Članci

Milana Milošević
,

Putovanje za ličnu promenu – Vikend rada na sebi

Neko vreme nas nije bilo da pišemo, a razlog je jer smo vam spremili nešto za uživo – Vikend rada na sebi! Od 13.07. do 15.07. u prelepoj prirodi Zapadne Srbije moćićete da se posvatite sebi – fizički, duhovno emotivno i mentalno! Evo i koja je priča:

A da vikend provedeš planirajući, praveći svoju viziju i to još uz podršku?

Razmišljala sam, obuka za fitness instruktorku trajala je jedan vikend. Taj ceo vikend samo je ta jedna stvar bila u fokusu i ništa drugo. Ni poslovno, ni lično i iako sam se fizički veoma umorila, osećala sam se potpuno rasterećeno. Resetovano.  Sličan osećaj davale su mi i konferencije/seminari – kao da se na kratko izmestim iz svog života i vidim sve iz nekog drugog ugla.

Fotografija: discoverserbia.rs

U nekom trenutku, došlo mi je na pamet da bi bilo sjajno kada bih na ceo vikend mogla da se izmestim i posvetim samo da bacim pogled unazad, presaberem se, ozbiljno se posvetim svojoj ličnoj organizaciji, smeru kretanja – bukvalno se dogovorim sama sa sobom. I to bez prekidanja i samo-prekidanja da moram da počistim, dovršim još neki posao, vidim se sa ovim/onim, baš tad odem da treniram/jedem/kuvam itd.

Važno je raditi sa ljudima od poverenja

Podelila sam to sa Anom, naravno, i osećajući šta bi to baš bilo dobro rodila se i razvila ideja Vikenda rada na sebi. Odmah se i samo kazalo da uključimo još jednu damu, koja je posvećena radu na sebi, da sa njom podelimo priču i dobijemo utisak. – Anicu iz turističke orgnaizcije Discover Serbia.

Zajedničkim radom i pažljivim osmišljavanjem sadržaja, za sve one koji žele da se u potpunom miru i tišini, izolovani od buke i ubrzanog tempa života posvete sebi i svom unutrašnjem biću, kreirali smo posebno putovanje: radionice intuitivnih rešenja i organizacije vremena, vežbe buđenja/razgibavanja, vođene šetnje i meditacije i naravno prelepa priroda Zapadne Srbije. Radionice i vežbe smo kreirale Ana i ja, dok je turistički aranžman i obilazak bio u rukama Anice i Vlade iz Discover Serbia. 

Vikenda rada na sebi planiran je za 13-15.07.2018, cena je 109 eura. Prijavu možete izvršiti preko mejla serbiadiscover@gmail.com, a za više informacija pozovite na 064/6143665. Do sledećeg čitanja!

Vikend rada na sebi 13.-15.07. 109 eura,
Zapadna Srbija

PRVI DAN – DOLAZAK I OBILAZAK ANDRIĆGRADA
  • Polazak iz Beograda u kasnim popodnevnim satima
  • Usputni obilazak Andrićgrada
  • Dolazak u Rudo, smeštaj u hotel “Komsar”, noćenje
DRUGI DAN – BICIKLISTIČKA TURA I ŠETNJA U PRIRODI SA ZADATOM LIČNOM TEMOM
  • Vežbe buđenja i relaksacija-meditacija
  • Doručak u hotelu
  • Stručne radionice
    • Grupa 1: Intuitivna rešenja
    • Grupa 2: Radionica organizacije vremena
  • Lagana biciklistička tura (u lokalu)
  • Ručak u prirodi
  • Šetnja u prirodi sa zadatom ličnom temom (u lokalu)
  • Večera u hotelu Komsar
  • Slobodno vreme
  • Slobodan ples
TREĆI DAN – SOPOTNICA
  • Vežbe buđenja i relaksacija-meditacija
  • Doručak u hotelu
  • Stručne radionice
    • Grupa 1: Radionica organizacije vremena
    • Grupa 2: Intuitivna rešenja
  • Razduživanje soba i polazak ka Sopotnici
  • Ručak sa etno specijalitetima u nekom od lokalnih domaćinstava
  • Šetnja u prirodi sa zadatom ličnom temom
  • Polazak za Beograd; dolazak u kasnim večernjim časovima

Detaljan opis putovanja i program.

Autorka:
Milana M.

 

/0 Comments/by
Milana Milošević

Samokritičnost – osobina koja crpi životnu energiju

Preterana samokritičnost i sposobnost da uvidimo svoje nekorisne obrasce ponašanja i učinjene greške nikako nisu iste stvari! Samokritičnost je osobina kojom sami sebe iscrpljujemo, maltretiramo, bukvalno uništavamo. Druga osobina nam pomaže da jasno sagledamo sebe. Nakon teksta o ličnoj vrednosti, samokritičnost je spontano došla kao sledeća tema.

Kakav je osećaj preterane samokritičnosti?

“Nije trebalo to da kažeš/uradiš,”
“Trebalo je bolje to da spremiš,”
“Trebalo je da znaš,”
“Kako je moguće da (ponovo) nisi predvidela?!,”
“Nije trebalo da počneš da radiš u maloj firmi, to si samo uradila iz straha da nećeš naći bolje! Uvek ti je falilo samopouzdanja!”
“Kako je moguće da si TI TO URADILA?! Pa ti nisi normalna”
Ovo su samo neke od rečenica koje su mi dolazile kao misli – izgovorene mojim ličnim glasom, punim besa, ogorčenja i razočaranosti prema sebi. Što sam se ja više menjala kao ličnost, to je ovaj glas postajao sve glasniji i agresivniji, ne verujući da osoba koja postajem prestaje da poštuje neke od svojih starih načela. Da ne govorim koliko se to pojačavalo kada se pojavi neko u mojoj okolini sa sličnim, kritičkim uglom gledanja prema meni. Pre jedno godinu ipo dana stiglo je do tačke da više ne mogu da podnesem sama sebe – taj nivo preispitivanja svega, sumnje u svaku moguću odluku, sumnje u sve što radim i kritiku za sve što nije urađeno sasvim sasvim savršeno. Osećala sam se potpuno iscrpljeno tim preispitivanjima. “Ostavi me na miru” je jedino što sam želela i da pobegnem od sebe same – te brutalne analitičnosti koja sve vidi i ne daje odgovore.

Šta je bila prelomna tačka?

Tada, bila sam zaljubljena, nadala sam se da će nešto od cele te priče biti. Iako je deo mene znao da neće. Iako je deo mene znao da ne treba. Iako deo mene to nije ni želeo. I onda (sasvim slučajno, naravno) naletela na sliku njega sa novom devojkom. Klasična priča.

To je okinulo lavinu bola, povređenosti, razočarenja, ali i samokritičnosti: “koja si ti budala,” “kada ćeš već jednom naučiti,” “šta si bre očekivala, znala si da mu nije stalo,” “opet si lagala sebe,” itd. Onako kad mi već nije dobro da sama sebi dolijem ulje na vatru. Pokušala sam da trčim, da se izduvam bar malo (jedina stvar koja mi pomaže kada ne znam šta više da radim sa suvišnim mislima i emocijama), međutim samo sam ostala na nekim stepenicama pored auto-puta da plačem i dalje razmišljam.

Kao da vučeš sidro

Osećala sam jak bol i toga što sam videla i svojih misli. Međutim, pojavilo se još nešto – svest da je taj obrazac samookrivljivanja još jedna od tih stvari koje “opet sebi radim.” I došla mi je misao “Šta imaš od toga da sebe maltretiraš što nešto nisi bolje znala/umela, što nisi shvatila? Da si znala i umela ti bi to već uradila tako! Svako ko napreduje uvek je bolji nego što je bio juče! Znaš da želiš da napreduješ i naravno da ćeš biti pametnija i videti koliko manje svesti si imala ranije! Maltretiranje sebe zbog toga je glupo i nelogično. Kao da ideš napred, a za sobom vučeš sidro!” Upravo ovaj tok misli, za mene je doneo preokret i promenu – kao da je samokritičnost preuzela da kritikuje samu sebe i da samu sebe i poništi.

Šta sam pre toga ZNALA, ali nisam uspela da primenim

Tekst Jelene Pantić o Sindromu varalice, podstakao me je da uopšte obratim pažnju na to moje preveliko analiziranje zaista nije korisna stvar. Preporuka zapisivanja dostignuća, slično kao i knjiga dnevnih postignuća sa Manifestinga, za mene nije imala dugoročan efekat – u momentu pisanja se osećam bolje i stabilizujem se, ali OBRAZAC je i dalje bio prisutan i usko skopčan sa nekim drugim obrascima moje tadašnje ličnosti: nesposobnost da tražim tačno ono i sve ono što želim, strah da ne mogu da dobijem ono što želim, strah od sopstvene nesavršenosti i odbijanje da sagledam sebe realno.

Preterana samokritičnost VS sposobnost da realno sagledamo sebe

Ovo je vrlo važna stvar za spomenuti za sve one koji su preterano samokritični! Zašto? Zato što mi MISLIMO da je ta samokritičnost realno sagledavanje sebe! NIJE! NIKAKO! Ključna razlika je kakav je osećaj realno sagledati sebe – tada čak i kada vidimo greške, ne dajemo im veći značaj u odnosu na ostatak kreacije! Mi tada vidimo i ono dobro što smo uradili i njegov značaj, za greške preuzimamo odgovornost, sagledavamo ih zajedno sa njihovim uzrocima i posledicama. Uz ovaj proces ne ide bol, ne ide osećaj samomaltretiranja, ne ide pritisak, ne ide osećaj pogrešnosti i krivice. Mi smo jednostavno sposobni da sagledamo celu sliku. Greškom se bavimo samo ako je deo nekog našeg šireg obrasca – upotrebljavamo je kao trag da još više porastemo.

Zašto smo preterano samokritični?

Kada sam ovoliko ocrnila samokritičnost, pomisli čovek “ko bi se normalan ovako ponašao prema sebi?” E zato je važno da vidimo još jednu stvar – čemu nam je ta samokritičnost služila u prošlosti. Da, da, imali smo mi veeelike benefite od toga, da nismo, ne bi je držali. U mom konkretnom slučaju, lov na sopstvene greške je bio način na koji sam ja učila i rasla i u školi i kao ličnost. Vidim da nešto ne valja ili da nisam zadovoljna – nađem grešku – ispravim – idem dalje i tražim sledeću. Vremenom, fokus na sopstvene greške postane navika i ujedno i jedina stvar koju si sposoban da vidiš u životu – GREŠKA. Tako je i moj život postao jedno veliko traženje greške, a složićemo se da to nije zabavno. Naravno da ne spominjem uticaj roditelja i okoline koji ovakve obrasce ponašanja podržava: da se ne bi uobrazili slučajno, da nam ne bi zavideli, da ne ispadnemo samohvalisavci itd.

Kako se samokritičnost odražava na odnose sa drugima

Ah, pa stalno se nešto izvinjavamo, stalno smo u strahu da li smo nešto loše rekli/uradili pa samim tim nismo cool, često pitamo druge za mišljenje, a njihovo mišljenje slušamo selektivno – šta nam kažu da smo pogrešili dok dobre stvari obično ne čujemo, često sami sumiramo svoje greške pre nego što ih neko drugi uvidi. Huh, naporni smo zar ne? Još jedan razlog da sebe kritikujemo i tako zatvaramo začarani krug koji samo mi imamo moć da prekinemo.

Za kraj

Verujem i nadam se da će jedna ovakva priča doprineti otpuštanju obrasca samokritičnosti. “Voleti sebe” i “biti dobar prema sebi” su teško primenjive stvari u mom slučaju – kod misaonih obrazaca bukvalno mi je potrebno da sama sebe hakujem da bih uspela da prestanem sa njima. Paradoksalno, kada tako nešto uspem, onda stvarno i imam osećaj da više volim sebe.

Na kraju možda vas interesuje da pogledate i Danicinu priču o Nesigurnostima i kako se sa njima suočiti.
I još jedan tekst o samokriticizmu.

Autorka: Milana M.

/0 Comments/by
Milana Milošević

Zabluda „Fake it until you make it“ filozofije

Fake it until you make it ili ti glumi dok ne uspeš. U studentskim danima, posvećenim studentskoj politici i intenzivnom interesovanju za liderstvo, ovo je bila jedna od stvari u koju sam verovala. Znate, ono da pokažete da ste samouvereni, da se ne plašite, da znate šta radite čak i kada nemate pojma. E baš to je karta u jednom pravcu za večitu ličnu nesreću. Ova filozofija će vam doneti sve – osim onoga što vam je stvarno potrebno.

Fizička snaga i izdržljivost ne može na blef

Volim BodyPump. Pišem i govorim o njemu iz svog iskustva. Ko god da me je video na treningu, rame uz rame sa mojim kolegama koji su maltene dva puta krupniji od mene, jasno mu je koliko je to stvarno. Ko god da vidi njih dok rade vide i kakva je tek njihova fizička snaga, jasno mu je da je to stvarno. Snaga i izdržljivost ne može da se odglumi ako je nema. Volim trčanje. Ne može se trčati maraton na blef. Treba da izdržiš. Treba ti i mentalna i fizička kondicija da pređeš tih 42,2 km. Nema tu fotkanja u ogledalu, da to samo deluje tako.

Fotografija: Ivana Nježić

Kako se dolazi do fizičke snage i kondicije

Ideš korak po korak. Treneri ti daju savete koji pomažu tebi, na tom nivou na kom si da se popneš stepenicu više. Oni vide koliko ti možeš i daju ti podstrek i savet kako da odatle ideš dalje. Ti jednostavno ne možeš da odglumiš da imaš više snage nego što imaš. Ne možeš da odglumiš ni da imaš manje snage nego što imaš. To se sve lepo vidi.

Kakve veze fizička snaga ima sa “Fake it until you make it”?

Ono što mi konstantno radimo je da glumimo i sebi i drugima da smo bolje nego što jesmo, da smo sigurniji nego što jesmo, da nam je lepše nego što jeste, da nam je lakše nego što jeste, da nas nije briga i kada nam je veoma stalo. A iznutra osećamo da se sve lomi i ruši. Ono što radimo je kao da u svetu naših emocija trčimo taj maraton koji ne možemo da istrčimo, podižemo tih 150kg iako ne možemo.

Zašto je sve to moguće u svetu emocija, a nije u fizičkom svetu?

Znate onaj svoj glas u glavi koji vam svašta priča? E taj glas može da vas pogura preko svojih fizičkih granica, međutim na vrlo kratak vremenski period i ne mnogo daleko od toga što vaša granica jeste. To je mentalna energija koja se u vrlo maloj količini može preliti u fizičku. Međutim, u svetu emocija, ta energija može mnogo više i mnogo duže da gura emotivni sistem van svojih granica. Ta mentalna energija, taj vaš glas koji govori da ovo treba ovako, a ono da treba onako, koji misli i odlučuje dolazi od vašeg sistema verovanja. Što je taj sistem verovanja nekorisniji za vas kao osobu, to je taj pritisak veći.

Šta pokažeš to i dobiješ

E sad da se vratim kako to tačno “Fake it until you make it” nanosi štetu. Sećate se trenera koji na osnovu onoga što vide kao fizičku snagu daju predloge kako dalje napredovati. E kada nam blefiranje i gluma postane navika, tada možemo da dobijemo savete i lekcije samo za ono što ODGLUMIMO. A to nažalost nije ono što nam treba. Na taj način smo nekako sami sebe osudili da lupamo glavu, lomimo se i borimo, jer smo sebe svojom glumom ogradili od bilo koga ko može da nam pruži ono što nam treba.

Fotografija: Milana Minja Milošević

Primeri blefiranja sebe

Svejedno mi je da li će se javiti

Na primer, u mom slučaju je bilo da sebe ubeđujem da mi je svejedno da li će mi se XY muška osoba javiti ili ne. Priča koju sam pričala sebi godinama unazad u bezbroj slučajeva. Istina je bila da bih i dalje ostajala da patim i razmišljam da li je moglo i zašto nije i šta sam mogla i da li sam trebala drugačije. I tako sve dok jedan dan, moja tadašanja cimerka nije stala pred mene i presekla me sa svojom pričom: “Zar uopšte želiš da budeš sa nekim ko će ti se MOŽDA nekada javiti? Ne treba ti to.” Naravno da sam krenula da objašnjavam i obrazlažem svoju priču i pred njom videla da zapravo lažem sebe sve vreme i da je u pravu. Bespogovorno u pravu. Nije to bio jedini put da me suočava sa mojim pričama. Uvek bih se prvo branila, a posle ipak odustajala od objašnjavanja i vraćala bih se na suštinu stvari – bila je uvek u pravu.

Ja sve znam

Drugi primer je malo opštiji u poslovnom smislu – bilo me je sramota da “ja ne znam kako se pišu radovi” i da sam se tako vrtela u krug ne znajući šta da radim, mučila se, ludela i nervirala se i objašnjavala i sebi i svima kako je to teško. Sve dok nisam postala svesna kakav cirkus pravim. Rešenje je bilo – (1) da pitam ljude koji su u tome mnogo iskusniji od mene i (2) da poslušam šta su mi rekli.

Ja sam jaka

I o ovome sam već pisala. Ko je jak i ubeđuje sebe da je jak, druge odavno već jeste, očajnički mu je potrebno da spusti sve breme koje nosi na svojim leđima, i svoju glavu na nečije rame. I da čuje: „u redu je, proći će.“ Međutim, jakima niko ne dolazi sa zagrljajem i utehom – baš zato što jesu jaki.

Prijatelji gotovo uvek vide kroz fasadu

Istina koja vam se neće dopasti je da ljudi oko vas vide te priče koje sebi pričate jasno kao dan. Oni znaju da je to deo vas. Znate šta je još gore? Rekli su vam to, verovatno više nego jedanput. Niste ih čuli. Niste u stanju da čujete od priča koji sami sebi pričate. Ni svoju intuiciju. Ni druge ljude oko sebe.

Zašto je teško prestati sa tim?

Prvo, veoma nam je teško da uočimo ovaj obrazac. To je jedna opšta navika, i zato i deluje da je prirodno. A nije. Jedino što možemo da vidimo je da postoje oblasti života koje ne možemo da rešimo. I da se iznova i iznova dešava isto samo u različitim situacijama.

Drugo, kada se ponašaš bolje nego što jesi, prijatnije nego što jesi, tolerantnije nego što jesi – time ostvariš različite benefite kroz život. Kroz to smo definisali sebe prema okolini. Ako bi to pustili, čak i kada vidimo, osećamo da bi izgubili ono što imamo i da bi izgubili SEBE. Naravno da ne želimo da budemo licemeri i da svi i mi vidimo da ono što smo radili nije istina. I zato odaberemo da ostanemo dosledni tome. Iako nas udaljava od mnogo čega.

Kako da se izađe iz ovog obrasca

Ako ste se pronašli u ovoj priči i osećate u sebi bar neki deo koji vas koji ovo doživljava kao istinu, evo šta ćete da uradite. Pozovite nekoga ko vas dobro poznaje, za koga ste sigurni da je uz vas bilo šta da se desi. Neko za koga znate da nema apsolutno nikakav interes od vašeg odnosa i za koga znate da ima visok nivo svesti. Dakle brat, sestra, prijatelj, snajka, mentor. Znajte da vas iskreno vole i da vam od srca žele dobro i da žele da vas vide srećnima. Pitajte ih da vam pričaju o tim vašim tripovima. I samo slušajte. Nemojte porekidati, nemojte im objašnjavati, samo slušajte. Primetićete kako vam dolaze objašnjenja na um i kako želite odatle da pobegnete. Odolite tome i pogledajte istini u oči. Tada će i vaš život početi da se menja.

Autorka
Milana M.

/0 Comments/by
Milana Milošević

Iza scene 2016 – maj – Zona komfora

Maj, Beograd
Koji je značaj zone komfora i kako se probijaju sopstvene granice samo je najvažniji deo stvari koje mi je donelo proleće. Povratak u Beograd, prilagođavanje novim uslovima, drugačja svakodnevica, ponovni i novi susreti – ovaj period je tek bio velika promena.

Šta je zona komfora

Zona komfora je zona svakodnevice u kojoj se stvar dešavaju onako kako znate da će se dešavati ili onako kako moraju da se dešavaju. Ništa novo nema – sve po starom ide. Svaka priča o ličnom napretku, razvoju i uspehu počeće sa time da treba da izađete iz svoje zone komfora – da napustite stvari koje su vam jednostavne, poznate, rutina i probate nešto novo i izazovno. Naučite neki jezik, preuzmete na sebe da prezentujete nešto na poslu, a plašite se javnog nastupa, naučite da vozite, krenete na trčanje, u teretanu ili odete sami na put autostopom – sve su to neka izlaženja iz te zone komfora. I potpuno su individualna – i šta je vaša zona komfora i šta je izlazak iz te zone.

A šta ako preterate?

Još nisam naletela da neko piše o tome šta se desi kada ste STALNO van zone komfora. E to je druga krajnost koja je jako stresna, nosi sa sobom strah, neizvesnost i suočila me je sa svim mojim nesigurnostima. To je dobro, ali šta kada je sve odjednom? Osećaj je da nemam gde da se sklonim, da nemam nikakav oslonac i da ništa nije sigurno. Da ne znam kuda idem, šta radim i zašto to radim. Osećaj da nemam nikakvu referentnu tačku, da nema putokaza. Da li da se posvetim samo radu na tezi ili i projektu u Cirihu? Da li da tražim posao odmah ili da se posvetim samo izradi teze? Šta da radim sa automobilom – ulagati, prodati, ali ipak mi treba? Pa onda strah od samoće. Pa onda dilema odlaska iz zemlje ili ostanka. Pa onda dilema o pokretanju svog posla ili traženja posla i tako u nedogled…

Povratak osnovama

Da bih prevazišla ovo stanje primenila sam ideju Džejmsa Altucher-a iz knjige „Izaberi sebe“ – vratila sam se osnovnim stvarima. Briga o sebi u vremenu krize treba da se provodi na četiri nivoa: fizičko, mentalnom, emotivnom i duhovnom. I po tom receptu sam maksimalno uprostila svoju svakodnevicu – šta mora da se uradi za posao, trening, stvari neophodne za funkcionisanje svakodnevice, izbegavanje donošenja bilo kakvih odluka jer osnova za odlučivanje nema. I mnogo više vere. I naravno prijatelji bliski srcu. Bez njih nigde i ništa.

Autorka: Milana M.

#iskrenost #manipulacija #granice #nolimits #nemagranica #svejemoguce #komforzona

/1 Comment/by
Milana Milošević
,

Iza scene 2016 – mar – Promena – zašto je teško?

Mart, Cirih
Promena je cele godine bila jedina konstanta za mene. Ipak u martu mesecu mi je postalo jasno i odakle toliki otpori promenama.

Promena – šta tu ima strašno

Ako vidite da nešto ne funkcioniše – onda treba to promeniti. Dakle umesto jedne stvari – uradi drugu stvar, i to je promena. Jednostavno zar ne? Zašto je onda često toliko teško? Sve što radimo i način na koji radimo čine našu ličnost baš takvom kakva jeste. Kada se odlučimo da nešto suštinski promenimo, pre nego što prihvatimo to novo kao naše, moramo da pustimo ono što smo bili ranije, kako bi napravili mesta. E to je strašno i to je teško.

Taj osećaj da gubimo sebe, deo definicije sebe je zastrašujući.

I štetne stvari koje radimo – nečemu nam služe

Primer: verovala sam da moram sve sama. Sama da dođem sa aerodroma, sama da nosim kofre, sama da donesem iz samoposluge, sama da rešim problem sa administracijom, sama da uradim ovo ili ono. Iz tog ugla uopšte nisam videla opciju da mogu nekoga da pitam za pomoć – to se dešavalo tek kada udarim glavom u zid – treći put. Banalan primer, pravili smo večeru kod kolege i posle toga svako je uzeo da sredi neki deo – ja sam uzela da operem sudove. Skoro sam stigla do kraja, kada je on shvatio šta radim i pokazao mi – mašinu za sudove.

Dobra strana „sve moram sama“ je da jesam samostalna, nezavisna i da mogu da se snađem. Loše je što sam često sama radila stvari i koje ne moram i bespotrebno izgubim energiju. Loša je još ostavljanje utiska da ti pomoć nikada nije potrebna, pa se niko neće ni ponuditi da ti pomogne. I onda naravno „sve moram sama“ :D Tu treba naći zlatnu sredinu. Zašto je teško bilo pustiti ovaj obrazac? Zato što me je štitio od osećaja da sam bespomoćna, zavisna od drugih, da će se desiti da tražim pomoć i da budem odbijena. To je kao kada se životinje prave da su veće/jače/opasnije nego što zaista jesu. 

Preskočiti reku

Promena to je kao kada hoćemo da preskočimo na drugu obalu potoka, a ne znamo možemo li da doskočimo ili ne. Moraš da skočiš sa prve obale, izgubiš tlo pod nogama da bi se dočekao na drugu stranu. Ali ako ne skočiš kako treba, možda se pokvasiš, možda upadneš u blato, možda tamo i nije tako sjajno i radije bi se vratio. Ne možeš da znaš dok ne probaš.

Autorka: Milana M.

#promena #sveilinista #iluzija #iskrenost #izbor #energija #retrospektiva

/2 Comments/by
Milana Milošević
,

Iza scene 2016 – feb – Život sa planom B

Februar, Beograd-Beč
Dobro je imati rezervnu opciju, plan za svaki slučaj, ali šta kada je to praksa za svaku stvar u životu? Promena takvog ponašanja u februaru je za mene bila jedina moguća opcija.

A šta ako ne uspe?

Baveći se organizacijom jednog kraćeg puta, uhvatila sam sebe na delu kako osim osnovnog odmah smišljam i rezervni plan – “šta ako se ovo ili ono izjalovi”. Šta ako ne stignu dokumenta, šta ako nema autobuskih karata, šta ako zakasni na autobus, šta ako ih vrate na granici, šta ako, šta ako ne uspe da dođe – šta ću ja sama tamo… Pa dobro, šta imaš od toga da razmišljaš „šta ako“ – ili hoćeš ili nećeš, ako hoćeš daj uradi sve kako treba i prestani da se nerviraš unapred.

Nepotpuna posvećenost

Zavrtelo mi se u glavi kada sam pogledala unazad. Koliko toga u prošlosti nije dovoljno uspešno urađeno jer sam se bojala da se potpuno posvetim nečemu, bez ali, iz straha da neću uspeti. I nikada nisam bila svesna tog straha. A šta sam ja radila zbog toga – ulagala energiju i u osnovni i u usputnu stvar, pošto energije nemaš beskonačno, moraš da praviš kompromis – a to je značilo i manje uspeha. Dok sam istovremeno i radila i davala ispite na doktorskim studijama je primer. Nemam vremena da se posvetim učenju znanja iz programiranja koja mi nedostaju (jer sam završila odsek za Signale i sisteme, a ne programiranje) jer se bavim doktoratom. Doktorat opet ide sporo jer radim 8, 9 sati dnevno i posle toga sam iscrpljena i neefektivna jer je i jedno i drugo umni posao. Zvuči poznato?

A šta je tu dobro?

Kako naš narod kaže “ne treba sva jaja držati u istoj korpi”, bar kada je posao u pitanju. Ta nepotpuna posvećenost samo jednoj stvari u prošlosti,  donela mi je svestranost. Znanje stranih jezika i studentski aktivizam su nešto bez čega ne bih mogla da zamislim sebe kakva sam danas. Trčanje, fitness i ovaj blog podjednako sjajne stvari za mene! Kroz sve to veliki broj poznanstava, prijateljstava, ljudi od kojih sam učila, raznih iskustava. Sve to-sam-ja.

Zadala sam sebi zadatak da nađem meru između ta dva.

A na ličnom planu?

Da se vratim na put od koga sam počela. Tada se na ličnom planu desila prava promena. Prvi put da sam uradila drugačije. Da nisam tada dala sve bez zadrške, doživljaj ne bi bila ni blizu tako moćan i intenzivan. Kajanje i žal da sam mogla, a nisam, bili bi mnogo gori od povređenosti koja je kasnije nastupila. Ne može ništa na pola – ili jeste ili nije. Dosta kasnije u 2016-toj čula sam nešto što odgovara u potpunosti ovoj priči:

“Kada dajem, dajem sve, kada želim, želim sve.”

Autorka: Milana M.

/1 Comment/by
Milana Milošević
, ,

Iza scene 2016 – jan – Samozavaravanje

Januar, Cirih
Januarska lekcija bilo je suočavanje sa istinom – gde me je odvelo samozavaravanje. I kako da se suočim sa tim bez samoosude.

Pogledaj se u ogledalo

Ono što je mene nateralo da pogledam sebi u oči i priznam neke stvari, bio je komentar jednog kolege:

“Sa svojim životom možeš da radiš šta hoćeš, ali lažući sebe – lažeš i druge i igraš se njihovim životima. To nije u redu.”

Pogledati u ogledalo i priznati sebi da ste pogrešili. Samozavaravanje čuva ego i visoko mišljenje o sebi. Da li je moguće da sam se tako prevarila? Da li je moguće da nešto nisam uspela kako treba?

Šta je bilo – bilo je

Pomiriti se sa tim da sam uložilia vreme i energiju u pogrešne stvari – i na ličnom, i na poslovnom planu, a da “to nije to”. Nije trebalo da prihvatim onaj posao, trebalo je da kažem ovo ili ono pre 3 godine, nije trebalo da radim doktorat na ovakav način, trebalo je da priznam sebi mnogo pre da ne ide, nije uopšte trebalo to da uradim tada itd… Ideja o tome je, u početku, izazivala kod mene napad panike – pa ceo život mi je delova okrenutn naopačke. Ali to se desi kada niste iskreni sami prema sebi od početka, kada niste iskreni prema sebi godinama.

Fotografija: Milana Minja Milošević

Bez samoosude

E pošto od plakanja nad prosutim mlekom nema ništa, drugi pogled na sve te pogrešne izbore dao mi je drugačiju perspektivu. Ja sada imam više iskustva, mnogo više integriteta i mnogo širi pogled nego ja pre godinu, 5 ili 10. Naravno da bih sada mnogo bolje uradila neke stvari i pravila drugačije procene i izbore. I da bi to imalo drugačije posledice na sadašnjost. Tada sam uradila ono što sam mislila da je najpametnije ili ono što sam mislila da je jedino moguće, čak iako tada to nije bila moja iskrena želja.

Da li je lekcija naučena?

Pogledati u ogledalo i priznati sebi da želite nešto drugo iako vam to deluje pogrešno. Iako “ne bi trebalo da je tako”. Onda ne osuditi sebe. Onda biti iskren prema sebi, to ste što ste, od sebe se ne može pobeći. Ako ne oprostite sebi – kako ćete drugima? Ako ne prihvatate sebe – kako ćete druge?

Autorka: Milana M.

#promena #sveilinista #iluzija #iskrenost #izbor #energija #retrospektiva

/1 Comment/by
Milana Milošević
,

Iza scene 2016

Iza scene – to je mesto gde se stvaraju rezultati i gde se dešavaju promene. Iza scene – tu je razvoj, napredak, rad, sreća i tuga, borba i predaja.

Iza scene 2016

Dosta se piše i priča o dobrim i pozitivnim stvarima, stvarima koje ste uspeli, kranjim rezultatima. Time se stvara iskrivljena slika o tome kako u osnovi život funkcioniše – privid da teških momenata i nesigurnosti nema, a to kod mnogih stvara još veću nesigurnost. Umesto da ohrabri, to ima baš suprotan efekat.

Pripremila sam seriju tekstova koja prikazuje na koji način sam ja učila jedan deo svojih lekcija u 2016, od ljudi koje sam upoznala, iz događaja i okolnosti: šta me je mučilo, šta sam saznavala o sebi i na koji način sam to prevazilazila.

  1. Januar – Samozavaravanje
  2. Februar – Život sa planom B
  3. Mart – Promena – zašto je teško?
  4. April – Granice su često samo iluzija
  5. Maj – Zona komfora
  6. Jun – Iskrenost i manipulacija
  7. Jul – Navike štede vreme i energiju
  8. Avgust – Bezuslovna ljubav
  9. Septembar – Prijateljstvo i srodne duše
  10. Oktobar – I jednostavan posao je posao!
  11. Novembar – Fokus, prioriteti i ideje
  12. Decembar – Značaj pravog trenutka

Iza joga scene

Skoro sam videla fantastične fotografije joga poza balansa na instagramu i par dana kasnije prateći video kako je fotografija nastala koji me je podstakao na jednu ovakvu priču. 

Fotografija: Petar Jovanović

A evo i koliko je truda i pokušaja iza jedne fotografije kao što je ova gore.

 

Behind the scenes ? ? @multilady #funtime

A post shared by Petar Jovanović (@petar_jovanovic__) on

 

/17 Comments/by
Milana Milošević

Dobro jutro draga, hoćemo li na kafu?

Zurich

Fotografija: Srđan Garčević @sergesrdjan

Rado bih ti skuvala kafu, ili izašla negde do grada da popijemo tu vikend kafu, ne mora ni da bude jutarnja, može podnevna, popodnevna… Ionako je to samo izgovor za jednu dobru trač partiju ili naše svakodnevno filozofiranje i prebiranje po fiks-idejama. Ovako draga, skuvala sam sama sebi kafu, spremila doručak, napisala sam ti svoje misli ukratko preko nekog četa, ostavljajući ih da pročitaš kada stigneš, jer znam da ti je dosta celodnevnog gledanja u monitor računara i grbljenja nad tastaturom istog. Ipak se nadam da ćeš naći malo vremena i za te moje misli odmah čim se probudiš, dok se još ne ubajate, dok još imaju neku energiju. A ko je i meni kriv što ustajem rano, par sati pre nego što se bilo šta otvori – pekara, prodavnica, jer pijaca ovde nema.
A i inostranstvo mi je sada krivo što su godine zakucale na vrata… Kada sedim i radim sama dođu te misli, te opasne misli preispitivanja sebe do srži sopstvenog bića i smisla postojanja, okret za sobom da vidiš šta je sve tamo ostalo – kroz godine i kroz prostor.

Učili su me da budem dobra i poslušna, dobar đak, vr edna i to sam se uvek i trudila da budem. Sada mi je zbog toga žao, sve treba biti samo ne poslušan – jer poslušni rade za druge – prvo za druge ljude, posle za druge zemlje.
Tako me muči već neko vreme, daraga, misao da je nebo uvek, ali uvek najplavlje kod kuće. Jer tamo je porodica, prijatelji.. Oni koji su ostali.. A drugi su negde, isto kao i ja što sam sada…
Kod kuće si svoj na svome, kod kuće znaš ljude, mesto, stvari i način, kod kuće pripadaš. Ovde si uvek pomalo čudan, drugačiji… Međutim, jednom kada odeš, jednom kada si napolju, to te promeni. Koliko god ti neko pričao o tome, i da želiš da mu veruješ jednostavno ne razumeš dok ti se ne desi, dok se ne promeniš. Onda, odjednom, prestaneš da pripadaš kod kuće kako si ranije, gledaš na sve to nekim drugim očima, iz neke druge perspektive. To je istovremeno i lepo i strašno – pripadaš i ne pripadaš na oba mesta. Jedini izbor koji ti tada preostaje je da prestaneš da pripadaš bilo kome, bilo čemu i da potražiš svog autentičnog sebe.
Nego draga, tebe još uvek nema da se javiš, dovršila sam kafu, odoh prionuti na posao…
Autorka: Milana M.

/1 Comment/by
Ana Simic
,

Bez vezanosti i kontrole za srećniji život

Vrlo često viđam ljude koje osećaj vezanosti i potreba za kontrolom drugih, situacija i događaja dovodi do mnogih destruktivnih i nerazumnih postupaka. Pokušavamo da pobedimo sebe, druge i okolnosti, ali iz svih tih događaja izlazimo samo još više isfrustrirani. Dakle da li i do koje mere možemo kontrolisati sopstveni život i ono što se u njemu dešava?

Od otpora do prihvatanja

Šta je zajedničko iznenadnom letnjem pljusku u kome smo pokisli  i zemljotresu u kome smo izgubili kuću? To da se desilo nešto što nismo planirali i to što taj događaj ne možemo da kontrolišemo.  U ovom tekstu ne bih ulazila u širi pojam slobode izbora i kreiranja događaja već bih se ograničila na naš suženi pogled iz treće dimenzije u kojoj se trenutno nalazimo. A taj pogled  kaže sledeće: “Ono na šta u ovom trenutku ne mogu da utičem moram da prihvatim i biram da verujem da u svemu što se dešava postoji smisao“. Mi ne možemo promeniti događaje, ali možemo promeniti našu reakciju na njih. Život u otporu je rasipanje energije, a pritom dovodi i do mnogih disfunkcionalnih ponašanja i fizičkih poremećaja. Moramo prestati da događaje delimo na pozitivne i negatvne. Svi oni su jednostavno situacije koje nose neku poruku. Kada ih prihvatimo kao nešto neutralno, što oni zapravo i jesu, otvorićemo se za neograničenu bazu znanja i iskustva i krenućemo u „ubrzano odeljenje Zemaljske škole“, zbog čega smo zapravo ovde i došli. Ovo je nekada izuzetno teško jer kada smo poistovećeni sa svojim Egom – sa svojim telom, emocijama i misaonim obrascima, naša svest je sužena  i skloni smo tome da situacije i druge ljude prosuđujemo i pružamo otpor svemu za šta mislimo da nas na mentalnom, emotivnom i telesnom nivou ugrožava. Kada prestanemo da se identifikujemo sa Egom, sve situacije koje nam se dešavaju počećemo da gledamo sa distance, kao da gledamo film u bioskopu. Tada se patnja i bol znatno smanjuju, a naša efikasnost u rešavanju problema se daleko povećava što na duže staze dovodi do znatno kvalitetnijeg i harmoničnijeg života.

Fotografija: Srđan Garčević (@sergesrdjan)

 

Vezanost i kontrola u odnosima

O ovoj temi bi se moglo mnogo pisati i smatram da najviše patnje među ljudima uzrokuju disfunkcionalni međuljudski odnosi koji su najčešći u partnerskim odnosima i u odnosima prema deci.  O tome kako kreiramo drame u odnosima možete pročitati ovde. Sada bih se fokusirala na to zašto imamo potrebu da kontrolišemo druge i mislimo da imamo pravo da upravljamo tuđim životima.

Prvo pitanje koje bih vam postavila glasi: „Čija su vaša deca i vaš partner? Da li mislite da imate pravo da umesto njih donosite odluke, da ih ispravljate i korigujete zarad njihove sopstvene dobrobiti?“  Odgovor koji ću dati kod nekih može izazvati otpor, ali ću ga ipak napisati. Naši roditelji, braća, sestre, partneri ali i naša sopstvena deca nisu naše vlasništvo! Nisu čak ni naši u neku ruku. Mi jesmo u krvnom srodstvu ili u bračnom svojstvu sa njima, ali oni nisu naši. Znate čiji su oni? Svoji! To su svoja Bića * koja su pristala da svoje živote dele sa nama i koji mogu u svakom trenutku otići dalje svojim putem. Naše je da im sopstvenim primerom  predočimo mogućnosti, ali izbor mora biti njihov. Svako ima svoj put i mi ne smemo kršiti zakon slobodne volje i umesto drugih donositi odluke. To je arogancija na najvišem nivou jer izigravamo Boga potpuno nesvesni sužene perspektive iz koje trenutno gledamo. Neka iskustva, koliko god nama izgledala besmislena, drugim ljudma su na njihovom putu neophodna. I bilo bi lepo da neše pokušaje kontrole drugih prestanemo da nazivamo ljubavlju, jer  to može biti sve ali ne i ljubav. Ok, ako smatramo da je to ljubav, onda je naša definicija ljubavi izuzetno disfunkcionalna. Takvo ponašanje dolazi iz straha a ne iz ljubavi. A ljubav i strah nikada ne mogu ići zajedno.

Ako imamo potrebu da kontrolušemo druge, bilo bi bolje da se zapitamo zašto je to tako. Da li smo izgubili sebe i identifikovali se sa njima? Ukoliko jesmo, svaki put kada neko ode iz našeg života imaćemo osećaj da je deo nas otišao, jer smo svoj identitet izgradili na njima. A to onda u nama izaziva veliki bol. Pritom je i naša velika zabluda. Trebalo bi da  shvatimo da mi nismo naša deca ili naš partner. Ali da li uopšte znamo ko smo mi? I čiji smo?  I mi smo samo svoji. Svoje Biće koje je došlo da raste, sazreva, napreduje i da se uči Bezuslovnoj Ljubavi! Ne posesivnosti, ne posedovanju, već poštovanju slobodne volje svakog drugog Bića sa kojim smo ukrstili svoj život!

*Biće- u tekstu-Ono što postoji, duša sa svim svojim iskustvima i osobenostima

Fotografija: Stefan Barna (@barna_stefan)

Vezanost za materijalne stvari

Ljudski Ego voli da poseduje. Obožava da kaže:“ To je moje!“ Veći deo svog vremena u životu provodimo sakupljajući naše igračke-kuće, automobile, avione, kamione… I onda, bum! Nešto se desi, izgubimo nešto od imovine i padamo u očajanje. Kada jednom spoznamo jednu vrlo važnu životnu istinu, živećemo mnogo srećnije. Mi nismo ono što smo stekli! Sve što smo materijalno stekli možemo i da izgubimo! Ta spoznaja nije ni dobra, ni loša. Ona je takva kakva jeste a naš je izbor šta ćemo sa njom uraditi. Ja nisam protiv materijalnog. Ja sam protiv vezanosti za  materijalno i identifikacije sa njim. Oni koji svoju vrednost izjednačavaju  sa imovinom, gubitkom imovine gube sebe. Za njih je to smrt, kraj, katastrofa, jer su oni sada ništa. Materijalne stvari su nam potrebne i u njima treba uživati. Osnovne ljudske potrebe su veoma male i većina nas (nažalost ne svi) ih mogu zadovoljiti. Možemo takođe uživati i u materijalnom izoblilju. Sve je to ok dok emotivno ne zavisimo od toga. Tek kada budemo zadovoljni i kada imamo i kada nemamo, otvaramo se ka stanju unutrašnje slobode. A to je stanja kada smo srećni bez ikakvog vidljivog razloga, srećni smo jednostavno zato što postojimo. I to je stanje koje nam ni jedna spoljašnja okolnost ne može oduzeti.

                                                                                                                                                          Autor: Ana S.

/0 Comments/by

Strane

Ana Simic

Iskustva klijenata: Duboki PEAT

Na ovoj stranici možete videti iskustva klijenata posle seansi na kojma je korišćena tehnika Duboki PEAT. Ukoliko želite lično da ih kontaktirate, obavestite me na e-mail ana@tosamja.rs. Uz njihovu saglasnost moguće je da uspostavite kontakt sa njima.

„Predivno iskustvo, puno emotivnih reakcija, nisam puno znala o ovoj metodi,čula sam ali nikad nisam probala. Hvala ti što si mi darovala tretman, jer mi je jako puno značio, da se oslobodim emocija koje su mi se nakupile u srcu. Osetila sam jedno veliko olakšanje. Toplo preporučujem i Duboki PEAT i Theta Healing, PEAT je samo uvod u Theta healing, meni su značila oba tretmana.“S ljubavlju, Aki Sunce

„Nagomilani dugogodišnji eDuboki PEATmotivni problemi doveli su do niza problema u fizičkom telu i na emotivnom planu da više nisam mogla da savladam osećaj uznemirenosti. Posle seansi Reikija, dubokog PEAT-a i Theta Healing-a moja reakcija na situacije kojima sam okružena je postala umerenija. Osećaj uznemirenosti je nestao. Na probleme reagujem smirenije i bez drame što se odrazilo na kvalitetniji, srećniji i ispunjeniji život. Imam više energije, snage i volje da rešavam situacije koje nailaze na jedan konstruktivniji, vedriji način uz želju i volju da svoj život učinim što kvalitetnijim, srećnijim, vedrijim jer Život je lep, a kakav će mi biti isključivo zavisi od mene!” Marica S. (60)

„PEAT kao tehniku za oslobađanje od emotivnog naboja i integraciju polariteta poznajem od ranije i primenjivala sam je samostalno. Međutim, kada se javi otpor prema samostalnom radu, najbolje je raditi sa nekim ko ima iskustva, tako da sam se ja​vila Ani. Nakon tretmana, problematična situacija koja je stvorila emotivnu rekaciju delovala bi kao da se desila pre tri godine, a ne pre tri sata ili 3 dana. Praktično bi mi se misli razbistrile i osećala sam se smireno. Počela sam da zauzimam drugačiji ugao gledanaja na iste situacije i nešto što me je ranije nerviralo ili povređivalo, ne bi više izazivalo nikakva osećanja​. Ana je sistematična i veoma veoma uporna kada je u pitanju rad u ovoj tehnici i ima dobar osećaj kada je stvarno neka situacija raščišćena,a kada je neophodno nastaviti i tražiti dalje.“ Milana M. (28)

„Draga Ana,hvala ti na divnom iskustvu koje sam prošla tvojim vođenjem do integracije ličnih kodova u Dubokom PEAT-u. Osećaj posle toga je neopisivo dobar i zato preporučujem samo lični doživljaj ove metode. Za sve one koji rade na svom ličnom razvoju, DP je obavezna tehnika, koja je kompatibilna sa svim ostalim.“ Vesna P.

„Исцељивање енергетским техникама у мом животу није била новост, у тренутку када сам почела третмане са Аном, међутим Тета исцељивање и Дубоки ПЕАТ јесу. Премда сам годинама упозната са концептом и значајем Тета исцељивања, из различитих разлога сам, како подсвесних тако и свесних, одлагала и упуштање у тако нешто, док нисам на поклон добила неколико третмана и пустила Ану, са свом благошћу свог доброг бића да „копа“ по мојој подвести, заједно са мном, у потрази за одговорима. Већ приликом првог контакта, осетила сам предивну милу енергију и мир, помешан са дозом радозналости и ведрине, које Ана емитује. Сматрам да има неки урођени мекан приступ људима, захваљујући којем не изазива подизање зидова код људи (чему сам примерице ја склона, али се код третмана са Аном нису активирали готово ни мало) већ једно пријатно и угодно отварање. Посебно сматрам предношћу што уме да заиста чује и интуитивно осети особу, па се дешавало да изговори реч која ми је на уму пар секунди пре него што успем да је артикулишем речима. Третмани Тета исцељивањем су заиста драгоцени, а рад са Аном ненапоран и успешан, чак и када изискује емотивне турбуленције и борбе Ега и Душе, које су нормална жељена последица ових третмана.  Посебно интересантан приступ, и сасвим нов за мене, био је Дубоки ПЕАТ који је Ана оптирала ради чишћења неких мојих претешких емотивних багажа. У овом случају такође, поверење које Ана природно изазива у особи проводи успешно кроз третман, након чега, кроз „испите живота“ сасвим сигурно можете рећи да сте „положили“. Коначно, рећи да сам задовољна третманима са Аном било би бледо и непотпуно, јер је сасвим извесно да Ана својим знањем, посвећеношћу духовном расту, пре свега сопственом а потом и помоћи другима у том правцу, сасвим сигурно дотиче најдубље у људе са којима ради и то у најлепшем смислу речи.“ Jelena J.

O tehnici Duboki PEAT možete pročitati ovde

O meni, moju biografiju i o mom razvojnom putu možete pročitati ovde

Sa ostalim tehnikama kojima se bavim možete se upoznati ovde: Reiki, Theta Healing, Relaks masaža

Priredila: Ana S.

 

/by
Ana Simic

Iskustva klijenata Theta Healing

Na ovoj stranici možete videti iskustva klijenata posle seansi Theta Healing-a. Ukoliko želite lično da ih kontaktirate, obavestite me na e-mail ana@tosamja.rs. Uz njihovu saglasnost moguće je da uspostavite kontakt sa njima.

„Theta Healing tretman mi je otvorio vrata u jedan novi svet, skinuli smo stege koje su me mučile, predivan osećaj koji ću pamtiti ceo život, pomogao mi je da rešim ono što me je jako mučilo, sad je to iza mene i prošlost. Biti svoj bez stega koje te pritiskaju je sloboda, ja sam to osetila nakon tretmana, sad mogu da poletim. Hvala ti beskrajno, Anči, ovo što radiš, radiš super i samo nastavi hrabro napred.Toplo preporučujem i PEAT i Theta Healing, Peat je samo uvod u Theta healing, meni su značila oba tretmana.“ S ljubavlju, Aki Sunce

Theta Healing

„POSTOVANA ANA HVALA TI ZA TRETMAN TETE , KAO STO SAM I REKLA SRCE MI IGRA OD RADOSTI KADA VIDIM VAS MLADE KOLIKO STE DUHOVNI I PREPUNI BOZANSKE LJUBAVI .TVOJA ENERGIJA JE PREDIVNA I KROZ TRETMAN MI SE PRIKAZAO CITAV SPEKTAR DUGINIH BOJA .SUTRADAN MI JE JEDNA KOLEGINICA REKLA DA ODAVNO NIJE VIDELA OSOBU KOJOJ SE I OCI SMEJU , ZIVOT I UNIVERZUM ME VODE SA LAKOCOM DO MOJIH UCITELJA TAKO DA MI JE UBRZO POSLE TRETMANA MOJA UCITELJICA REIKIJA  INICIRALA DRUGI STEPEN .MOJE HVALA JE JEDNO OD ZRNA PESKA NA PLAZI A SVA OSTALA SU POVRATAK MOJOJ DUSI .BLAGOSLOVENA BILA I JAVI MI KADA POSTANES UCITELJ TETE“ (SNEZANA V.)

„Nagomilani dugogodišnji emotivni problemi doveli su do niza problema u fizičkom telu i na emotivnom planu da više nisam mogla da savladam osećaj uznemirenosti. Posle seansi Reikija, dubokog PEAT-a i Theta Healing-a moja reakcija na situacije kojima sam okružena je postala umerenija. Osećaj uznemirenosti je nestao. Na probleme reagujem smirenije i bez drame što se odrazilo na kvalitetniji, srećniji i ispunjeniji život. Imam više energije, snage i volje da rešavam situacije koje nailaze na jedan konstruktivniji, vedriji način uz želju i volju da svoj život učinim što kvalitetnijim, srećnijim, vedrijim jer Život je lep, a kakav će mi biti isključivo zavisi od mene!” Marica S. (60)

„Oduvek sam analizilara svoje postupke i pokušavala da korigujem ono što je štetno za moju ličnost. U nekom trenutku shvatila sam da mi je potreban brži/efikasniji metod i rešila sam da ​probam seansu Theta Healing-a sa Anom. Neposredno nakon tretmana osećala sam se rasterećeno, a kasnije kao da imam više energije za svakodnevni život. i da sam generalno dobro raspoložena. Najveća promena vezana je za moja osećanja i opšte energiju ​za život – sada čak i neprijatne stvari koje se dogode, ne ostaju u mojoj glavi zadugo – prosto kao da mnogo brže prođu i to da prođu pored mene, ne remeteći dinamiku moje svakodnevice. ​ Ana je izuzetno temeljna, sistematična u radu i uporna. Pored nje sam osećala da sam u sigurnim rukama i da veoma dobro zna šta radi. Ima dara da brzo otkrije gde je problem i da ide pravo ka njegovom rešenju, vodeći računa pri tome da joj usput nešto slučajno ne promakne.“ Milana M.(28)

„Draga Ana, želela bi ovom prilikom da ti se zahvalim za sva naša dosadašnja druženja, a i ona buduća. Obzirom da imam iskustva i sa PEAT i sa Thetom mogu reći da su obe tehnike fantastične i da daju odlične rezultate, ali Theta… Theta je stvarno pravo ludilo. Njom sam oduševljena toliko da planiram da krenem i na seminare, naravno kada za to bude vreme. Dosta stvari se promenilo u mom životu od kad smo se upoznale. Promenili su se moji prioriteti,pogled na život… Promenila sam se ja! Dosta sam mirnija, opuštenija, srećnija, raspoloženija. Puna sam snage i energije. Konačno imam taj osećaj sigurnosti da je sve onako kako treba biti. Hvala ti  sto si mi pomogla da otkrijem ko sam i koje su moje mogućnosti. Hvala ti i za manifestaciju na kojoj radimo I koja mi stiže, osećam i znam… Hvala ti to si ušla u moj život i  ulepšala ga… “ Nadežda V. (februar 2017)

„Zdravo Ana. :)  Kako si? Rekoh da ti se javim sa novostima…Predala sam papire za pripravnicki i cekam odgovor sa Biroa.Kontam da ce se to resiti posle izbora.Posle tretmana sam u par navrata imala fizicke manifestacije i ciscenja,jedan dan mi je bas bilo kriticno,ali dobro mi je doslo posto sam se bas lepo ocistila.Sa ponosom sada mogu da kazem da sam 2 nedelje vegetarijanac i nisam se nikad osecala bolje.Bilo je i raznih izazova i lekcija.Sa kumom sam imala opet konflikt gde sam shvatila svoju lekciju i otpustila taj odnos.Sad se samo cujemo i to retko.U medjuvremenu sam istrazivala toksicne i karmicke odnose gde su mi se razresile mnoge dileme vezane za supruga.Opet sam uspostavila komunikaciju sa andjelima. I nakon par dana intenzivnog rada,pracenja znakova i unutrasnjih signala dosla sam do toga da cu za pocetak da odem na Andjeoski reiki kod Margarite Milenkovic.Bukvalno jedva cekam. :DZelim da ti se zahvalim da odlicno obavljenom poslu i na tome sto podrzavas moj duhovni rast…Cujemo se i vidimo…:*“ Nadežda V. (mart 2017.)

„Исцељивање енергетским техникама у мом животу није била новост, у тренутку када сам почела третмане са Аном, међутим Тета исцељивање и Дубоки ПЕАТ јесу. Премда сам годинама упозната са концептом и значајем Тета исцељивања, из различитих разлога сам, како подсвесних тако и свесних, одлагала и упуштање у тако нешто, док нисам на поклон добила неколико третмана и пустила Ану, са свом благошћу свог доброг бића да „копа“ по мојој подвести, заједно са мном, у потрази за одговорима. Већ приликом првог контакта, осетила сам предивну милу енергију и мир, помешан са дозом радозналости и ведрине, које Ана емитује. Сматрам да има неки урођени мекан приступ људима, захваљујући којем не изазива подизање зидова код људи (чему сам примерице ја склона, али се код третмана са Аном нису активирали готово ни мало) већ једно пријатно и угодно отварање. Посебно сматрам предношћу што уме да заиста чује и интуитивно осети особу, па се дешавало да изговори реч која ми је на уму пар секунди пре него што успем да је артикулишем речима. Третмани Тета исцељивањем су заиста драгоцени, а рад са Аном ненапоран и успешан, чак и када изискује емотивне турбуленције и борбе Ега и Душе, које су нормална жељена последица ових третмана.  Посебно интересантан приступ, и сасвим нов за мене, био је Дубоки ПЕАТ који је Ана оптирала ради чишћења неких мојих претешких емотивних багажа. У овом случају такође, поверење које Ана природно изазива у особи проводи успешно кроз третман, након чега, кроз „испите живота“ сасвим сигурно можете рећи да сте „положили“. Коначно, рећи да сам задовољна третманима са Аном било би бледо и непотпуно, јер је сасвим извесно да Ана својим знањем, посвећеношћу духовном расту, пре свега сопственом а потом и помоћи другима у том правцу, сасвим сигурно дотиче најдубље у људе са којима ради и то у најлепшем смислу речи.“ Jelena J.

O tehnici Theta Healing možete pročitati ovde

O meni, moju biografiju i o mom razvojnom putu možete pročitati ovde

Sa ostalim tehnikama kojima se bavim možete se upoznati ovde: Reiki, Duboki PEAT, Relaks masaža

Priredila: Ana S.

/by
Milana Milošević

Theta Healing® (Teta Isceljivanje)

Theta Healing® tj. Teta Isceljivanje je terapeutska tehnika i tehnika ličnog rasta i razvoja.  Njen osnivač je Vajana Stajbal i kombinuje znanja moderne psihologije, istočnjačke duhovnosti i energetskog rada. Smatra se da su znanja na kojima se zasniva tehnika stara hiljadama godina i da su zbog vremenskog razdoblja u kojem se nalazi čovečanstvo i planeta Zemlja ponovo data ljudima ne bi li se oslobodili starih energetskih obrazaca i zajedno sa planetom zakoračili u Novo Doba.

Na čemu se tehnika Theta Healing® zasniva?

Tehnika Theta Healing® se zasniva na verovanju da mi sami kreiramo svoju realnost i da je sve ono što nam se dešava u životu proizvod naših verovanja tj.da je spoljašnji svet samo manifestacija našeg unutrašnjeg sveta. Svi ti sistemi verovanja nalaze se u našoj podsvesti i ako na pravi način njima pristupimo, njihovom promenom automatski ćemo promeniti rezultate tj.okolnosti u našim životima. Ovi sistemi verovanja nastali su u različitim vremenima i prostorima, a mi u sebi nosimo mnogo više od iskustva od rođenja do danas. Najdublja verovanja nastala su na nivou Duše i to su verovanja koja naša Duša nosi sa sobom kud god da krene jer je i ona kao i sve u Univerzumu u stanju stalnog rasta i razvoja. Drugi nivo verovanja je istorijski nivo i obuhvata kolektivno nesvesno čovečanstva i sve programe i sećanja iz prošlih života. Genetski nivo obuhvata programe i sećanja morfičkog polja porodice u kojoj smo rođeni, programe naših predaka i informacije iz morfičkog polja oko DNK; Osnovni nivo predstavlja fetalni period i period od rođenja do današnjeg dana. Sve ovo utiče na naše sadašnje odnose i životne okolnosti. Ako ovome dodamo i duhovne ugovore i životne karte nastale pre rođenja koje se odnose na ovaj život, zatim obaveze, zavete, zabrane i zakletve nastale na nekom od pomenutih nivoa koje nas na nešto obavezuju ili nas u nečemu sprečavaju dobijamo jednu slojevitu strukturu koju je potrebno osvestiti i izmeniti ne bi li došli do željenih promena u svakodnevnom životu.

Theta Healing DNA 2 Certificate

Kako su nastali ovi sistemi verovanja?

Sve Duše imaju jedan jedini cilj: da osveste same sebe. One to ne mogu da urade na nivou sa kojeg dolaze kao što ni čovek ne može da sedi zatvoren u sobi i osvesti svoje osobenosti. U oba slučaja potrebno je iskustvo odlaska u spoljašnji svet, interakcije sa drugim ljudima, izlaganje različitim situacijama u kojima ćemo upoznati svoje vrline, slabosti i nekad iznenaditi sebe sopstvenim reakcijama. Tako spoznajemo sebe. Međutim, svi ti odnosi i situacije mogu biti veoma traumatični za Dušu, koja je istovremeno i vrlo jaka ali i veoma nežna i osetljiva. Ona kroz iskustva uči ali često kao posledicu traumatičnih iskustava ponese u svom energetskom polju mnogo nerazrešenih emocija bola,patnje, mržnje, povređenosti…Pri tom izvuče i zaključke iz tih događaja kao npr.svi muškarci su zli, ne zaslužujem da budem voljena, nisam dovoljno vredna, dobra, ljubav je bol, patnja…Količina verovanja koja se nalazu u ljudskoj podsvesti je prosto neverovatna. Naravno da nisu sva verovanja štetna po osobu. Nas u radu interesuju disfunkcionalna temeljna verovanja tj.bazna verovanja koja nose čitave sisteme verovanja na sebi i koja nam kreiraju situaciju ili odnos u životu koji želimo da promenimo. Da bismo to uradili potrebno je energetski razrešiti traumu koja je do tog verovanja dovela, osloboditi sav negativni emotivni naboj koji ta trauma nosi u sebi i promeniti ili instalirati osećaje vezano za verovanje koje želimo da otkažemo ili instaliramo, jer da bi se promena dogodila u životu predhodno je potrebno da se dogodi i na mentalnom i na emotivnom i na fizičkom nivou(i na duhovnom ukoliko je to potrebno).

Kako dolazi do ovih promena?

Do ovih promena dolazi energetskim radom. Da bi se omogućio pristup podsvesti klijenta praktičar ulazi u Theta stanje uma. To je veoma duboko stanje relaksacije koje se koristi u hipnozi ili se u njega prirodno ulazi u stanju sna. Moždani talasi su tada usporeni i rade na frekvenciji od 4-7 Hz.Bitno je napomenuti da se u Theta stanje uma ne uvodi klijent i to je ono što Theta Healing razlikuje od klasične hipnoze. U Theta stanje uma ulazi praktičar čiji je um istreniran da pristupi ovim frekvencijama u budnom stanju. Dešava se da i klijent automatski uđe u Alfa ili Theta stanje uma, ali to nije obavezno. Na ovaj način praktičar pristupa klijentovoj podsvesti i uz usmenu dozvolu klijenta-koja je neophodna za svaki pojedinačni program-menja verovanja klijenta. Dakle, klijent ima sećanje na sve što je u toku tretmana urađeno i mogućnost da odbije bilo kakvu instalaciju koju ne želi. Praktičaru je najstrože zabranjeno instaliranje programa u klijenta bez njegovog znanja i verbalnog dopuštanja!

Kako izgleda seansa Theta Healing-a i koliko traje?

Seansa Theta Healing-a se sastoji iz dva osnovna dela. Na početku se postavlja tema na kojoj se radi. Onda dolazi do dela koji se naziva „kopanje“. Postavljanjem posebne kombinacije pitanja za određene teme praktičar pronalazi verovanja i traume koji su uzrok situacije zbog koje je klijent došao na tretman. Kada se pronađe uzrok, praktičar iz Theta stanja uma pristupa klijentovoj podsvesti i uz usmeno odobrenje klijenta menja postojeće obrasce. Na kraju tretmana klijent se vraća u početnu situaciju ne bi li se proverilo da li je došlo do iskoraka iz predhodnih obrazaca i promene percepcije situacije. Kod mene seansa traje između sat i sat i po, u zavisnosti od kompleksnosti teme. Svaka seansa predstavlja proces za sebe koji se ne sme prekidati dok se spontano ne završi. Primer seanse možete videti ovde.

Na čemu se ovom tehnikom može raditi i koliko je tretmana potrebno?

Ovom tehnikom se može raditi na praktično svim životnim temama i situacijama:komplikovanim i opterećujućim odnosima, partnerskim odnosima, ciljevima i manifestacijama, traumama, strahovima,  na svemu što nas opterećuje, kada ne znamo zašto nam se u životu nešto dešava ili na nečemu što ne možemo samostalno da razrešimo. Ovom tehnikom se takođe može raditi na uzrocima fizičkih problema i disfunkcionalnosti, s tim da još to ne radim jer nisam završila adekvatni nivo edukacije iz ove oblasti. Takođe ne radim sa psihijatrijskim dijagnozama jer za to nisam adekvatno profesionalno obučena. Ova tehnika nije zamena za odlazak kod lekara, psihologa ili psihijatra već tehnika ličnog razvoja i otklanjanja uzroka aspekata naših života kojima smo nezadovoljni. U zavisnosti od kompleksnosti teme zavisi i broj tretmana. Neke jednostavnije teme mogu biti urađene za jedan tretman dok je za one složenije potreban veći broj seansi.

Da li možemo da radimo iako ne živim u Beogradu?

Sve seanse se održavaju lično u radnom prostoru na Novom Beogradu. Međutim, Theta Healing je, kao i ostale energetske tehnike potpuno nezavistan od prostorne udaljenosti.  Prostorna udaljenost ne predstavljaju nikakvu prepreku u energetskom radu. Zbog toga je seansa podjednako efektivna ako se radi preko Skype-a kao i ako se radi lično.

Iskustva klijenata posle Theta Healing tretmana možete pročitati ovde

O meni, moju biografiju i o mom razvojnom putu možete pročitati ovde,

Oficijalni profil možete videti ovde

Sa ostalim tehnikama kojima se bavim možete se upoznati ovde: Reiki, Duboki PEAT, Relaks masaža

Informacije na engleskom jeziku www.thetahealing.com

ThetaHealing® i ThetaHealer® su registrovani od strane THInK na www.thetahealing.com

Autor: Ana S.

/by