Članci

Pre godinu dana pisala sam tekst o definisanju idealne veze – na koji način treba da se postavimo kada su u pitanju emotivni i partnerski odnosi. Sve što sam tada pisala i dalje podjednako stoji. To je bio dobar okvir za moj um da drastično smanji „šlajfovanje“ kada je u pitanju preispitivanje i analiziranje „zašto nešto nije uspelo,“  međutim, tek tada je došlo na red drastično pretresanje koncepata koji leže ispod – kroz iskustvo. U kontekstu mojih intenzivnih promena celokunpnog sistema verovanja, malo toga je suštinski samo za emotivne veze. Da počnemo.

Nekorisna uverenja

Pisala sam bezbroj puta o tome koliko su značajna podsvesna uverenja za percpeciju stvarnosti. Ovde ću izlistati ona koja sam osvestila, a direktno se reflektuju na partnerske odnose:
Doživljaj sopstvene (bez)vrednosti – o tome posebno
Uverenje: Moram da se dokažem da bih imala vrednost
Uverenje: Moram da budem najbolja da bih bila vredna
Uverenje: Moram da budem savršena da bih bila vredna
Uverenje: Moram da uradim/postignem sve da bih bila vredna
Uverenje: Nemam prava na grešku/izbor
Uverenje: Ja sam pogrešna
Obaveza: Moram sve suštinski da razumem
Uverenje: Moram da razumem druge
Uverenje: Nemoguće je da ja nekome budem prioritet i na prvom mestu
Uverenje: Ne mogu da budem/imam ono što želim
Uverenje: Biću ismejana ako izrazim svoje želje/potrebe
Zabrana: da vidim ono što stvarno želim
Zabrana: da imam potrebe
Obaveza: Da uzvratim onima koji biraju mene u bilo kom smislu
Samokritiku u smislu „kako je moguće da nisi to znala/predvidela“
Strah: od samoće – suštinski uverenje o nedovoljnosti
Uverenje: Mene niko neće voleti ako se autentično ponašam/izražavam (prema prijateljima ovo uverenje nije postojalo)
Uverenje: Nemoguće je biti sa partnerom sa kojim se možeš povezati intelektualno/emotivno/duhovno
Osećaj odbačenosti, slomljenosti, tuge, bola, patnje, razočaranosti

Suštinski ako pogledate gotovo sve stvari su generalne, u odnosu sa celim svetom, a ne samo u partnerskim odnosima. Tamo se samo najbrže vide, kroz zilion i jednu malu i veliku situaciju.

Uverenje o sopstvenoj (bez)vrednosti

Suštinski sva ostala uverenja su izvedena iz ovog. Za mene je to nemogućnost da sagledam sebe realno. U praksi mi je to donelo mnogo problematičnih odluka i izbora.

Vidiš samo ono što ti nedostaje

Pravim presek situacije, sagledavam ko sam i šta sam. Moj doživljaj je loš jer vidim samo ono što mi nedostaje, ono što NISAM uradila. Sve ono drugo, što jesam uradila – osećaj je „pa šta“ i svojevrsno množenje sa nulom. Jer „sramota je hvaliti se.“ Evo kako je to izgledalo u praksi:
„Bila sam vukovac i đak generacije u osnovnoj školi“ – „Naravno kada si po ceo dan sedela i učila“
„Osvajala sam nagrade na takmičenjima iz matematike, fizike i geografije“ – „Nikada nisi bila najbolja“
„Završila sam Matematičku gimnaziju kao vukovac“ – „Naravno kada si po ceo dan i noć sedela i učila“
„Predstavljala sam Srbiju na Olimpijadi iz Fizike“ – „To je bio srećan splet okolnosti da prođeš“
„Diplomirala sam u roku, na Elektrotehničkom fakultetu, sa prosekom 9.9“ – „Ne vrede ti ocene ništa,  vredi samo ono koliko znaš da uradiš u praksi“
„Govorim engleski, španski i nemački“ – „Ma hajde, engleski nikada nisi naučila da ispeglaš u potpunosti, koliko puta su ti ispravljali članove, samo se rasplinjavaš“
„Istrčala sam tri maratona i tri polumaratona“ – „I šta si time postigla? Nećeš ići na Olimpijadu. Polumaraton može svako da istrči“
Jel ti zvuči poznato? A ono što vidim da nisam uradila? E za to sam sebe „nagrađivala“ napadom panike
„Nemaš posao, sama si! Kada ćeš već jednom da završiš doktorat, vidi koliko se to rasteže! Već je odavno trebalo da bude gotovo! Mogla bi ponovo da se vratiš na posao, to što si prsla pre tri godine radeći osam sati radno vreme i doktorat ne mora da znači da je sada ista situacija. Pogledaj kako izgledaš! Od tebe dama nikad biti neće!… “ I tako samo potvrđujući osećaj bezvrednosti zbog svega toga što nisam, što nije i što ne znam. Pošto ono što jesam, znam i mogu „nije toliko bitno.“

Čuješ samo ono što nisi

Sa takvom pozicijom, svaki feedback, svaka situacija za tebe bude novi dokaz „onoga što nije“ praćeno tim lošim osećajem nedostatka, čak u nekim situacijama i povređenosti. Da li se nekome sviđa da se tako oseća? Naravno da ne! Šta onda radiš – kloniš se ljudi koji ti mogu dati takav feedback i ne želiš da vidiš – jer te to boli i povređuje. Jer ne vidiš svoju vrednost! Posledica je da si uvek nekako okrenut ljudima kojima ti pomažeš, od kojih ti možeš i znaš više i od kojih na taj način dobijaš potvrdu svoje vrednosti. Da li je ovo manipulacija? JESTE. Onda naravno da dođeš u situaciju da se osećaš usamljeno, napušteno, prepušteno i da nema ko da ti pomogne, jer godinama praviš takve izbore da su uvek preči neki drugi za koje je potrebno nešto uraditi. Onda ni ne ostane vremena da se baviš time da tražiš znanje, savete i pomoć. I tako u krug dok se ne destabilizuješ potpuno da nema drugog izbora nego da se baviš time što nije ok kod sebe.

Nadomešćuješ nedostatak dokazivanjem

Kao hrčak koji trči na traci. Samo jedno, drugo, treće, peto, nikada nije dosta, ništa nije dosta, uvek ima još nešto što treba dokazati, uraditi, što je više od onoga što je do sada urađeno. I ti vidiš da je mnogo toga što je urađeno u prošlosti rezultat potrebe da se dokažeš, osećaja obaveze, straha, a ne realne stvaralačke želje i inspiracije. I sa tim je još teže suočiti se jer tek onda, iz osećaja bezvrednosti doživljavaš negaciju sebe na jednom višem niovu. Za jedan analitički um ovo je najgora noćna mora. I ključni deo:

Kakve sve ovo ima veze sa ljubavi?

Jer sam do doživljaja sopstvene vrednosti došla u momentu raskida prethodne veze. U trenucima intenzivnog tugovanja par dana nakon raskida došla mi je sledeća misao:

„Znaš da ljudi dolaze u tvoj život na osnovu toga kako ti dožviljavaš sebe. Kada ćeš već jednom da počneš da sagledavaš realno i vrednuješ ono što JESI, ZNAŠ i MOŽEŠ, umesto da tuguješ za onim što nije, što nisi, što nemaš?“

U tom trenutku, kao da se nešto polomilo u mojoj svesti. Tada sam sa strane bezvrednosti prešla na stranu vrednosti i počela da sagledavam stvari iz tog ugla. Tada sam mogla da pustim i tu i sve prethodne veze i da se okrenem svojoj realnosti i šta je to što želim – bez potrebe da se dokazujem, bez straha da neću dobiti ono što želim i tražim, bez straha od samoće, bez osećaja nedovoljnosti, bez očajničke potrebe da pobegnem iz trenutne situacije. Tada po prvi put u životu nisam krivila ni sebe ni njega, niti sam pomislila da je nešto moglo/trebalo drugačije. Jednostavno, ta ljubav je imala svoje mesto, svoje vreme i svoju važnost za oboje.

Fotografija: Milana Minja Milošević

Tek kada prođeš kroz strah, on može da nestane

Kroz tu vezu prošla sam kroz strah o autentičnom izražavanju – da je moguće i dozvoljeno da izrazim ono što zaista mislim i osećam, a da zbog toga ne budem odbačena ili ismejana. Isto tako i intelektualno i emotivno povezivanje, velika nežnost omogućili su mi da poverujem da je moguće, da je dozvoljeno, da imam pravo, da zaslužujem ljubav. Sve to je na jedan lep način promenilo moju percepciju veze i doživljaja mogućeg.

Naravno, kada se izgradi bliskost, uđe u dubinu, svako otvori svoju Pandorinu kutiju. Tako sam i ja naletela na novi set svojih uverenja – da biram ljude koji će podrazumevano imati nekog/nešto preče od mene, obavezu da razumem stvari, zabranu i nemogućnost da vidim i izrazim ono što stvarno želim, nemogućnost da vidim sebe. I to je i u sadašnjem trenutku, posle raskida, aktuelno za rešavanje.

Kako biraš ljude u svom životu?

Postojanje uverenja omogućava da određeni ljudi koji ti „ponude“ nadomešćenje za to što veruješ da nemaš/nisi/ne možeš dođu i ostanu u tvojoj stvarnosti. Bez da si u mogućnosti da ih sagledaš kao celinu ko su, šta su i ko si ti i šta si ti. Npr uverenje da moram da razumem sve u kombinaciji sa uverenjem o nemanju izbora, ostavljalo me je podložnom da tolerišem razne komplikovane i teške priče. Još gore, da budem deo takvih priča. Ono što je realnost je da ne da ne moram sve da razumem, nego da je svako odgovoran za svoj život, svoje izbore i svoje ponašanje. A ja preuzimam odgovornost zašto sam izabrala da to bude deo mog života.

Uverenja vezana za to da sam pogrešna i da nemam prava na grešku dovodila su me u situacije da stalno preispitujem isključivo svoje postupke i svoja tumačenja, a druge da ostavljam kao da su apsolutno ispravni i u redu. Veliko no-no! Ponovo lična odgovornost i lični integritet igra ovde ključnu ulogu.

I tako tek kada sam došla do ove tačke da mi je dosta svega, da pustim i uverenja i strahove i fiks ideje i gomilu misli kojima analiziram šta-gde-kako, koliko imam godina i šta je trebalo da uradim, došla sam do osećaja da samo ličnim izborima nastalim iz osećaj lične vrednosti, poptpunosti, integrisanosti, dovoljnosti, celovitosti mogu da rezultuju u kvalitetnu ljubavnu vezu, posao, ispunjen život.

Kad ti brat kaže

Ceo ovaj tekst je nastao pod utiskom mog razgovora sa bratom od pre neki dan. Uzeo je da me lepo izriba za moje izbore u prethodnom periodu, gotovo besan na mene da traćim svoje vreme, energiju, život. To je jedno od onih kvalitetnih ribanja, u pravu je, slažem se sa njim, i sama sam došla do sličnog. Međutim u celom razgovoru mi je bila jasna kao dan jedna jedina stvar: da on uopšte ne vidi koliko je taj osećaj bezvrednosti dominirao mojim životom i svime što sam radila i birala. I tu je glavna kvaka cele priče – ljudi koji imaju osećaj svoje vrednosti, ne mogu da razumeju šta sa tobom nije u redu. Zašto se tako ponašaš? Za njih je vrednost normalna kao vazduh koji dišu – ne primećuju da vrednuju sebe, jer su to oduvek i radili!

Svest o promeni je most

Zato oni i ne pišu ovakve tekstove! Zato ja pišem tekstove o promeni, a ne o tome kako se uči matematika! Ja ne mogu da objasnim kako se uči matematika jer nemam svest o tome kako sam naučila da učim matematiku – za mene je znati i učiti matematiku podrazumevana stvar! A ljudi koji su interisani, ispunjeni i u balansu i takvi su vaspitanjem – ne pišu tekstove o tome jer se za njih to PODRAZUMEVA, ne mogu da ti objasne kako se takav postaje. Ja kroz svoja iskustva imam i prenosim svest o promeni jer imam iskustvo kako je biti na obe strane. I to vidim kao izuzetnu vrednost svog pisanja i celog bloga, naročito kada je iskreno i autentično.

Zaključak

Šta god da sebi zapišeš na papir kao cilj ili želju idealne veze biće vođeno onime što ti suštinski jesi u tom trenutku zajedno sa svim tvojim uverenjima i onime što je tvoj doživljaj stvarnosti. Takvi ljudi će ti dolaziti u život, tako će se nameštati situacije i tako će se odvijati stvari. Jedino što možeš da uradiš je da napraviš svesne izbore – prođeš kroz strahove, pogledaš u ogledalo, okreneš se tome kakav život ZAISTA želiš da kreiraš za sebe i posvetiš se tome. I da ti izbori budu vođeni osećajem vrednosti svega što jeste postignuto, urađeno, stvoreno, naučeno, ostvareno u tvom životu. To iskustvo je za mene osećaj predivne kreativne i stvaralačke moći.

Autorka: Milana M.

 

Početkom prošle godine, inspirisana nekim poznanstvima napisala sam tekst Kakav je to jak muškarac? međutim i pored aktivnog razmišljanja nije mi se dalo da napišem i drugi tekst – kakva je to jaka žena. Sve do sada. Smatram da je izuzetno važno imati primer za ugled i da je to naročito važno kada je u pitanju uspešna žena. Tekst je inspirisan mnogobrojnim ženama koje smatram jakim, a koje su bile u mom bliskom okruženju protekle godine. One sa kojima se razumem u malo reči. One čiju podršku osećam i koje podržavam čak i kada se to rečima ne kaže. Drage dame, ovo je posvećeno vama, u nekim stavkama pronaćićete se sve, u nekima samo neke od vas, to ne menja značaj lekcija koje nosite sa sobom. Neka vam u Novoj Godini sve ide od ruke – po vašoj meri.

Jaka žena je sebe izgradila

Ona se promenila, ona je plakala, ona se bojala, ona je grešila, ona se svađala, raskidala, suočavala, borila i sve to prevazišla. Ona je pustila da iz njenog života ode ono što nije za nju, čak i kada je to bilo veoma bolno. Tragaće i radiće na sebi dok ne dođe do svog mira, balansa i ispunjenosti.

Jaka žena preuzima odgovornost

Ona drži do sebe. Ona nije žrtva. Ona ne veruje u dodeljenu sudbinu i karmu, ali pomno osluškuje poruke univerzuma. I menja. Kada joj neko ili nešto remeti mir, neće ćutati i trpeti nego će preduzeti korake da to reši. Bilo da su u pitanju drugi ljudi, posao, porodični odnosi, prijateljstva, veze ili lični obrasci. Sve što joj remeti balans – ona se sa tim suočava onog trenutka kada to osvesti. Ona se ne žali i ne kuka, nego se suočava i rešava. Čak i kada to uzburka sredinu oko nje i čak i kada je košta trenutnog emotivnog mira. Ona zna da to vredi.

Jaka žena veruje u sebe

Svoje vrednosti i svoje kvalitete. Ona se ne dokazuje NIKOME, čak više ni sebi. Zna svoju vrednost, zna svoje sposobnosti, ne preuveličava i ne umanjuje. Njena sigurnost ne dolazi iz savršenog reda u njenom životu već naprotiv iz njene promene, iz haosa. Zna da može da se promeni i zna da se neće zadovoljiti ničim manjim od ispunjenog života. Daleko od toga da se ona ne boji ničega, već baš uprkos svojim strahovima ide napred. Ona zna da život nije skrivanje i bežanje. I to je taj isit osmeh koji sam videla kod svih onih koje su odlučile da ne rade ono što se od njih očekuje.

Jaka žena ima integritet

Ona staje iza svojih reči i svojih vrednosti, čak i kada to znači da se suprotstavlja i izlazi na “klizav teren”. Čak i kada je za nju lično korisnije da prećuti i pusti da stvari prođu na poslu linijom manjeg otpora. Možda će joj drugi zameriti to što kaže, ali mnogo više će sama sebi zameriti ako ne kaže to što misli i oseća da je ispravno. Njoj je to ipak najvažnije.

Jaka žena ne manipuliše

Neće se praviti nevešta da bi se neko drugi osećao bolje. Neće deliti komplimente ako zaista i ne misli ono što govori. Isto tako jaka žena je svesna sebe, i ne možete je podkupiti laskanjem. 

Ona neće dramiti i neće histerisati. Izraziće svoja osećanja takva kakva jesu, kada smatra da je neko vredan truda. Za sve ostale – neće ni imati osećanja. Sa njom niste u dilemi šta želi i ne drži nikoga na tankom ledu. Isto tako ne dozvoljava da bilo ko njoj to radi. Jednostavno ne igra igre – jer zna da je taj nivo prevazišla.

Jaka žena poštuje sebe i druge

Ona se ophodi sa poštovanjem, ljubaznošću, blagošću i isto tako traži i za sebe. Ako to ne zaslužujete, jednostavno nema igrica, drame i haosa – za nju kao i da ne postojite.

Ako pročitate oba teksta, zaključićete isto – sve što sam napisala nema mnogo veze sa time da li je neko muškarac ili žena već samo sa tim da li  je jaka, zrela i stabilna ličnost. Živeli dragi moji! 

Autorka teksta i fotografija: Minja

Krajem marta napisala sam tekst “Kakva je tvoja idealna veza?” sa utiscima, uvidima i zaključcima koje sam ponela sa radionice Kreiranja uspeha “Kreiraj idealnu vezu”. Detalje radionice možete pogledati na linku.

Pošto sam na kraju dala finalni zaključak sa jasnim uputstvima šta treba uraditi, smatrala sam da je fer i da napišem kako sam ja to primenila u praksi i kako je to rezultiralo u moju sadašnju vezu.

TODO lista je bila:

* Raščisti sa sobom šta ti je potrebno.

* Definiši kako tvoja idealna veza izgleda, i u odnosima sa drugima zadrži fokus na tome kakav je tvoj odnos sa drugom osobom, a ne kakav je status te osobe, kako ona izgleda čime se bavi i koliko zarađuje.

* Osvesti kakve pretpostavke praviš u svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima (čitaj: potencijalnim partnerima), prestani da pretpostavljaš i jednostavno pitaj

Šta tačno svaka od ovih stavki znači možeš pročitati u tekstu “Kakva je tvoja idealna veza?”, a u nastavku pišem šta mi je svaka od stavki značila u praksi u mesecima posle radionice pa sve do danas.

Photo by Mahkeo on Unsplash.

Zadrži fokus na tome kakav je odnos sa drugom osobom, a ne kakav je status te osobe, kako ona izgleda čime se bavi i koliko zarađuje

U mom životu su se pojavljivali različiti novi ljudi. Zadržavanje fokusa na odnos sa drugom osobom mi je pomoglo da jednostavno vidim da li mi neko prija ili ne pre nego što uopšte bilo koja priča počne. To mi je pomoglo da se “ne vežem” za ljude samo zbog toga što imaju ove ili one kvalitete ako se pored njih ne osećam sigurno, opušteno, povezano (tj šta god da je definisano kao željeni odnos). Ili ako mi je u startu naporno da sa njima komuniciram to jednostavno nije to, i ne možeš na silu praviti da jeste kada nije. Tako se posle nekog vremena, potpuno iznenada pojavila jedna izuzetna osoba. O njemu u sledećem pasusu.

Raščisti sa sobom šta ti je potrebno

Imao je izuzetno visok integritet ličnosti, veoma prijatan, ozbiljan i fin i delili smo ideju partnerstva u tom trenutku. I pojavio se u momentu kada bih verovatno izgubila veru u muški rod da ga nisam upoznala. U tom trenutku je takođe promenio i posao. I sa novim poslom isto tako iznenda nestao. “Raščisti sa sobom šta ti je potrebno” je bila ključna stavka koja mi je pomogla da ovo prosto pustim iz života i ostavim situaciju na miru. Jer koliko god potencijalno da je to bila sjajna priča, ostala je na tome potencijalno. Ranije bih se obično još dobrano mučila i komplikovala sebi u mislima šta, kako i zašto. I sada mi je bilo veoma teško i veoma žao, i trebalo mi je vremena da to sebi priznam, međutim činjenica je da se u stvarnosti nije realizovalo.

Bez kompromisa za važne stvari

Sve to me je učvrstilo u odluci da ne radim ništa što bio beg od samoće, već da stvorim vezu kakva želim da bude, sa elementima koji su meni važni i da ne pravim sa sobom kompromise. Kompromisi su u svakodnevici veoma potrebni za normalno funkcionisanje sa ljudima, međutim potrebno je jako dobro upoznati sebe da znaš šta ti je važno i oko čega ne treba da praviš kompromis i da budeš sigurna u sebe da to realizuješ u praksi.

Osvesti kakve pretpostavke praviš u svakodnevnoj komunikaciji i izameni ih pitanjima.

“Pretpostavka je majka svih zajeba”

Ključna stvar koja mi je promenila kvalitet komunikacije sa ljudima. Potpuna promena paradigme od pogađanja misli i ustručavanja da pitam, do toga da potpuno prirodno postavim pitanje i saslušam odgovor takav kakav jeste i prihvatim ga takav kakav jeste. To mi je pomoglo da se više ne opterećujem time “šta je ko mislio kada je rekao” i “šta će ko da pomisli ako kažem”. Prosto da prostije ne može biti. Samim tim sam, u komunikaciji sa novim ljudima koje sam upoznavala, sebi omogućila da slobodno pitam sve što me interesuje, onako kako me interesuje i da njihove odgovore uzimam za ozbiljno i BEZ DODATNIH INTERPRETACIJA.

Svako iskustvo te vodi korak bliže onome što želiš

Sve tri stavke zajedno, kao i konstantan rad na sebi, omogućile su mi da promenim svoj način razmišljanja, reagovanja i percepciju. Rezultat toga je da sam bila u stanju da izgradim svoju sadašnju vezu sa osobom koja se pojavila u mom životu i da u njoj zaista uživam.

MOGUĆE JE. DOZVOLjENO JE. IMAŠ PRAVO. ZASLUŽUJEŠ.

Autorka: Milana M.

Bićeš moj.

Posle toliko vremena, danas je postalo jasno. Danas je slomljena brava na ključaonici budućnosti, i njeni još nejasni obirsi počinju da se ukazuju. Istina koja je začeta ko zna kada, koje sam se bojala i odbijala da je vidim.

Ta klica koju nisam razmela, ali ipak nisam mogla da je napustim, ostavim u hladnoći zaborava. Nosila sam je uvek sa sobom. Vreme je prolazilo, a ona je rasla.

Grejala sam to jaje i šaputala mu da će sve biti dobro. Ja sam se njega plašila, a šaputala njemu da se ne plaši. Ja ću ga čuvati. Ono je ipak moje.

Hoće li kad probije ljusku bljunuti vatru i spržiti nas? Hoće li plačljivo puzati? Ili će razmahnuti raskošna krila ne bismo li ga uzjahali i odleteli u nove daljine zajedno?

Još ne znamo kakvo je to stvorenje. Čekamo da nam se ukaže. Još ne znamo kako će se tačno sve odvijati. Ali danas se pojavila prva pukotina na ljusci. Danas sam u tebi videla muškarca koga volim, koji to zna i ume da nosi.

Biću tvoja.

Autor: Senka

Fotografija: Jelena Malešević

Pročitajte i:

 

Kakva je tvoja idealna veza?

Svašta nas uče u školi i po fakultetima. Gotovo ništa o stvaranju i održavanju zdravih međuljudskih odnosa, o radu sa drugima, emotivnom razvoju, izboru partnera, o vaspitanju dece, o važnosti razvoja sopstvene ličnosti… Ovo su teme o kojima sam dosta razmišljala s vremena na vreme prethodnih godina i kako bi to moglo da se reši na neki način. Važno je jer je kvalitet naših odnosa sa drugima i sa samima sobom kvalitet našeg života. O međuljudskim odnosima i o tomr kako da budu što kvalitetniji učila sam čitajući i sa seminara poslovnih veština koji su mi bili bliski i dostupni.

Škola za partnerske odnose

Kada me je drugarica pozvala da odemo na radionicu “Idealna veza zašto je nemaš i kako do nje?” pomislila sam:“Šta je sad pa to?”. Umesto očekivanih “ad-hoc” saveta iz kategorije “kako upecati muža” radionica se sastojala iz sledećeg:
promene fokusa sa traženja partnera sa određenim karakteristikama na definisanje onoga šta je nama u vezi potrebno
otkrivanju sopstvenih toksičnih uverenja o tome kakvi su muškarci, kakve su žene, šta ko “mora” i “treba” da radi i ostalih predrasuda i stereotipa
da je osnov svakog odnosa dobra komunikacija
Detaljan sadržaj radionice je na ovom linku, a u nastavku pišem ono za mene najznačajnije što sam naučila na njoj i što sam povezala sa nekim ranijim zaključcima i razmišljanjima.

Veza je odnos sa nekim

Emotivna veza je pre svega odnos sa drugom osobom. Partner ili partnerka su samo jedna od osoba sa kojima smo u odnosu. Tu su još prijateljstva, srodstva, poslovni odnosi itd. Ono što mi se jako dopalo sa radionice je definicija šta je to što je osnova svakog odnosa. To su 4 P:
Poštovanje
Poverenje
Podrška
Prijateljstvo

Zašto mi je ovo bilo važno? Prosto, u nekom trenutku sam pogledala svoje odnose sa bliskim, dugogodišnjim prijateljima i prijateljicama i shvatila sam da je definicija tog prijateljskog odnosa upravo to da mogu da im kažem o sebi bilo šta, bez straha da će me osuditi i bez potrebe da to nešto ulepšavam. Jednostavno, ja sam takva kakva sam, ne trudim se da “igram neku ulogu”. Moji bliski ljudi me prihvataju baš takvu kakva sam sa svim mojim fiks idejama i ja njih isto tako. I jedni drugima smo interesantni upravo takvi, podržavamo se i smejemo istim glupostima i tešimo zbog istih briga. Zato i jesmo prijatelji.

Sličan princip treba da važi i za partnera – ne treba njemu da se femkamo i da mu se dopadnemo zato što mislimo da je idealan za nas (jer ima hemije, jer izgleda tako i tako, jer radi to i to i zarađuje toliko i toliko), nego prosto da kliknemo i da možemo da budemo to što smo i da to ide. A ti? Kakvi su tvoji odnosi sa prijateljima, porodicom, partnerom? Da li ova 4 elementa postoje u svim tvojim odnosima? Ako da – sjajno! Ako ne – zašto si u takvom odnosu? Da li u njemu možeš da budeš to što jesi?

Važno je da se dopadneš drugima

Da se razumemo: Većinu odnosa započinjemo ovom filozofijom. Svako ima potrebu da bude voljen i prihvaćen i to je normalno i prirodno. Međutim, u slučaju emotivnih veza, često preterujemo. Šta se dešava? Prvo se šepuriš i montiraš da se dopadneš onoj drugoj strani, smeješ se forama za koje misliš da su glupe, jer eto, sviđa ti se. Pa onda odbijaš da prihvatiš da ti je zasmetalo ovo i ono. Nema veze, nije to tebi bitno, dobra je osoba. Nije važno što se hvata za reč, uspete da se objasnite na kraju. Na kraju.

Posle, kad se glava ohladi, sve više te nervira to hvatanje za reč. Na kraju se brecaš i pitaš se kako to nisi video/videla na početku. Pa jesi, samo je tvoja odluka bila da to ignorišeš. A i u početku ti je fokus bio na tome da se ti njemu/njoj dopadneš, a ne na tome da li je tebi nešto ok ili nije ok. U stvari, sada da te pitam: Šta ti smeta, a šta jako voliš u vezi? Da li bi znao/znala da nabrojiš?

A šta je tebi potrebno u vezi?

Ovo je pravo i najvažnije pitanje koje treba sebi da postavimo. A pogotovu kada upadnemo u bilo kakvu vrstu nezadovoljstva. Vaspitani smo kako mi treba da se ponašamo prema drugima, na koji način da se njima dopadnemo, ali ne i da prepoznamo šta je to što nama treba. A nikako da to što nam treba tražimo!
Na primer, meni u vezi nije neophodno da neko vozi kola kod majstora, menja sijalice i popravlja bravu na ulaznim vratima, jer to je nešto što i sama mogu da uradim (iako je mnoogo lakše da to neko drugi uradi, priznajem!). Zato mi je neprocenjivo kada je pored mene neko ko sa obe noge stoji na zemlji, pa kada odlutam stazama svog perfekcionizma i počnem da se nerviram “zašto nešto nije” i “zašto ja to nisam bolje uradila”, samo me preseče jednom suštinskom rečenicom i skalira moj doživljaj problema sa: “totalna katastrofa” na “pa to uopšte i nije problem”.

Fotografija: Stefan Barna

Kakav je tvoj osećaj veze?

Promena nastaje kada prestaneš da gledaš kako da se dopadneš nekome i fokusiraš se na to da definišeš kako želiš da tvoja veza izgleda, kada je sve prirodno, sa lakoćom i bez napora u svakodnevnom životu. Ono što nam je u glavi su ideje veze iz knjiga i filmova, razna uverenja i klišei. U realnom životu, to ne funkcioniše. Kako tebi izgleda idealno vreme koje provodite zajedno? Šta radite? Kako se zabavljate? Da li putujete? Da li trenirate zajedno? Ili jedete kolače i kuvate zajedno? Kako se osećaš u tim situacijama?

Za primer klišea uzeću zajedničko trčanje. Za mene je trčanje neka vrsta sita za misli i samo ponekad mi prija društvo, a navikla sam da trčim sama. Zajedničko trčanje bi mi odgovaralo jedino u varijanti gde je svako fokusiran na sebe, sluša svoju muziku i ne govori ništa. To sam probala i to mi prija, a razgovor za vreme trčanja nešto je što izbegavam.

Fotografija: Milana Minja Milošević

Drugi primer: zajedničko gledanje serija. Poslednju seriju sam odgledala pre par godina i to jer me je zanimala sa naučne tačke gledišta. Ovo svakako ne bi bilo nešto što bih ja želela u svojoj idealnoj vezi (što ne znači da nekad neću ovo promeniti).

Zato je jako bitno da znaš kakav je to osećaj biti u jednoj kvalitetnoj vezi. Nažalost, većina nas ne zna kakav je to osećaj jer nije doživela i nije imala prilike da vidi primer. Ali sve se da naučiti.

Učenje spoznajom

Ne možeš da zamisliš kakav je osećaj kada ti se prsti smrznu na hladnoći ako ti nikada nije bilo hladno. Ili kakva je tekstura snega ako nikada nisi video, a kamoli dodirnuo sneg. Isto tako i za osećanja, osećaje, emocije – to mora da se doživi, da se spozna.

Ja sam tek nedavno, zahvaljujući jednom posebnom muškarcu, spoznala kako izgleda kada ti neko uliva potpuno poverenje i sigurnost. Taj osećaj bih opisala sa “kao malo vode na dlanu”. To nije da ti neko titra i ispunjava svaku tvoju želju. To je osećaj potpunog prihvatanja, sigurnosti i zaštićenosti. To ranije nikada nisam imala priliku da proživim i ne bih ni znala kako izgleda da nisam upoznala njega. Sada kada znam kakav je taj osećaj, sasvim sam sigurna da to želim da imam u odnosu sa svojim partnerom.

Dakle, da bi što bolje znali šta nam odgovara, treba da prođemo kroz različite osećaje. A to je jednostavno upoznavanjem i interakcijom sa različitim ljudima koji nisu “isti kao ti”. Ovo je važno za svaku vrstu interakcije i razvoj ličnosti uopšte, ne samo za emotivne odnose. Eksperimentišeš, probaš da gledaš sebe sa strane, da reaguješ drugačije nego što bi inače, da pričaš sa onima sa kojima inače ne bi pričao/pričala. Ne možeš da čuješ i naučiš ništa novo ako si stalno sa istom grupom ljudi koji misle isto kao ti.

Učenje primerom

Druga vrsta učenje je učenje primerom. Ko nam je model za emotivne veze? Roditelji, naravno. Hteli ili ne hteli ovo je duboko usađeno u nama, ali ne samo od roditelja nego i od generacija pre. A roditelji, ovde na Balkanu – to su skoro uvek uloge mame i tate i skoro nikad uloge partnera i supružnika. Da li ti kažu da si “ista majka/isti otac”? I onda naravno da nam je lakše da igramo te igre, jer “znamo kako se to radi”, nego da se zapitamo šta je nama potrbeno i šta nama odgovara. Ponovo, pogledaj oko sebe, nije ono što je tebi normalno i jedino što postoji.

Čitanje misli

Za kraj, kvalitet veze dominantno je određen kvalitetom komunikacije. A najjača smetnja u komunikaciji su pretpostavke. To što ti pretpostavljaš da neko misli ili ne misli, ili oseća, ili će ti izaći u susret bez da ti to tražiš. To što ti vidiš i ono o čemu ti misliš je tvoja logika i tvoj fokus. Sasvim je sigurno da neko drugi ima i drugačiju logiku i drugačiji fokus. I tako pretpostavljajući nešto što često i nema neki realan osnov dolazimo do nesporazuma, u odnos donosimo negativan emotivni naboj koji se onda širi u vezi kao zaraza. Dok se ne iskoreni ili dok vezu potpuno ne uništi. Zato je izuzetno važno uočiti sve pretpostavke koje pravimo i zameniti ih pitanjima. Jer odgovori na pitanja daju realnu sliku stvari i razbijaju iluzije.

Uputstvo

Mnogo je informacija, pa bih sve to da složim u par rečenica
Raščisti sa sobom šta ti je potrebno
Definiši kako tvoja idealna veza izgleda i u odnosima sa drugima zadrži fokus na tome kakav je odnos sa drugom osobom, a ne kakav je status te osobe, kako ona izgleda čime se bavi i koliko zarađuje
Osvesti kakve pretpostavke praviš u svakodnevnoj komunikaciji i izameni ih pitanjima.

Na kraju – srećno :)

Autorka: Milana M.

„On je jak.“ Šta to znači? Zašto tako doživite nekoga? Razmislila sam i opisala kakav osećaj i utisak ostavlja neko ko je jak muškarac.

Jak muškarac je siguran u sebe

To ne znači da svakog momenta mora da zna tačno šta hoće, šta treba da uradi, kako da reši svaki problem. Ne! Ali zna da je to što nešto ne zna u redu. Zna da niko ne zna sve (pa čak ni on, jak muškarac) – ne oseća se zbog toga ugroženo, manje vredno, nesigurno, besno ili agresivno. Umesto toga postavlja se iznad situacije, daje sebi vremena da odluči, prikuplja informacije, pušta stvari da se slegnu.

Jak muškarac preuzima odgovornost

Odgovornost za svoje postupke, akcije, odluke i njihove posledice. Ovo direktno dolazi iz sigurnosti. On sve što radi, radi sledeći svoje unutrašnje kriterijume za to šta je dovoljno dobro – to je na kraju krajeva optimum. Tako je svaki rezultat odraz njegovog ličnog kvaliteta – ako je pozitivan onda je to njegov uspeh i zasluga u potpunosti, a ako je negatiivan – on zna da nije mogao bolje (da je mogao zna da bi uradio).

Jak muškarac poznaje sebe

I zna da nije savršen, kao ni bilo ko drugi i u redu je sa tim. Zato ne upada u problem “nemoguće da se ovo meni dešava”, “zar je moguće da sam ja u ovoj situaciji”, i sličnih nervoza vezanih za sopstvena osećanja ili rekacije na događaje. Ako poznaje sebe i prihvata sebe – onda može da odluči šta će sa tim osećanjima i mislima da radi. Više nije njihova žrtva, više nije rob sopstvenih reakcija, već ih on kreira – a to je prostor za rast i napredak ličnosti.

Jak muškarac ne manipuliše

On čini da se ljudi oko njega osećaju sigurno – njegova partnerka, njegovi prijatelji, njegovi saradnici. Da imaju poverenja u njega i da imaju poštovanje prema njemu. To ne znači da uvek mora da bude mrtav ozbiljan i ne znači da ima sve odgovore na sva pitanja – već da je iskren i siguran u sebe. On nema potrebu da dokaže bilo šta.

Jak muškarac reaguje adekvatno situaciji

Da, on čini ljude oko sebe sigurnim. Ophodi se sa poštovanjem i ljubaznošću, ali ne dozvoljava nepoštovanje i bezobrazluk. On zna koje je njegovo mesto. A zna gde je drugima mesto. I ako neko nije na mestu, pokazaće mu gde mu je mesto. I Ako je ljut ili besan pokazaće to na adekvatan način. Neće dozvoliti nepoštovanje.

Autorka: Milana M.

Ti i ja na obali mog mora. Zalazak sunca. Sinhronizovan zajednički pogled u daljinu i razgovor se prekida. Pogledi nam se ponovo susretnu. Suze u tvojim očima i blago otvorena usta. Ona lepota – purpurna boja neba, šum talasa, i tvoj isprekidani glas dok se trudiš da savladaš dah i nastaviš razgovor. Ja gledam u more, pa u tebe, pa ponovo u more, i pokušavam da se setim svoje prethodne rečenice. Kako se svet dramatično promenio u ovih nekoliko godina koliko se nas dvoje znamo.

Ponovo pogledam u tebe, misao se prekine, ne mogu da završim rečenicu. Odmaknem se pola koraka unazad i ponovo skrenem pogled. Ali ovog puta prekasno, suza se već kotrlja. Čemu suza? Sećaš li se da sam te jednom pitala da li ti se nekad desilo da se rastužiš od lepote? To je, ništa drugo. Znam da će lepota ovog trenutka odzvanjati mojim bićem do kraja života. U ovom trenutku ona se urezuje u mene i menja me. Znam da je ovo poslednji put da gledamo jedno drugo u oči i naivno se nadamo velikom raspletu.

Vrlo brzo, nas dvoje više nećemo biti tu, u pogledima, šaputanjima i purpurnim oblacima. Dolaze dani zidova, kutija, kesa, i raduju se našim truplima. Ali u ovom času, pa makar to bio i poslednji put – baš ništa drugo osim naših pogleda, šaputanja i purpurnih oblaka ne postoji. Ne skrivaj zato pogled i ne govori. Dozvoli svojoj zgrčenoj suzi da se strovali.

Fotografija: Vladimir Tomić

Autor: Senka