Članci

Svi mi imamo potrebu da se družimo sa drugim ljudima. Provodimo dosta vremena u druženju, uživajući u razmeni misli, diskutovanju o različitim temama i prepričavanju svakodnevnih aktivnosti. Međutim, da li smo se ikada zapitali kakav je kvalitet komunikacije koju imamo sa tim ljudima, da li nas ta komunikacija ispunjava ili iscrpljuje i da li doprinosi našem razvoju ili nas udaljava od njega?

Naši prijatelji su naša ogledala

Sami biramo osobe sa kojima se družimo. Iako vrlo često svoje prijatelje biramo nesvesno, postoji razlog što se družimo baš sa određenim ljudima: zajednička interesovanja, neke kompatibilne osobine, slični pogledi na svet, prilika da oni od nas nešto nauče ili mi od njih… Osobe kojima smo se okružili mnogo govore o nama. Bilo bi dobro da se zapitamo zašto se družimo baš sa njima. U kojim okolnostima smo se zbližili? Koje nam osobine smetaju kod naših prijatelja? Da nisu to upravo one osobine kod nas samih koje ne volimo i koje želimo da promenimo? Šta je to što volimo kod njih? Naše sopstvene vrline ili osobine koje bi želeli da posedujemo?

Fotografija: Vladimir Tomić

 

Negativni ljudi crpe našu energiju

Ne znam da li imate sličnog iskustva, ali sam ja u jednom periodu počela da privlačim dosta negativnih ljudi u svoj život, a da to nisam ni primećivala. Naše druženje je izgledalo otprilike ovako: Nađemo se na kafi da se ispričamo i narednih sat-dva slušam drugaricine žalopojke na život, druge, posao, dečka… Pošto mi je stalo do nje, ja je sa saosećanjem saslušam, dam joj par gotovih saveta koje ona dočeka sa: “Da, ali…” i objasni mi zašto moj savet nije dobar. Kada posle ovakvog druženja dođem kući, osećam se iscrpljeno i neraspoloženo, a kada se sledeći put vidimo ona mi se žali na iste stvari, i tako u krug.

Osobe koje su negativne po opredeljenju i koje se stalno na nešto žale u žargonu nazivamo „energetskim vampirima“. Druženje sa njima je štetno za nas iz dva razloga. Prvo, crpe nam energiju i posle razgovora sa njima se osećamo kao isceđen limun i drugo, svoje negativne programe mogu preneti na nas ukoliko je naš nivo samosvesti nizak, pa upornim druženjem sa takvim osobama možemo počneti  da svet gledamo njihovim očima. Naši „vampiri“ mogu biti naši prijatelji, rodbina, roditelji, partner…

Odgovorni smo samo za kvalitet sopstvenog iskustva

Kada primetimo da se za nas „lepe“ negativni ljudi, prvo bi trebalo da se zapitamo zašto je to tako. Kada sam se to zapitala, došla sam do poražavajućeg zaključka. U tom periodu života mi je trebao sagovornik sa kim mogu da se žalim na nedaće života jer nisam bila spremna da preuzem odgovornost za njega. Dajući savete drugima, osećala sam se bolje jer sam imala utisak da ipak nešto radim (a u stvari nisam radila ništa, samo sam pojačavala ulogu žrtve i kod sebe i kod svog sagovornika).

Kada svesno izađemo iz uloge žrtve možemo pokušati da pomognemo i osobi do koje nam je stalo tako što ćemo je pitati da li joj odgovara situacija u kojoj se nalazi i ako joj ne odgovara šta je učinila da je promeni. Ako nije ništa učinila možemo je upitati šta će učiniti i ako vidimo da želi da se aktivira možemo zajedno sa njom razmotriti mogućnosti ili je uputiti na nekoga  ko joj može više pomoći ili ima iskustva sa sličnim problemom. Ukoliko nije spremna da preuzme odgovornost za svoj život i samo joj je potreban „sapatnik“ koji će sa njom da se žali na nepravde života možemo je jednostvano zamoliti da se žali nekome drugom za probleme koje nije spremna da reši, a da sa nama nađe neku pozitivniju temu za razgovor.

Vrlo je bitno da shvatimo da negativne ljude ne možemo menjati ukoliko oni ne žele promenu i da nismo odgovorni za kvalitet tuđeg iskustva. Odgovorni smo samo za kvalitet sopstvenog iskustva i kvalitet vremena koji provodimo sa nekim.

Autor: Ana S.

Prvi komentar na naslov bi mogao mogao biti: “Ja to ne radim, kada bi mi se nešto ponudilo ja bih to sa radošću prihvatio.“ Međutim, dešava se da odbijamo mnogo toga što nam život ponudi, iako vrlo često nismo svesni toga. Hajde da navedemo jedan jednostavan primer.

Nova bluza i luksuzno putovanje

Nalazimo se sa drugaricom i ona nam kaže da nam je super nova bluza, da ima divnu boju i kroj. Naš prvi komentar bi na to mogao biti: „Hvala, kupila sam je tu i tu na rasprodaji“. Ili: Pa meni se baš i ne dopada ali nije bilo drugog modela.“ Pri tome možemo misliti sledeće: „ Da li je njen kompliment iskren? Da li stvarno  to misli ili okolo drugima priča da sam debela i da uopšte nemam ukusa“. Evo još jednog, malo drastičnijeg primera: Prijatelj (možda čak i nepoznata osoba) nam nudi luksuzno, besplatno putovanje. Da li bismo ga prihvatili? Mnogi bi ga verovatno odbili dok bi pritom razmišljali o njegovim tajnim namerama, osećali bi potrebu da uzvrate poklon ili bi prihvatili poklon a da se pritom osećaju nelagodno i ugroženo.Veoma često se na isti način ponašamo i prema našim veštinama. Šta se dešava kada naučimo neki strani jezik, idemo na ples ili časove pevanja, a da nikad pred strancem taj jezik ne progovorimo, na žurci ne zaplešemo i ne otpevamo nešto? Druge ljude takođe veoma često poštujemo više nego sebe same. Evo još jedne situacije koja se meni dogodila pre neki dan. Očekivali smo goste i mama je na sto postavila nove porcelanske tanjire. U poslednjem momentu gosti su otkazali dolazak i mi (moji roditelji i ja) smo ručali sami. Njih dvoje su svoje tanjire zamenili za obične iz kojih stalno ručamo.

Fotografija: Vladimir Tomić

 

 

Za neku bolju priliku

Zašto svoje nove cipele, parfeme ili luksuzni veš čuvamo u ormanu za neku bolju priliku, da se ne isprlja, potroši, pocepa…umesto da u tome uživamo SADA, pošto je sadašnjost i jedino što imamo? Kako se ophodimo prema sopstvenim uspesima? Da li se njima ponosimo i proslavljamo ih sa prijateljima ili ih se stidimo i o njima ne pričamo?

Šta je to što se krije iza ovakvog ponašanja?

Naša uverenja o sebi i svetu oko nas koja smo pokupili u prošlosti od roditelja, autoriteta, drugova, iz medija… i iz različitih iskustva koja smo proživeli. Ta uverenja nam daju određene informcije na osnovu kojih tumačimo sebe, našu okolinu i ponašanje drugih ljudi. Na primer ona nam mogu govoriti sledeće: Ja sam ružna, debela, nemam ukusa (pa to mišljenje prišivamo svojoj drugarici). Drugi ljudi su loši, opasni i od njih se samo zlo može očekivati. Ljudi su neiskreni, dvolični i samo gledaju svoju korist. U drugog se ne mogu pouzdati. (Zbog toga odbijamo usluge i pomoć drugih i sumnjamo u njihove namere). Život je težak. Život je borba, patnja, bol. Ništa ne pada sa neba, za sve moram da se pomučim. (Zbog toga odbijamo sve što mislimo da nismo zaradili sopstvenim radom). Nisam dovoljno dobar/vredan da primim, da imam, da posedujem, da koristim novac, novu haljinu, parfem, cipele…  (Zato ih ne koristimo već ih čuvamo u ormanu za neku priliku ili nas grize savest kada trošimo novac). Onaj ko se ponosi svojim uspesima je nametljiv, sebičan. Onaj ko se ističe ostaje sam. Ljudi su ljubomorni na ljude koji su nešto postigli u životu (Zato krijemo svoje uspehe i ne pričamo o njima). Naravno spisak ovih uverenja je individualan i zavisi od uticaja kojima smo bili izloženi.

Zašto je ovo toliko bitno?

Želimo prijatelje a mislimo da su ljudi loši i opasni. Želimo uspeh a mislimo da ćemo zbog njega ostati sami. Želimo materijalne stvari a istovremeno ih osuđujemo ili smatramo da ih nismo vredni. Naša uverenja i naše želje veoma često nisu usaglašeni. Te je veliki problem jer tada šaljemo veoma konfuzne poruke. Svest o sopstvenim uverenjima je od ključnog značaja za lični razvoj. Mada, čak iako im još uvek ne pridajemo veliki značaj, možemo da naučimo kako da svesno primamo.

Da bismo bili uspešni moramo da znamo da primamo

Svesno primanje je veoma jednostavno, iako će nam sigurno biti potrebno neko vreme da ga uvežbamo. Loše navike se ne menjaju preko noći. Dakle, kada sledeći put dobijemo kompliment, jednostavno treba da se zahvalimo na njemu, da OSETIMO zahvalnost i poverujemo u iskrenost osobe koja nam ga je uputila, da sa zahvalnošću počnemo da primamo poklone i ljubaznosti drugih ljudi, da se drugima obraćamo za pomoć kada nam je potrebna, da se pohvalimo svojim uspesima i da im se radujemo, da uživamo  u stvarima koje smo kupili ili dobili (jer one tek tada dobijaju svoju vrednost), da koristimo veštine koje smo naučili i da se radujemo lepotama života. Tada šaljemo poruku Univerzumu: „Život je divan, ljudi mi žele dobro, volim i cenim sebe“ .  Tek tada obilje može početi da ulazi u naš život.

Autor: Ana S.

Većina nas ponekad misli da je život težak: nikada dovoljno novca, nevaljala deca, loš šef, kolege koje nas ne poštuju, politička situacija,  mnogo je vruće, hladno, nekada je bilo bolje, svakim danom je sve gore i gore… Osećamo se bespomoćno i ne vidimo svetlo na kraju tunela. Na kraju prihvatamo da stvari moraju biti takve i počinjemo živeti sa tim. Počinjemo da se osećamo kao žrtve (uređenja, dece, roditelja, šefa, života…), da se ponašamo kao žrtve i godinama se naša ogorčenost povećava sve više i više. Ovo je veoma loše za nas, jer na duge staze možemo hroničnim nezadovoljstvom narušiti čak i svoje zdravlje.

Naše reakcije na okolnosti su naša odgovornost

Da li smo zaista žrtve sopstvenog života? Šta uopšte znači biti žrtva? Za mene je žrtva osoba koja veruje da kvalitet njenog života zavisi od nepovoljnih spoljašnjih okolnosti na koje ona ne može da utiče. Jednom sam pročitala veoma pametnu misao: „Bože, daj mi snage da prihvatim ono što ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim ono što mogu i mudrosti da to dvoje razlikujem…“ Čak i kada se dešavaju situacije na koje ne možemo da utičemo, imamo ličnu odgovornost za svoje reakcije na njih. Besmisleno je pokušavati promeniti vremenske prilike napolju, isto koliko je i besmisleno izaći na sneg u kratkim rukavima, a onda se žaliti na hladnoću.

Fotografija: Vladimir Tomić (@vladimir.tomic.la)

Moramo prihvatiti stvari na koje ne možemo da utičemo

Ljudi osećaju veliki otpor prema promenama. Nepromenljiva je samo promena. Što pre to prihvatimo kao činjenicu, život će nam biti lakši. Ljudi traće ogromnu količinu energije u opiranju. Prva veština koju moramo razviti je veština prihvatanja. Kada verujemo da postoji razlog zašto se nešto dešava (iako ga možda u ovom trenutku ne razumemo) prestaćemo da se borimo protiv okolnosti. Shvatićemo da se stvari dešavaju ili zato što su deo našeg životnog puta i treba iz njih nešto da naučimo, ili zato što smo ih nekim našim mislima i ponašanjima sami izazvali. Šta god da je u pitanju, prihvatimo situaciju, oslušnemo poruku i napravimo plan akcije kako da iz nje izađemo. Ako krivimo Život za nepravde koje nam nanosi odričemo se sopstvene moći i sopstvene odgovornosti. Time stavljamo sebe u ulogu sudije i sudimo nikome drugome do samom Životu. I stvari koje ne želimo se događaju za naše najviše dobro, iako nam je često teško to da spoznamo. I to bi trebalo prihvatiti. Ne znamo sve i nismo savršeni (iako naš ego pretenduje da jeste).

Životne lekcije se ponavljaju dok se ne nauče

Kada nam se desi neka neprijatna situacija, bilo bi dobro da se zapitamo sledeće: Šta je to što život pokušava da nam poruči ovim? Da li postoji neka životna lekcija iza ovog neprijatnog događaja? Da li smo je naučili? Jako je bitno da shvatimo da će se životne lekcije ponavljati kroz slične ljude i događaje sve dok ih ne savladamo. Dok ovo ne uvidimo bićemo kao hrčak koji neprekidno trči u krug.

Dalje, moramo razmotriti i deo naše lične odgovornosti. Za koji deo u ovoj situaciji smo sami odgovorni? Da li smo išta pokušali da uradimo da promenimo našu situaciju ili smo navikli da kroz život idemo linijom manjeg otpora i svu odgovornost za kvalitet našeg života prebacujemo na druge ljude i okolnosti. Ako to radimo, zašto to radimo? Da li se plašimo neuspeha i ne verujemo dovoljno u sebe, pa nam je lakše da krivimo druge za sve, a da pritom ništa i ne pokušavamo da promenimo? Možda su nas neki neuspesi iz prošlosti sa kojima tada nismo znali da se nosimo ugurali u ulogu žrtve? Ili neka osoba čiji smo model ponašanja preuzeli?

Da li vidimo rešenje u svakom problemu ili problem u svakom rešenju?

Šta god da je u pitanju, to nije izgovor da to i ostanemo. Treba da se zapitamo da li nam trenutna situacija odgovara. Ako nam ne odgovara, šta je to što ćemo mi preduzeti da je promenimo? Ako ne znamo sami, da li znamo osobu koja ima iskustva sa sličnim problemom? Možda možemo da kontaktiramo nekoga ko se time profesionalno bavi i potražimo njegovu pomoć? U svakom slučaju, ovo je prvi korak ka preuzimanju odgovornosti za kvalitet sopstvenog života.

Duboko verujem da svi težimo zadovoljnijem i ispunjenijem životu. Međutim, tek kada shvatimo da je naš zadatak da sami nađemo formulu za njega, pokrenućemo se sa tačke na kojoj smo i postavićemo sebi pitanje: “Kako?“ To znači da smo već krenuli putem uspeha, da smo prestali da tražimo problem u svakom rešenju, da sada vidimo smisao svakog problema i u njemu tražimo rešenje.

Autor: Ana S.

Zamislite da je vaš život brod. Krenuli ste na predivno krstarenje beskonačnim okeanima. Stavili ste ležaljku na palubu i udobno se smestili. Pošto mislite da ne znate da upravljate brodom, kormilo ste prepustili nekom drugom: roditeljima, partneru, nekom autoritetu ili bilo kome za koga smatrate da ima dovoljno iskustva i dovoljno znanja da bi upravljao vašim brodom. Počinjete polako da se udaljavate od obale. Predeo vam se dopada ali ne znate gde ste krenuli. Pošto svoje kormilare smatrate iskusnima, predpostavljate da oni znaju put. Vaši kormilari, pošto im niste rekli kuda treba da idu, idu u pravcu u kome oni smatraju da vi treba da idete.

Kada krenu oluje…

Dremuckate, gledate neki film, ćaskate sa prijateljima koji povremeno svraćaju na palubu vašeg broda. Tako udobno plovite danima, mesecima, godinama… Odjednom kreće oluja. Talasi počinju da bivaju sve veći i veći i brod počinje opasno da se ljulja. Osećate strah i mučninu, koja vas je probudila iz sna. Trčite kod svog kormilara i počinjete da vičete na njega i kritikujete ga kako loše upravlja vašim brodom. On se izvinjava i kaže da radi najbolje što zna i usput vas podseća da on nije dužan da vozi vaš brod, da vam čini uslugu i da bi trebalo da mu budete zahvalni. Talasi se smiruju i vi se vraćate u svoju ležaljku.

Fotografija: Srđan Garčević (@sergesrdjan)

 

Ostali ste bez kormilara?

Posle nekog vremena shvatate da je brod krenuo nekotrolisano da se kreće. Ustajete i odlazite do kormila i shvatate da za njim nema nikog. Vaš kormilar vas je napustio i brodom više niko ne upravlja. Hvata vas panika. Pa vi nikada niste učili da vozite. Niste ni pokušali. Neki ljudi će u ovom momentu očajnički pokušavati da nađu drugog kormilara, bilo koga, samo da ne voze sami. Oni, koji makar malo veruju u sebe će zastati i zapitati se kako da nauče da voze. Počeće da traže upustvo za upotrebu, knjige, pitaće iskusne kormilare kako se vozi. Ali, ne da bi oni vozili već da bi sami naučili. Počinju, greše, stoje u mestu jer ne znaju kako da pokrenu motor, skreću desno kada žele levo, nekada čak voze i u rikverc. Znaju da je to deo procesa učenja, ne odustaju, crtaju nove putanje i polako ali sigurno kreću ka njima. Sada su već upoznali komande svog broda, a imaju i mapu po kojoj idu. More je nekada tiho i mirno a nekada besni bura. Ali, sada su već iskusni mornari koji znaju da mirno prihvate sve vremenske uslove jer veruju svojoj veštini upravljanja i veruju svom brodu da je kvalitetan i čvrst i da može da izdrži i najveće oluje. Srećni su što kormilo svog života konačno drže u svojim rukama.

Da li upravljate vašim brodom i kormilo sopstvenog života držite u svojim rukama?

Ukoliko ne, zašto? Kome ste prepustili tu odgovornost? Šta vas sprečava da je preuzmete na sebe? Ukoliko jeste, da li osećate radost polovidbe? Da li znate kuda ste se uputili i kako da tamo stignete?

Najlepši momenat koji sam doživela je trenutak spoznaje da sam ja osoba koja upravlja svojim životom. Ta spoznaja mi je omogućila da pronađem nove i lepše puteve do svog odredišta, da ih  dosledno sledim i da uživam u putovanju. Jer život je radost, a sve ostalo su loša tumačenja.

Autor: Ana S.

Mnogi ljudi ljubav prema sebi vezuju za pojam sebičnosti. Ovo je u našoj kulturi duboko ukorenjeno. Šta biste pomislili za domaćicu koja ustaje svakog dana u četiri sata ujutru da bi njeni ukućani imali vruće kiflice u sedam, a posle toga se oseća iscrpljeno i nezadovoljno jer svi njen trud uzimaju zdravo za gotovo?

Kome biste dali palačinku koja je ispala lošije? Sebi ili partneru? Da li biste se odrekli časova joge jer vaš partner smatra da je joga bez veze ili biste zarad toga da se osećate kao dobra majka odustali od vaših omiljenih hobija-plesa i slikanja? Osećate li grižu savesti kada probate skupi komad garderobe, koji u tom trenutku možete sebi da priuštite i razmišljate da bi taj novac mogli da potrošite na nekog drugog?

Nismo sebični ako volimo sebe

Pojam sebičnosti treba odvojiti od pojma ljubavi prema sebi. Čovek je sebičan ukoliko zadovoljava svoje potrebe i pritom ugrožava potrebe drugih ljudi. Ukoliko osoba teži da zadovolji svoje potrebe ona jednostavno voli sebe.  Ako momak dođe gladan iz provoda u tri sata ujutru,  kada svi ukućani spavaju, zalupi vrata, probudi majku tražeći da mu napravi sendvič i pusti muziku do daske, možemo reći da je sebičan. Ukoliko tiho uđe, tiho prođe kroz dnevnu sobu gde mu roditelji spavaju i ode do kuhinje da sebi napravi sendvič, on ceni sebe i svoje potrebe (sada je sit) a pritom vodi računa i o potrebama svojih ukućana. Ako oseća glad, a glupo mu je da prođe kroz dnevnu sobu do kuhinje, gde mu spavaju roditelji, da ih slučajno ne bi probudio vratima, pa legne u krevet gladan, on ne voli i ne ceni sebe dovoljno. Mislim da je razlika vrlo očigledna.

Fotografija: Jelena Malešević (___malesevic___)

 

Zašto je ljubav prema sebi toliko važna?

Zato što često stavljamo svoje potrebe po strani da bi zadovoljili potrebe drugih.  Ukoliko nekad i izrazimo svoju potrebu, koja se razlikuje od potrebe nekog drugog , često će nam ta osoba reći da smo sebični. Znači, ja sam sebična jer izražavam svoju potrebu, a ti nisi sebičan zato što izražavaš svoju? Ovde je reč o duplim standardima. Ovo može biti opasno  zato što nam druge osobe, zbog svoje sopstvene sebičnosti nameću osećaj krivice koji mi bezrezervno prihvatamo. Tada mislimo loše o sebi  i još manje volimo sebe.  Kada šaljemo signale drugim ljudima o svojoj bezvrednosti,  oni ih nesvesno prihvataju pa tako  počinju da se prema nama i ponašaju.  Tada se sve se više osećamo i ponašamo kao žrtva, što nas na duge staze dovodi do ogorčenosti i udaljava od uspeha.

Moramo prvo voleti sebe da bismo voleli druge

Najosvnovniji korak ka uspehu je da shvatimo da moramo voleti i poštovati sebe da bismo voleli i poštovali druge. Tek tada će drugi voleti i poštovati nas. Posle ovoga počinjemo da verujemo da smo vredni uspeha i svih lepota i radosti koje život donosi. Sledeće pitanje je:“Kako da zavolim sebe?“  O tome u narednim tekstovima. Za sada se samo setite ovoga  kada ne odete na probu jer drugarici ne odgovara drugo vreme za kafu  ili kada ne stignete da završite projekat na poslu, jer ste radili tuđ posao zato što vam je bilo glupo da kolegi kažete:“Ne.”

Autor: Ana S.

 

inženjeri

Bilo da su u pitanju problemi na poslu, u društvu, vezi/porodici ili vas muče neke nedoumice i ne možemo da se odlučimo, u potrazi za rešenjem možemo postupiti kao – inženjeri. Inženjerski pristup možemo primeniti u svakodnevnom životu. Evo i osnova tog pristupa

1. Bez nervoze! – problemi su tu da bi se rešavali

Inženjerski posao velikim delom sastoji se od rešavanja problema.
Problemi su svakodnevica za svakog inženjera. Kada god se problem pojavi (a uvek se pojavi) inženjer sistematično pristupa njegovom rešavanju:
– ako je u praksi već imao sličnu situaciju proverava da li je i ovo taj slučaj,
– zatim proverava najverovatnije uzroke problema
– dalje, razmišlja šta je još moglo da proizvede problem kao sporedna efekat
Pored toga posmatra, meri, ispituje, traži. Njemu je taj proces nekada čak i zabavan, ali svakako se ne nervira. Nervoza nastupi, možda, tek nakon mnogobrojnih uzaludnih pokušaja otklanjanja problema.
Lekcija: Ne treba se nervirati zbog toga što je problem nastao, nego se usmeriti na njegovo rešavanje.

2. Neko je taj problem već rešio

Inženjer je svestan da ako svoj problem nije uspeo da reši sam, onda možda njegove kolege znaju. Bilo one sa kojima on radi, bilo širom sveta, a da su svoja znanja podelili sa drugima putem interneta. Za različite sajtove i forume postoji i sistem vrednovanja – ko je sve još imao takav problem i koliko je dobro predloženo rešenje.
Lekcija: Verovatno je da neko ima sličan problem kao i vi, i možda čak iz neposredne okoline. Raspitajte se kako je najbolje da postupite u datoj problematičnoj situaciji. Sa pretragom interneta budite oprezni – vodite računa o kredibilitetu onoga ko iznosi informacije.

3. Ako ne uspe iz prve, probajte ponovo

Inženjeri ne očekuju da nešto što su smislili proradi odmah i idealno. Uvek treba bar još malo doterati, ispraviti greške, fino podesiti parametre za poboljšanje performansi. Za njih je to deo procesa izrade nove komponente, ili novog programskog koda.
Lekcija: Ako želite nešto da uradite, pokušate, pa ne uspete odmah, razmislite šta ne radite kako treba i pokušajte ponovo. Ne treba da se razočarate, niti da mislite loše o sebi, samo istrajte! Na primer, ako želite da naučite da igrate, u početku će vam biti teško, možda nećete moći da pohvatate korake, ali ako ste uporni i vežbate uspećete. Niko se nije naučen rodio!

inženjeri

4. Posmatrajte šta su rezultati, pa ako treba promenite ponašanje

U svakom sistemu obavezno postoji mnoštvo merne opreme, kako bi se što bolje pratilo stanje u sistemu. Rad jednog dela sistema zavisi od merenja u nekom drugom delu sistema: Na primer, ako je potrebno da u nekoj cevi pritisak bude konstantan, a izmereno je da je krenuo da se povećava, onda se bilo ručnom komandom, bilo nekim automatskim uređajem otvara ventil da bi se pritisak vratio u željeno stanje.
Lekcija: U bilo kakvoj interakciji sa drugim ljudima, pratite kako reaguju na vaše ponašanje. Ovo obično zanemarimo kada nam se neko dopadne, pa očajnički želimo da se i mi njemu dopadnemo.
Ili, sigurno znate koliko je vama neprijatno ako neko uhvati da vas gnjavi sa nekom pričom ili pitanjima i ne može da shvati da je to vama dosadno, osim ako mu direktno ne kažete.

5. Tajna je u jednostavnosti

Svaki inženjer zna, da se jednostavni sistemi manje kvare i lakše održavaju.
Lekcija: Svaki put kada razmišljate o rešavanju problema, ili pravite plan, obratite pažnju da bespotrebno ne komplikujete.

6. Pazite se pogrešnih pretpostavki

Jedna od najopasnijih grešaka je loša pretpostavka. Rešenje izgrađeno na osnovu pogrešne pretpostavke može dovesti do potpune havarije sistema.
Lekcija: Da li ste sasvim sigurni da je sve baš tako kako na prvi pogled izgleda? Možda ste nečije mišljenje i stav uzeli zdravo za gotovo ili ste precenili nečiju ličnost i karakter – “Mislila/mislio sam da će on uraditi/ da će biti na mojoj strani…”? Ova greška obično vodi u razočaranje u ljude oko sebe. Da se to ne bi dešavalo, potrebno je redovno primenjivati lekciju 4.

Autor: Milana M.

Potrebno nam je da nismo zadovoljni trenutnim stanjem ili da prosto želimo više da bi se pokrenuli. Ipak, okupira nas konstantno, lebdeće nezadovoljstvo koje nas guši, umrtvljuje i usporava u razmišljanju i akciji

Znamo šta nam se ne sviđa…

… ali ne znamo šta želimo. Zaista, kada ste poslednji put razmipljali o tome šta želite od sebe u životu? Čime želite da se bavite? Kakva osoba da budete? Onako, da ne mislite na to šta se sada dešava oko vas. Ako niste razmišljali o tome šta želite, vrlo lako ćete doći u fazu da radite stvari – od posla i učenja do svakodnevnik aktivnosti, i da imate osećaj da vas je neko naterao da to radite. Nećete živeti 100 godina, razmišljajte veliko i planirajte!

Imamo želje, ali nemamo vremena

“Želim da budem u boljoj fizičkoj kondiciji” pomisliće neko i onda prosto zaboraviti tu pomisao ili pronaći razlog zašto je to u ovom trenutku neostvarivo. Veliki generator nezadovoljstva su želje i ciljevi koje ostavljamo po strani zbog onoga što moramo da uradimo. A što se mora, mora se, samo, možemo li da vreme ukrademo nekom od naših kradljivaca vremena.

Imamo želje, ali nemamo planove

Za razliku od prethodnog, kada želje svesno ostavljamo po strani, ovde je slučaj o tome da “nikako da se nateramo” da nešto uradimo. Želimo da naučimo novi strani jezik, ali nikako da pogledamo koje su ponude škola, kada počinju časovi, koliko nam je novca potrebno, koji dan bi se uklopio sa našim rasporedom.

Zato želite, planirajte i odlučujte odmah

Ako ste nezadovoljni, odmah tražite uzrok tom nezadovoljstvu (koji nije uvek tako očigledan) i razmislite šta da uradite da to stanje kojem ste nezadovoljni promenite. Kada smislite kako, odmah krenite u akciju, a ako shvatite da ste nemoćni, onda vam je svejedno bili nezadovoljni ili ravnodušni. Samo ćete se vi drugačije osećati.

Autor: Milana M.