Vreme je isteklo

U prethodnom tekstu bavili smo se opštim vrednostima i ciljevima u najširem smislu. Pored ciljeva, dobro postavljanje prioriteta i njihovo poštovanje je ključno za kvalitetno iskorišćeno vreme. U većini priručnika naćićete da zadatke/obaveze treba da poređate po prioritetu i da radite od najvažnijih ka manje važnima. Lično smatram da to nije moguće u praktičnim uslovima – neke obaveze prosto zahtevaju velike blokove vremena koje ne možete da priuštite pre određenog doba dana, a za to vreme, možete obaviti gomilu sitnijih stvari u prolazu.

Dan ima 24 časa

Dakle, svako od nas ima na raspolaganju 24 časa dnevno, tj 1440 minuta, tj 86400 sekundi svakoga dana. Pitanje prioriteta je odluka kako će se provesti svaki od tih sati-minuta-sekundi. Moja trenutna odluka bila je prvo da ustanem rano ujutru umesto da ostanem u krevetu, zatim da skuvam kafu i sednem za računar i napišem ovaj tekst umesto da čitam postere na 9GAG, odgledam neke smešne klipove ili radim na izmenama programa koji moram da završim do sutradan uveče.

Dan ima samo 24 časa

Ovo je činjenica koju jako često zaboravim. I znam da nisam jedina. Napisaću još jednom: dan ima SAMO 24 časa. To znači da se za to vreme mogu uraditi sve stvari koje zahtevaju manje od tog vremena. Nemoguće je uraditi više od toga. Evo o čemu govorim: ako za ovu nedelju, dnevno imam 8 sati dnevno posla, 8 sati dnevno sna, npr 3 sata na režijske troškove (recimo putovanje, neko pospremanje, pripremu i jelo itd) ostaje svega 5 sati za ostale aktivnosti radnim danom i 13 sati vikendom. Za to vreme treba rasporediti trening, druženja, pisanje bloga, učenje, čitanje, vreme sa roditeljima/decom, nedeljnu kupovinu, čišćenje stana, ličnu negu itd. Svaka od tih aktivnosti zahteva određeno minimalno vreme da bi se kvalitetno obavila i prosto ne može joj se posvetiti manje vremena, a da kvalitet drastično ne opadne.

Fotografija: Marko Vulović

Izbor je naš

Ako saberemo sve što treba da uradimo i koliko nam vremena treba i ako to ne staje u ceo dan/celu sedmicu onda je jasno da to na dnevnom/nedeljnom nivou ne možemo da stignemo. Tu na scenu stupa izbor prioriteta – šta je u datom trenutku važnije. Ipak, kada je spisak obaveza sveden na ono nama najvažnije, a i dalje ne uspeva da stane u tih 24 časa primorani smo da se nečega važnog ipak odreknemo. Tako ćemo za vreme studija često žrtvovati trening i fizički izgled zarad učenja i druženja, onda i druženje zarad učenja kada je neophodno itd. Kada je ovo konstantna situacija da moramo da se odreknemo nečega važnog, dolazi do frustracija jer ono što smo morali da sklonimo na stranu zaista jeste nama važno. Izlaz iz ove situacije je pravljenje svesnog izbora.

Kako postaviti prioritete?

Pogledajte listu svih vaših ciljeva. Prioriteti im se dodeljuju po tri osnova:
1. Na osnovu onoga što želite da postignete (npr da završite srednju školu sa određenim uspehom, upišete fakultet koji želite, završite fakultet, zaposlite se tamo gde želite, zaradite toliko i toliko, itd)
2. Na osnovu onoga u čemu uživate (npr vaš hobi, bavljenje sportom, plesom, druženje, šetnja, putovanja, čitanje, igranje igrica, dobrotvorni rad, društveno koristan rad)
3. Ono što morate da uradite (obezbedite sebi hranu, pospremite za sobom, kupite ono što vam je svaki dan neophodno, namirite potrebe onih koji od vas zavise, završite neku administraciju itd)

Da li sada kada pogledate na šta trošite vreme imate jasniju sliku zašto nemate vremena? Da li najviše vremena zaista posvećujete onome što je najvažnije? Dodelite prioritete ciljevima koje ste prethodno postavili, a u sledećem tekstu napravićemo konkretne vremenske rasporede i tehnike planiranja.

Autor: Milana M.