Članci

Postoji neka vrsta mita o napuštanju svega i kako pronaći sebe. Ljudi obično posežu za putovanjima, novim iskustvima, novim pričama. Moja priča o traženju sebe počinje posle završetka fakulteta, a prava stvar dolazi tek posle putovanja i selidba, kada sam se vratila kući. Moja priča je kako izgleda pogledati U SEBE i kako zapravo izgleda proces prihvatanja sebe. I potražiti svoju autentičnost. To nije nikakvo momentalno prosvetljenje, otkrovenje, produhovljenje. Tražiti sebe je posvećen lični rad. I to ne u nekom tamo vremenu, u izolaciji manastira ili na kraju sveta. Nego ovde, sada, u svom stvarnom životu i realnim, svakodnevnim okolnostima. Sada ću vam opisati i kako je ceo taj proces izgledao (i idalje izgleda). Sa sve primerima.

Izlazak iz školskog sistema je za mene značio izgubljenost

Vratila sam se sa projekta u Švajcarskoj i konferencijskih putovanja u jesen 2016. Od tada je prošlo godinu ipo dana. Bila sam odlučna da ne tražim novi posao u Beogradu dok ne završim doktorske studije. Tada, kada sam se vratila, bila sam potpuno prodrmana svime što mi se dešavalo u toku prethodnih 2-3 godine, promenama sredine i selidbama. Uopšte ceo taj period posle završetka fakulteta i izlaska iz meni dobro poznatog i dobro definisanog sistema. Za mene je to bio period izgubljenosti. Nikada do tada nisam bila ja ta koja bira o tome šta treba da radi i kako u životu. Podrazumevalo se da su ocene, škola, fakultet na prvom mestu, a sve ostalo je išlo uz to. I pre nego što sam otišla vani, započela sam proces ličnog rada, međutim sve dok nisam ostala sama sa sobom i dalje sam se držala svojih sistema i načina.

Tražiti smisao

Po povratku usledio je period sleganja i sučavanja. U teoriji skoncentrisati se na doktorat i posvetiti se samo tome lepo zvuči. U praksi me je to dovelo do ludila. Bilo mi je teško da se skoncentrišem. Suočila sam se sa time da ne znam šta i kako da radim. Suočila sam se sa svojim strahom da li to uopšte ima smisla. Emotivno sam bila veoma uzdrmana vezama u koje sam upadala i veoma sam patila zbog toga. Mučila me je sumnja u to što radim, sumnja u sebe, u sve. Mučio me je potpuni besmisao. Tražila sam odgovor šta je to moja svrha i nisam ga pronalazila. Nervirala sam se oko svega toga, što mi ne ide, što ne znam, što sam sama, što nisam birala drugačije, što nisam uradila bolje. Maltretirala sam sebe do granice samopovređivanja. Mučio me je osećaj da ništa nisam izgradila, da sam uvek na početku. Izluđivala me je sumnja u sopstvenu vrednost. Osćala sam se bezvredno jer ne zarađujemo u tom trenutnku. Izluđivala me je teška krivica i samoosuda. Pokušala sam da nađem ponovo posao u programiranju (eto da bih zarađivala nešto), međutim, ispostavilo se da sam samo proživljavala svoje strahove i gubila vreme. Jedina uteha mi je bila u fitnessu i vežbanju, mada sam u nekom momentu posumnjala da je jedan deo toga da sebi odvučem pažnju samo da se ne bi bavila onim što mi je teško i što ne znam kako da radim. Preispitivala sam sve navike, samodisciplinu, sve je bilo pod znakom pitanja. Tada sam duboko preispitivala ko sam ja zapravo i zašto radim bilo šta što radim u životu. Jednostavno, ono što me je vodilo kroz ceo taj haos je bila ideja da pronađem svoju autentičnost, vodim ispunjen i radostan život i dam svoj doprinos životu na planeti zemlji.

Suočavanje je često najteža stvar

O da, ovo je najteže za uraditi. Nisam ni bila svesna na koje sve načine izbegavam da se suočim sa stvarnošću. Kako sam bežala od suočavanja sa sobom u najrazličitije aktivnosti. I uvek nalazila nešto novo, nešto što moram, nešto što je važnije. Uvek sam nalazila nešto oko čega da se brinem, nerviram, patim. Uvek sam nalazila nešto što moram da rešavam u tom trenutku umesto da sebi odgovorim na jedno jedino pitanje – šta želiš u životu u ovom trenutku? Na to pitanje nikako nisam sebi mogla da odgovorim. Svaki put kada sam ga sebi postavljala, davala sam sebi odgovor koji je zasnovan na onome što već radim, što sam do sada uradila, prilikama koje se nalaze oko mene i onoga što mislim da je moguće.
I to nisam uspela do trenutka kada se sve čega sam se držala i gde sam bežala srušilo. U nastavku pišem o tome šta podrazumeva rad na sebi i šta on donosi.

 

Šta je lični rad i koji su njegovi ciljevi

Lični rad suštinski se sastoji u čišćenju zaostalog emotivnog naboja i transformaciji nekorisnih podsvesnih uverenja. To za posledicu ima promene obrazaca ponašanja i drugačiju percepciju stvarnosti. Sve što radim mnogo je stabilnije i iz pravih razloga. Kasnije, ono što stvaramo manifestujemo sa lakoćom, otpuštamo i prihvatamo stvari, ljude, situacije koje dolaze i prolaze. Imamo osećaj mnogo veće sopstvene slobode, sopstvene vrednosti, sopstvene stvaralačke i kreativne moći. Mnogo nas je teže uzdrmati.

Čišćenje zaostalog naboja

Prvi element je raščišćavanja zaostalog emotivnog naboja. Dakle sve potisnute emocije iz sitnih i krupnih situacija iz prošlosti. Primer: deca su me prozivala i zadirkivala u osnovnoj školi. Kada se setim te situacije osećam se odbačeno, prezreno, osećam nepravdu, povređenost, bol. Primer: Roditelji nikada nisu hteli/mogli da mi kupe rolere. Za to su razlozi bili od toga da se plaše da ću se polomiti jer sam smotana, do toga da nema para i da mi noga i dalje raste. Kada se setim toga osećala bih se uskraćeno, da želim nešto, a da to ne mogu da dobijem, krivom jer roditeljima tražim nešto što ne mogu da mi priušte pa se oni osećaju loše. Iz ove situacije sam stekla negativna uverenja da ja ne zaslužujem, da ne mogu da imam ono što želim, da sam smotana, da nije dobro da izražavam svoje iskrene želje jer mogu povrediti tuđa osećanja (roditeljska), ja sam kriva itd. Situacije koje sam navela su objektivno potpuno bezazlene, prirodne i svakodnevne, međutim, za mene su ostavile ili potvrdile negativna uverenja. Uverenja oblikuju način na koji se ponašamo. Kako vreme prolazi, obično ih sve više i više potvrđujemo, sve smo uporniji u obrascima ponašanja koji su često veoma toksični po nas. Kako vreme prolazi dovode do problema, lomova i velikog nezadovoljstva i nagomilavaju sve veće toksične energije.

To je naporan i težak posao

Dakle, raščišćavanje te zaostale teške energije je naporan i težak posao. Da, dobro ste čuli, naporan i težak. Svako od nas u ovom trenutku nosi ogromnu količinu potisnutih emocija – bola, tuge, besa, razočarenja, učinjene nepravde. Sva osećanja koja nismo proživeli i prihvatili u momentima takva kava smo ih osećali nego smo primenjivali jedan od mehanizama racionalizacije, potiskivanja, borbe, bežanja… Sva ta osećanja je potrebno na neki način otpustiti i raščistiti.

Kako znam da situacija ima emotivni naboj?

Ako se prisetiš situacije i ponovo ti se jave osećanja, nešto te žacne, preseče, bude ti neprijatno, postidiš se – e onda je sigurno da je tu ostalo neraščišćenog naboja.

Kako znam da je neka situacija raščišćena?

Jednostavno, kada prizoveš sećanje u misli, i ne osećaš apsolutno ništa dok premotavaš film, onda je ta situacija razrešena.

Koliko je vremena potrebno za čišćenje?

Moje iskustvo, a i iskustvo ljudi koji su mi bliski je da uz posvećen rad proces čišćenja zaostalih emocija traje bar dve godine. To vreme je krajnje individualno, zavisi od posvećenosti, prirodnog toka i životnih okolnosti. Kod mene je pre nekog vremena manje više dovršen, mada se i dalje desi da neočekivano izleti nešto što je bilo duboko zakopano.

Transformacija nekorisnih uverenja

Drugi element rada je izmena nekorisnih podsvesnih uverenja. Kao što sam već napisala, ona kreiraju naše obrasce ponašanja – način na koji vidimo i tumačimo stvarnost i način na koji reagujemo na tu stvarnost. Izmena uverenja ide paralelno sa raščišćavanjem emotivnog naboja, međutim često je potrebno vraćati se više puta na iste teme, sa više strana i sa više različitih nivoa. Nekorisnih uverenja ima bezbroj. Samo razmislite o svim stvarima za koje mislite da je: teško, nemoguće, samo za odabrane, samo za one srećne i sigurno ćete izlistati na desetine predrasuda i uverenja. “Teško je naći dobar posao”, “Ne može i jare i pare”, “Samo srećnici mogu da zarađuju toliko (u Srbiji)”, “Nemoguće je naći normalnog dečka/devojku” itd. Isto važi i za sve stvari koje misliš da moraš: “Moram da se prilagodim okolnostima”, “Moram da ćutim i trpim”, “Moram da slušam starije”.

Kako promenom svojih uverenja menjamo svoju stvarnost?

Promena uverenja suštinski znači da menjamo način na koji vidimo situaciju i kako na nju reagujemo. Kada izmenimo uverenja, menja nam se percepcija, i onda uočavamo u svojoj okolini sve ono što ranije nismo. Recimo uverenje “sve moram sama”. To uverenje za posledicu ima da kada pokušavaš da rešiš nešto, onda smišljaš 1001 način da to uradiš – sama. Uopšte nećeš ni razmišljati o tome da neko to može da uradi za tebe ili da ti pomogne i to sa zadovoljstvom. Idemo dalje, još jedno uverenje “moram da budem u pravu da bi bila prihvaćena/ voljena/ vredna” itd. Sa ovim uverenjem, za svaku situaciju ćeš juriti da dokažeš da si u pravu, po svaku cenu. Čak i kada nisi u pravu, tražićeš način da sebi opravdaš kako jesi u pravu i zašto jesi u pravu. A rešenje bi mnogo jednostvanije bilo da jednostavno kažeš “ah, pogrešila sam, neću više to” ili “izvini, nisam bila u pravu”.

Zašto nastaju nekorisna uverenja?

Nekorisna uverenja se prenose vaspitanjem ili nastaju u situacijama velikog emotivnog bola da bi se od tog bola zaštitili.

Nekorisna uverenja nastala vaspitanjem

Vaspitanjem dolaze iz ko zna kog vremena unazad i tu su jer su našim precima ta uverenja služila u vremenu u kojem su oni živeli. To je bio njihov model ponašanja i života za njihovo vreme i zato ga prenose dalje – njima je funkcionisao i za njih to stvarno jeste bila istina. Očigledan primer je model “državnog posla”, koji je u prošlosti, i to našim roditeljima, bio ideal. Tada je rad za jednu firmu, ceo život, po mogućstvu državnu, zaista bio simbol za rešenje svega materijalnog i za jedan miran život. Njihova referentna tačka su njihovi roditelji – koji su većinom proživeli nemaštinu i strahote drugog svetskog rata, mnogi su teško stradali ili su njihovi bližnji nastradali. Stvari postaju malo jasnije zar ne? Ovo vreme je znatno drugačije i zato nama obrasci naših roditelja nisu korisni da bi napredovali u struci i bili zadovoljni poslom.

Nekorisna uverenja nastala u traumatičnim situacijama

Uverenje nastaje u veoma bolnoj situaciji kao neka vrsta izmišljenog opravdanja koje će nam umanjiti bol. To je mehanizam samozaštite kada umesto da preuzmemo odgovornost za situaciju, sebi objašnjavamo da “to tako mora.” Na primer, ako sam se kao dete vozila bicikl prebrzo, pala i povredila se i pred sobom i pred roditeljima je lakše da kažem da sam smotana, nego da preuzmem odgovornost da sam išla gde mi je rečeno da ne treba i vozila prebrzo itd. Ako vam je zazvučala reč preuzeti odgovornost i treba – jasno vam je da je za to potrebna razvijena ličnost i da to kod dece nije slučaj. Baš zato smo tada i najpodložniji kreiranju nekorisnih uverenja. Isto i kada roditelji uslovljavaju dete da će ga voleti samo ako je dobro, to uči dete “samo ako ispunjavam očekivanja drugih biću voljeno.”

Kakve sve ovo veze ima sa traženjem sebe?

Sve ovo što sam opisala gore nam godinama izvlači energiju, ubija motivaciju i čini život napornim. To je kao džak trulog paradajza koji nosimo okolo sa sobom, pa još usput ga dopunjavamo kako na koji slični truli paradajz naiđemo. Dakle fuj. Naše funkcionisanje pod tim opterećenjem je okrenuto tome da se oslobodimo tog bola, da pobegnemo od traumatičnih situacija, da očajnički dobijemo šačicu zadovoljstva, privida ljubavi, privida uspeha. I tako sami sebe iscrpljujemo u ovoj trci. Svaka naša odluka nam deluje da nije na mestu. Bilo šta što radimo nam daje sve manje i manje zadovoljstva. Nismo zadovoljni našim odnosima sa ljudima. Mi ne znamo šta smo, ko smo, šta su naši talenti, šta je naša moć, šta to možemo da stvorimo. Jer smo ceo život težili da dobijemo potvrdu da smo vredni ljubavi, dokazivali sebi i drugima da smo vredni, i sve što smo radili imalo je u osnovi baš taj motiv. A to nije naša autentičnost, naša kreacija i naša moć. Život nam izgleda sve praznije, besmislenije, teže… Sami sebi postanemo teški i deluje nam da za nas nema nade ni izlaza. To sve ako se ne probudimo, ne suočimo sa prošlošću i ne raskrstimo sa svim što nije naše.

Kako da radim na sebi?

Uz mene je na ovom putu uvek bila Ana sa svojim znanjem i tehnikama rada na sebi – Theta healing, Duboki PEAT, Reiki, ali i mnogi drugi divni ljudi od kojih sam dobila i podršku i ljubav i rame za plakanje i suočavanje. I naravno mnogi ljudi od kojih sam dobila lekcije. Akademija za mlade lidere. Edukacije Fonda za Mlade Talente. Program mentorstva „Podeli svoje znanje“. Psiholog Zoran Rakić. Misli Osećaj Kreiraj i Maja Anđelković. Jovanina radionica. Les Mills edukacije. Manifesting i Neva Rajković. Svako treba za sebe da potraži način na koji može da raste i razvija se kao ličnost. 

Mi smo moćni stvaraoci

Ponoviću još jednom, sve to traženje sebe, autentičnosti i svrhe ima za cilj da vodimo ispunjen život i da kreiramo iz čiste namere. Da volimo i budemo voljeni. Da budemo ostvareni. Da budemo zadovoljni. Da budemo u miru. Meni je ovo putovanje donelo osećaj integrisanja sebe, mnogo većeg zadovoljstva životom i mnogo većeg mira sa sobom i sa ljudima koji su oko mene. Kvalitetnije odnose sa ljudima. Nestanak konfliktnih i loših odnosa, teških priča. Mnogo bolji osećaj za tok života, za lepo, za kreativnost, za rad. Slobodu izbora. Samovrednovanje, osećaj podržanosti, prihvaćenosti, voljenosti, povezanosti. Osećaj da sve ima smisla.

Autorka
Milana M.

Prošle godine imale smo zajednički tekst, manifest – za šta je vreme isteklo. Čega treba da se okanemo, od čega treba da odustanemo, šta treba da pustimo iz svog života. Sada je došlo vreme da napišemo i živimo drugi – za šta je došlo vreme. Vreme je da verujemo, volimo, stvaramo, osetimo povezanost, da živimo.

Vreme je

Da pogledamo iskreno u sebe i sve što smo stvorili
Da se zahvalimo sebi na SVEMU što smo bili i svemu što smo kreirali
Da pustimo iz svog života sve što nije za nas
Da verujemo da ovaj put može biti lagodnije, radosnije i lepše
Da sada možemo i znamo kako

Da stvorimo sebi prave uslove za stvaranje i život
Da stvaramo iz čiste i iskrene namere
Da stvaramo iz povezanosti i izobilja

Da se setimo ko smo
Da se setimo svoje veličanostvenosti
Da se setimo svoje sopstvene moći i snage
Da se setimo kako da stvaramo zajedno

Da verujemo sebi da možemo
Da verujemo sebi da znamo
Da verujemo toku života i intuiciji
Da verujemo da smo voljeni baš takvi kakvi jesmo

Da budemo svesni
Da budemo hrabri
Da budemo radosni

Da svakog dana vidimo više

Da osetimo da možemo
Da osetimo da znamo
Da osetimo da smo povezani sa svime što postoji
Da osetimo da smo voljeni
Da osetimo da smo prihvaćeni
Da osetimo da smo podržani

Da svakoga dana sa nekim nešto razmenimo- lepu reč, gest,
Da osetimo da su davanje i primanje deo istog novčića
Da osetimo da zajedno možemo
Da osetimo da zajedno znamo
Da osetimo kako da zajedno kreiramo
Da osetimo da smo svi deo iste kreacije
Da osetimo  ljubav

Da živimo život iz ljubavi
Da kreiramo iz ljubavi
Da delimo ljubav
Da budemo ljubav
Jer je to ono što mi zapravo i jesmo.

Autorke: Ana S. i Milana M.

 

Ljubavna tj emotivna veza je veoma važan deo života. Paradoksalno, ali jako je teško početi sa radom na ovoj oblasti kada osećamo da nam ljubav ne ide; kada nismo zadovoljni vezama u kojima se nalazimo, ili da nam je teško da započemo bilo kakvu vezu, a “već imamo neke godine”. To je uglavnom posledica modela ponašanja koji imamo u našoj bliskoj okolini (uglavnom od roditelja), dakle naše naučeno ponašanje koje nam ne daje zadovoljavajuće rezultate.

Pišem iz sopstvenog iskustva

Pre nego što počnem, rećiću da ovo nisu teorije i razmišljanja, nego moje lično iskustvo. Zato smatram da je jako vredno da podelim baš tako kako jeste, jer od uopštavanja, teoretisanja i idealizacije stvarni ljudi malo toga imaju. Ne možete da se povežete sa opštim, neopipljivim, teorijskim slučajuem. Poenta je: NISTE JEDINI SA PROBLEMOM, NISTE SAMI SA PROBLEMOM I SVE MOŽE DA SE REŠI.

Godinama razmišljam o ovome i gradim i svoju ličnost i svoje odnose na osnovu i razmišljanja i knjiga i praktičnih iskustava. Ovde delim jedan pregled načina kako da radiš na tome da stvoriš svoju idealnu vezu.

Odvoj vreme za ljubav

Ako  sada nemaš vezu, a želiš je, koliko u tvom životu zaista ima vremena i prostora za tako nešto? Ako ti je raspored napakovan od 6 ujutru do ponoći bez pet sekundi lufta, kako onda da u tvoj život neko uđe nešto novo kada u njemu bukvalno nema mesta. Evo i vesti koja je mene pošteno prodrmala kada sam je ukapirala: NEĆE NI BITI MESTA AKO GA TI NE NAPRAVIŠ. Kako se to radi? Jedan drugar mi je fino rekao

“Treba da imaš vreme da ideš na glupe kafe. Znači ne sa tvojim prijateljima, nego sa nasumičnim ljudima. Da stvaraš nova poznanstva. Ili da prosto sediš i ne radiš ništa. Čak ni da čitaš dobru knjigu, jer vreme za dobru knjigu je vreme za dobru knjigu.”

Ona logika kada se neko pojavi onda ću da se reorganizujem, za mene je rezultovala u još veću napetost i osećaj odricanja. Imala sam osećaj da stalno nešto moram da “sabijam” u rupe u vremenu donelo mi je frustraciju na duže staze.

Fotografija: Milana Minja Milošević

Čitaj o filozofiji ljubavi

“Umeće ljubavi” Eriha Froma je knjiga koju bih izdvojila iz repertoara do sada, jer ceo fenomen ljubavi, veza i ličnosti promišlja i predstavlja u mnogo širem kontekstu ljudskih vrednosti. Pored toga pročitala sam skoro i “Biti zaljubljen” OSHO (smatram da je knjiga oštećena površnim prevodom pa neću komentarisati dublje) i primer iz teen-age dana “Zašto muškarci vole kučke?”. Uopšte bilo šta da čitam, za mene je to preispitivanje ličnih koncepata o ljubavi i vezama, a to je ključno za bilo kakvu promenu ponašanja. Dakle da ono što smatraš normalnim i “to baš tako mora/treba” možda i nije baš tako i da postoje i drugi načini da se urade iste stvari.

Iskustva i upoznavanje

Ovo je ključno i često najteže. Upoznaj nove ljude. Kako? Evo kako:

Preko prijatelja. Izađi sa nekim ljudima sa kojima ranije nisi, radite nešto zajedno i uključite još ljudi. Nema ništa loše u dobrom starom old-school provodadžisanju. 
Odlaskom na neke događaje gde dolaze ljudi koji dele tvoja interesovanja i imate zajedničke teme. 
Platforme za upoznavanje tipa Tinder. Za ovo sam bila jako, jako skeptičlna i probala sam na insistiranje dobre drugarice koja je krenula u svoju ozbiljnu vezu baš tako. Još jedna poznanica takođe. Činjenica je da ima raznog sveta, kao i svuda, a osobe koje sam uživo upoznala su zaista bili fini i interesantni momci.

Zašto je važno da upoznaješ nove ljude?

Tek kada sam krenula da aktivno upoznajem potpuno nove ljude, shvatila sam koliko je sam taj kontakt važan da bi se razbila naša ograničavajuća uverenja o tome da “nikada neću naći nekoga”, “ostaću sama/sam”, “teško je naći normalnu osobu” itd. Sama izloženost kontaktu i interesovanju ljudi za tebe obriše sva ova uverenja, vrati ti samopouzdanje i najvažnije od svega SMANjI TVOJ NIVO DRAME I VEZIVANjE ZA MAKAR KOGA. Jednostavno postaneš svesna da prilika ima, da će ih biti, da i dalje ima mnogo normalnih i finih ljudi koji žele isto što i ti i da će se pre ili kasnije naći neko sa kim ćeš kliknuti.

Tačno je da ne može ništa na silu, da sve dolazi u svoje vreme, a ovo je jedan način da praktično postaneš i opuštenija i sigurnija i da praviš manje haosa oko jedne pojedinačne osobe. Na mom ličnom iskustvu, pored toga što sam se trudila da upoznam nove lljude, u moj život je došla osoba koju sam ranije poznavala, sama od sebe :D

Najvažnija pouka je da se uveriš da ima mnogo onih kojima se dopada baš to što ti jesi, a ne neka odglumljena verzija tebe.

Probaj i izvuci pouku

Ne može u teoriji, prosto probaj i vidi. O ovome sam pisala u tekstu o ljubavnom životu štrebera. Koliko god su mi neke stvari bile bolne i neprijatene, koliko god da sam se osećala naivno, iskorišćeno ili namagarčeno u određenim situacijama, koliko god da me je za neke stvari proganjala krivica, sa tim iskustvima sam se suočavala. Najviše mi je značilo da uspem da prihvatim svoje pogrešne odluke kao deo procesa napredovanja i učenja. Mnogo toga što sam preuzela od modela ponašanja iz kuće jednostavno za mene nije funkcionisalo i trebalo mi je dosta da osvestim razne detalje i dubinu takvih ponašanja. I ta ponašanja sama po sebi su imala koren u mojoj ličnosti, a ne u osobama sa kojima sam bila.

Evo i primera takvog ponašanja: Potreba da dokažem da sam vredna. Odatle je dolazilo mnogo akcija, samim tim mog uloženog vremena i energije, da bih udovoljila partneru (koji to niti mi je tražio niti mu je bilo potrebno). To je za mene stvaralo veliki stes i frustraciju, a za partnera opterećenje i obavezu. Da ne bude zabune, uraditi nešto za partnera kada vam nije eksplicitno tražio je potpuno na mestu kada je to što radiš sa NAMEROM DA MU UDOVOLjIŠ. Tj sama akcija je sebi cilj, a ne kao što sam opisala gore, sredstvo da dobiješ potvrdu svoje vrednosti.

Radi na sebi i svojoj ličnosti

Ovo je ulaganje na duge staze i u korenite promene. Pre desetak godina verovala sam da ja radim nešto pogrešno i da treba da promenim ono što radim. Međutim, otkrila sam vremenom da je tu akcenat pogrešan. Tvoje ponašanje je samo posledica onoga što ti JESI. Kada menjaš ponašanje, a ne menjaš svoju ličnost i uverenja, na silu koriguješ sebe i samo praviš još veći problem jer radiš nešto što nisi ti. Zato većina knjige/videa samopomoći ne funkcionišu – jer ti objašnjavaju kako da stvari radiš drugačije, a ne kako da se ti promeniš i da onda drugačije reaguješ na situacije. Razlika je orgomna.

U prvom slučaju, ti koriguješ i potiskuješ svoju rekaciju (koja već postoji, jer emocije su se već pokrenule i misli su se već javile), a zatim na racionalnom nivou menjaš ponašanje. Tako postoji tehnička promena u ponašanju, ali tebi ostaju tvoja osećanja i njihova zarobljena energija. OVO JE GURANjE POD TEPIH I IGNORISANjE SVOJE PRAVE PRIRODE. U drugom slučaju generisana osećanja i misli su drugačije, pa samim tim i ono što uradiš je mnogo više iskreno i u skladu sa tobom.

Kako da radiš na sebi i svojoj ličnosti?

Postoji toliko grana i tehnika psihologije, različitih radionica, onda life-coaching, spiritualne tehnologije, energetske tehnike itd. Moja preporuka je PROBAJ I NAĐI ŠTA TI ODGOVARA. U prethodnim tekstovima pisala sam o radionici Kreiranja uspeha “Kreiraj idealnu vezu” kao radionici na ovu temu. Važno je da tražiš i da radiš dok ne nađeš svoj mir i svoje zadovoljstvo. I to je tvoja odgovornost.

Uskoro PDF na ovu temu. Prijavi se na mjeling listu :)

Autorka: Milana M.

“Mi ne funkcionišemo savršeno, mi savršeno komuniciramo”

Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je komunikacija bitna za bilo koju vezu. Specijalno je važna komunikacija u ljubavnoj vezi! Šta to tačno podrazumeva, prikazaću kroz pet delova:

1. Podeli

Kažeš TAČNO ono što misliš i osećaš i to neposredno kada to misliš i osećaš. Ne prećutkuješ, ne ustežeš se i ne ulepšavaš stvari. Ovo neće biti uvek lako, naročito ono se odnosi tvoja fina osećanja i nesigurnosti. Plašićeš se da te neće razumeti i plašićeš se kako će na to reagovati. Važno je da znaš da osoba na istom nivou svesti može i hoće da razume sve to što imaš da podeliš. Kada nekoliko puta podeliš sa nekim nešto što te plaši i što bi prećutala/prećutao i kada o tome svesno razgovarate, svaki sledeći put je sve lakše. Komunikacija se otvara i na ovaj način se gradi POVERENjE i PRIJATELjSTVO.

2. Slušaj

Isto kao što ti želiš da te neko čuje i razume, tako i ti slušaj to što ti taj neko govori. Dakle bez pretpostavki “šta li je sve mislio kada je rekao ovo/ono”. Tim SF filmovima koji se odmotavaju u tvojoj glavi nema mesta u kvalitetnoj komunikaciji. Inače odosmo u nesporazume. Dakle, ono što neko kaže, to je i mislio. Isto kao što i ti treba da kažeš baš ono što misliš u tački jedan, tako smatraš da i druga strana radi. Ako osećaš da nije tako, onda podeliš i taj osećaj da ti ne deluje tako i razjasnite šta se tačno dešava. Ovo je drugi deo POVERENjA i PRIJATELjSTVA

3. Podrži

Ovo je jedan od četiri stuba veze i veliki je trik. Fazon sa podrškom je da si u stanju da podržiš nekoga u njegovim planovima i zamislima, čak i kada se ne slažeš sa tim (ovde se otvara pitanje šta je pravi cilj i želja, a šta hir, dokazivanje i iluzije, međutim to je tema za sebe i ostaviću je samo kao ovu napomenu). Ovde primeniš svakako tačku jedan i obrazložiš svoje neslaganje, a ako i nakon toga tvoj partner ostane pri svome, onda ispoštuješ da je to njegov izbor kao odrasle osobe i njegova odgovornost. Drugi deo priče je uvod u četvrti element.

4. Izaberi

Uvek imate izbor i ti i tvoj partner. Izabrali ste da budete jedno uz drugo. Isto tako birate da prihvatite ili ne prihvatite ideje i planove sa kojima se ne slažete onog drugog. Tu treba da ste načisto sa sobom šta vam je prihvatljivo, a šta vam nije prihvatljivo. Ako to ne znate, kako ćete znati šta je ok, a šta ne? Na taj način podižete svest o tome da birate. Svest o tome da smo nešto izabrali, a ne da smo na to naterani nam omogućava da izgradimo POŠTOVANjE u odnosima, jer tim izborom preuzimamo odgovornost.

5. Preuzmi odgovornost

Kada smo spremni da preuzmemo odgovornost za svoje postupke, onda obično znamo i da drugi imaju odgovornost za njihove. Odgovornost za svoje postupke i odgovornost za svoja osećanja. Tvoja osećanja su tvoja osećanja i dolaze isključivo kao tvoje tumačenje određenih situacija. Zajedno sa prethodna četiri elementa, ovo omogućava POŠTOVANjE i sebe i partnera, kao i asertivnost u razgovoru.

Fotografija: Vladimir Tomić (@vladimir.tomic.la)

Šta isključuje kvalitetna komunikacija

Nije loše da pregledamo i šta kvalitetna komunikacija isključuje:

Manipulaciju bilo koje vrste

Definišem manipulaciju kao bilo koju akciju koja se radi sa ciljem da se od nekoga nešto dobije za ostvarenje sopstvene koristi ili želje, a predstavlja se da ima za cilj nešto drugo.

Iluzije

Pod tim podrazumevam zavaravanje (najviše sebe) da nešto možda i nije baš tako kako nam intuicija govori i nadanje da će se nešto što nas uznemirava u vezi promeniti sa vremenom.

Potiskivanje i prećutkivanje

Dakle i to je manipulacija neke vrste, s tim što ovde nema akcije kako bi se sprečilo da se nešto ne poremeti ili izgubi. Ovo je kao LAŽNO PREDSTAVLjANjE i zavaravaš drugu osobu da si nešto što nisi.

Osnovni preduslov za komunikaciju je zrelost ličnosti

Sve što sam napisala su jednostavno opisani elementi ponašanja zrelih i stabilnih ličnosti. Ovde ću se pozvati na jedan od zakona univerzuma – Što zračiš to i privlačiš – pa ako se za tebe “lepe” osobe koje imaju neku infantilnost (naročito ako se to nešto ponavlja iz veze u vezu) onda se rešenje nalazi u tvojoj promeni, a ne u drugoj osobi. Na sebi uvek možeš da radiš na zilion i jedan način, a kako se ti menjaš, promeniće se i sve ostalo.

Autorka: Milana M.

Krajem marta napisala sam tekst “Kakva je tvoja idealna veza?” sa utiscima, uvidima i zaključcima koje sam ponela sa radionice Kreiranja uspeha “Kreiraj idealnu vezu”. Detalje radionice možete pogledati na linku.

Pošto sam na kraju dala finalni zaključak sa jasnim uputstvima šta treba uraditi, smatrala sam da je fer i da napišem kako sam ja to primenila u praksi i kako je to rezultiralo u moju sadašnju vezu.

TODO lista je bila:

* Raščisti sa sobom šta ti je potrebno.

* Definiši kako tvoja idealna veza izgleda, i u odnosima sa drugima zadrži fokus na tome kakav je tvoj odnos sa drugom osobom, a ne kakav je status te osobe, kako ona izgleda čime se bavi i koliko zarađuje.

* Osvesti kakve pretpostavke praviš u svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima (čitaj: potencijalnim partnerima), prestani da pretpostavljaš i jednostavno pitaj

Šta tačno svaka od ovih stavki znači možeš pročitati u tekstu “Kakva je tvoja idealna veza?”, a u nastavku pišem šta mi je svaka od stavki značila u praksi u mesecima posle radionice pa sve do danas.

Photo by Mahkeo on Unsplash.

Zadrži fokus na tome kakav je odnos sa drugom osobom, a ne kakav je status te osobe, kako ona izgleda čime se bavi i koliko zarađuje

U mom životu su se pojavljivali različiti novi ljudi. Zadržavanje fokusa na odnos sa drugom osobom mi je pomoglo da jednostavno vidim da li mi neko prija ili ne pre nego što uopšte bilo koja priča počne. To mi je pomoglo da se “ne vežem” za ljude samo zbog toga što imaju ove ili one kvalitete ako se pored njih ne osećam sigurno, opušteno, povezano (tj šta god da je definisano kao željeni odnos). Ili ako mi je u startu naporno da sa njima komuniciram to jednostavno nije to, i ne možeš na silu praviti da jeste kada nije. Tako se posle nekog vremena, potpuno iznenada pojavila jedna izuzetna osoba. O njemu u sledećem pasusu.

Raščisti sa sobom šta ti je potrebno

Imao je izuzetno visok integritet ličnosti, veoma prijatan, ozbiljan i fin i delili smo ideju partnerstva u tom trenutku. I pojavio se u momentu kada bih verovatno izgubila veru u muški rod da ga nisam upoznala. U tom trenutku je takođe promenio i posao. I sa novim poslom isto tako iznenda nestao. “Raščisti sa sobom šta ti je potrebno” je bila ključna stavka koja mi je pomogla da ovo prosto pustim iz života i ostavim situaciju na miru. Jer koliko god potencijalno da je to bila sjajna priča, ostala je na tome potencijalno. Ranije bih se obično još dobrano mučila i komplikovala sebi u mislima šta, kako i zašto. I sada mi je bilo veoma teško i veoma žao, i trebalo mi je vremena da to sebi priznam, međutim činjenica je da se u stvarnosti nije realizovalo.

Bez kompromisa za važne stvari

Sve to me je učvrstilo u odluci da ne radim ništa što bio beg od samoće, već da stvorim vezu kakva želim da bude, sa elementima koji su meni važni i da ne pravim sa sobom kompromise. Kompromisi su u svakodnevici veoma potrebni za normalno funkcionisanje sa ljudima, međutim potrebno je jako dobro upoznati sebe da znaš šta ti je važno i oko čega ne treba da praviš kompromis i da budeš sigurna u sebe da to realizuješ u praksi.

Osvesti kakve pretpostavke praviš u svakodnevnoj komunikaciji i izameni ih pitanjima.

“Pretpostavka je majka svih zajeba”

Ključna stvar koja mi je promenila kvalitet komunikacije sa ljudima. Potpuna promena paradigme od pogađanja misli i ustručavanja da pitam, do toga da potpuno prirodno postavim pitanje i saslušam odgovor takav kakav jeste i prihvatim ga takav kakav jeste. To mi je pomoglo da se više ne opterećujem time “šta je ko mislio kada je rekao” i “šta će ko da pomisli ako kažem”. Prosto da prostije ne može biti. Samim tim sam, u komunikaciji sa novim ljudima koje sam upoznavala, sebi omogućila da slobodno pitam sve što me interesuje, onako kako me interesuje i da njihove odgovore uzimam za ozbiljno i BEZ DODATNIH INTERPRETACIJA.

Svako iskustvo te vodi korak bliže onome što želiš

Sve tri stavke zajedno, kao i konstantan rad na sebi, omogućile su mi da promenim svoj način razmišljanja, reagovanja i percepciju. Rezultat toga je da sam bila u stanju da izgradim svoju sadašnju vezu sa osobom koja se pojavila u mom životu i da u njoj zaista uživam.

MOGUĆE JE. DOZVOLjENO JE. IMAŠ PRAVO. ZASLUŽUJEŠ.

Autorka: Milana M.

Mir Božji Hristos se rodi! Da li su altruizam, plemenitos i patriotizam osobine koje nestaju kod ljudi. Ili se smatraju osobinama naivnih i idealista? Smatram da su važne i da nije loše da se podsetimo njihovog pravog značenja. 

Altruizam

„Nesebična briga za dobrobit drugih. Životni stav koji uključuje nesebičnost, naklonost, ljubav prema drugome i spremnost da mu se pomogne, po cenu lične štete i žrtve, bez ikakve naknade ili spoljašnje nagrade. To je ono ponašanje koje se obično opisuje kao „nesebično“ jer su interesi drugih stavljeni iznad vlastitih interesa. Altruistični postupci su svesni i sadrže nameru da se nekome pomogne i zahtevaju određeno žrtvovanje i odricanje. Stoga bi, prema ovom određenju, altruističko ponašanje bilo jedna određena vrsta prosocijalnog (za društvo) ponašanja.“

Plemenitost

„Plemenit čovek je ličnost koja poseduje nesebičnost, samozatajnost, altruizam, sposobnost da se odrekne značajnih sopstvenih vrednosti u korist drugoga a da pritom ni ne pomišlja da će dobiti nešto zauzvrat.“

„Poreklo reči dolazi od toga da je nekada neko žrtvovao mnogo, pa i sam život, u korist plemena, grupe, skupine. Posle se plemenitim označavalo ono delo koje je učinjeno u korist bilo koje osobe, ne obavezno iz svog plemena. Plemeniti čovek ne oseća da je prineo neku žrtvu na oltar humanosti, on se oseća ispunjen samim činom da je delo učinjeno.“

Fotografija: Instagram @thebelgradist by @sergesrdjan

Patriotizam

„Patriotizam ili rodoljublje je skup snažnih i iskrenih osećanja ljubavi, poštovanja i privrženosti čiji su objekti sopstveni narod, nacionalna država (otadžbina, domovina) i celokupan etnički prostor datog naroda, jezik i pismo, nacionalna istorija, nacionalna kultura, tradicija i predanje, nacionalni simboli, te najznačajnije autentične nacionalne institucije iz sfere politike, odbrane, sporta, kulture, nauke, prosvete i religije. Patriotizam se, za razliku od nacionalizma i šovinizma, odlikuje poštovanjem drigih naroda i tuđih nacionalnih kultura, uz snažan osećaj ponošenja sopstvenom nacionalnom pripadnošću i nacionalnom kulturom.“

Autorka: Milana M.

Avgust, Cirih
“Ako znate šta je ljubav, onda je jedna osoba za to odgovorna.”

Da li smo sposobni za ljubav?

Avgust – ponovo sam bila daleko od Beograda. Radila sam manje više po ceo dan, sa pauzom za dvosatni trening napolju i večeru. Trudila sam se da se maksimalno posvetim poslu i ne razmišljam ni o čemu. Jer van posla, imala sam utisak da sam na ivici da me sve što se dešava prepravljuje – mesta, ljudi, događaji, poslovne perspektive i razmišljanje o svemu tome i mojim omiljenim filozofskim razmišljanjima. Jedno od tih bilo je na temu bezuslovne ljubavi – jedne jedine “prave” ljubavi. One koja nema dodatak ni prijateljska, ni partnerska, ni bratsko-sestrinjska. I da li sam ja sposobna za tako nešto? Ili je sve igra u kojoj svako sebi nešto dokazuje i ispunjava svoje hirove?

Fotografija: Greifensee – Milana Minja Milošević

Šta je bezuslovna ljubav?

Postavila sam sebi pitanje vezano za jednu konkretnu osobu: “Da li bi osećala isto, da o njoj znaš koliko znaš, ali da sa njom nemaš nikakav kontakt? Da ne postoji mogućnost da joj nešto pružiš, ni ona tebi, da ona u stvari uopšte ni ne zna da ti postojiš?” Odgovor je bio neverovatan osećaj topline, ushićenja, sreće i zahvalnosti zbog postojanja te osobe kao takve nezavisno od mene i bilo čega drugog. Kasnije sam to osećanje mogla da prizovem i u mnogim drugim situacijama i sa drugim ljudima. To mi je donosilo mi je olakšanje, rasterećenje i lekovitost.

Važno je ljudima biti melem, a ne so na ranu.

Par meseci kasnije, zadesila sam se sa tom osobom na ručku, u ćaskanju. Uz jelo dobili smo i po jedan kolačić sudbine. Moj je imao poruku “Ako znate šta je ljubav, onda je jedna osoba za to odgovorna.” Pomislila sam tada “baš tako i hvala ti na tome :)”

Autorka: Milana M.

#ciljevi #komunikacija #ljubav #bezuslovnaljubav #prijateljstvo #navike #srodneduse #prijatelji #putovanje #podrska