Članci

Pre godinu dana pisala sam tekst o definisanju idealne veze – na koji način treba da se postavimo kada su u pitanju emotivni i partnerski odnosi. Sve što sam tada pisala i dalje podjednako stoji. To je bio dobar okvir za moj um da drastično smanji „šlajfovanje“ kada je u pitanju preispitivanje i analiziranje „zašto nešto nije uspelo,“  međutim, tek tada je došlo na red drastično pretresanje koncepata koji leže ispod – kroz iskustvo. U kontekstu mojih intenzivnih promena celokunpnog sistema verovanja, malo toga je suštinski samo za emotivne veze. Da počnemo.

Nekorisna uverenja

Pisala sam bezbroj puta o tome koliko su značajna podsvesna uverenja za percpeciju stvarnosti. Ovde ću izlistati ona koja sam osvestila, a direktno se reflektuju na partnerske odnose:
Doživljaj sopstvene (bez)vrednosti – o tome posebno
Uverenje: Moram da se dokažem da bih imala vrednost
Uverenje: Moram da budem najbolja da bih bila vredna
Uverenje: Moram da budem savršena da bih bila vredna
Uverenje: Moram da uradim/postignem sve da bih bila vredna
Uverenje: Nemam prava na grešku/izbor
Uverenje: Ja sam pogrešna
Obaveza: Moram sve suštinski da razumem
Uverenje: Moram da razumem druge
Uverenje: Nemoguće je da ja nekome budem prioritet i na prvom mestu
Uverenje: Ne mogu da budem/imam ono što želim
Uverenje: Biću ismejana ako izrazim svoje želje/potrebe
Zabrana: da vidim ono što stvarno želim
Zabrana: da imam potrebe
Obaveza: Da uzvratim onima koji biraju mene u bilo kom smislu
Samokritiku u smislu „kako je moguće da nisi to znala/predvidela“
Strah: od samoće – suštinski uverenje o nedovoljnosti
Uverenje: Mene niko neće voleti ako se autentično ponašam/izražavam (prema prijateljima ovo uverenje nije postojalo)
Uverenje: Nemoguće je biti sa partnerom sa kojim se možeš povezati intelektualno/emotivno/duhovno
Osećaj odbačenosti, slomljenosti, tuge, bola, patnje, razočaranosti

Suštinski ako pogledate gotovo sve stvari su generalne, u odnosu sa celim svetom, a ne samo u partnerskim odnosima. Tamo se samo najbrže vide, kroz zilion i jednu malu i veliku situaciju.

Uverenje o sopstvenoj (bez)vrednosti

Suštinski sva ostala uverenja su izvedena iz ovog. Za mene je to nemogućnost da sagledam sebe realno. U praksi mi je to donelo mnogo problematičnih odluka i izbora.

Vidiš samo ono što ti nedostaje

Pravim presek situacije, sagledavam ko sam i šta sam. Moj doživljaj je loš jer vidim samo ono što mi nedostaje, ono što NISAM uradila. Sve ono drugo, što jesam uradila – osećaj je „pa šta“ i svojevrsno množenje sa nulom. Jer „sramota je hvaliti se.“ Evo kako je to izgledalo u praksi:
„Bila sam vukovac i đak generacije u osnovnoj školi“ – „Naravno kada si po ceo dan sedela i učila“
„Osvajala sam nagrade na takmičenjima iz matematike, fizike i geografije“ – „Nikada nisi bila najbolja“
„Završila sam Matematičku gimnaziju kao vukovac“ – „Naravno kada si po ceo dan i noć sedela i učila“
„Predstavljala sam Srbiju na Olimpijadi iz Fizike“ – „To je bio srećan splet okolnosti da prođeš“
„Diplomirala sam u roku, na Elektrotehničkom fakultetu, sa prosekom 9.9“ – „Ne vrede ti ocene ništa,  vredi samo ono koliko znaš da uradiš u praksi“
„Govorim engleski, španski i nemački“ – „Ma hajde, engleski nikada nisi naučila da ispeglaš u potpunosti, koliko puta su ti ispravljali članove, samo se rasplinjavaš“
„Istrčala sam tri maratona i tri polumaratona“ – „I šta si time postigla? Nećeš ići na Olimpijadu. Polumaraton može svako da istrči“
Jel ti zvuči poznato? A ono što vidim da nisam uradila? E za to sam sebe „nagrađivala“ napadom panike
„Nemaš posao, sama si! Kada ćeš već jednom da završiš doktorat, vidi koliko se to rasteže! Već je odavno trebalo da bude gotovo! Mogla bi ponovo da se vratiš na posao, to što si prsla pre tri godine radeći osam sati radno vreme i doktorat ne mora da znači da je sada ista situacija. Pogledaj kako izgledaš! Od tebe dama nikad biti neće!… “ I tako samo potvrđujući osećaj bezvrednosti zbog svega toga što nisam, što nije i što ne znam. Pošto ono što jesam, znam i mogu „nije toliko bitno.“

Čuješ samo ono što nisi

Sa takvom pozicijom, svaki feedback, svaka situacija za tebe bude novi dokaz „onoga što nije“ praćeno tim lošim osećajem nedostatka, čak u nekim situacijama i povređenosti. Da li se nekome sviđa da se tako oseća? Naravno da ne! Šta onda radiš – kloniš se ljudi koji ti mogu dati takav feedback i ne želiš da vidiš – jer te to boli i povređuje. Jer ne vidiš svoju vrednost! Posledica je da si uvek nekako okrenut ljudima kojima ti pomažeš, od kojih ti možeš i znaš više i od kojih na taj način dobijaš potvrdu svoje vrednosti. Da li je ovo manipulacija? JESTE. Onda naravno da dođeš u situaciju da se osećaš usamljeno, napušteno, prepušteno i da nema ko da ti pomogne, jer godinama praviš takve izbore da su uvek preči neki drugi za koje je potrebno nešto uraditi. Onda ni ne ostane vremena da se baviš time da tražiš znanje, savete i pomoć. I tako u krug dok se ne destabilizuješ potpuno da nema drugog izbora nego da se baviš time što nije ok kod sebe.

Nadomešćuješ nedostatak dokazivanjem

Kao hrčak koji trči na traci. Samo jedno, drugo, treće, peto, nikada nije dosta, ništa nije dosta, uvek ima još nešto što treba dokazati, uraditi, što je više od onoga što je do sada urađeno. I ti vidiš da je mnogo toga što je urađeno u prošlosti rezultat potrebe da se dokažeš, osećaja obaveze, straha, a ne realne stvaralačke želje i inspiracije. I sa tim je još teže suočiti se jer tek onda, iz osećaja bezvrednosti doživljavaš negaciju sebe na jednom višem niovu. Za jedan analitički um ovo je najgora noćna mora. I ključni deo:

Kakve sve ovo ima veze sa ljubavi?

Jer sam do doživljaja sopstvene vrednosti došla u momentu raskida prethodne veze. U trenucima intenzivnog tugovanja par dana nakon raskida došla mi je sledeća misao:

„Znaš da ljudi dolaze u tvoj život na osnovu toga kako ti dožviljavaš sebe. Kada ćeš već jednom da počneš da sagledavaš realno i vrednuješ ono što JESI, ZNAŠ i MOŽEŠ, umesto da tuguješ za onim što nije, što nisi, što nemaš?“

U tom trenutku, kao da se nešto polomilo u mojoj svesti. Tada sam sa strane bezvrednosti prešla na stranu vrednosti i počela da sagledavam stvari iz tog ugla. Tada sam mogla da pustim i tu i sve prethodne veze i da se okrenem svojoj realnosti i šta je to što želim – bez potrebe da se dokazujem, bez straha da neću dobiti ono što želim i tražim, bez straha od samoće, bez osećaja nedovoljnosti, bez očajničke potrebe da pobegnem iz trenutne situacije. Tada po prvi put u životu nisam krivila ni sebe ni njega, niti sam pomislila da je nešto moglo/trebalo drugačije. Jednostavno, ta ljubav je imala svoje mesto, svoje vreme i svoju važnost za oboje.

Fotografija: Milana Minja Milošević

Tek kada prođeš kroz strah, on može da nestane

Kroz tu vezu prošla sam kroz strah o autentičnom izražavanju – da je moguće i dozvoljeno da izrazim ono što zaista mislim i osećam, a da zbog toga ne budem odbačena ili ismejana. Isto tako i intelektualno i emotivno povezivanje, velika nežnost omogućili su mi da poverujem da je moguće, da je dozvoljeno, da imam pravo, da zaslužujem ljubav. Sve to je na jedan lep način promenilo moju percepciju veze i doživljaja mogućeg.

Naravno, kada se izgradi bliskost, uđe u dubinu, svako otvori svoju Pandorinu kutiju. Tako sam i ja naletela na novi set svojih uverenja – da biram ljude koji će podrazumevano imati nekog/nešto preče od mene, obavezu da razumem stvari, zabranu i nemogućnost da vidim i izrazim ono što stvarno želim, nemogućnost da vidim sebe. I to je i u sadašnjem trenutku, posle raskida, aktuelno za rešavanje.

Kako biraš ljude u svom životu?

Postojanje uverenja omogućava da određeni ljudi koji ti „ponude“ nadomešćenje za to što veruješ da nemaš/nisi/ne možeš dođu i ostanu u tvojoj stvarnosti. Bez da si u mogućnosti da ih sagledaš kao celinu ko su, šta su i ko si ti i šta si ti. Npr uverenje da moram da razumem sve u kombinaciji sa uverenjem o nemanju izbora, ostavljalo me je podložnom da tolerišem razne komplikovane i teške priče. Još gore, da budem deo takvih priča. Ono što je realnost je da ne da ne moram sve da razumem, nego da je svako odgovoran za svoj život, svoje izbore i svoje ponašanje. A ja preuzimam odgovornost zašto sam izabrala da to bude deo mog života.

Uverenja vezana za to da sam pogrešna i da nemam prava na grešku dovodila su me u situacije da stalno preispitujem isključivo svoje postupke i svoja tumačenja, a druge da ostavljam kao da su apsolutno ispravni i u redu. Veliko no-no! Ponovo lična odgovornost i lični integritet igra ovde ključnu ulogu.

I tako tek kada sam došla do ove tačke da mi je dosta svega, da pustim i uverenja i strahove i fiks ideje i gomilu misli kojima analiziram šta-gde-kako, koliko imam godina i šta je trebalo da uradim, došla sam do osećaja da samo ličnim izborima nastalim iz osećaj lične vrednosti, poptpunosti, integrisanosti, dovoljnosti, celovitosti mogu da rezultuju u kvalitetnu ljubavnu vezu, posao, ispunjen život.

Kad ti brat kaže

Ceo ovaj tekst je nastao pod utiskom mog razgovora sa bratom od pre neki dan. Uzeo je da me lepo izriba za moje izbore u prethodnom periodu, gotovo besan na mene da traćim svoje vreme, energiju, život. To je jedno od onih kvalitetnih ribanja, u pravu je, slažem se sa njim, i sama sam došla do sličnog. Međutim u celom razgovoru mi je bila jasna kao dan jedna jedina stvar: da on uopšte ne vidi koliko je taj osećaj bezvrednosti dominirao mojim životom i svime što sam radila i birala. I tu je glavna kvaka cele priče – ljudi koji imaju osećaj svoje vrednosti, ne mogu da razumeju šta sa tobom nije u redu. Zašto se tako ponašaš? Za njih je vrednost normalna kao vazduh koji dišu – ne primećuju da vrednuju sebe, jer su to oduvek i radili!

Svest o promeni je most

Zato oni i ne pišu ovakve tekstove! Zato ja pišem tekstove o promeni, a ne o tome kako se uči matematika! Ja ne mogu da objasnim kako se uči matematika jer nemam svest o tome kako sam naučila da učim matematiku – za mene je znati i učiti matematiku podrazumevana stvar! A ljudi koji su interisani, ispunjeni i u balansu i takvi su vaspitanjem – ne pišu tekstove o tome jer se za njih to PODRAZUMEVA, ne mogu da ti objasne kako se takav postaje. Ja kroz svoja iskustva imam i prenosim svest o promeni jer imam iskustvo kako je biti na obe strane. I to vidim kao izuzetnu vrednost svog pisanja i celog bloga, naročito kada je iskreno i autentično.

Zaključak

Šta god da sebi zapišeš na papir kao cilj ili želju idealne veze biće vođeno onime što ti suštinski jesi u tom trenutku zajedno sa svim tvojim uverenjima i onime što je tvoj doživljaj stvarnosti. Takvi ljudi će ti dolaziti u život, tako će se nameštati situacije i tako će se odvijati stvari. Jedino što možeš da uradiš je da napraviš svesne izbore – prođeš kroz strahove, pogledaš u ogledalo, okreneš se tome kakav život ZAISTA želiš da kreiraš za sebe i posvetiš se tome. I da ti izbori budu vođeni osećajem vrednosti svega što jeste postignuto, urađeno, stvoreno, naučeno, ostvareno u tvom životu. To iskustvo je za mene osećaj predivne kreativne i stvaralačke moći.

Autorka: Milana M.

 

Ljubavna tj emotivna veza je veoma važan deo života. Paradoksalno, ali jako je teško početi sa radom na ovoj oblasti kada osećamo da nam ljubav ne ide; kada nismo zadovoljni vezama u kojima se nalazimo, ili da nam je teško da započemo bilo kakvu vezu, a “već imamo neke godine”. To je uglavnom posledica modela ponašanja koji imamo u našoj bliskoj okolini (uglavnom od roditelja), dakle naše naučeno ponašanje koje nam ne daje zadovoljavajuće rezultate.

Pišem iz sopstvenog iskustva

Pre nego što počnem, rećiću da ovo nisu teorije i razmišljanja, nego moje lično iskustvo. Zato smatram da je jako vredno da podelim baš tako kako jeste, jer od uopštavanja, teoretisanja i idealizacije stvarni ljudi malo toga imaju. Ne možete da se povežete sa opštim, neopipljivim, teorijskim slučajuem. Poenta je: NISTE JEDINI SA PROBLEMOM, NISTE SAMI SA PROBLEMOM I SVE MOŽE DA SE REŠI.

Godinama razmišljam o ovome i gradim i svoju ličnost i svoje odnose na osnovu i razmišljanja i knjiga i praktičnih iskustava. Ovde delim jedan pregled načina kako da radiš na tome da stvoriš svoju idealnu vezu.

Odvoj vreme za ljubav

Ako  sada nemaš vezu, a želiš je, koliko u tvom životu zaista ima vremena i prostora za tako nešto? Ako ti je raspored napakovan od 6 ujutru do ponoći bez pet sekundi lufta, kako onda da u tvoj život neko uđe nešto novo kada u njemu bukvalno nema mesta. Evo i vesti koja je mene pošteno prodrmala kada sam je ukapirala: NEĆE NI BITI MESTA AKO GA TI NE NAPRAVIŠ. Kako se to radi? Jedan drugar mi je fino rekao

“Treba da imaš vreme da ideš na glupe kafe. Znači ne sa tvojim prijateljima, nego sa nasumičnim ljudima. Da stvaraš nova poznanstva. Ili da prosto sediš i ne radiš ništa. Čak ni da čitaš dobru knjigu, jer vreme za dobru knjigu je vreme za dobru knjigu.”

Ona logika kada se neko pojavi onda ću da se reorganizujem, za mene je rezultovala u još veću napetost i osećaj odricanja. Imala sam osećaj da stalno nešto moram da “sabijam” u rupe u vremenu donelo mi je frustraciju na duže staze.

Fotografija: Milana Minja Milošević

Čitaj o filozofiji ljubavi

“Umeće ljubavi” Eriha Froma je knjiga koju bih izdvojila iz repertoara do sada, jer ceo fenomen ljubavi, veza i ličnosti promišlja i predstavlja u mnogo širem kontekstu ljudskih vrednosti. Pored toga pročitala sam skoro i “Biti zaljubljen” OSHO (smatram da je knjiga oštećena površnim prevodom pa neću komentarisati dublje) i primer iz teen-age dana “Zašto muškarci vole kučke?”. Uopšte bilo šta da čitam, za mene je to preispitivanje ličnih koncepata o ljubavi i vezama, a to je ključno za bilo kakvu promenu ponašanja. Dakle da ono što smatraš normalnim i “to baš tako mora/treba” možda i nije baš tako i da postoje i drugi načini da se urade iste stvari.

Iskustva i upoznavanje

Ovo je ključno i često najteže. Upoznaj nove ljude. Kako? Evo kako:

Preko prijatelja. Izađi sa nekim ljudima sa kojima ranije nisi, radite nešto zajedno i uključite još ljudi. Nema ništa loše u dobrom starom old-school provodadžisanju. 
Odlaskom na neke događaje gde dolaze ljudi koji dele tvoja interesovanja i imate zajedničke teme. 
Platforme za upoznavanje tipa Tinder. Za ovo sam bila jako, jako skeptičlna i probala sam na insistiranje dobre drugarice koja je krenula u svoju ozbiljnu vezu baš tako. Još jedna poznanica takođe. Činjenica je da ima raznog sveta, kao i svuda, a osobe koje sam uživo upoznala su zaista bili fini i interesantni momci.

Zašto je važno da upoznaješ nove ljude?

Tek kada sam krenula da aktivno upoznajem potpuno nove ljude, shvatila sam koliko je sam taj kontakt važan da bi se razbila naša ograničavajuća uverenja o tome da “nikada neću naći nekoga”, “ostaću sama/sam”, “teško je naći normalnu osobu” itd. Sama izloženost kontaktu i interesovanju ljudi za tebe obriše sva ova uverenja, vrati ti samopouzdanje i najvažnije od svega SMANjI TVOJ NIVO DRAME I VEZIVANjE ZA MAKAR KOGA. Jednostavno postaneš svesna da prilika ima, da će ih biti, da i dalje ima mnogo normalnih i finih ljudi koji žele isto što i ti i da će se pre ili kasnije naći neko sa kim ćeš kliknuti.

Tačno je da ne može ništa na silu, da sve dolazi u svoje vreme, a ovo je jedan način da praktično postaneš i opuštenija i sigurnija i da praviš manje haosa oko jedne pojedinačne osobe. Na mom ličnom iskustvu, pored toga što sam se trudila da upoznam nove lljude, u moj život je došla osoba koju sam ranije poznavala, sama od sebe :D

Najvažnija pouka je da se uveriš da ima mnogo onih kojima se dopada baš to što ti jesi, a ne neka odglumljena verzija tebe.

Probaj i izvuci pouku

Ne može u teoriji, prosto probaj i vidi. O ovome sam pisala u tekstu o ljubavnom životu štrebera. Koliko god su mi neke stvari bile bolne i neprijatene, koliko god da sam se osećala naivno, iskorišćeno ili namagarčeno u određenim situacijama, koliko god da me je za neke stvari proganjala krivica, sa tim iskustvima sam se suočavala. Najviše mi je značilo da uspem da prihvatim svoje pogrešne odluke kao deo procesa napredovanja i učenja. Mnogo toga što sam preuzela od modela ponašanja iz kuće jednostavno za mene nije funkcionisalo i trebalo mi je dosta da osvestim razne detalje i dubinu takvih ponašanja. I ta ponašanja sama po sebi su imala koren u mojoj ličnosti, a ne u osobama sa kojima sam bila.

Evo i primera takvog ponašanja: Potreba da dokažem da sam vredna. Odatle je dolazilo mnogo akcija, samim tim mog uloženog vremena i energije, da bih udovoljila partneru (koji to niti mi je tražio niti mu je bilo potrebno). To je za mene stvaralo veliki stes i frustraciju, a za partnera opterećenje i obavezu. Da ne bude zabune, uraditi nešto za partnera kada vam nije eksplicitno tražio je potpuno na mestu kada je to što radiš sa NAMEROM DA MU UDOVOLjIŠ. Tj sama akcija je sebi cilj, a ne kao što sam opisala gore, sredstvo da dobiješ potvrdu svoje vrednosti.

Radi na sebi i svojoj ličnosti

Ovo je ulaganje na duge staze i u korenite promene. Pre desetak godina verovala sam da ja radim nešto pogrešno i da treba da promenim ono što radim. Međutim, otkrila sam vremenom da je tu akcenat pogrešan. Tvoje ponašanje je samo posledica onoga što ti JESI. Kada menjaš ponašanje, a ne menjaš svoju ličnost i uverenja, na silu koriguješ sebe i samo praviš još veći problem jer radiš nešto što nisi ti. Zato većina knjige/videa samopomoći ne funkcionišu – jer ti objašnjavaju kako da stvari radiš drugačije, a ne kako da se ti promeniš i da onda drugačije reaguješ na situacije. Razlika je orgomna.

U prvom slučaju, ti koriguješ i potiskuješ svoju rekaciju (koja već postoji, jer emocije su se već pokrenule i misli su se već javile), a zatim na racionalnom nivou menjaš ponašanje. Tako postoji tehnička promena u ponašanju, ali tebi ostaju tvoja osećanja i njihova zarobljena energija. OVO JE GURANjE POD TEPIH I IGNORISANjE SVOJE PRAVE PRIRODE. U drugom slučaju generisana osećanja i misli su drugačije, pa samim tim i ono što uradiš je mnogo više iskreno i u skladu sa tobom.

Kako da radiš na sebi i svojoj ličnosti?

Postoji toliko grana i tehnika psihologije, različitih radionica, onda life-coaching, spiritualne tehnologije, energetske tehnike itd. Moja preporuka je PROBAJ I NAĐI ŠTA TI ODGOVARA. U prethodnim tekstovima pisala sam o radionici Kreiranja uspeha “Kreiraj idealnu vezu” kao radionici na ovu temu. Važno je da tražiš i da radiš dok ne nađeš svoj mir i svoje zadovoljstvo. I to je tvoja odgovornost.

Uskoro PDF na ovu temu. Prijavi se na mjeling listu :)

Autorka: Milana M.

“Mi ne funkcionišemo savršeno, mi savršeno komuniciramo”

Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je komunikacija bitna za bilo koju vezu. Specijalno je važna komunikacija u ljubavnoj vezi! Šta to tačno podrazumeva, prikazaću kroz pet delova:

1. Podeli

Kažeš TAČNO ono što misliš i osećaš i to neposredno kada to misliš i osećaš. Ne prećutkuješ, ne ustežeš se i ne ulepšavaš stvari. Ovo neće biti uvek lako, naročito ono se odnosi tvoja fina osećanja i nesigurnosti. Plašićeš se da te neće razumeti i plašićeš se kako će na to reagovati. Važno je da znaš da osoba na istom nivou svesti može i hoće da razume sve to što imaš da podeliš. Kada nekoliko puta podeliš sa nekim nešto što te plaši i što bi prećutala/prećutao i kada o tome svesno razgovarate, svaki sledeći put je sve lakše. Komunikacija se otvara i na ovaj način se gradi POVERENjE i PRIJATELjSTVO.

2. Slušaj

Isto kao što ti želiš da te neko čuje i razume, tako i ti slušaj to što ti taj neko govori. Dakle bez pretpostavki “šta li je sve mislio kada je rekao ovo/ono”. Tim SF filmovima koji se odmotavaju u tvojoj glavi nema mesta u kvalitetnoj komunikaciji. Inače odosmo u nesporazume. Dakle, ono što neko kaže, to je i mislio. Isto kao što i ti treba da kažeš baš ono što misliš u tački jedan, tako smatraš da i druga strana radi. Ako osećaš da nije tako, onda podeliš i taj osećaj da ti ne deluje tako i razjasnite šta se tačno dešava. Ovo je drugi deo POVERENjA i PRIJATELjSTVA

3. Podrži

Ovo je jedan od četiri stuba veze i veliki je trik. Fazon sa podrškom je da si u stanju da podržiš nekoga u njegovim planovima i zamislima, čak i kada se ne slažeš sa tim (ovde se otvara pitanje šta je pravi cilj i želja, a šta hir, dokazivanje i iluzije, međutim to je tema za sebe i ostaviću je samo kao ovu napomenu). Ovde primeniš svakako tačku jedan i obrazložiš svoje neslaganje, a ako i nakon toga tvoj partner ostane pri svome, onda ispoštuješ da je to njegov izbor kao odrasle osobe i njegova odgovornost. Drugi deo priče je uvod u četvrti element.

4. Izaberi

Uvek imate izbor i ti i tvoj partner. Izabrali ste da budete jedno uz drugo. Isto tako birate da prihvatite ili ne prihvatite ideje i planove sa kojima se ne slažete onog drugog. Tu treba da ste načisto sa sobom šta vam je prihvatljivo, a šta vam nije prihvatljivo. Ako to ne znate, kako ćete znati šta je ok, a šta ne? Na taj način podižete svest o tome da birate. Svest o tome da smo nešto izabrali, a ne da smo na to naterani nam omogućava da izgradimo POŠTOVANjE u odnosima, jer tim izborom preuzimamo odgovornost.

5. Preuzmi odgovornost

Kada smo spremni da preuzmemo odgovornost za svoje postupke, onda obično znamo i da drugi imaju odgovornost za njihove. Odgovornost za svoje postupke i odgovornost za svoja osećanja. Tvoja osećanja su tvoja osećanja i dolaze isključivo kao tvoje tumačenje određenih situacija. Zajedno sa prethodna četiri elementa, ovo omogućava POŠTOVANjE i sebe i partnera, kao i asertivnost u razgovoru.

Fotografija: Vladimir Tomić (@vladimir.tomic.la)

Šta isključuje kvalitetna komunikacija

Nije loše da pregledamo i šta kvalitetna komunikacija isključuje:

Manipulaciju bilo koje vrste

Definišem manipulaciju kao bilo koju akciju koja se radi sa ciljem da se od nekoga nešto dobije za ostvarenje sopstvene koristi ili želje, a predstavlja se da ima za cilj nešto drugo.

Iluzije

Pod tim podrazumevam zavaravanje (najviše sebe) da nešto možda i nije baš tako kako nam intuicija govori i nadanje da će se nešto što nas uznemirava u vezi promeniti sa vremenom.

Potiskivanje i prećutkivanje

Dakle i to je manipulacija neke vrste, s tim što ovde nema akcije kako bi se sprečilo da se nešto ne poremeti ili izgubi. Ovo je kao LAŽNO PREDSTAVLjANjE i zavaravaš drugu osobu da si nešto što nisi.

Osnovni preduslov za komunikaciju je zrelost ličnosti

Sve što sam napisala su jednostavno opisani elementi ponašanja zrelih i stabilnih ličnosti. Ovde ću se pozvati na jedan od zakona univerzuma – Što zračiš to i privlačiš – pa ako se za tebe “lepe” osobe koje imaju neku infantilnost (naročito ako se to nešto ponavlja iz veze u vezu) onda se rešenje nalazi u tvojoj promeni, a ne u drugoj osobi. Na sebi uvek možeš da radiš na zilion i jedan način, a kako se ti menjaš, promeniće se i sve ostalo.

Autorka: Milana M.

Krajem marta napisala sam tekst “Kakva je tvoja idealna veza?” sa utiscima, uvidima i zaključcima koje sam ponela sa radionice Kreiranja uspeha “Kreiraj idealnu vezu”. Detalje radionice možete pogledati na linku.

Pošto sam na kraju dala finalni zaključak sa jasnim uputstvima šta treba uraditi, smatrala sam da je fer i da napišem kako sam ja to primenila u praksi i kako je to rezultiralo u moju sadašnju vezu.

TODO lista je bila:

* Raščisti sa sobom šta ti je potrebno.

* Definiši kako tvoja idealna veza izgleda, i u odnosima sa drugima zadrži fokus na tome kakav je tvoj odnos sa drugom osobom, a ne kakav je status te osobe, kako ona izgleda čime se bavi i koliko zarađuje.

* Osvesti kakve pretpostavke praviš u svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima (čitaj: potencijalnim partnerima), prestani da pretpostavljaš i jednostavno pitaj

Šta tačno svaka od ovih stavki znači možeš pročitati u tekstu “Kakva je tvoja idealna veza?”, a u nastavku pišem šta mi je svaka od stavki značila u praksi u mesecima posle radionice pa sve do danas.

Photo by Mahkeo on Unsplash.

Zadrži fokus na tome kakav je odnos sa drugom osobom, a ne kakav je status te osobe, kako ona izgleda čime se bavi i koliko zarađuje

U mom životu su se pojavljivali različiti novi ljudi. Zadržavanje fokusa na odnos sa drugom osobom mi je pomoglo da jednostavno vidim da li mi neko prija ili ne pre nego što uopšte bilo koja priča počne. To mi je pomoglo da se “ne vežem” za ljude samo zbog toga što imaju ove ili one kvalitete ako se pored njih ne osećam sigurno, opušteno, povezano (tj šta god da je definisano kao željeni odnos). Ili ako mi je u startu naporno da sa njima komuniciram to jednostavno nije to, i ne možeš na silu praviti da jeste kada nije. Tako se posle nekog vremena, potpuno iznenada pojavila jedna izuzetna osoba. O njemu u sledećem pasusu.

Raščisti sa sobom šta ti je potrebno

Imao je izuzetno visok integritet ličnosti, veoma prijatan, ozbiljan i fin i delili smo ideju partnerstva u tom trenutku. I pojavio se u momentu kada bih verovatno izgubila veru u muški rod da ga nisam upoznala. U tom trenutku je takođe promenio i posao. I sa novim poslom isto tako iznenda nestao. “Raščisti sa sobom šta ti je potrebno” je bila ključna stavka koja mi je pomogla da ovo prosto pustim iz života i ostavim situaciju na miru. Jer koliko god potencijalno da je to bila sjajna priča, ostala je na tome potencijalno. Ranije bih se obično još dobrano mučila i komplikovala sebi u mislima šta, kako i zašto. I sada mi je bilo veoma teško i veoma žao, i trebalo mi je vremena da to sebi priznam, međutim činjenica je da se u stvarnosti nije realizovalo.

Bez kompromisa za važne stvari

Sve to me je učvrstilo u odluci da ne radim ništa što bio beg od samoće, već da stvorim vezu kakva želim da bude, sa elementima koji su meni važni i da ne pravim sa sobom kompromise. Kompromisi su u svakodnevici veoma potrebni za normalno funkcionisanje sa ljudima, međutim potrebno je jako dobro upoznati sebe da znaš šta ti je važno i oko čega ne treba da praviš kompromis i da budeš sigurna u sebe da to realizuješ u praksi.

Osvesti kakve pretpostavke praviš u svakodnevnoj komunikaciji i izameni ih pitanjima.

“Pretpostavka je majka svih zajeba”

Ključna stvar koja mi je promenila kvalitet komunikacije sa ljudima. Potpuna promena paradigme od pogađanja misli i ustručavanja da pitam, do toga da potpuno prirodno postavim pitanje i saslušam odgovor takav kakav jeste i prihvatim ga takav kakav jeste. To mi je pomoglo da se više ne opterećujem time “šta je ko mislio kada je rekao” i “šta će ko da pomisli ako kažem”. Prosto da prostije ne može biti. Samim tim sam, u komunikaciji sa novim ljudima koje sam upoznavala, sebi omogućila da slobodno pitam sve što me interesuje, onako kako me interesuje i da njihove odgovore uzimam za ozbiljno i BEZ DODATNIH INTERPRETACIJA.

Svako iskustvo te vodi korak bliže onome što želiš

Sve tri stavke zajedno, kao i konstantan rad na sebi, omogućile su mi da promenim svoj način razmišljanja, reagovanja i percepciju. Rezultat toga je da sam bila u stanju da izgradim svoju sadašnju vezu sa osobom koja se pojavila u mom životu i da u njoj zaista uživam.

MOGUĆE JE. DOZVOLjENO JE. IMAŠ PRAVO. ZASLUŽUJEŠ.

Autorka: Milana M.

Kakva je tvoja idealna veza?

Svašta nas uče u školi i po fakultetima. Gotovo ništa o stvaranju i održavanju zdravih međuljudskih odnosa, o radu sa drugima, emotivnom razvoju, izboru partnera, o vaspitanju dece, o važnosti razvoja sopstvene ličnosti… Ovo su teme o kojima sam dosta razmišljala s vremena na vreme prethodnih godina i kako bi to moglo da se reši na neki način. Važno je jer je kvalitet naših odnosa sa drugima i sa samima sobom kvalitet našeg života. O međuljudskim odnosima i o tomr kako da budu što kvalitetniji učila sam čitajući i sa seminara poslovnih veština koji su mi bili bliski i dostupni.

Škola za partnerske odnose

Kada me je drugarica pozvala da odemo na radionicu “Idealna veza zašto je nemaš i kako do nje?” pomislila sam:“Šta je sad pa to?”. Umesto očekivanih “ad-hoc” saveta iz kategorije “kako upecati muža” radionica se sastojala iz sledećeg:
promene fokusa sa traženja partnera sa određenim karakteristikama na definisanje onoga šta je nama u vezi potrebno
otkrivanju sopstvenih toksičnih uverenja o tome kakvi su muškarci, kakve su žene, šta ko “mora” i “treba” da radi i ostalih predrasuda i stereotipa
da je osnov svakog odnosa dobra komunikacija
Detaljan sadržaj radionice je na ovom linku, a u nastavku pišem ono za mene najznačajnije što sam naučila na njoj i što sam povezala sa nekim ranijim zaključcima i razmišljanjima.

Veza je odnos sa nekim

Emotivna veza je pre svega odnos sa drugom osobom. Partner ili partnerka su samo jedna od osoba sa kojima smo u odnosu. Tu su još prijateljstva, srodstva, poslovni odnosi itd. Ono što mi se jako dopalo sa radionice je definicija šta je to što je osnova svakog odnosa. To su 4 P:
Poštovanje
Poverenje
Podrška
Prijateljstvo

Zašto mi je ovo bilo važno? Prosto, u nekom trenutku sam pogledala svoje odnose sa bliskim, dugogodišnjim prijateljima i prijateljicama i shvatila sam da je definicija tog prijateljskog odnosa upravo to da mogu da im kažem o sebi bilo šta, bez straha da će me osuditi i bez potrebe da to nešto ulepšavam. Jednostavno, ja sam takva kakva sam, ne trudim se da “igram neku ulogu”. Moji bliski ljudi me prihvataju baš takvu kakva sam sa svim mojim fiks idejama i ja njih isto tako. I jedni drugima smo interesantni upravo takvi, podržavamo se i smejemo istim glupostima i tešimo zbog istih briga. Zato i jesmo prijatelji.

Sličan princip treba da važi i za partnera – ne treba njemu da se femkamo i da mu se dopadnemo zato što mislimo da je idealan za nas (jer ima hemije, jer izgleda tako i tako, jer radi to i to i zarađuje toliko i toliko), nego prosto da kliknemo i da možemo da budemo to što smo i da to ide. A ti? Kakvi su tvoji odnosi sa prijateljima, porodicom, partnerom? Da li ova 4 elementa postoje u svim tvojim odnosima? Ako da – sjajno! Ako ne – zašto si u takvom odnosu? Da li u njemu možeš da budeš to što jesi?

Važno je da se dopadneš drugima

Da se razumemo: Većinu odnosa započinjemo ovom filozofijom. Svako ima potrebu da bude voljen i prihvaćen i to je normalno i prirodno. Međutim, u slučaju emotivnih veza, često preterujemo. Šta se dešava? Prvo se šepuriš i montiraš da se dopadneš onoj drugoj strani, smeješ se forama za koje misliš da su glupe, jer eto, sviđa ti se. Pa onda odbijaš da prihvatiš da ti je zasmetalo ovo i ono. Nema veze, nije to tebi bitno, dobra je osoba. Nije važno što se hvata za reč, uspete da se objasnite na kraju. Na kraju.

Posle, kad se glava ohladi, sve više te nervira to hvatanje za reč. Na kraju se brecaš i pitaš se kako to nisi video/videla na početku. Pa jesi, samo je tvoja odluka bila da to ignorišeš. A i u početku ti je fokus bio na tome da se ti njemu/njoj dopadneš, a ne na tome da li je tebi nešto ok ili nije ok. U stvari, sada da te pitam: Šta ti smeta, a šta jako voliš u vezi? Da li bi znao/znala da nabrojiš?

A šta je tebi potrebno u vezi?

Ovo je pravo i najvažnije pitanje koje treba sebi da postavimo. A pogotovu kada upadnemo u bilo kakvu vrstu nezadovoljstva. Vaspitani smo kako mi treba da se ponašamo prema drugima, na koji način da se njima dopadnemo, ali ne i da prepoznamo šta je to što nama treba. A nikako da to što nam treba tražimo!
Na primer, meni u vezi nije neophodno da neko vozi kola kod majstora, menja sijalice i popravlja bravu na ulaznim vratima, jer to je nešto što i sama mogu da uradim (iako je mnoogo lakše da to neko drugi uradi, priznajem!). Zato mi je neprocenjivo kada je pored mene neko ko sa obe noge stoji na zemlji, pa kada odlutam stazama svog perfekcionizma i počnem da se nerviram “zašto nešto nije” i “zašto ja to nisam bolje uradila”, samo me preseče jednom suštinskom rečenicom i skalira moj doživljaj problema sa: “totalna katastrofa” na “pa to uopšte i nije problem”.

Fotografija: Stefan Barna

Kakav je tvoj osećaj veze?

Promena nastaje kada prestaneš da gledaš kako da se dopadneš nekome i fokusiraš se na to da definišeš kako želiš da tvoja veza izgleda, kada je sve prirodno, sa lakoćom i bez napora u svakodnevnom životu. Ono što nam je u glavi su ideje veze iz knjiga i filmova, razna uverenja i klišei. U realnom životu, to ne funkcioniše. Kako tebi izgleda idealno vreme koje provodite zajedno? Šta radite? Kako se zabavljate? Da li putujete? Da li trenirate zajedno? Ili jedete kolače i kuvate zajedno? Kako se osećaš u tim situacijama?

Za primer klišea uzeću zajedničko trčanje. Za mene je trčanje neka vrsta sita za misli i samo ponekad mi prija društvo, a navikla sam da trčim sama. Zajedničko trčanje bi mi odgovaralo jedino u varijanti gde je svako fokusiran na sebe, sluša svoju muziku i ne govori ništa. To sam probala i to mi prija, a razgovor za vreme trčanja nešto je što izbegavam.

Fotografija: Milana Minja Milošević

Drugi primer: zajedničko gledanje serija. Poslednju seriju sam odgledala pre par godina i to jer me je zanimala sa naučne tačke gledišta. Ovo svakako ne bi bilo nešto što bih ja želela u svojoj idealnoj vezi (što ne znači da nekad neću ovo promeniti).

Zato je jako bitno da znaš kakav je to osećaj biti u jednoj kvalitetnoj vezi. Nažalost, većina nas ne zna kakav je to osećaj jer nije doživela i nije imala prilike da vidi primer. Ali sve se da naučiti.

Učenje spoznajom

Ne možeš da zamisliš kakav je osećaj kada ti se prsti smrznu na hladnoći ako ti nikada nije bilo hladno. Ili kakva je tekstura snega ako nikada nisi video, a kamoli dodirnuo sneg. Isto tako i za osećanja, osećaje, emocije – to mora da se doživi, da se spozna.

Ja sam tek nedavno, zahvaljujući jednom posebnom muškarcu, spoznala kako izgleda kada ti neko uliva potpuno poverenje i sigurnost. Taj osećaj bih opisala sa “kao malo vode na dlanu”. To nije da ti neko titra i ispunjava svaku tvoju želju. To je osećaj potpunog prihvatanja, sigurnosti i zaštićenosti. To ranije nikada nisam imala priliku da proživim i ne bih ni znala kako izgleda da nisam upoznala njega. Sada kada znam kakav je taj osećaj, sasvim sam sigurna da to želim da imam u odnosu sa svojim partnerom.

Dakle, da bi što bolje znali šta nam odgovara, treba da prođemo kroz različite osećaje. A to je jednostavno upoznavanjem i interakcijom sa različitim ljudima koji nisu “isti kao ti”. Ovo je važno za svaku vrstu interakcije i razvoj ličnosti uopšte, ne samo za emotivne odnose. Eksperimentišeš, probaš da gledaš sebe sa strane, da reaguješ drugačije nego što bi inače, da pričaš sa onima sa kojima inače ne bi pričao/pričala. Ne možeš da čuješ i naučiš ništa novo ako si stalno sa istom grupom ljudi koji misle isto kao ti.

Učenje primerom

Druga vrsta učenje je učenje primerom. Ko nam je model za emotivne veze? Roditelji, naravno. Hteli ili ne hteli ovo je duboko usađeno u nama, ali ne samo od roditelja nego i od generacija pre. A roditelji, ovde na Balkanu – to su skoro uvek uloge mame i tate i skoro nikad uloge partnera i supružnika. Da li ti kažu da si “ista majka/isti otac”? I onda naravno da nam je lakše da igramo te igre, jer “znamo kako se to radi”, nego da se zapitamo šta je nama potrbeno i šta nama odgovara. Ponovo, pogledaj oko sebe, nije ono što je tebi normalno i jedino što postoji.

Čitanje misli

Za kraj, kvalitet veze dominantno je određen kvalitetom komunikacije. A najjača smetnja u komunikaciji su pretpostavke. To što ti pretpostavljaš da neko misli ili ne misli, ili oseća, ili će ti izaći u susret bez da ti to tražiš. To što ti vidiš i ono o čemu ti misliš je tvoja logika i tvoj fokus. Sasvim je sigurno da neko drugi ima i drugačiju logiku i drugačiji fokus. I tako pretpostavljajući nešto što često i nema neki realan osnov dolazimo do nesporazuma, u odnos donosimo negativan emotivni naboj koji se onda širi u vezi kao zaraza. Dok se ne iskoreni ili dok vezu potpuno ne uništi. Zato je izuzetno važno uočiti sve pretpostavke koje pravimo i zameniti ih pitanjima. Jer odgovori na pitanja daju realnu sliku stvari i razbijaju iluzije.

Uputstvo

Mnogo je informacija, pa bih sve to da složim u par rečenica
Raščisti sa sobom šta ti je potrebno
Definiši kako tvoja idealna veza izgleda i u odnosima sa drugima zadrži fokus na tome kakav je odnos sa drugom osobom, a ne kakav je status te osobe, kako ona izgleda čime se bavi i koliko zarađuje
Osvesti kakve pretpostavke praviš u svakodnevnoj komunikaciji i izameni ih pitanjima.

Na kraju – srećno :)

Autorka: Milana M.