Članci

Maj, Beograd
Koji je značaj zone komfora i kako se probijaju sopstvene granice samo je najvažniji deo stvari koje mi je donelo proleće. Povratak u Beograd, prilagođavanje novim uslovima, drugačja svakodnevica, ponovni i novi susreti – ovaj period je tek bio velika promena.

Šta je zona komfora

Zona komfora je zona svakodnevice u kojoj se stvar dešavaju onako kako znate da će se dešavati ili onako kako moraju da se dešavaju. Ništa novo nema – sve po starom ide. Svaka priča o ličnom napretku, razvoju i uspehu počeće sa time da treba da izađete iz svoje zone komfora – da napustite stvari koje su vam jednostavne, poznate, rutina i probate nešto novo i izazovno. Naučite neki jezik, preuzmete na sebe da prezentujete nešto na poslu, a plašite se javnog nastupa, naučite da vozite, krenete na trčanje, u teretanu ili odete sami na put autostopom – sve su to neka izlaženja iz te zone komfora. I potpuno su individualna – i šta je vaša zona komfora i šta je izlazak iz te zone.

A šta ako preterate?

Još nisam naletela da neko piše o tome šta se desi kada ste STALNO van zone komfora. E to je druga krajnost koja je jako stresna, nosi sa sobom strah, neizvesnost i suočila me je sa svim mojim nesigurnostima. To je dobro, ali šta kada je sve odjednom? Osećaj je da nemam gde da se sklonim, da nemam nikakav oslonac i da ništa nije sigurno. Da ne znam kuda idem, šta radim i zašto to radim. Osećaj da nemam nikakvu referentnu tačku, da nema putokaza. Da li da se posvetim samo radu na tezi ili i projektu u Cirihu? Da li da tražim posao odmah ili da se posvetim samo izradi teze? Šta da radim sa automobilom – ulagati, prodati, ali ipak mi treba? Pa onda strah od samoće. Pa onda dilema odlaska iz zemlje ili ostanka. Pa onda dilema o pokretanju svog posla ili traženja posla i tako u nedogled…

Povratak osnovama

Da bih prevazišla ovo stanje primenila sam ideju Džejmsa Altucher-a iz knjige „Izaberi sebe“ – vratila sam se osnovnim stvarima. Briga o sebi u vremenu krize treba da se provodi na četiri nivoa: fizičko, mentalnom, emotivnom i duhovnom. I po tom receptu sam maksimalno uprostila svoju svakodnevicu – šta mora da se uradi za posao, trening, stvari neophodne za funkcionisanje svakodnevice, izbegavanje donošenja bilo kakvih odluka jer osnova za odlučivanje nema. I mnogo više vere. I naravno prijatelji bliski srcu. Bez njih nigde i ništa.

Autorka: Milana M.

#iskrenost #manipulacija #granice #nolimits #nemagranica #svejemoguce #komforzona

Mart, Cirih
Promena je cele godine bila jedina konstanta za mene. Ipak u martu mesecu mi je postalo jasno i odakle toliki otpori promenama.

Promena – šta tu ima strašno

Ako vidite da nešto ne funkcioniše – onda treba to promeniti. Dakle umesto jedne stvari – uradi drugu stvar, i to je promena. Jednostavno zar ne? Zašto je onda često toliko teško? Sve što radimo i način na koji radimo čine našu ličnost baš takvom kakva jeste. Kada se odlučimo da nešto suštinski promenimo, pre nego što prihvatimo to novo kao naše, moramo da pustimo ono što smo bili ranije, kako bi napravili mesta. E to je strašno i to je teško.

Taj osećaj da gubimo sebe, deo definicije sebe je zastrašujući.

I štetne stvari koje radimo – nečemu nam služe

Primer: verovala sam da moram sve sama. Sama da dođem sa aerodroma, sama da nosim kofre, sama da donesem iz samoposluge, sama da rešim problem sa administracijom, sama da uradim ovo ili ono. Iz tog ugla uopšte nisam videla opciju da mogu nekoga da pitam za pomoć – to se dešavalo tek kada udarim glavom u zid – treći put. Banalan primer, pravili smo večeru kod kolege i posle toga svako je uzeo da sredi neki deo – ja sam uzela da operem sudove. Skoro sam stigla do kraja, kada je on shvatio šta radim i pokazao mi – mašinu za sudove.

Dobra strana „sve moram sama“ je da jesam samostalna, nezavisna i da mogu da se snađem. Loše je što sam često sama radila stvari i koje ne moram i bespotrebno izgubim energiju. Loša je još ostavljanje utiska da ti pomoć nikada nije potrebna, pa se niko neće ni ponuditi da ti pomogne. I onda naravno „sve moram sama“ :D Tu treba naći zlatnu sredinu. Zašto je teško bilo pustiti ovaj obrazac? Zato što me je štitio od osećaja da sam bespomoćna, zavisna od drugih, da će se desiti da tražim pomoć i da budem odbijena. To je kao kada se životinje prave da su veće/jače/opasnije nego što zaista jesu. 

Preskočiti reku

Promena to je kao kada hoćemo da preskočimo na drugu obalu potoka, a ne znamo možemo li da doskočimo ili ne. Moraš da skočiš sa prve obale, izgubiš tlo pod nogama da bi se dočekao na drugu stranu. Ali ako ne skočiš kako treba, možda se pokvasiš, možda upadneš u blato, možda tamo i nije tako sjajno i radije bi se vratio. Ne možeš da znaš dok ne probaš.

Autorka: Milana M.

#promena #sveilinista #iluzija #iskrenost #izbor #energija #retrospektiva

Februar, Beograd-Beč
Dobro je imati rezervnu opciju, plan za svaki slučaj, ali šta kada je to praksa za svaku stvar u životu? Promena takvog ponašanja u februaru je za mene bila jedina moguća opcija.

A šta ako ne uspe?

Baveći se organizacijom jednog kraćeg puta, uhvatila sam sebe na delu kako osim osnovnog odmah smišljam i rezervni plan – “šta ako se ovo ili ono izjalovi”. Šta ako ne stignu dokumenta, šta ako nema autobuskih karata, šta ako zakasni na autobus, šta ako ih vrate na granici, šta ako, šta ako ne uspe da dođe – šta ću ja sama tamo… Pa dobro, šta imaš od toga da razmišljaš „šta ako“ – ili hoćeš ili nećeš, ako hoćeš daj uradi sve kako treba i prestani da se nerviraš unapred.

Nepotpuna posvećenost

Zavrtelo mi se u glavi kada sam pogledala unazad. Koliko toga u prošlosti nije dovoljno uspešno urađeno jer sam se bojala da se potpuno posvetim nečemu, bez ali, iz straha da neću uspeti. I nikada nisam bila svesna tog straha. A šta sam ja radila zbog toga – ulagala energiju i u osnovni i u usputnu stvar, pošto energije nemaš beskonačno, moraš da praviš kompromis – a to je značilo i manje uspeha. Dok sam istovremeno i radila i davala ispite na doktorskim studijama je primer. Nemam vremena da se posvetim učenju znanja iz programiranja koja mi nedostaju (jer sam završila odsek za Signale i sisteme, a ne programiranje) jer se bavim doktoratom. Doktorat opet ide sporo jer radim 8, 9 sati dnevno i posle toga sam iscrpljena i neefektivna jer je i jedno i drugo umni posao. Zvuči poznato?

A šta je tu dobro?

Kako naš narod kaže “ne treba sva jaja držati u istoj korpi”, bar kada je posao u pitanju. Ta nepotpuna posvećenost samo jednoj stvari u prošlosti,  donela mi je svestranost. Znanje stranih jezika i studentski aktivizam su nešto bez čega ne bih mogla da zamislim sebe kakva sam danas. Trčanje, fitness i ovaj blog podjednako sjajne stvari za mene! Kroz sve to veliki broj poznanstava, prijateljstava, ljudi od kojih sam učila, raznih iskustava. Sve to-sam-ja.

Zadala sam sebi zadatak da nađem meru između ta dva.

A na ličnom planu?

Da se vratim na put od koga sam počela. Tada se na ličnom planu desila prava promena. Prvi put da sam uradila drugačije. Da nisam tada dala sve bez zadrške, doživljaj ne bi bila ni blizu tako moćan i intenzivan. Kajanje i žal da sam mogla, a nisam, bili bi mnogo gori od povređenosti koja je kasnije nastupila. Ne može ništa na pola – ili jeste ili nije. Dosta kasnije u 2016-toj čula sam nešto što odgovara u potpunosti ovoj priči:

“Kada dajem, dajem sve, kada želim, želim sve.”

Autorka: Milana M.

Januar, Cirih
Januarska lekcija bilo je suočavanje sa istinom – gde me je odvelo samozavaravanje. I kako da se suočim sa tim bez samoosude.

Pogledaj se u ogledalo

Ono što je mene nateralo da pogledam sebi u oči i priznam neke stvari, bio je komentar jednog kolege:

“Sa svojim životom možeš da radiš šta hoćeš, ali lažući sebe – lažeš i druge i igraš se njihovim životima. To nije u redu.”

Pogledati u ogledalo i priznati sebi da ste pogrešili. Samozavaravanje čuva ego i visoko mišljenje o sebi. Da li je moguće da sam se tako prevarila? Da li je moguće da nešto nisam uspela kako treba?

Šta je bilo – bilo je

Pomiriti se sa tim da sam uložilia vreme i energiju u pogrešne stvari – i na ličnom, i na poslovnom planu, a da “to nije to”. Nije trebalo da prihvatim onaj posao, trebalo je da kažem ovo ili ono pre 3 godine, nije trebalo da radim doktorat na ovakav način, trebalo je da priznam sebi mnogo pre da ne ide, nije uopšte trebalo to da uradim tada itd… Ideja o tome je, u početku, izazivala kod mene napad panike – pa ceo život mi je delova okrenutn naopačke. Ali to se desi kada niste iskreni sami prema sebi od početka, kada niste iskreni prema sebi godinama.

Fotografija: Milana Minja Milošević

Bez samoosude

E pošto od plakanja nad prosutim mlekom nema ništa, drugi pogled na sve te pogrešne izbore dao mi je drugačiju perspektivu. Ja sada imam više iskustva, mnogo više integriteta i mnogo širi pogled nego ja pre godinu, 5 ili 10. Naravno da bih sada mnogo bolje uradila neke stvari i pravila drugačije procene i izbore. I da bi to imalo drugačije posledice na sadašnjost. Tada sam uradila ono što sam mislila da je najpametnije ili ono što sam mislila da je jedino moguće, čak iako tada to nije bila moja iskrena želja.

Da li je lekcija naučena?

Pogledati u ogledalo i priznati sebi da želite nešto drugo iako vam to deluje pogrešno. Iako “ne bi trebalo da je tako”. Onda ne osuditi sebe. Onda biti iskren prema sebi, to ste što ste, od sebe se ne može pobeći. Ako ne oprostite sebi – kako ćete drugima? Ako ne prihvatate sebe – kako ćete druge?

Autorka: Milana M.

#promena #sveilinista #iluzija #iskrenost #izbor #energija #retrospektiva

Iza scene – to je mesto gde se stvaraju rezultati i gde se dešavaju promene. Iza scene – tu je razvoj, napredak, rad, sreća i tuga, borba i predaja.

Iza scene 2016

Dosta se piše i priča o dobrim i pozitivnim stvarima, stvarima koje ste uspeli, kranjim rezultatima. Time se stvara iskrivljena slika o tome kako u osnovi život funkcioniše – privid da teških momenata i nesigurnosti nema, a to kod mnogih stvara još veću nesigurnost. Umesto da ohrabri, to ima baš suprotan efekat.

Pripremila sam seriju tekstova koja prikazuje na koji način sam ja učila jedan deo svojih lekcija u 2016, od ljudi koje sam upoznala, iz događaja i okolnosti: šta me je mučilo, šta sam saznavala o sebi i na koji način sam to prevazilazila.

  1. Januar – Samozavaravanje
  2. Februar – Život sa planom B
  3. Mart – Promena – zašto je teško?
  4. April – Granice su često samo iluzija
  5. Maj – Zona komfora
  6. Jun – Iskrenost i manipulacija
  7. Jul – Navike štede vreme i energiju
  8. Avgust – Bezuslovna ljubav
  9. Septembar – Prijateljstvo i srodne duše
  10. Oktobar – I jednostavan posao je posao!
  11. Novembar – Fokus, prioriteti i ideje
  12. Decembar – Značaj pravog trenutka

Iza joga scene

Skoro sam videla fantastične fotografije joga poza balansa na instagramu i par dana kasnije prateći video kako je fotografija nastala koji me je podstakao na jednu ovakvu priču.

Fotografija: Petar Jovanović

A evo i koliko je truda i pokušaja iza jedne fotografije kao što je ova gore.

 

 

Zurich

Fotografija: Srđan Garčević @sergesrdjan

Rado bih ti skuvala kafu, ili izašla negde do grada da popijemo tu vikend kafu, ne mora ni da bude jutarnja, može podnevna, popodnevna… Ionako je to samo izgovor za jednu dobru trač partiju ili naše svakodnevno filozofiranje i prebiranje po fiks-idejama. Ovako draga, skuvala sam sama sebi kafu, spremila doručak, napisala sam ti svoje misli ukratko preko nekog četa, ostavljajući ih da pročitaš kada stigneš, jer znam da ti je dosta celodnevnog gledanja u monitor računara i grbljenja nad tastaturom istog. Ipak se nadam da ćeš naći malo vremena i za te moje misli odmah čim se probudiš, dok se još ne ubajate, dok još imaju neku energiju. A ko je i meni kriv što ustajem rano, par sati pre nego što se bilo šta otvori – pekara, prodavnica, jer pijaca ovde nema.
A i inostranstvo mi je sada krivo što su godine zakucale na vrata… Kada sedim i radim sama dođu te misli, te opasne misli preispitivanja sebe do srži sopstvenog bića i smisla postojanja, okret za sobom da vidiš šta je sve tamo ostalo – kroz godine i kroz prostor.

Učili su me da budem dobra i poslušna, dobar đak, vr edna i to sam se uvek i trudila da budem. Sada mi je zbog toga žao, sve treba biti samo ne poslušan – jer poslušni rade za druge – prvo za druge ljude, posle za druge zemlje.
Tako me muči već neko vreme, daraga, misao da je nebo uvek, ali uvek najplavlje kod kuće. Jer tamo je porodica, prijatelji.. Oni koji su ostali.. A drugi su negde, isto kao i ja što sam sada…
Kod kuće si svoj na svome, kod kuće znaš ljude, mesto, stvari i način, kod kuće pripadaš. Ovde si uvek pomalo čudan, drugačiji… Međutim, jednom kada odeš, jednom kada si napolju, to te promeni. Koliko god ti neko pričao o tome, i da želiš da mu veruješ jednostavno ne razumeš dok ti se ne desi, dok se ne promeniš. Onda, odjednom, prestaneš da pripadaš kod kuće kako si ranije, gledaš na sve to nekim drugim očima, iz neke druge perspektive. To je istovremeno i lepo i strašno – pripadaš i ne pripadaš na oba mesta. Jedini izbor koji ti tada preostaje je da prestaneš da pripadaš bilo kome, bilo čemu i da potražiš svog autentičnog sebe.
Nego draga, tebe još uvek nema da se javiš, dovršila sam kafu, odoh prionuti na posao…
Autorka: Milana M.

Vrlo često viđam ljude koje osećaj vezanosti i potreba za kontrolom drugih, situacija i događaja dovodi do mnogih destruktivnih i nerazumnih postupaka. Pokušavamo da pobedimo sebe, druge i okolnosti, ali iz svih tih događaja izlazimo samo još više isfrustrirani. Dakle da li i do koje mere možemo kontrolisati sopstveni život i ono što se u njemu dešava?

Od otpora do prihvatanja

Šta je zajedničko iznenadnom letnjem pljusku u kome smo pokisli  i zemljotresu u kome smo izgubili kuću? To da se desilo nešto što nismo planirali i to što taj događaj ne možemo da kontrolišemo.  U ovom tekstu ne bih ulazila u širi pojam slobode izbora i kreiranja događaja već bih se ograničila na naš suženi pogled iz treće dimenzije u kojoj se trenutno nalazimo. A taj pogled  kaže sledeće: “Ono na šta u ovom trenutku ne mogu da utičem moram da prihvatim i biram da verujem da u svemu što se dešava postoji smisao“. Mi ne možemo promeniti događaje, ali možemo promeniti našu reakciju na njih. Život u otporu je rasipanje energije, a pritom dovodi i do mnogih disfunkcionalnih ponašanja i fizičkih poremećaja. Moramo prestati da događaje delimo na pozitivne i negatvne. Svi oni su jednostavno situacije koje nose neku poruku. Kada ih prihvatimo kao nešto neutralno, što oni zapravo i jesu, otvorićemo se za neograničenu bazu znanja i iskustva i krenućemo u „ubrzano odeljenje Zemaljske škole“, zbog čega smo zapravo ovde i došli. Ovo je nekada izuzetno teško jer kada smo poistovećeni sa svojim Egom – sa svojim telom, emocijama i misaonim obrascima, naša svest je sužena  i skloni smo tome da situacije i druge ljude prosuđujemo i pružamo otpor svemu za šta mislimo da nas na mentalnom, emotivnom i telesnom nivou ugrožava. Kada prestanemo da se identifikujemo sa Egom, sve situacije koje nam se dešavaju počećemo da gledamo sa distance, kao da gledamo film u bioskopu. Tada se patnja i bol znatno smanjuju, a naša efikasnost u rešavanju problema se daleko povećava što na duže staze dovodi do znatno kvalitetnijeg i harmoničnijeg života.

Fotografija: Srđan Garčević (@sergesrdjan)

 

Vezanost i kontrola u odnosima

O ovoj temi bi se moglo mnogo pisati i smatram da najviše patnje među ljudima uzrokuju disfunkcionalni međuljudski odnosi koji su najčešći u partnerskim odnosima i u odnosima prema deci.  O tome kako kreiramo drame u odnosima možete pročitati ovde. Sada bih se fokusirala na to zašto imamo potrebu da kontrolišemo druge i mislimo da imamo pravo da upravljamo tuđim životima.

Prvo pitanje koje bih vam postavila glasi: „Čija su vaša deca i vaš partner? Da li mislite da imate pravo da umesto njih donosite odluke, da ih ispravljate i korigujete zarad njihove sopstvene dobrobiti?“  Odgovor koji ću dati kod nekih može izazvati otpor, ali ću ga ipak napisati. Naši roditelji, braća, sestre, partneri ali i naša sopstvena deca nisu naše vlasništvo! Nisu čak ni naši u neku ruku. Mi jesmo u krvnom srodstvu ili u bračnom svojstvu sa njima, ali oni nisu naši. Znate čiji su oni? Svoji! To su svoja Bića * koja su pristala da svoje živote dele sa nama i koji mogu u svakom trenutku otići dalje svojim putem. Naše je da im sopstvenim primerom  predočimo mogućnosti, ali izbor mora biti njihov. Svako ima svoj put i mi ne smemo kršiti zakon slobodne volje i umesto drugih donositi odluke. To je arogancija na najvišem nivou jer izigravamo Boga potpuno nesvesni sužene perspektive iz koje trenutno gledamo. Neka iskustva, koliko god nama izgledala besmislena, drugim ljudma su na njihovom putu neophodna. I bilo bi lepo da neše pokušaje kontrole drugih prestanemo da nazivamo ljubavlju, jer  to može biti sve ali ne i ljubav. Ok, ako smatramo da je to ljubav, onda je naša definicija ljubavi izuzetno disfunkcionalna. Takvo ponašanje dolazi iz straha a ne iz ljubavi. A ljubav i strah nikada ne mogu ići zajedno.

Ako imamo potrebu da kontrolušemo druge, bilo bi bolje da se zapitamo zašto je to tako. Da li smo izgubili sebe i identifikovali se sa njima? Ukoliko jesmo, svaki put kada neko ode iz našeg života imaćemo osećaj da je deo nas otišao, jer smo svoj identitet izgradili na njima. A to onda u nama izaziva veliki bol. Pritom je i naša velika zabluda. Trebalo bi da  shvatimo da mi nismo naša deca ili naš partner. Ali da li uopšte znamo ko smo mi? I čiji smo?  I mi smo samo svoji. Svoje Biće koje je došlo da raste, sazreva, napreduje i da se uči Bezuslovnoj Ljubavi! Ne posesivnosti, ne posedovanju, već poštovanju slobodne volje svakog drugog Bića sa kojim smo ukrstili svoj život!

*Biće- u tekstu-Ono što postoji, duša sa svim svojim iskustvima i osobenostima

Fotografija: Stefan Barna (@barna_stefan)

Vezanost za materijalne stvari

Ljudski Ego voli da poseduje. Obožava da kaže:“ To je moje!“ Veći deo svog vremena u životu provodimo sakupljajući naše igračke-kuće, automobile, avione, kamione… I onda, bum! Nešto se desi, izgubimo nešto od imovine i padamo u očajanje. Kada jednom spoznamo jednu vrlo važnu životnu istinu, živećemo mnogo srećnije. Mi nismo ono što smo stekli! Sve što smo materijalno stekli možemo i da izgubimo! Ta spoznaja nije ni dobra, ni loša. Ona je takva kakva jeste a naš je izbor šta ćemo sa njom uraditi. Ja nisam protiv materijalnog. Ja sam protiv vezanosti za  materijalno i identifikacije sa njim. Oni koji svoju vrednost izjednačavaju  sa imovinom, gubitkom imovine gube sebe. Za njih je to smrt, kraj, katastrofa, jer su oni sada ništa. Materijalne stvari su nam potrebne i u njima treba uživati. Osnovne ljudske potrebe su veoma male i većina nas (nažalost ne svi) ih mogu zadovoljiti. Možemo takođe uživati i u materijalnom izoblilju. Sve je to ok dok emotivno ne zavisimo od toga. Tek kada budemo zadovoljni i kada imamo i kada nemamo, otvaramo se ka stanju unutrašnje slobode. A to je stanja kada smo srećni bez ikakvog vidljivog razloga, srećni smo jednostavno zato što postojimo. I to je stanje koje nam ni jedna spoljašnja okolnost ne može oduzeti.

                                                                                                                                                          Autor: Ana S.

arenalogoOd srednjoškolskih dana do završetka master studija provela sam uz etiketu „koji kilogram viška“. Dobra stvar u odnosu na ranije bila je što sam se bavila trčanjem – u proleće/leto redovno, a tokom jeseni i zime sporadično, kada je bilo prilike i lepog vremena. Težina koju sam postigla trudom u srednjoškolskim danima, kako sam pisala u prethodnom tekstu, smanjivala se uz oscilacije. Nakon završetka master studija 2012. godine stigla sam sada već do znatno bolje situacije. Ipak, neke stvari gadno nisu štimale.

Moja ishrana je nekvalitetna

Poslednje školske godine, zbog dosta obaveza koje sam imala na fakultetu, nisam stizala da jedem redovno. Dešavalo mi se da ujutru ustanem, popijem kafu i čaj uz par keksića i ceo dan budem na fakultetu bez da jedem ili pijem blo šta. Naravno, uveče kada dođem kući jela sam prvo što mi dođe pod ruku, halapljivo i sve to obično uz hladnu vodu da utolim žeđ. Posle toga obično nisam bila ni za šta. U nekom trenutku, pred kraj školske godine, shvatila sam da se ja zaista jako loše hranim – neredovna ishrana, jednolična, nedovoljno izvora vitamina i vlakana. Uz to je išlo svakodnevno celodnevno angažovanje i redovan stres. Zaista sam se zapitala šta time očekujem od svog zdravlja? Ipak, tada nisam našla vremena da se pozabavim time. Sve dok nisam otišla na praksu.

diet2

Španska kuhinja

I tamo sam se zaprepastila činjenicom da zapravo svi jedu više nego ja, a da pri tome nemaju probleme sa viškom kilograma. Susrela sam se sa izuzetnim poštovanjem vremena za obrok i njegovu pripremu. Odlučila sam da se ne pravim mnogo pametna i da jedem ono što oni jedu i kada jedu. Očigledno mi je bilo da koriste hleb mnogo manje, da više vole pirinač i da jedu na vreme, a dosta ranije u toku dana – oko jedan, pola dva, možda dva sata je ručak. Kasnije večera kada se vrate sa posla oko 8 – 9 uveče. Tamo sam nastavila sporadično da trčim, a cimerka me je odvukla u teretanu da probamo neke vođene treninge (dakle svega par puta smo posetile teretanu). Ne treba da kažem da sam bila prijatno iznenađena činjenicom da sam se kući vratila posle 3 meseca sa još dva kilograma manje.

Možeš li tako da jedeš čitav život?

To mi je bila pouka da nije gladovanje ono što utiče na metabolizam i gubitak kilograma nego pravilna ishrana. I prekretnica da shvatim da ako želim da budem zadovoljna svojim izgledom moram ja oko toga da se potrudim – niko neće to uraditi umesto mene. To je bio drugi odlučujući trenutak da promenim nešto u svojoj ishrani. Glavno pitanje koje sam sebi postavljala bilo je: „Možeš li ovako da se hraniš čitav život?“. Dakle, mora da se jede – dovoljno da bi organizam imao potrebnu energiju za sve aktivnosti. Ne sme se gladovati, jer to ne vodi ničemu.

Moja pravila ishrane

Malo istražujući po internetu, malo slušajući savete iz svoje okoline, uvela sam sebi sledeća pravila ishrane:

zdrava hrana

Trudim se da ova pravila maksimalno poštujem, jer je nešto što organizmu prija. Naravno, uvek ima odsupanja i raznoraznih izleta – to je prirodno i normalno, ali ono što je važno je da je održivo na duže staze.
Kada pogledate, zaista deluje jednostavno i svako od nas sve to već zna, ali samo treba da se odluči da će to i da ispoštuje – sebe radi. Fizički izgled je za mene bio samo posledica toga. Druga bitna stvar je nepostojanje osećanja gladi, a samim tim i lakše odolevanje hrani koja se ne uklapa u pravila (kad si gladan, to je znatno znatno teže), a i imala sam dovoljno energije da budem aktivna ceo dan. Naravno, ponavljam, ovo su moja amaterska iskustva, ko ima propisanu ishranu ograničenu iz zdravstvenih razloga neka se toga i pridržava.

Dodatni važan element u delotvornosti dijete je naravno fizička aktivnost, a o tome više u narednom tekstu.

Autor: Milana M.

Dalje čitanje

http://www.trcanje.rs/tema/ishrana/
http://www.vitkigurman.com/

 

arenalogoU ovom i sledeća dva teksta, opisaću kako sam nakon godina neuspešnih poduhvata, konačno ipak uspela da smanjim telesnu težinu.

„Koji kilogram viška“

Od kada sam se mogla smatrati devojkom pa sve do skora uvek sam se uklapala u opis „koji kilogram viška“. Naravno da sam pokušavala razne vrste dijeta i redukovanja ishrane koji su mi pomagali kratkoročno i pomalo, ali suštinski ništa se nije menjalo. Naravno, šta god da sam pokušavala, nije mi bilo teško da to prekršim, prekinem pa počnem ponovo od ponedeljka itd. Viškovi su ostajali tu u manjoj ili većoj meri, ali suštinski – patila sam a nisam bila zadovoljna onim što postižem. Verujem da je većini ovo dobro poznato iskustvo. Ipak, uspela sam nešto da zaista promenim.

Ovako više ne može

U ovom procesu borbe sa kilogramima, postojala su dva ključna trenutka odluke. Sada ću pisati o onom prvom, a drugi ću obrazložiti kasnije. Dakle, idemo sa prvim delom priče. U trećem razredu srednje škole, iz zdravstvenih razloga bila sam primorana da mirujem pola godine – nikakav fizički napor niti fizička aktivnost. U tom periodu puštajući sebi za volju na hrani (oh lisnato testo, to divno lisnato testo!) i provodeći vreme uglavnom sedeći bez mnogo kretanja došla sam u vrlo nezavidnu situaciju po pitanju kilaže. Vaga je pokazivala preko 75kg koji su bili raspoređeni na mojoj visini od nepunih 160cm. Kada se školska godina završila, silaženje  niz stepenice postalo je za moja kolena prava noćna mora i upravo taj bol u kolenima bio je alarm – „Ovo je nedopustivo! Ovako više ne može!“

mali obrok na dijeti

Promena ishrane

Naravno, prvo sam morala sebe da ograničim u pogledu ishrane. Odokativno, uz konsultaciju sa mamom i dijetom koju je njoj nekada prepisao nutricionista promenila sam ono što jedem: izbacila sam u potpunosti lisnato testo koje mi je bio omiljeni doručak do tada i zamenila sam ga integralnom kiflom i šoljom jogurta. Ograničila sam jelo keksa uz kafu na 3-4 obična posna keksića, ograničila sam jelo belog hleba uz ručak na najviše jedno parče, nisam jela slatkiše ni u kom obliku i izbacila sam jelo mesnih prerađevina u smislu viršli, salama bilo kojih čajnih kobasica itd. Ostalu hranu jela sam u kući onako kako je bila i ranije kuvana. Takođe, jela sam dosta voća.

Trčanje

Druga važna stvar koju sam rešila da uradim je da počnem sa fizičkim aktivnostima. Najlakše i najjednostavnije bilo mi je da počnem da trčim. Obična majca i trenerka, patike koje sam imala i krugovi oko parka iza zgrade. Svako jutro ustajanje u 6 sati i odmah u opremu za trčanje i napolje. Svako jutro, nepokolebljivo. Počela sam sa tri kruga što je cenim nekih 500m sveukupno. Ne sećam se koliko mi je vremena trebalo da to pretrčim, ali znam da je bilo jako naporno. Bilo mi je strašno vruće i posle treninga sam bila gola voda. Polako sam povećavala dužinu treninga i do kraja leta došla sam do 10 krugova po treningu uz junačke napore. I to nisam svaki put trčala tih 10 nego samo ponekad.

Rezultati su stigli

Rezultati su postali vidljivi, a težina je uspešno pala ispod 70kg. Iako je nedostajalo još, bila sam zadovoljna i početkom jeseni i kasnije nastavila sam u tom ritmu – redukovane ishrane, čak uz više volje da ne posustanem kada odlučim da preskočim poneku večeru, a sa trčanjem sam nastavila kako kada – zavisno od lepog vremena i mojih ostalih obaveza. Završila sam srednju školu sa nekih desetak kilograma manje. Upornošću, doslednošću i voljom uspela sam da svedem svoju težinu u kako – tako prihvatljive granice. Najvažnije u svemu tome bila mi je odluka da ću to da uradim zbog sebe i vera da će se rezultati pojaviti pre ili kasnije. Naravno, ovo su moja lična amaterska iskustva, a svako ko je u prilici da dobije profesionalni savet ili ga već ima neka ga se pridržava.

U sledećem tekstu, pišem o konkretnim pravilima ishrane koja su mi pomogla da izgubim i poslednjih “malo kilograma viška” i kojih se i danas pridržavam :)

Autor: Milana M.

logo-sr-27

Prošlo je nedelju dana od 27. Beogradskog maratona, slegli su se utisci i sada vam pišem moj doživljaj ove lepe manifestacije. Maraton je to zaslužio, svi učesnici, svi organizatori su to zaslužili, i oni koji su Maraton podržali.

Sve je počelo pre 8 godina…

Na kraju trećeg srednje, bilo mi je teško da siđem niz stepenice jer su me bolela kolena. Imala sam skoro 25kg više nego sada. Tada sam počela da trčim. Osam godina kasnije, evo mene na polumaratonu! O putu ka normalnoj kilaži, boljoj kondiciji i na kraju pripremama za polumaraton pisaću posebno.
Nisam ni razmišljala o polumaratonu dok se moj mlađi brat nije našalio: “Hehe, ove godine ja neću biti tu da trčim polumaraton moraš ti da me zameniš!” (оn je istrčao već nekoliko polumaratona i maraton u Novom Sadu). Tada mi se upalila lampica “a što da ne?” do Maratona je bilo skoro pola godine i do tada sam se isprobala na 20km i dva puta na 15km, tako da sam verovala da ću uspeti.

Dan humanosti i dan sporta

Obuzelo me je neko čudno uzbuđenje što sam deo celog tog šarenila! Srela sam mnoge ljude koje poznajem. Neki su bili trkači, neki su došli sa svojim firmama i humanitarnim akcijama koje organizuju. Na startu sam bila sa kolegama sa fakulteta koji su takođe rešili da trče – “Za nas inženjere, važno je da se aktiviramo inače nije dobro. Ovo sedenje po ceo dan ubija.” Još malo do starta kreće horsko trkačko pozdravljanje i START!

Ja štreber – sada polumaratonac!

Polumaraton je počeo, ja trčim polumaraton! Pravi doživljaj za nekoga ko je ceo život bio posvećen knjizi i računaru, za nekoga ko nikada nije trenirao ni jedan sport! Tek tada sam doživela tu činjenicu. Bila sam srećna, presrećna. Oduševljena svim ljudima koji su došli da bi trčali, svim ljudima koji su bili u publici da pozdrave trkače, maturantima maratoncima, deci koja su navijala, policajcima koji su posmatrali, volonterima koji su nam pripremili vodu, onima koji su rasklanjali bačene čaše i flašice, koji su nas osvežili šmrkom vode. Bulevarom do Crvenog krsta i Slavije, Nemanjinom, do Brankovog mosta. Tamo su nas dočekali bubnjari, a sa njhovom muzikom, novi talas adrenalina – hvala im na tome!

Kada nešto radiš zato što voliš

Sjajna podrška i pune ulice u Zemunu i onda ulice Novog Beograda – za mene posebna priča. Praktično, ceo život živim na Novom Beogradu i trasa maratona je prošla i blizu moje osnovne škole i sada posla, ulicama kojima sam autobusom išla u srednju školu. Ovoga puta tuda nisam prošla kao đak, učenik, student posvećen svojim knjigama, znanju i struci, koji se ne bavi sportom jer uči, već kao polumaratonac! Trkač! Ceo grad je imao potpuno drugačiji izgled. To je bio “onaj osećaj”. Kada je nešto samo sebi svrha. Kada osetiš “važno je učestvovati”. Tu su pobednici oni koji pobede sebe. Jer svako trči za sebe, za svoje vreme, za svoju dušu. Kada nešto radiš zato što voliš i uživaš u tome. Ne treba ti ništa drugo. To je sreća!

Kada snage ponestane, voljom do cilja!

Stigao je tako za mene čuveni 15-ti kilometar, kada snage nekako ponestane. Tada su pomogli voda, okrepa i volja da ne stanem, da izdržim dok ne prođe kriza, kao i vera da će to proći 2 kilometra kasnije (što se zaista dogodilo!). Ponovo bubnjari na Brankovom mostu kao poslednje ohrabrenje pred cilj i ulica Narodnog fronta, pored porodilišta i specijalno moje srednje škole! U tom periodu života je sve počelo, i došlo je do polumaratona 8 godina kasnije! Tu sam sustigla i drugara sa kojim sam zajedno istrčala poslednje metre. Trubači su bili velika pomoć da se izdrži uspon do “Londona” i kada sam došla do daha, sprint do cilja! Vreme 02:09:35! Prvi polumaraton pod nogama, medaljica i najvažnije potpuni doživljaj sebe kao trkača!

IMG_20140427_121305

Fotografija: Miroslav R. – Metri pred cilj

Po završetku trke srela sam se i sa bratovom devojkom, koja je završila trku dve minuta ranije (i njen prvi polumaraton!) i obe smo bile potpuno ushićene: Jedva čekamo ponovo sledeće godine!

Želim da se zahvalim svim trkačicama i trkačima, navijačicama i navijačima, volonterkama i volonterima, organizatorima, komunalnim službama, sponzorima, Gradu Beogradu, Ministarstvu omladine i sporta, svima koji su iskoristili povod Maratona za svoje humanitarne akcije, i svim Beograđanima koji su imali strpljenja na dan Maratona! Živi bili i da se vidimo dogodine u još većem broju!

Autor: Milana M.

Strane

Na ovoj stranici možete videti iskustva klijenata posle seansi na kojma je korišćena tehnika Duboki PEAT. Ukoliko želite lično da ih kontaktirate, obavestite me na e-mail ana@tosamja.rs. Uz njihovu saglasnost moguće je da uspostavite kontakt sa njima.

„Predivno iskustvo, puno emotivnih reakcija, nisam puno znala o ovoj metodi,čula sam ali nikad nisam probala. Hvala ti što si mi darovala tretman, jer mi je jako puno značio, da se oslobodim emocija koje su mi se nakupile u srcu. Osetila sam jedno veliko olakšanje. Toplo preporučujem i Duboki PEAT i Theta Healing, PEAT je samo uvod u Theta healing, meni su značila oba tretmana.“S ljubavlju, Aki Sunce

„Nagomilani dugogodišnji eDuboki PEATmotivni problemi doveli su do niza problema u fizičkom telu i na emotivnom planu da više nisam mogla da savladam osećaj uznemirenosti. Posle seansi Reikija, dubokog PEAT-a i Theta Healing-a moja reakcija na situacije kojima sam okružena je postala umerenija. Osećaj uznemirenosti je nestao. Na probleme reagujem smirenije i bez drame što se odrazilo na kvalitetniji, srećniji i ispunjeniji život. Imam više energije, snage i volje da rešavam situacije koje nailaze na jedan konstruktivniji, vedriji način uz želju i volju da svoj život učinim što kvalitetnijim, srećnijim, vedrijim jer Život je lep, a kakav će mi biti isključivo zavisi od mene!” Marica S. (60)

„PEAT kao tehniku za oslobađanje od emotivnog naboja i integraciju polariteta poznajem od ranije i primenjivala sam je samostalno. Međutim, kada se javi otpor prema samostalnom radu, najbolje je raditi sa nekim ko ima iskustva, tako da sam se ja​vila Ani. Nakon tretmana, problematična situacija koja je stvorila emotivnu rekaciju delovala bi kao da se desila pre tri godine, a ne pre tri sata ili 3 dana. Praktično bi mi se misli razbistrile i osećala sam se smireno. Počela sam da zauzimam drugačiji ugao gledanaja na iste situacije i nešto što me je ranije nerviralo ili povređivalo, ne bi više izazivalo nikakva osećanja​. Ana je sistematična i veoma veoma uporna kada je u pitanju rad u ovoj tehnici i ima dobar osećaj kada je stvarno neka situacija raščišćena,a kada je neophodno nastaviti i tražiti dalje.“ Milana M. (28)

„Draga Ana,hvala ti na divnom iskustvu koje sam prošla tvojim vođenjem do integracije ličnih kodova u Dubokom PEAT-u. Osećaj posle toga je neopisivo dobar i zato preporučujem samo lični doživljaj ove metode. Za sve one koji rade na svom ličnom razvoju, DP je obavezna tehnika, koja je kompatibilna sa svim ostalim.“ Vesna P.

„Исцељивање енергетским техникама у мом животу није била новост, у тренутку када сам почела третмане са Аном, међутим Тета исцељивање и Дубоки ПЕАТ јесу. Премда сам годинама упозната са концептом и значајем Тета исцељивања, из различитих разлога сам, како подсвесних тако и свесних, одлагала и упуштање у тако нешто, док нисам на поклон добила неколико третмана и пустила Ану, са свом благошћу свог доброг бића да „копа“ по мојој подвести, заједно са мном, у потрази за одговорима. Већ приликом првог контакта, осетила сам предивну милу енергију и мир, помешан са дозом радозналости и ведрине, које Ана емитује. Сматрам да има неки урођени мекан приступ људима, захваљујући којем не изазива подизање зидова код људи (чему сам примерице ја склона, али се код третмана са Аном нису активирали готово ни мало) већ једно пријатно и угодно отварање. Посебно сматрам предношћу што уме да заиста чује и интуитивно осети особу, па се дешавало да изговори реч која ми је на уму пар секунди пре него што успем да је артикулишем речима. Третмани Тета исцељивањем су заиста драгоцени, а рад са Аном ненапоран и успешан, чак и када изискује емотивне турбуленције и борбе Ега и Душе, које су нормална жељена последица ових третмана.  Посебно интересантан приступ, и сасвим нов за мене, био је Дубоки ПЕАТ који је Ана оптирала ради чишћења неких мојих претешких емотивних багажа. У овом случају такође, поверење које Ана природно изазива у особи проводи успешно кроз третман, након чега, кроз „испите живота“ сасвим сигурно можете рећи да сте „положили“. Коначно, рећи да сам задовољна третманима са Аном било би бледо и непотпуно, јер је сасвим извесно да Ана својим знањем, посвећеношћу духовном расту, пре свега сопственом а потом и помоћи другима у том правцу, сасвим сигурно дотиче најдубље у људе са којима ради и то у најлепшем смислу речи.“ Jelena J.

O tehnici Duboki PEAT možete pročitati ovde

O meni, moju biografiju i o mom razvojnom putu možete pročitati ovde

Sa ostalim tehnikama kojima se bavim možete se upoznati ovde: Reiki, Theta Healing, Relaks masaža

Priredila: Ana S.

 

Na ovoj stranici možete videti iskustva klijenata posle seansi Theta Healing-a. Ukoliko želite lično da ih kontaktirate, obavestite me na e-mail ana@tosamja.rs. Uz njihovu saglasnost moguće je da uspostavite kontakt sa njima.

„Theta Healing tretman mi je otvorio vrata u jedan novi svet, skinuli smo stege koje su me mučile, predivan osećaj koji ću pamtiti ceo život, pomogao mi je da rešim ono što me je jako mučilo, sad je to iza mene i prošlost. Biti svoj bez stega koje te pritiskaju je sloboda, ja sam to osetila nakon tretmana, sad mogu da poletim. Hvala ti beskrajno, Anči, ovo što radiš, radiš super i samo nastavi hrabro napred.Toplo preporučujem i PEAT i Theta Healing, Peat je samo uvod u Theta healing, meni su značila oba tretmana.“ S ljubavlju, Aki Sunce

Theta Healing

POSTOVANA ANA HVALA TI ZA TRETMAN TETE , KAO STO SAM I REKLA SRCE MI IGRA OD RADOSTI KADA VIDIM VAS MLADE KOLIKO STE DUHOVNI I PREPUNI BOZANSKE LJUBAVI .TVOJA ENERGIJA JE PREDIVNA I KROZ TRETMAN MI SE PRIKAZAO CITAV SPEKTAR DUGINIH BOJA .SUTRADAN MI JE JEDNA KOLEGINICA REKLA DA ODAVNO NIJE VIDELA OSOBU KOJOJ SE I OCI SMEJU , ZIVOT I UNIVERZUM ME VODE SA LAKOCOM DO MOJIH UCITELJA TAKO DA MI JE UBRZO POSLE TRETMANA MOJA UCITELJICA REIKIJA  INICIRALA DRUGI STEPEN .MOJE HVALA JE JEDNO OD ZRNA PESKA NA PLAZI A SVA OSTALA SU POVRATAK MOJOJ DUSI .BLAGOSLOVENA BILA I JAVI MI KADA POSTANES UCITELJ TETE“ (SNEZANA V.)

„Nagomilani dugogodišnji emotivni problemi doveli su do niza problema u fizičkom telu i na emotivnom planu da više nisam mogla da savladam osećaj uznemirenosti. Posle seansi Reikija, dubokog PEAT-a i Theta Healing-a moja reakcija na situacije kojima sam okružena je postala umerenija. Osećaj uznemirenosti je nestao. Na probleme reagujem smirenije i bez drame što se odrazilo na kvalitetniji, srećniji i ispunjeniji život. Imam više energije, snage i volje da rešavam situacije koje nailaze na jedan konstruktivniji, vedriji način uz želju i volju da svoj život učinim što kvalitetnijim, srećnijim, vedrijim jer Život je lep, a kakav će mi biti isključivo zavisi od mene!” Marica S. (60)

„Oduvek sam analizilara svoje postupke i pokušavala da korigujem ono što je štetno za moju ličnost. U nekom trenutku shvatila sam da mi je potreban brži/efikasniji metod i rešila sam da ​probam seansu Theta Healing-a sa Anom. Neposredno nakon tretmana osećala sam se rasterećeno, a kasnije kao da imam više energije za svakodnevni život. i da sam generalno dobro raspoložena. Najveća promena vezana je za moja osećanja i opšte energiju ​za život – sada čak i neprijatne stvari koje se dogode, ne ostaju u mojoj glavi zadugo – prosto kao da mnogo brže prođu i to da prođu pored mene, ne remeteći dinamiku moje svakodnevice. ​ Ana je izuzetno temeljna, sistematična u radu i uporna. Pored nje sam osećala da sam u sigurnim rukama i da veoma dobro zna šta radi. Ima dara da brzo otkrije gde je problem i da ide pravo ka njegovom rešenju, vodeći računa pri tome da joj usput nešto slučajno ne promakne.“ Milana M.(28)

„Draga Ana, želela bi ovom prilikom da ti se zahvalim za sva naša dosadašnja druženja, a i ona buduća. Obzirom da imam iskustva i sa PEAT i sa Thetom mogu reći da su obe tehnike fantastične i da daju odlične rezultate, ali Theta… Theta je stvarno pravo ludilo. Njom sam oduševljena toliko da planiram da krenem i na seminare, naravno kada za to bude vreme. Dosta stvari se promenilo u mom životu od kad smo se upoznale. Promenili su se moji prioriteti,pogled na život… Promenila sam se ja! Dosta sam mirnija, opuštenija, srećnija, raspoloženija. Puna sam snage i energije. Konačno imam taj osećaj sigurnosti da je sve onako kako treba biti. Hvala ti  sto si mi pomogla da otkrijem ko sam i koje su moje mogućnosti. Hvala ti i za manifestaciju na kojoj radimo I koja mi stiže, osećam i znam… Hvala ti to si ušla u moj život i  ulepšala ga… “ Nadežda V. (februar 2017)

„Zdravo Ana. :)  Kako si? Rekoh da ti se javim sa novostima…Predala sam papire za pripravnicki i cekam odgovor sa Biroa.Kontam da ce se to resiti posle izbora.Posle tretmana sam u par navrata imala fizicke manifestacije i ciscenja,jedan dan mi je bas bilo kriticno,ali dobro mi je doslo posto sam se bas lepo ocistila.Sa ponosom sada mogu da kazem da sam 2 nedelje vegetarijanac i nisam se nikad osecala bolje.Bilo je i raznih izazova i lekcija.Sa kumom sam imala opet konflikt gde sam shvatila svoju lekciju i otpustila taj odnos.Sad se samo cujemo i to retko.U medjuvremenu sam istrazivala toksicne i karmicke odnose gde su mi se razresile mnoge dileme vezane za supruga.Opet sam uspostavila komunikaciju sa andjelima. I nakon par dana intenzivnog rada,pracenja znakova i unutrasnjih signala dosla sam do toga da cu za pocetak da odem na Andjeoski reiki kod Margarite Milenkovic.Bukvalno jedva cekam. :DZelim da ti se zahvalim da odlicno obavljenom poslu i na tome sto podrzavas moj duhovni rast…Cujemo se i vidimo…:*“ Nadežda V. (mart 2017.)

„Исцељивање енергетским техникама у мом животу није била новост, у тренутку када сам почела третмане са Аном, међутим Тета исцељивање и Дубоки ПЕАТ јесу. Премда сам годинама упозната са концептом и значајем Тета исцељивања, из различитих разлога сам, како подсвесних тако и свесних, одлагала и упуштање у тако нешто, док нисам на поклон добила неколико третмана и пустила Ану, са свом благошћу свог доброг бића да „копа“ по мојој подвести, заједно са мном, у потрази за одговорима. Већ приликом првог контакта, осетила сам предивну милу енергију и мир, помешан са дозом радозналости и ведрине, које Ана емитује. Сматрам да има неки урођени мекан приступ људима, захваљујући којем не изазива подизање зидова код људи (чему сам примерице ја склона, али се код третмана са Аном нису активирали готово ни мало) већ једно пријатно и угодно отварање. Посебно сматрам предношћу што уме да заиста чује и интуитивно осети особу, па се дешавало да изговори реч која ми је на уму пар секунди пре него што успем да је артикулишем речима. Третмани Тета исцељивањем су заиста драгоцени, а рад са Аном ненапоран и успешан, чак и када изискује емотивне турбуленције и борбе Ега и Душе, које су нормална жељена последица ових третмана.  Посебно интересантан приступ, и сасвим нов за мене, био је Дубоки ПЕАТ који је Ана оптирала ради чишћења неких мојих претешких емотивних багажа. У овом случају такође, поверење које Ана природно изазива у особи проводи успешно кроз третман, након чега, кроз „испите живота“ сасвим сигурно можете рећи да сте „положили“. Коначно, рећи да сам задовољна третманима са Аном било би бледо и непотпуно, јер је сасвим извесно да Ана својим знањем, посвећеношћу духовном расту, пре свега сопственом а потом и помоћи другима у том правцу, сасвим сигурно дотиче најдубље у људе са којима ради и то у најлепшем смислу речи.“ Jelena J.

O tehnici Theta Healing možete pročitati ovde

O meni, moju biografiju i o mom razvojnom putu možete pročitati ovde

Sa ostalim tehnikama kojima se bavim možete se upoznati ovde: Reiki, Duboki PEAT, Relaks masaža

Priredila: Ana S.

Theta Healing® tj. Teta Isceljivanje je terapeutska tehnika i tehnika ličnog rasta i razvoja.  Njen osnivač je Vajana Stajbal i kombinuje znanja moderne psihologije, istočnjačke duhovnosti i energetskog rada. Smatra se da su znanja na kojima se zasniva tehnika stara hiljadama godina i da su zbog vremenskog razdoblja u kojem se nalazi čovečanstvo i planeta Zemlja ponovo data ljudima ne bi li se oslobodili starih energetskih obrazaca i zajedno sa planetom zakoračili u Novo Doba.

Na čemu se tehnika Theta Healing® zasniva?

Tehnika Theta Healing® se zasniva na verovanju da mi sami kreiramo svoju realnost i da je sve ono što nam se dešava u životu proizvod naših verovanja tj.da je spoljašnji svet samo manifestacija našeg unutrašnjeg sveta. Svi ti sistemi verovanja nalaze se u našoj podsvesti i ako na pravi način njima pristupimo, njihovom promenom automatski ćemo promeniti rezultate tj.okolnosti u našim životima. Ovi sistemi verovanja nastali su u različitim vremenima i prostorima, a mi u sebi nosimo mnogo više od iskustva od rođenja do danas. Najdublja verovanja nastala su na nivou Duše i to su verovanja koja naša Duša nosi sa sobom kud god da krene jer je i ona kao i sve u Univerzumu u stanju stalnog rasta i razvoja. Drugi nivo verovanja je istorijski nivo i obuhvata kolektivno nesvesno čovečanstva i sve programe i sećanja iz prošlih života. Genetski nivo obuhvata programe i sećanja morfičkog polja porodice u kojoj smo rođeni, programe naših predaka i informacije iz morfičkog polja oko DNK; Osnovni nivo predstavlja fetalni period i period od rođenja do današnjeg dana. Sve ovo utiče na naše sadašnje odnose i životne okolnosti. Ako ovome dodamo i duhovne ugovore i životne karte nastale pre rođenja koje se odnose na ovaj život, zatim obaveze, zavete, zabrane i zakletve nastale na nekom od pomenutih nivoa koje nas na nešto obavezuju ili nas u nečemu sprečavaju dobijamo jednu slojevitu strukturu koju je potrebno osvestiti i izmeniti ne bi li došli do željenih promena u svakodnevnom životu.

Theta Healing DNA 2 Certificate

Kako su nastali ovi sistemi verovanja?

Sve Duše imaju jedan jedini cilj: da osveste same sebe. One to ne mogu da urade na nivou sa kojeg dolaze kao što ni čovek ne može da sedi zatvoren u sobi i osvesti svoje osobenosti. U oba slučaja potrebno je iskustvo odlaska u spoljašnji svet, interakcije sa drugim ljudima, izlaganje različitim situacijama u kojima ćemo upoznati svoje vrline, slabosti i nekad iznenaditi sebe sopstvenim reakcijama. Tako spoznajemo sebe. Međutim, svi ti odnosi i situacije mogu biti veoma traumatični za Dušu, koja je istovremeno i vrlo jaka ali i veoma nežna i osetljiva. Ona kroz iskustva uči ali često kao posledicu traumatičnih iskustava ponese u svom energetskom polju mnogo nerazrešenih emocija bola,patnje, mržnje, povređenosti…Pri tom izvuče i zaključke iz tih događaja kao npr.svi muškarci su zli, ne zaslužujem da budem voljena, nisam dovoljno vredna, dobra, ljubav je bol, patnja…Količina verovanja koja se nalazu u ljudskoj podsvesti je prosto neverovatna. Naravno da nisu sva verovanja štetna po osobu. Nas u radu interesuju disfunkcionalna temeljna verovanja tj.bazna verovanja koja nose čitave sisteme verovanja na sebi i koja nam kreiraju situaciju ili odnos u životu koji želimo da promenimo. Da bismo to uradili potrebno je energetski razrešiti traumu koja je do tog verovanja dovela, osloboditi sav negativni emotivni naboj koji ta trauma nosi u sebi i promeniti ili instalirati osećaje vezano za verovanje koje želimo da otkažemo ili instaliramo, jer da bi se promena dogodila u životu predhodno je potrebno da se dogodi i na mentalnom i na emotivnom i na fizičkom nivou(i na duhovnom ukoliko je to potrebno).

Kako dolazi do ovih promena?

Do ovih promena dolazi energetskim radom. Da bi se omogućio pristup podsvesti klijenta praktičar ulazi u Theta stanje uma. To je veoma duboko stanje relaksacije koje se koristi u hipnozi ili se u njega prirodno ulazi u stanju sna. Moždani talasi su tada usporeni i rade na frekvenciji od 4-7 Hz.Bitno je napomenuti da se u Theta stanje uma ne uvodi klijent i to je ono što Theta Healing razlikuje od klasične hipnoze. U Theta stanje uma ulazi praktičar čiji je um istreniran da pristupi ovim frekvencijama u budnom stanju. Dešava se da i klijent automatski uđe u Alfa ili Theta stanje uma, ali to nije obavezno. Na ovaj način praktičar pristupa klijentovoj podsvesti i uz usmenu dozvolu klijenta-koja je neophodna za svaki pojedinačni program-menja verovanja klijenta. Dakle, klijent ima sećanje na sve što je u toku tretmana urađeno i mogućnost da odbije bilo kakvu instalaciju koju ne želi. Praktičaru je najstrože zabranjeno instaliranje programa u klijenta bez njegovog znanja i verbalnog dopuštanja!

Kako izgleda seansa Theta Healing-a i koliko traje?

Seansa Theta Healing-a se sastoji iz dva osnovna dela. Na početku se postavlja tema na kojoj se radi. Onda dolazi do dela koji se naziva „kopanje“. Postavljanjem posebne kombinacije pitanja za određene teme praktičar pronalazi verovanja i traume koji su uzrok situacije zbog koje je klijent došao na tretman. Kada se pronađe uzrok, praktičar iz Theta stanja uma pristupa klijentovoj podsvesti i uz usmeno odobrenje klijenta menja postojeće obrasce. Na kraju tretmana klijent se vraća u početnu situaciju ne bi li se proverilo da li je došlo do iskoraka iz predhodnih obrazaca i promene percepcije situacije. Kod mene seansa traje između sat i sat i po, u zavisnosti od kompleksnosti teme. Svaka seansa predstavlja proces za sebe koji se ne sme prekidati dok se spontano ne završi. Primer seanse možete videti ovde.

Na čemu se ovom tehnikom može raditi i koliko je tretmana potrebno?

Ovom tehnikom se može raditi na praktično svim životnim temama i situacijama:komplikovanim i opterećujućim odnosima, partnerskim odnosima, ciljevima i manifestacijama, traumama, strahovima,  na svemu što nas opterećuje, kada ne znamo zašto nam se u životu nešto dešava ili na nečemu što ne možemo samostalno da razrešimo. Ovom tehnikom se takođe može raditi na uzrocima fizičkih problema i disfunkcionalnosti, s tim da još to ne radim jer nisam završila adekvatni nivo edukacije iz ove oblasti. Takođe ne radim sa psihijatrijskim dijagnozama jer za to nisam adekvatno profesionalno obučena. Ova tehnika nije zamena za odlazak kod lekara, psihologa ili psihijatra već tehnika ličnog razvoja i otklanjanja uzroka aspekata naših života kojima smo nezadovoljni. U zavisnosti od kompleksnosti teme zavisi i broj tretmana. Neke jednostavnije teme mogu biti urađene za jedan tretman dok je za one složenije potreban veći broj seansi.

Da li možemo da radimo iako ne živim u Beogradu?

Sve seanse se održavaju lično u radnom prostoru na Novom Beogradu. Međutim, Theta Healing je, kao i ostale energetske tehnike potpuno nezavistan od prostorne udaljenosti.  Prostorna udaljenost ne predstavljaju nikakvu prepreku u energetskom radu. Zbog toga je seansa podjednako efektivna ako se radi preko Skype-a kao i ako se radi lično.

Iskustva klijenata posle Theta Healing tretmana možete pročitati ovde

O meni, moju biografiju i o mom razvojnom putu možete pročitati ovde,

Oficijalni profil možete videti ovde

Sa ostalim tehnikama kojima se bavim možete se upoznati ovde: Reiki, Duboki PEAT, Relaks masaža

Informacije na engleskom jeziku www.thetahealing.com

ThetaHealing® i ThetaHealer® su registrovani od strane THInK na www.thetahealing.com

Autor: Ana S.