog naboja. Mada, moram priznati da mi je dosta dugo trebalo da prihvatim sopstvene emocije i da počnem na plač da gledam kao na svog prijatelja. Do tada se negativni emotivni naboj kod mene manifestovao kao neodređena uznemirenost, nedefinisano nezadovoljstvo, mučnina, povremen pojačan i ubrzan puls, pritisak u grudima i nedostatak daha (imala sam osećaj kao da imam kamen u grlu zbog kog ne mogu lepo da udahnem vazduh). Svi ovi telesni simptomi su nestali sami od sebe od kada sam počela da osvešćujem svoje emocije i da ih otpuštam iz energetskog polja. Sada se osećam više u balansu i zdravije nego ikad do sad.

Znam da sam se nagomilanog emotivnog naboja u vezi nekog događaja oslobodila kada se emocije stišaju i kada ponovo u telu osećam mir i harmoniju. Ako mi se desi da se prisetim nekog događaja i da pritom nemam ni jake emocije ni jake senzacije u telu, koristim tehniku: „Tri pisma“, da proverim da li je to zaista tako ili su emocije dublje potisnute.

Tehnika “Tri pisma”

Pišemo tri pisma osobi koja nas je prilikom određene situacije povredila, iznervirala, razočarala, razbesnela. Prvo pismo je:

1. Ja pozicija: (pismo žrtve) u kome pišemo našem „tiraninu“ sve što o njemu mislimo. Baš sve!!! Koliko god besmisleno, neprijatno ili odvratno zvučalo ono što smo napisali. Pišući ovo pismo mogu se u telu pojaviti senzacije ili jake emocije sa kojima se onda treba nositi na predhodno opisan način. Kada se emocije i senzacije u telu povuku, treba ponovo da pročitamo ono što smo napisali. Ako osetimo pritom da smo ponovo u harmoniji, a ono što smo napisali počne da nam zvuči besmisleno i smešno, znači da smo se oslobodili emotivnog naboja. Tada možemo pisati drugo pismo:

2.Ti pozicija: U tom pismu pokušavamo da razumemo zašto je osoba uradila to što je uradila, koje okolnosti i osobine su je navele da to uradi. Ukoliko ne možemo da razumemo zašto, to znači da smo i dalje zaglavljeni u ulozi žrtve i tada treba da se vratimo pisanju prvog pisma sve dok se osećaja žrtve ne oslobodimo. Na kraju, kada smo razumeli osobu koja nam je nanela zlo, pišemo i treće pismo:

3. Pozicija posmatrača: U ovom pismu zauzimamo poziciju posmatrača. Sada shvatamo da ova situacija nije ni dobra ni loša nego da je lekcija koja je morala da se nauči. U ovom pismu je bitno da do ovog zaključka ne dođemo samo zaključivanjem ili zato što nam je to neko rekao, nego da to zaista i osetimo celim svojim bićem. Zapitamo se koja je duhovna lekcija stajala iza ovog događaja, koje smo vrline i lekcije iz njega učili i da li smo ih zaista i naučili. Ako nismo, situacija će se ponoviti sa nekim drugim učesnicima. Što brže usvajamo životne lekcije, manje će biti konflikata i bola.

Na kraju sva pisma treba uništiti. Ukoliko želimo da pisma pošaljemo toj osobi, to znači da nismo oslobodili sav emotivni naboj. Tada je savet da se započne ponovo sa pisanjem prvog pisma.

Sada znamo da je to bila samo neophodna životna lekcija

Po završetku ove tehnike, trebalo bi da smo oslobođeni emotivnog naboja prema određenoj osobi zbog događaja koji se desio. Trebalo bi da razumemo zašto je osoba tako postupila i da shvatimo da taj događaj nije ništa negativno, već je puka životna lekcija. Tek tada možemo učiniti naredni korak: oprostiti.

Opraštajući drugima i sebi otpuštamo prošlost

Možemo tada ponovo, sesti, zažmuriti, opustiti se i oslobiditi se misli. Onda možemo zamisliti tu osobu ispred sebe i reći joj reči oproštaja. To jednostavno moramo OSETITI. Ukoliko smo joj zaista u srcu oprostili reči će ići same od sebe. Ukoliko želimo da je stvarno pozovemo i da joj kažemo da smo joj oprostili ili ne znamo šta da joj kažemo, ili opet osećamo eho u telu i emocije nam se uzburkavaju dok zamišljamo da joj govorimo: “opraštam ti“, to znači da emotivni naboj i dalje postoji i da se moramo vratiti pisanju prvog pisma-pisma žrtve. Kada smo oprostili drugoj osobi zamislimo sebe kako sedimo ispred ogledala i kažemo sebi: Opraštam ti. Osetimo kako oproštaj ispunjava naše energetsko polje. Ovo nam ispunjava mirom i olakšanjem. Znamo da smo oprostili kada se setimo događaja i učesnika i pri tom ostanemo u potpunoj harmoniji i balansu.

Promena verovanja je veoma jednostavna: Negativno verovanje zamenite pozitivnim

Kada je negativni emotivni naboj otpušten i kada smo oprostili sebi i drugima zbog konflikta koji je nastao i kada smo izvukli životne lekcije i spoznaje iz te situacije, zameniti verovanja je veoma lako. Jednostavno u meditativnom stanju možemo reći: Ja sada otpuštam ……. to što želimo da otpustimo- npr.verovanje da sam nedovoljan i zamenjujem verovanjem da sam ……. npr. dovoljan. Ja sada znam stvarnu definiciju ….. npr. dovoljnosti i znam kakav je osećaj živeti svoj svakodnevni život u…. npr. izobilju. Ovde je jedino bitno da je izjava u obliku afirmacije, da je pozitivna i u sadašnjem vremenu i da je to kvalitet koji je želite da imate.

Autor: Ana


Tehnike navedene u tekstu nisu zamena za odlazak kod lekara, psihologa ili psihijatra već tehnike ličnog i duhovnog razvoja. Ukoliko ste na bilo kojoj vrsti stručnog tretmana vaša je obaveza da se konsultujete sa stručnim licem u vezi svih duhovnih praksi i tehnika ličnog razvoja.